Uradi sama

Kategorija: Handy dyke, Kolumna / Datum: maj 31, 2013

Piše Andjela Tomić (majstorica ili handy dyke)

Sve smo svedokinje sve bržeg tempa života. Tehnologija se još u prošlom veku uvukla u sve pore življenja. Bez mobilnih androida više ne možemo da zamislimo ni sat vremena, a internet je postao važniji od tekuće vode. Komunikacija je postala ubrzana, a samim tim i više isprazna. Sve nam više nedostaju mirne večeri sa našom partnerkom, bez youtuba, fb, twitera i drugih mreža za hiper socijalizaciju. Možda uz čašu vina, neku finu muziku i naravno uz razgovor, razmenu pogleda, razumevanje.
Nametanje ritma koji nije naš može nam stvoriti velike društvene, a i fizičke probleme. Nepredvidivo kretanje društvenih pojava na dnevno političkom planu sprečava nas da pogledamo u sebe, osetimo kako dišemo, upoznamo svoje telo i čujemo otkucaje sopstvenog srca.

Znamo da su saksije nepokretne, kao i to da cveće u njima zavisi samo od vode koju mi donesemo. Cveće sigurno pati, ali je prihvatilo nametnuti ritam i obitava u ćošku sobe, na kraju hodnika ili na terasi. Cveće na terasi je još i najsrećnije jer ponekad dobije priliku da oseti rosu, kišu i slične prirodne (ne)pogode. Ovaj primer je klasična ilustracija nedostatka slobode, iako smo ubeđene da smo slobodne. A svakom cveću je potrebna ljubav i sloboda.

U ovom izdanju edicije „uradi sama“ govorićemo o tome kako pokrenuti cveće iz mrtve pozicije.

Posmatranje ove problematike iz feng shui perspektive nam svakako može pomoći, ali na kratke staze. I feng shui ima svoje limite i takođe nameće svoj ritam, koji je u neku ruku blaži od onog agresivnog društvenog. Međutim, koliko pomaže toliko i odmaže. Ukoliko posećujemo samo feng shui mesta, lako nam se može dogoditi da izgubimo svaki kontakt sa realnošću, koja nas definitivno neće zaobići. Sedenje u lezbejskim kafićima i klubovima (koji se, moram da napomenem u Srbiji nalaze uglavnom ispod zemlje) ne donosi sunce u naš život, iako se na izgled dobro osećamo. Moramo pustiti srce da uživa u sosptvenom ritmu. Moramo dozvoliti cveću da se kreće!

Foto: Wikipedia via the creative commons

Foto: Wikipedia via the creative commons

Prvi potez

Pre svega, cveću je najmanje mesto u ormanu. Zašto? Pa odgovor je jednostavan i logičan. U ormanima nema ničega što je neophodno za zdrav razvoj jedne biljke, kao i za njen život. U ormanu biljka se suši, vene, čezne za suncem, i pre ili kasnije proguta je mrak.

Često ormani nemaju bravice sa untrašnje strane, i onda, čak i kad poželimo da cveće izmestimo sa mračne lokacije, zapitamo se – kako? Pa svakako da nam je potreban piručni alat. Mi nismo profesionalke za otvaranje zamandaljenih ormana, a situacija je daleko ozbiljnija, jer nismo mi zaključale cvece, već je to uradio neko drugi sa spoljne strane. Dakle treba se poslužiti svim mudrostima kako bi cveće dospolo na svetlost dana i upilo svoje prve zrake sunca, a osim mudrosti potrebno je uložiti i izvestan napor.
Kaiš, ukosnica, a i jaki prsti pokrenuti jakom željom otvaraju svaki orman, bez obzira na kvalitet drveta i prisutan okov. Ukoliko baratate šrafcigerom, čekićem, ovaj zahvat je daleko lakši, no ne posedujemo sve takve veštine, te ću se zadržati na standarnom načinu otvaranja ormana. Kada osetite da je pravi trenutak, prosto naslonite leđa na stražnju stranu ormana, oduprete se, i levom ili desnom nogom napravite pritisak ka vratima ormana. Ukoliko posle nekoliko pokušaja ovo ne uspe, primeniti isti otklon ka stražnjoj stranici ormana i jako, iz sve snage šutnite vrata. U istoriji otvaranja ormana na ovaj način, još nije zabeležen nijedan slučaj u kojem su vrata odolela ovom pritisku, drugačije rečeno: nikad nijedna vrata nisu izdržala.

Foto: THIS magazine via the creative commons

Foto: THIS magazine via the creative commons

Sledeći korak

Lišće i sam cvet preplaviće svetlost. Nemojte da vas to zbuni i pokoleba. Potrebno je malo vremena, ali jako malo vremena da se aklimatizujete na slobodu. Aklimatizacija na slobodu traje svega nekoliko minuta, nekada može da izazove erupcije emocija, da pokrene suze, i smeh u isto vreme, ali to su normalne prateće pojave.
Vrlo brzo svaka pomisao na boravak u ormanu izazvaće u vama gnušanje i gađenje. Instant rešenje za ovo je čaša hlande vode, može i kocka šećera (po mogućstvu: žuti).
Kad otvorite oči, i pogledate oko sebe, lako vam se može dogoditi da ugledate još ormana unaokolo. Jako je važno da razumete da ne pokušavate da ih otvorite sa spoljne strane. Iako je na njima montirana bravica sa prednje strane, ta ista tu postoji samo za zatvaranje, a ne za proces otvaranja ormana.
Nasilno otvaranje spolja u većini slučajeva, stvara strahoviti otpor cveća koje se nalazi unutra, i procesi koji se odvijaju u njemu mogu da se odlože, i time samo odmažete umesto što pomažete jedinki da dođe do sunčevog zraka.

Orman se otvara jedino i samo sa unutrašnje strane kad je jednom zatvoren.

Ono što možemo same da uradimo za sebe, niko drugi bolje ne može da uradi, i sada je idealan trenutak da pokrenemo saksije. To je važan trenutak u životu svake biljke, koja se posle boravka u ormanu otiskuje na put ka toplini sunčeve svetlosti, no ovaj potez nije uvek lako izvesti, te će nam dobro doći neka već stečena isustva drugih jedinki.
Pre svega potrebni su vam točkovi. U tu svrhu idealno je da nađete stare roušule, stari skejtbord, možda neka malena kolica, ili kolica iz prodavnice… Ukoliko nemate ništa od navedenog, točkove morate napraviti na licu mesta. Saksija mora da ima dve osovine i najmanje četiri točka, kako bi bila stabilna i jaka prilikom kretanja. Važno je da znate da što bolje točkove napravite dalje možete da dogurate i svom pokretanju u potrazi sa suncem.
Jačinu i stabilnost točkova takođe možete da osigurate ukoliko razgovarate sa bliskom porodicom, roditeljima, sestrama i braćom, ali i najbližim prijateljicama i prijateljima, ili sa bilo kim ko može da vam pruži podršku u tom više nego bitnom životnom momentu. Ukoliko ipak, ne naiđete na razumevanje ne očajavajte, točkove možete promeniti usput. Jednom kad se odlučite na izlazak iz ormana, budite sigurne da ćete svakim sledećim pomakom sretati sve više saksija sa točkovima, veoma različitih, sa velikim stablima i velikim lišćem, sa bujnim cvetovima, sa malim stablima, ali velikim liščem. Sa onima koji fenomenalno mirišu iako nemaju razgranato stablo. Shvatićete da sam izgled nije bitan, da je najbitnija energija koju odašiljete oko sebe.

Foto: Labris

Foto: Labris

Prve životne radosti

Vaša energija privući će one vrste biljaka koje se budu osećale dobro pored vas, takođe i vi ćete ići u susret onima koje imaju energiju, mirise koji vas privlače. Ponekad se događa da se udruži i više cvetova sa istim ciljem, na istoj deonici puta, i da zajedno naprave veliko vozilo gde mogu zajedno da se smeste.
Sledite svoje srce, i pratite šta, kako, kad i koliko osećate, i videćete kako vam cveće buja, i donosi mir i osećaj slobode, pomaže vam da se razgranate i mirišete punim plućima.

Dva cveta

Sve ovo nije kraj. Izlazak iz ormana i razbijanje mraka je jedno, ali isto tako nijedan cvet ne može da živi usamljen na proplanku obasjanim svetlom. U početku to može biti fino, ali malo po malo srce poželi da podeli tu radost sa još nekim. Počećete da gledate naokolo, da zagledate saksije, točkove, lišče, pupoljke i cveće.
I onda, neočekivano, u jednom trenutku pojaviće se cvet prema kojem ćete osetiti nešto posebno. Miris tog cveta učiniće da se osetite kao nikada do tada. Vaši točkovi na saksiji, pretvoriće se u krila, i Sunce će vam biti na dohvat ruke.
Naći ćete zajedno vaš proplanak i uživati posmatrajući nebo, sunce i dugu preko celog horizonta.
Dodrirujići jedna drugoj lišće, njuškajući jedna drugoj cvetove, setićete se celog puta koji ste prošle, i shvatićete da je vredelo, jer vreme ludački brzo teče, ritam života je sve brži i brži. Tehnologija nam se uvukla svuda, u svaku i najmanju poru.
Možda ako vam gore pomenuti saveti nisu dobri ili odgovarajući, osmislite svoje, nađite svoje načine i metode.

Zato osluškujte dobro svoje srce, i nećete pogrešiti nikada.

 

 

 

__________________________________________________Piše: Anđela Tomić, Majstorica ili handy dyke

Foto: Labris

Foto: Labris

1971. godine na putu ka porodilištu ispustila je roda, zato je u detinjstvu imala problem sa identitetom, što se kasnije pokazalo kao dobro, jer je utočište našla u umetnosti i matematici, tačnije filmu i programiranju. Svet je upoznala sa više strana, no glavna alatka za menjanje sveta joj je queer feminizam i lezbejski aktivizam uz primenu modernih tehnologija i drevnih učenja o samospoznaji. Vise nego ponosna majka jednog prepametnog deteta.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>