Upoznaj me tamo gde najviše boli – seksualno iskustvo i cerebralna paraliza

Kategorija: Edukacija / Datum: mart 20, 2014

Imam cerebralnu paralizu. A to se kod svakoga manifestuje drugačije – neki od nas hodaju sa štakama, neki bez ikakvog pomagala, neki koriste kolica, neki ne mogu da kontrolišu noge, ruke i lice, dok drugi mogu da stoje i na prstima… Neki komuniciraju rečima, neki ne.
Za mene lično to znači da hodam ovako:

Foto: autostraddle via creative commons

Foto: autostraddle via creative commons

I nosim ovo:

Foto: autostraddle via creative commons

Foto: autostraddle via creative commons

(Ortoped me je prilično čudno pogledao kad sam, na kraju, zatražila ove sa uzorcima duginih boja.)

Nije baš da prolazim kao prihvatljivo telo. Većina ljudi vidi da nešto nije kako treba istog trenutka kad ustanem (kako je to, neprikladno, objasnio jedan moj profesor sa fakulteta – gledao sam u tebe i mislio hmmm). Međutim, kad sedim, ne može se primetiti ništa neobično, što me stavlja negde u sredinu i zbunjuje ljude, gde god se oni na spektru (in)validiteta nalazili. Ljudi sa cerebralnom paralizom su me stoga, često pitali gde se moja nalazi, kao da se cerebralna paraliza da locirati. Ipak, mnoga karakteristična obeležja cerebralne paralize meni nedostaju, a jedini problem mi predstavlja upotreba stepenica bez gelendera i starinskih kada sa nogarama u koje se ulazi preko visoke ivice. Međutim, baš ovaj položaj između uobičajenih situacija dao mi je tu mogućnost da osmotrim kako ljudi gledaju na invaliditet i reći ću vam: ako niste zdravi, ljudi vas neće ozbiljno shvatiti.


Seks za osobe sa invaliditetom je veoma teška stvar, ali prvenstveno ne iz razloga koji deluju očigledno – nije toliko teško ubediti druge da ste poželjni, koliko sebe da je vaše telo vredno zadovoljavanja


Ono što je sigurno, govoriće vam koliko ste hrabri i inspirativni (što naravno govori više o njima nego o vama). Neretko će vam reći da vas Bog više voli. Bonus poeni idu onima koji se i rasplaču. Međutim, veoma im je neprijatno ako vi donosite odluke, posebno ako te odluke mogu imati bolan ishod. Svi oko vas će vam ugađati, tako da ne morate da se nosite sa teškoćama. Stvari se neće zbivati vama, nego oko vas. Preuzimanje rizika nije opcija koja je ponuđena vama. Ova konkluzija dolazi iz više premisa – prva je da ste vi već prošli mnogo toga i da zaslužujete nagradu u formi života oslobođenog odlučivanja, a druga – da ste veliko dete kome treba stalna zaštita. Onda se to pretvara u proročanstvo koje se ispunjava samo po sebi – nemoguće je odrasti kada svi brinu o vama i ugađaju vam.

Kada o ovome pričam sa strejt ljudima, nailazim na još jednu negativnu stranu invaliditeta: veoma je teško naći nekoga da se poševite sa njim/njom. Smeju se oni, i ja sa njima, ali razgovor se nastavlja bez diskusije o ovoj temi. Ali, da objasnim nešto – seks za osobe sa invaliditetom je veoma teška stvar, ali prvenstveno ne iz razloga koji deluju očigledno – nije toliko teško ubediti druge da ste poželjni, koliko sebe da je vaše telo vredno zadovoljavanja.

Svako ko je autovan, makar i samom sebi, zna tu muku – spoznaja da imate i neke želje koje ne bi trebalo da imate. Kada sam se autovala u srednjoj školi, cerebralnu paralizu sam potisnula u najdalje psihološko mračno ćoše i dala im novu temu vezanu za mene na koju bi se fokusirali – čak i ako to ne bi razumeli, barem bi to bilo nešto za šta su ranije čuli. Jer, bila sam jedina osoba sa invaliditetom u školi koja nije pohađala specijalnu nastavu, a gej osoba je bilo dosta, i biće ih još. Više nisam bila sama. I još nešto – za razliku od invaliditeta, sa ovim sam znala da se nosim. Svoje autovanje sam izvela na susretu Gej Strejt Alijanse i brzo sam izabrana za predsednicu tog udruženja. Uspešnije autovanje ne može da bude.

Odvojila sam svoj invaliditet od seksa, misleći da se time pozabavim nakon fakulteta, ali sam shvatila da ipak želim i da imam seks, a ne samo da tražim prepreke. Kao i svaka kvir dama sa samopoštovanjem, latila sam se interneta i tu srela Aleks.

U prvoj poruci mi je rekla da je u kadi i da pije vino kako bi bila hrabrija. Iako mi korišćenje lap topa u kadi nije izgledalo kao najbezbednija ideja, dopalo mi se to što je priznala da je nervozna. To mi je dalo osećaj da i ja imam pravo da budem nervozna, što mi je na neki način baš i trebalo. Gledajući je preko stola na prvom sastanku, znala sam: ti si osoba sa kojom ću izgubiti nevinost.

Priče o prvim sastancima su uvek zabavne/ponižavajuće, ali to ću preskočiti i pozabaviti se onim delom priče u kom sam shvatila da moja seksualnost i moj invaliditet jesu deo iste osobe, bilo je to oko mesec dana kasnije, kad se Aleks okrenula u krevetu i pitala me:

Kako ti se čini ideja da probamo igru potčinjavanja i naređivanja?

Setite se za momenat da sam ja tada tek polako navikavala da imam seks. Moja prva reakcija je bila: Nemam pojma, mogu da pitam prvo nekog ko je to probao. Ispod površine, moje glavno pitanje je bilo koliko često žene uopšte, iskreno govore partnerkama šta žele. Želela sam da je zadovoljim, ali sam i brinula za svoje telo. Malo je ljudi koji svesno preuzimaju na sebe fizičke rizike. Ipak, pristala sam.

I onda… Ništa!

Skupila sam hrabrost za naš mali eksperiment, ali stvari su se odvijale kao i uobičajeno, dok je uzbuđenje zbog nečeg novog ustupilo mesto frustraciji. Pretpostavila sam i zašto. Kad sam najzad pitala, dobila sam odgovor kog sam se najviše plašila: Strahovala sam da te ne povredim.

To mi je reklo da ova žena misli da sam ja još uvek mala devojčica.

Do tog trenutka, mislila sam da sve radim kako treba, stvorivši funkcionalnu vezu, dozvolivši nekome da me vidi golu, pristala na seks, pričala o svom i slušala o njenom telu, ponašala se kao odrasla. Ali, nije upalilo. Odjednom je, formula dobre devojke koja je moj invaliditet učinila prihvatljivim, po sistemu – kaži, ali ne diskutuj o tome, nasmej se kad je teško – propala. Iako sam sa njom uradila sve stvari za odrasle, ona me je i dalje doživljavala kao ranjivu, ali ne u smislu koji zbližava, već u smislu koji ljude zastrašuje, strahujući da će njen dodir da me povredi.

Mesto da joj vrisnem u lice, kao što sam želela, uzvratila sam pitanjem – Ko može bolje od mene da se nosi sa bolom?

Često, u želji da razumeju cerebralnu paralizu kao pojavu, ljudi pitaju da li boli, a u zavisti od toga da li je odgovor potvedan ili odričan, kategorizuju moje telo, što im opet omogućava da odluče treba li, ili ne treba saosećati sa mnom. Iako najčešće odgovaram odrično, da se ljudi ne bi fokusirali na moje telo, racionalno govoreći – imam šrafove u kičmi, normalno je da me boli. Neprijatno probadanje, u najmanju ruku, odvija se negde u mom telu besprekidno. Pitanje je samo da li je po sredi stari ili novi bol.

Stari bol je onaj na koji sam navikla – bol u kukovima kad se ujutru ne protegnem, ili na mestu gde se noge spajaju sa trupom, ako hodam previše. Nije da to ne osećam, već sam se toliko saživela sa time da me ne čini nervoznom više. Novi bol je zastrašujući jer nema ime i ne mogu automatski da ga svrstam, otpišem ako benigni. Invaliditet, u neku ruku, omogućava da imate kakav-takav mir sa svojim telom, ali svako kršenje tog dogovora između mozga i tela je zastrašujuće. Taman što se naviknete na to kako telo radi, šta voli, a šta ne, novi bol se pojavi da vas podseti da nikad nećete skroz razumeti svoju situaciju.


Često nam se usađuje u glavu da će pravi partner/ka znati da nas sagleda dalje od našeg tela i prevaziđe naš invaliditet, kao da je na nekoj humanitarnoj misiji, a ne u vezi sa nama, i ta ideja je, moram tako reći, veliko sranje! Jer problem nije u našim telima, već u predrasudama i pogrešnim percepcijama zdravog dela populacije o našim telima


Bolja strana situacije jeste to što se naviknete na bol i lakše ga podnosite. Meni je lakše da osećam bol nego da se osećam dobro, a možda to mogu i istovremeno. Sledeći put kad smo imale seks, Aleks mi reče da zatvorim oči, jer želi nešto da proba. Iako jesam, iako to nije bilo bitno jer mi je stavila povez na oči. Sledeće što sam čula bilo je klik klik i, iako nisam očekivala da baš u prvom pokušaju koristi lisice, bile su tu. A onda sam osetila da me nešto stiska – baš po bradavici. Pa zatim na drugoj strani.

– Je l’ to u redu?
– Samo nastavi.

Nisam je zamolila da prekine, na moju sreću, jer je naša sigurnosna reč za prekid bila dinosaurus, što mislim da je kul. Avaj, dinosaurusa nije bilo ni kad mi je skinula povez, videla sam svoje grudi prekrivene štipaljkama (kad ste u dvadesetim, hvataljke za bradavice doživljavate kao skupu stvar i koristite šta imate). Ona je bila impresionirana: To pre nikad nisam mogla da uradim, niko to ne može da izdrži!

Ne dešava mi se često (u stvari nikad) da me neko pohvali zbog fizičkih sposobnosti. Ipak, sada je moje telo, koje me je godinama izdavalo, uradilo nešto dobro – i bolje nego naizgled zdrava tela.

Često nam se usađuje u glavu da će pravi partner/ka znati da nas sagleda dalje od našeg tela i prevaziđe naš invaliditet, kao da je na nekoj humanitarnoj misiji, a ne u vezi sa nama, i ta ideja je, moram tako reći, veliko sranje! Jer problem nije u našim telima, već u predrasudama i pogrešnim percepcijama zdravog dela populacije o našim telima. Oni misle da mi naša tela ne volimo, da ne znamo kako da ih koristimo i da naša tela treba lečiti. E te predrasude i percepcije bih volela da ljudi u mom životu, prijatelji, porodica, devojke – prevaziđu. Moj invaliditet je vezan za moje telo. Iako je teško i zahtevno objasniti da je greška u njima, a ne u nama – to je tačno.

Nema žene koja ne bi ispričala epsku sagu o nezadovoljstvu svojim telom, a invaliditet to samo zaokružuje, jer se tad fokus stavlja na ono što vaše telo nikad neće moći da izvede. Tela nalik vašim retko viđate, naročito van ordinacija, a i kad ih vidite, izgledaju posramljeno. Ipak, te noći sam shvatila da su moj prag tolerancije na bol i stvari koje moje telo čine jakim, a ne ono čega bih se postidela na mom telu, ono što me je učinilo seksi i poželjnom. Bio je to predivan trenutak!

Prevod: Dragoslava Barzut
Izvor: Autostraddle

Jedno mišljenje na „Upoznaj me tamo gde najviše boli – seksualno iskustvo i cerebralna paraliza

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>