U pol’ 9 kod Sabe: Mi pjevamo naša iskustva!

Kategorija: Intervju, LezKULTura / Datum: novembar 13, 2014

Pred subotnji koncert benda „U pol’ devet kod Sabe“ prenosimo intervju sa klavijaturistkinjom Anom Opalić iz štampanog broja Labris novina iz 2012. godine

upoldevetkodsabe

„U pol’ 9 kod Sabe“ osmočlani je bend osnovan pre tri godine u jednom zagrebačkom stanu, basistkinje benda – Sabe. Odatle i naizgled neobično ime ovog benda čiji smart indie pop okuplja sve više ljudi na koncertima klubova kao što su Sax, Kset, Purgeraj, Tvornica, Medika te festivala poput Cest is d’best, VOX, L-fest… A nadamo se da ćemo uskoro moći da ih slušamo i u Beogradu.

Duhovite i melodične songove žanrovski određene na granici indie popa i cabareta pišu klavijaturistkinja Ana Opalić, pevačica Martina i basistkinja Saba. Na ostalim instrumentima nalaze se: Goran (gitara i ukulele), Marieta (saksofon), Olga (akustična gitara), Zrinka (bubnjevi) i još jedna Ana (violina)

Bend koji od svojih prvih dana ima epitet aktivističkog, spoj je različitih marginalnih/manjinskih pozicija i kao takav odlučio je opevati do sada neispričane priče. „U pol’9 kod Sabe“ tako već potpisuje neke od underground himni zagrebačke feminističko-queer scene. Akustični aktivizam smatraju kičmom bendovske koncepcije.

1. Čini se da je danas rok trajanja bendova znatno smanjen u odnosu na prethodne decenije što ne čudi jer se sve oko nas rapidno transformiše. Koliko dugo ste svirale pre nego ste ozvaničile bend?

Jako kratko zapravo. Osnovale smo bend u proljeće 2009. Već nakon nekoliko tjedana napravile smo prve stvari, jer smo zaključile da je to puno zabavnije nego svirati obrade. Čim smo imale prve snimke sa probe pustile smo ih svojim frendicama, među ostalima i Gabrijeli Ivanov iz Vox feminae festivala koja nas je odmah pozvala da nastupimo na Vox 2009. izdanju. Prva stvar koju je čula bila je Ljudska priroda i jako joj se svidjela.

Bend se zapravo i održao zahvaljujući tom našem prvom nastupu. Naime, tada su se naše ambicije tu negdje i zaustavljale. Mislile smo, ajde odsviraćemo taj jedan nastup, onako iz fore, za našu ekipu i to je to. Međutim reakcije publike su bile iznenađujuće pozitivne i mi smo skužile da imamo nešto vrijedno i da bi zaista bila šteta ne nastaviti sa sviranjem/stvaranjem.

2. Kako doživaljavate sebe i muziku vašeg sastava „U pol’9 kod Sabe“?

Ja osobno doživljavam pjesme i sav taj angažman oko benda prije svega kao aktivizam, a onda naravno i kao gušt skladanja, sviranja i druženja. Kada kažem aktivizam, mislim na tu vidljivost lezbijske scene/priče.

Pjevamo do sada još neispjevane pjesme, bez da se cenzuriramo i jako sam ponosna na nas zbog toga. Osim toga, svi volimo svirati, sve smo nekako negdje imale neku priču sa glazbom. Ja do te 2009. nisam svirala klavir… a sigurno jedno desetak godina i bilo je, na trenutke čudno, ali jako lijepo vratiti se sviranju. Goran inače svira u grupi Radost. Njih ste više puta imali prilike čuti u Beogradu. Oni su pak pjesnici koji sviraju.

3. Koju publiku imate u vidu kada pišete i komponujete pesme?

Martina kaže da ona uvijek prvo misli na svoje frendice i ekipu, kada piše pjesme. Naše pjesme uvijek dolaze iz nekog proživljenog iskustva. Inspiracija je tu, samo treba pogledati oko sebe! Oko nas…. A pjesme su posvećene svim „open minded“ ljudima koji su raspoloženi za malo veselja.

saba-2

4. Koliko se angažman u bendu „U pol’ 9 kod Sabe“ poklapa sa aktivističkim radom? Vidite li sebe ujedno i kao aktivistkinje? Kako biste odvojile te dve stvari, i da li biste ih uopšte razdvajale?

Akustični aktivizam – to je za mene naša svirka! I ne bih to nipošto razdvajala. Mi pjevamo naša iskustva, bez cenzure i znam da to našoj publici znači, kao i nama.

5. Gde crpite inspiraciju?

Posvuda… u prometu, šetnjama, stresu, svakodnevnici, snovima, ljubavi…

6. Šta se trenutno dešava „U pol 9 kod Sabe“?

Trenutno smo u studiju, snimamo još 3 stvari. U decembru nastupamo u Purgeraju sa bratskom grupom Radost. Nakon toga ćemo uzeti malu pauzu od nastupanja i posvetiti se radu na novim pjesmama. Možda snimiti novi spot. Znam da negdje na proljeće nastupamo na Rdečim Zorama u Ljubljani i tome se jako radujemo.

7. Čime se bavite kada ne svirate muziku?

Pa, svatko tu dolazi iz nekog skroz drugog backgrounda. Osim što šljakaju u prosvjeti, na televiziji, NGO sektoru, studiraju ili rade kao freelanceri… ljudi u bendu pišu poeziju, glume, prevode, igraju košarku, uče arapski, šetaju pse, plaćaju parkirne kazne, putuju, vole se, prekidaju, opet se zaljubljuju… itd.

Intervjuisala: Dragoslava Barzut

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>