Umrla Lesli Fajnberg, pionirka trans pokreta i autorka knjige „Stoun buč bluz“

Kategorija: Vesti / Datum: novembar 18, 2014

Bila je pionirka trans* i lezbejskih pitanja, radničkih prava i intersekcionalnosti mnogo pre nego što je iko mogao definisati tu frazu. Koristila je i ženske i muške zamenice, te se identifikovala i kao transrodna osoba, i kao lezbejka


Lesli Fajnberg, koja se identifikovala kao antirasistički/a, radnički/a, sekularni/a Jevrej/ka, transrodni/a, lezbejka, žena, revolucionarni/a komunist/kinja, umrla je 15. novembra. Podlegla je od komplikacija povezanih sa više bolesti koje prenose krpelji, nakon desetina godina bolesti. Umrla je u svom domu u Syracuseu, New York, sa svojom partnerkom i suprugom s kojom je 22 godine, Mini Brus Prat. Njene poslednje reči su bile: “Pamtite me kao revolucionarnog/u komunista/kinju.”

Fajnberg je bila prva teoretičarka koja je koristila marksistički koncept “transrodnog oslobođenja”, a njen rad je ostavio uticaj na popularnu kulturu, akademsko istraživanje i političko organizovanje. Njeno istorijsko i teorijsko pisanje je široko priznato, te se izučava u SAD-u i međunarodnim akademskim krugovima. Njen uticaj na masovnu kulturu desio se prvenstveno kroz njen prvi roman iz 1993. godine, Stoun Buč Bluz, koji se i u SAD-u i van ove zemlje smatra delom koje je promenilo poimanje kompleksnosti roda. Prodat u stotine hiljada primeraka, i tajno distribuiran u zatvorima, roman je preveden na kineski, holandski, nemački, italijanski, slovenački, turski i hebrejski (prihod od prodaje ovog izdanja bio je namenjen organizaciji ASWAT Palestinian Gay Women).

Srpsko izdanje Stoun buč bluz, priredio Queer Beograd, prevela Majda Puača

Srpsko izdanje Stoun buč bluz, priredio Queer Beograd, prevela Majda Puača

U izjavi na kraju svog života, rekla je da “nikada nije bila u potrazi za opštim identitetom, ili bilo kakvim terminom koji združuje osobe koje pate od opresije kada su u pitanju njihov pol, rod i seksualnost”, te je dodala da je verovala u pravo samodeterminacije opresiranih individua, zajednica, grupa i nacija.

Preferirala je da koristi zamjenice “she/zie” i “her/hir” za sebe, ali je takođe rekla: “Stalo mi je do toga koja se zamenica koristi, ali ljudi su mi iskazivali nepoštovanje koristeći pogrešnu zamenicu, te poštovanje koristeći pravu zamenicu. Važno je da li neko koristi zamenicu kao licemer, ili kao neko ko želi pokazati poštovanje.”

Fajnberg je rođena 1. septembra 1949. godine u Kansas Cityju, Missouri, te odrasla u Buffalu, New York, u jevrejskoj porodici koja je pripadala radničkoj klasi. Kada je imala 14 godina, počela se sama izdržavati radeći u lokalnoj prodavnici, i prestala ići u srednju školu, iako je zvanično dobila diplomu. Tokom ovog perioda upoznala se sa društvenim životom u gej klubovima u Buffalu. Odselila se od svoje biološke porodice koja je bila neprijateljski raspoložena prema njenoj seksualnosti i rodnom izražavanju, i do kraja života je sa sobom nosila zakonska dokumenta koja su jasno pokazivala da oni nisu njena porodica.

Diskriminacija koju je iskusila kao transrodna osoba učinila je nemogućim dobijanje stalnog posla. Za život je zarađivala uglavnom radeći kratke i privremene poslove, uključujući i onaj u fabrici PVC cevi i u knjigoveznici, a takođe je čistila brodska skladišta i prala suđe, bila prevoditeljica i unosila medicinske podatke.

U ranim dvadesetim Fajnberg se upoznala sa Workers World Party na demonstracijama za palestinska prava na teritoriju i samoopredeljenje. Uskoro se pridružila ovoj partiji kroz njihovu okosnicu u Buffalu.

Camp-August Cover-Leslie Feinberg

Nakon što se preselila u New York, učestvovala je u brojnim masovnim organizacijama kampanja ove partije tokom mnogo godina, uključujući brojne antiratne i proradničke proteste. U 1983. i 1984. godini krenula je na nacionalnu turneju govoreći o AIDS-u kao epidemiji koja se poricala. Bila je glavna organizatorka marša protiv rasizma u Bostonu u decembru 1974. godine, kampanje protiv belih suprematističkih napada na afro-američke osobe, ali i decu školskog uzrasta u ovome gradu. Fajnberg je predvodila grupu od 10 lezbejki, uključujući nekoliko njih iz južnog Bostona, na celonoćnu akciju krečenja rasističkih grafita u južnom Bostonu.

Bila je jedna od organizatora/ki mobilizacije u Atlanti iz 1988. godine koja je preusmerila beli suprematistički Ku Klux Klan dok su pokušavali marširati avenijom Martina Luthera Kinga Juniora, na dan federalnog praznika, rođendana ovog borca za prava Afro-Amerikanaca/ki. Kada su se grupe protiv abortusa sručile u Buffalo 1992. i ponovo 1998. i 1999., nakon ubistva dr. Barnarda Slepiana, Fajnberg se vratila na posao sa organizacijom Buffalo United for Choice i njenim Rainbow Peacekeeperima, koji su organizovali treninge samoodbrane u lokalnim LGBTQ+ barovima i klubovima, kao i u ženskim klinikama.

Kao novinarka od 1974, bila je urednica stranice Political Prisoners (Politički zatvorenici) novine Workers World tokom 15 godina, te poslala izvršna urednica 1995. godine. Takođe je bila članica nacionalnog komiteta stranke.

Od 2004. do 2008. njeno pisanje o poveznicama između socijalizma i LGBT istorije, Lavender & Red, objavljena je kao dosije od 120 delova u novinama Workers World. Njena posljednja knjiga, Rainbow Solidarity in Defense of Cuba, bila je uređeno izdanje ovog dosijea.

Ona je autorika i još dve teorijske knjige: Transgender Warriors: Making History i Trans Liberation: Beyond Pink or Blue, kao i drugog romana, Drag King Dreams.

Bila je članica grupa National Writers Union, Local 1981 i Pride at Work. Primila je počasni doktorat od škole Starr King for the Ministry za svoj rad na pitanjima transrodnosti i socijalne pravde, te je primila brojne druge nagrade, uključujući književnu nagradu Lambda i književnu nagradu za najbolju gej i lezbejsku knjigu od American Library Association.

Tokom perioda kada joj bolest nije dozvoljavala da čita, piše ili priča, nastavila je da komunicira kroz umjetnost. Uzimajući prvi put kameru u ruke, stavljala je hiljade fotografija na Flickr, uključujući The Screened-In Series, seriju dokumentarnih fotografija njenog Hawley-Green komšiluka, snimljenu u potpunosti iza prozora njenog stana.

Godine 2008. dijagnostikovana joj je lajmska borelioza, kao i druge bolesti koje prenose krpelji. Prvi put je inficirana ranih 1970-tih, kada se malo znalo o ovim bolestima. Lečena je tek u poslednjih šest godina. Rekla je: “Moje iskustvo sa novim tretmanima od ovih bolesti nudi veliku nadu bolesnim ljudima koji su u ranim stadijima bolesti izazvanih krpeljima.”

Svoju je krizu zdravlja pripisivala “licemjerju, predrasudama i manjku nauke” – aktivnim predrasudama prema njenom transrodnom identitetu koje su otežavale pristup zdravstvenoj nezi, te nedostatku nauke delom plasiranom od strane mainstream medicinskih autoriteta kada su u pitanju informacije, tretman i istraživanje ove bolesti i njenih ko-infekcija. Pisala je blog o ovim problemima u Casualty of an Undeclared War.

U vreme svoje bolesti pripremala je izdanje knjige Stoun Buč Bluz povodom 20. godišnjice izdavanja. Radila je do par dana pre svoje smrti kako bi ovo izdanje pripremila za besplatan pristup, čitanje i online download. Pored teksta romana, online izdanje će imati slideshow pod nazivom This Is What Solidarity Looks Like, koji dokumentuje širinu organizacije kampanje za oslobađanje CeCe McDonald, mlade trans žene iz Minneapolisa koja je poslata u zatvor nakon što se odbranila (i ubila) neonacistu koji ju je napao. Novo izdanje posvećeno je upravo ovoj mladoj ženi. Posvećena grupa prijatelja nastavlja raditi kako bi postavili Leslino poslednje delo i umetnost online na web stranicu Lesliefeinberg.net.

Njena supruga, Mini Brus Prat, aktivistkinja i pesnikinja, je autorka knjige poezije Crime Against Nature, koja govori o gubitku starateljstva nad svojim sinovima jer je bila lezbejka. Fajnberg i Prat su se upoznale 1992. godine kada je Fajnberg prezentovala svoje istraživanje o transrodnosti u Washingtonu, D.C. Nakon veze na daljinu, dugo su živele u Jersey Cityju u New Yorku, gde su, kako bi zaštitile svoju vezu, zajedno živele do 2004., a u građansko partnerstvo stupile su 2006. Takođe su se venčale u Massachusettsu i u New Yorku 2011.

Fajnberg je naglašavala da državne vlasti nisu imale pravo da kažu ko jesu ili ko nisu njeni najbliži, nego da bi ona sama trebalo da definiše svoju izabranu porodicu, citirajući Marksa koji je rekao da je tečajna vrednost ljubavi – ljubav.

Iza Lesli ostaju Prat i proširena porodica koju je sama izabrala, kao i brojni prijatelji/ce, aktivisti/ce i drugovi/drugarie širom sveta koji nastavljaju borbu protiv opresije i za slobodu.

Preneto sa lgbt.ba

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>