Velika laž „zamiranje lezbejskog seksa“

Kategorija: 8. oktobar Dan lezbejki / Datum: oktobar 2, 2014

Umesto poređenja lezbejki sa drugim parovima i pretpostavljanja da zaostajemo, bilo bi bolje da razumemo lezbejske seksualne odnose bez predrasuda, uz prihvatanje da među lezbejkama postoji velika raznovrsnost seksualnih žudnji i aktivnosti


Na pitanje o tome šta smatraju najvećim problemom lezbejskih parova koji su dugo zajedno, većina lezbejki će odgovoriti – zamiranje seksa. Ozloglašeno smanjenje seksualnih aktivnosti postalo je predmet šale u lezbejskoj zajednici, ali je i podstaklo lezbejke da se pribojavaju momenta u kome će ovaj „lezbejski sindrom“ zadesiti njihove veze. Neke od njih se same proglašavaju žrtvama zamiranja seksa. Neke žele da ih terapeutkinje/terapeuti uvere da lezbejski parovi koji su dugo zajedno mogu imati sjajan seks. Čula sam teorije da zamiranje seksa pogađa lezbejke zato što patrijarhat nameće seks između žena i one postaju suviše samosvesne da bi održale seksualne odnose. Postoje i tvrdnje da nema ništa loše u tome da lezbejke nemaju seks, ili da ga retko upražnjavaju; možda je to u prirodi ženske seksualnosti i treba da se navikavamo na to i promenimo očekivanja.

128390239

Kao terapeutkinja za seks, veoma sam zabrinuta zbog činjenice da je zamiranje seksa postalo sveprisutan mit. U čemu je mit? Kaže se da je smanjenje seksualnih aktivnosti, naročito kod lezbejskih parova, nekako povezano sa lezbejstvom i čak da je to prirodno stanje za lezbejke. Odakle dolaze ovakve autodestruktivne ideje, i zašto verujemo u njih?

Velika istraživačka studija koja je začela mit o zamiranju lezbejskog seksa objavljena je 1983. u knjizi Američki parovi (American Couples) Filipa Blumstina (Philip Blumstein) i Peper Švarc (Pepper Schwartz). Njihova empirijska istraživanja govore o tome da lezbejski parovi upražnjavaju manje seksa od svih drugih parova – heteroseksualnih venčanih parova, heteroseksualnih parova koji žive zajedno ili muških gej parova.

Uprkos gore navedenim podacima i navodnim kliničkim dokazima koji pokazuju da je zamiranje seksa zaista široko raširen fenomen, ne verujem da postoji kao klinički entitet. Zapravo, mislim da je došlo vreme da razotkrijemo ovu prevaru. Lezbejski parovi se ne razlikuju od gej ili heteroseksualnih parova kada su u pitanju neizbežne promene seksualnih strasti u dugotrajnim vezama. Godine 1995. magazin Advocate sproveo je istraživanje o lezbejskoj seksualnosti i vezama, čiji rezultati pokazuju da lezbejke imaju više seksualnih zadovoljstava od većine žena u Americi. Ovi podaci nisu izazvali toliko pažnje koliko Blumstajn/Švarc istraživanje iz 1983. Zašto je tako? Da li žurno ignorišemo podatke koji bacaju senku na patologizovane stavove o lezbejskoj seksualnosti?

Moje viđenje je da moje klijentkinje lezbejke koje se žale na umanjen seksualni kontakt jednostavno doživljavaju „pravi život“. Kod njih uočavam isti šablon kao kod heteroseksualnih i gej parova: žene se upoznaju, zaljube, stvaraju zajednički život. Njihovi poslovi i porodični život se razvijaju, zahtevaju pažnju i energiju, ponekad po cenu kvalitetnog intimnog života. Doživljavaju spajanje koje je specifično za nove ljubavi, pa period opadanja, otkrivanja seksualnih razlika i nekompatibilnosti i slično. Jednostavno rečeno, verujem da ne postoji nešto što se zove „zamiranje lezbejskog seksa“, osim ako ga vezujemo za termine kao što je „gej zamiranje seksa“ i „strejt zamiranje seksa“. To nije lezbejski fenomen. Vreme je da idemo dalje ka realističnijem i manje negativnom pogledu na lezbejski seks.

Raskrinkavanje pojma

„Zamiranje lezbejskog seksa“ je moćan i destruktivan pojam; njegovo širenje je zasnovano na pogrešnim interpretacijama istraživanja, simplificiranom razumevanju rodnih razlika i internalizovanim kulturološkim predrasudama o ženama i lezbejkama. Ovaj pojam je pežorativan i potpuno neadekvatan kada se govori o kompleksnosti lezbejskih seksualnih odnosa. Ovakvo etiketiranje lezbejske seksualnosti je samo još jedan primer mizoginije zamaskirane u kliničku objektivnost gde se muške definicije seksualnosti koriste kao načela seksualnog zdravlja. Efekti upotrebe ovog pojma su slični kao kod korišćenja pojma „stapanja“, koji je tokom osamdesetih smatran „primarnim lezbejskim stanjem“ sve dok nije kritikovan i analiziran na pravi način od strane lezbejki i terapeutkinja. Mislim da je zanimljivo da, tek što je uklonjen problem stapanja, odjednom već imamo problem zamiranja seksa.

tumblr_lsil47vCY91qkmtj8o1_500

Može biti da je problem u tome što mi lezbejke dozvoljavamo da naša internalizovana homofobija utiče na način na koji posmatramo našu seksualnost. Da li autonomni lezbejski seks toliko ugrožava patrijarhat da se radije umrtvljavamo ili se pretvaramo da smo manje seksualne da bi nas manje maltretirali? Ironično je da se promiskuitet vezuje za gej muškarce, a manjak seksa za lezbejke, to su klasični stereotipi koji se vezuju za muškarce i žene. Predlažem da raskrinkamo ovaj pojam. Na jednoj radionici je predloženo alternativno i jednostavno objašnjenje – „neizbežne promene u seksualnom životu tokom dugotrajnih veza.“

Šta istraživanja o seksu zaista pokazuju?

Pažljivo čitanje Blumstajn/Švarc studije, kao i drugih istraživanja o seksu ne otkriva validne dokaze da je lezbejska seksualnost manje aktivna od gej ili hetero seksa. Ovde je ključna stvar u načinu postavljanja pitanja i šta odgovori zaista znače. Rezultati navedenog istraživanja da lezbejski parovi upražnjavaju manje seksa su zasnovani na odgovorima na jedno pitanje: „Koliko puta ste tokom prethodne godine vi i vaš/a partnerka/partner imali seksualne odnose?“

Pitati „koliko puta“ je za lezbejske odnose problematično jer se seksualnost između žena ne definiše na isti način kao kada je prisutan penis. Ovo pitanje je dobar primer posmatranja seksa na muški način, gde se subjektivna ženska iskustva pogrešno interpretiraju. Nekoliko godina nakon što je ovo istraživanje objavljeno feministička istraživačica Merilin Fraj (Marilyn Frye) je dovela u pitanje ovakva istraživanja koja porede „koliko puta“ su parovi upražnjavali seks. Ona tvrdi da „85% bračnih parova više od jednom mesečno upražnjavaju seks koji ne traje duže od 8 minuta u proseku… dok mi (lezbejke) u proseku to radimo ređe, ali značajno duže od 8 minuta. Najmanje 30 minuta.“

Ovo potvrđuje i poznato istraživanje o seksu Virdžinije Masters (Virginia Masters) i Vilijama Džonsona (William Johnson) iz 1979. u kome je poređeno seksualno ponašanje lezbejskih, gej i heteroseksualnih parova. Otkriveno je da su heteroseksualni parovi skloniji odigravanju uloga i preokupirani postizanjem orgazma. Lezbejski parovi imaju duži seks, pri kome seksualna interakcija počinje dodirivanjem celog tela, nastavlja se poljupcima, grljenjem, dodirivanjem i milovanjem pre nego što počne dodirivanje grudi i genitalija. Kod heteroseksualnih parova se „retko utroši više od 30 sekundi na milovanje celog tela pre nego što dođe do direktnog stimulisanja grudi ili genitalija.“

Ukoliko bi se istraživanja o seksu zasnivala na pitanjima koja uključuju dužinu trajanja, a ne broj seksualnih odnosa, lezbejke bi bile u velikoj prednosti. One su u prednosti i u drugim stvarima. Pokazalo se da su više seksualno asertivne, više verbalno i neverbalno komuniciraju o seksualnim potrebama, željama, zadovoljstvima, da su zadovoljnije kvalitetom seksa koji upražnjavaju od heteroseksualnih žena. Neke studije, pa i Kinsijev izveštaj (Kinsey Report) iz 1953. pokazuju da lezbejke doživljavaju više orgazama od heteroseksualnih žena.

tumblr_mxprjluuqi1t2e9j7o1_500

U diskusiji o svom istraživanju, Blumstajn i Švarc naglašavaju ograničenja pri konceptualizovanju seksualnosti sa naglaskom na genitalije. Na dodatnim intervjuima su dobili informaciju da lezbejski parovi cene vangenitalni kontakt (dodirivanje, grljenje) ne samo kao deo seksualnih aktivnosti, već uopšte. Pored toga, otkrili su da većina intervjuisanih parova (venčanih heteroseksualnih i onih koji žive zajedno, te gej i lezbejskih) smanjenje seksualnih aktivnosti smatra normalnim i to vezuje za nedostatak vremena, energije ili to da su naviknute/i jedno na drugo. Neredovno upražnjavanje seksa je negativno uticalo na zadovoljstvo vezom na sve intervjuisane osim na lezbejke i žene koje žive zajedno, čije se zadovoljstvo odnosom vezivalo za druge stvari.

Umesto poređenja lezbejki sa drugim parovima i pretpostavljanja da zaostajemo, bilo bi bolje da razumemo lezbejske seksualne odnose bez predrasuda, uz prihvatanje da među lezbejkama postoji velika raznovrsnost seksualnih žudnji i aktivnosti.

Razumevanje lezbejskih seksualnih odnosa

Lezbejski parovi fizičku privlačnost, intimnost, prijateljstvo i duhovne, emotivne i intelektualne veze mogu smatrati jednakim, ako ne i važnijim načinima vezivanja od održavanja genitalne seksualnosti. Takođe, neki heteroseksualni parovi razvijaju odnose u kojima genitalni seks nije centralni aspekt veze, što pokazuje da za neke lezbejske, ali i heteroseksualne (i gej) parove seksualnost nije centralni faktor u vezi.

Razlozi kojima se objašnjava zašto lezbejski parovi upražnjavaju manje seksa najčešće su zasnovani na pojednostavljenom razumevanju rodnih razlika. Argument je da su muškarci i žene različito socijalizovani: muškarci su socijalizovani da budu aktivni seksualni objekti, dok su žene socijalizovane da budu pasivni seksualni objekti. Dakle, kada su dve žene u vezi, ima smisla da obe nisu mnogo zainteresovane za seks, i/ili nijednoj nije ugodno da inicira, zbog čega njihov seksualni život trpi. Gore navedena empirijska istraživanja zapravo pokazuju da su lezbejke obično seksualno asertivnije od heteroseksualnih žena. Među mojim pacijentkinjama najmanje jedna partnerka voli seks i inicira ga. Problem sa objašnjenjima zasnovanim na rodnoj socijalizaciji nije to što kulturološke poruke igraju veliku ulogu u oblikovanju ženske seksualnosti, već generalizacija da one na sve lezbejke utiču na isti način. Zbog toga je pri radu sa lezbejkama uvek važno imati na umu kulturološku i internalizovanu homofobiju i mizoginiju koje stvaraju osećanja sramote zbog seksa.

Klinički dokazi

Da li postoje klinički dokazi da lezbejski parovi imaju neredovan seks češće od heteroseksualnih ili gej parova? Mislim da ne. Ono što postoji su barem dva faktora koji mogu uticati na sve parove koji imaju neredovan seks. Prvi je njihova privrženost monogamiji, a drugi njihova sposobnost da tolerišu duge periode bez seksa.

tumblr_inline_n8eriqCbnj1s4dxda

Ne želim da kažem da su lezbejke monogamnije od drugih parova niti tolerantnije prema neredovnom seksu. Tokom svog rada sam uočila da mnogi lezbejski parovi veruju da bi trebalo da budu seksualno monogamni, bez obzira na promene u seksualnom zadovoljenju i potrebama. U nekim od ovih parova jedna partnerka može uz saglasnost ili tajno pronaći alternativne načine seksualnog zadovoljenja (afere, seksualne fantazije, seks klubove, plaćen seks, telefonski ili seks preko interneta). Kada parovi svih seksualnih orijentacija imaju krute dogovore o monogamiji, a imaju neredovne ili proređene seksualne aktivnosti, to može dovesti do ljutnje, ozlojeđenosti, okrivljivanja i osećanja krivice.

Može biti da se samo čini da lezbejke tolerišu duge periode neredovnog seksa. Možda postoji veza između ženske sposobnosti da tolerišu seksualne probleme i činjenice da se ženski rodni identitet ne zasniva na odigravanju seksualnosti, kao kod muškaraca. Radila sam sa mnogim heteroseksualnim ženama koje su tolerisale godine nezadovoljavajućeg seksa jer nisu htele da im se muž oseća nelagodno, ili zato što su imale druge stvari koje su ih ispunjavale (decu, porodicu, prijateljice/prijatelje, posao, druge aspekte braka). Često kod heteroseksualnih i gej parova vidim da ubrzo nakon smanjenja seksualnih aktivnosti muškarci odbijaju da to tolerišu jer se tako njihova muškost dovodi u pitanje.

Mnogi lezbejski parovi sa kojima sam se susrela, u proseku su tolerisali smanjenje seksualnih aktivnosti tokom pet ili deset godina, pre nego što su potražili pomoć. Za neke je neredovan seks bio manje važan u odnosu na druge strasti i zadovoljstva. Neki su čekali tako dugo jer se pri ranijim terapijama nisu time bavili, a mnoge je činjenica da su deo dvostruko stigmatizovane grupe (žene i lezbejke) sputavala u potrazi pomoći koja im je bila potrebna.

Suzanne Iasenza
Prevod: Majda Puača

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>