Stav: Lešinari, dobar dan! Kako ste? Kako vam je srce limeno?

Kategorija: Kolumna / Datum: novembar 13, 2013

Optuživati roditelje da su profitirali na smrti sopstvenog deteta je više od neljudskog, nemam reči za divljačko iživljavanje nad porodicom Ognjanović. Poruka joj je da su roditelji dobro zaradili na njenoj smrti. Da li tu uopšte ima govora o bilo kakvom pravu na pijetet?


Ovo naše izopačeno društvo je postalo apsolutni šampion u jednoj prefinjenoj manipulativnoj tehnici, koju bih nazvala „Bokserski džak“. „Bokserski džak“ je osoba koja se nađe u nekoj životnoj situaciji, pod određenim okolnostima. Na primer, to može biti mlada aktivistkinja neke političke stranke, koja se oklizne i padne na jednom od javnih skupova. Inače, poželjno je i visoko preporučljivo za „bokserske džakove“ birati osobe ženskog pola! Onda je potrebno toj situaciji obezbediti poveći medijski prostor, osobu lagano ocrnjivati, da bi se održavala tenzija i tako golemo društveno nezadovoljstvo i bes (a ima ga) iskaliti na bokserskom džaku. „Bokserski džak“ treba što jače udarati, vređati, ponižavati, degradirati, njemu samom što više bola naneti. Dakle, nije neka mudrost, niti otkrivanje tople vode, na „bokserskom džaku“ treba iskaliti sve negativne emocije, isprazniti ih, a najveća dobrobit i stvarni cilj jeste odvući pažnju raje od stvarnih društvenih problema. Istina, u ovom društvu i ne treba baš mnogo truda za takvo što, jer ovo društvo tradicionalno odbija imati svoje mišljenje i koristiti sopstvene misaone resurse.

36874_milan-grahovac_af

Iako živimo u društvu u kome nas malo šta može iznenaditi, izbor najnovijih „bokserskih džakova“ je više nego šokantan, degutantan, morbidan, a reći da je duboko nehuman je običan eufemizam. Poslednjih desetak dana „bokserski džakovi“ su dvoje ljudi, koji su pre nepuna četiri meseca izgubili svoje jedino dete. Naravno, reč je o roditeljima male Tijane Ognjanović.

Svi mediji, društvene mreže, forumi itd. preplavljeni su osudama porodice Ognjanović, koja je „počistila pare“, treba ih „uhapsiti“, nemoralni, hohštapleri, kriminalci.. Vodi se pretkrivični postupak. Ne bavim se biologijom, ali mislim da je samo kod ptica lešinara zabeleženo da se hrane na ovaj način smrću drugog bića. Optuživati roditelje da su profitirali na smrti sopstvenog deteta je više od neljudskog, prosto ne mogu pronaći reči u svom jezičkom fondu, kojim bih opisala svoju nevericu nad divljačkim iživljavanjem nad ovom porodicom. Da ne govorim o tome kako i koliko poštujemo uspomenu na tu devojčicu. Poruka joj je da su roditelji dobro zaradili na njenoj smrti. Da li tu uopšte ima govora o bilo kakvom pravu na pijetet?

Svi su pametni i svi znaju šta bi radili sa tim novcem, kako to treba rešiti, roditeljima se posebno zamera što ne izađu javno da odgovore na optužbe itd. Međutim, da ja vas pitam: Da ispred vaših vrata stoji hiljade i hiljade besnih ljudi sa palicama, spremnih na „jen*, dva, tri“, da vas izudaraju kao „bokserski džak“, a vi ste sami, da li biste otključali vrata i pokušali da im bilo šta objasnite?

Očekivanja su razna. No, da li mislite da je stvarno razumno očekivati od roditelja koji su pre nepuna četiri meseca izgubili svoje jedino dete da razmišljaju o tome šta će s tim novcem, kako će i da o tom još polemišu s javnošću? Neko ko je vodio tako intenzivnu, očajničku bitku da spasi svoje dete i nažalost, izgubio je, mislite da se mogao oporaviti za nepuna četiri meseca? Mislite da je bol uminuo i da se sad raduju činjenici što na računu ima milionče? Da li je moguće da smo kao ljudi do te mere izgubili saosećajnost i da nemamo nimalo razumevanja i da ne možemo pretpostaviti kako se ti roditelji osećaju danas i koliko im mi sad prouzrokujemo dodatni bol i patnju? Šta nam je? Otkud znamo kako im je? Možda taj novac mrze i ne žele ni misliti o njemu, ni pipnuti ga?


Dajte, ljudi, uključimo sopstvene mozgove, dokle će nam zlonamerni tabloidi formirati mišljenje? Zato nam i jeste tako kako nam je i ne vidimo šta nam se događa!


Hajde da iznesemo neke argumente.

Činjenica je da ova država nikada nije zakonski regulisala kako i na koji način se postupa sa novcem koji je prikupljen za pojedinca u humanitarne svhe. Da li je to odgovornost države ili porodice Ognjanović? Je l’ to sad njih spaljujemo na lomači zbog toga?

Usled nedostatka pravne regulative za konkretnu situaciju, mišljenja sam da se ovde može govoriti samo o institutu ugovora o poklonu. Ako sam dala novac za lečenje ove devojčice (da li jesam ili nisam svakako neću deliti sa javnošću, jer humanost ne bi trebalo da bude nešto čime se lupaš u grudi), onda sam ja to učinila jer sam želela da određena suma novca, koji je u mojoj svojini, pređe u svojinu te devojčice, ne očekujući bilo šta zauzvrat. Reč je o dobročinom pravnom poslu – ugovor o poklonu, na koji se primenjuju pravna pravila predratnog prava, tačnije Srbijanski građanski zakonik. Raskid ovog ugovora se može tražiti samo ako je poklonodavac toliko osiromašio, da više nema sredstava za izdržavanje (što bi u ovom slučaju bilo teško zamislivo, ko bi dao toliko novca detetu koje ne poznaje i time ugrozio sopstvenu egzistenciju?) ili ako poklonoprimac iskaže grubu neblagodarnost prema poklonodavcu, što u ovom slučaju takođe nije moguće, jer je poklonoprimac, nažalost preminuo. Naime, formalno-pravno sav priliv novca je išao na račun otvoren na Tijanino ime. Da li onda možemo govoriti o izvršenju nekog krivičnog dela?

Druga stvar koja se spočitava Tijaninim roditeljima je da lažu kad kažu da ne mogu raspolagati njenim novcem, dok se ne okonča ostavinska rasprava iza njene smrti, te da će tada odlučiti šta će s tim novcem. Jedan advokat je u nekim novinama izajavio da je to laž i da se ne treba sprovoditi ostavinska rasprava, jer je devojčica bila maloletna i sve pripada njenim roditeljima. To je samo delimično tačno, poluistina, a kad najšira javnost ne zna pravo, onda je lako na taj način manipulisati činjenicama. Naime, tačno je da su roditelji male Tijane postali njeni zakonski naslednici, po sili zakona, u momentu njene smrti. Međutim, nijedna banka neće dozvoliti raspolaganje njenim novcem dok zakonski naslednici ne prezentuju pravnosnažno ostavinsko rešenje. A za to je naravno potrebna ostavinska rasprava, a u ostavinskoj raspravi roditelji će biti pozvani da daju nasledničke izjave. Gore pomenuti advokat je propustio reći da je davanje nasledničke izjave preobražajno pravo i da roditelji mogu dati i negativne nasledničke izjave (odreći se prava na nasledstvo) i u tom slučaju se smatra kao da nikada nisu ni postali naslednici.

Međutim, teško mi je da poverujem da roditelji male Tijane sada razmišljaju o svemu ovome, verovatno se guše u svom bolu i ovo sve im je nebitno.
U morima komentara o ovom slučaju, nailazila sam i na komentare ljudi koji saosećaju sa ovom porodicom i pišem ovaj tekst u ime svih tih ljudi i u svoje ime. Dragi Ognjanovići, želimo da vam poručimo da u ovoj zemlji ima mnogo ljudi (nažalost, naš glas se slabije čuje) koji saosećaju sa vašom patnjom i veruju vam i žale što vam se prouzrokuje dodatni bespotrebni bol.

Molim sve one koji se slažu sa onim što je napisano u ovom tekstu da ga šire dalje, da se čuje i glas onih koji na ljude ne gledaju kao na „bokserske vreće“!

 Slavoljupka Pavlović

3 mišljenja na „Stav: Lešinari, dobar dan! Kako ste? Kako vam je srce limeno?

  1. baba Vanga koja upozorava ali ne osudjuje

    Slavoljupka, to sto ste ispisali bilo bi uvredljivo da nije ocigledno da su potpune budalastine. I vi sami to vrlo dobro znate.

    U ta cetiri meseca umrlo je troje druge dece koja su cekala pomoc, ali je nisu dobila, jer ljudi nisu voljnii da daju novac posto su ga Tijanini roditelji primali daleko vise nego sto im je bilo potrebno (odnosno nisu rekli kad su imali dovoljno za operaciju pa su ljudi nastavili da uplacuju).

    Naravno, Tijanini roditelji taj novac ne mogu da iskoriste ni za sta, jer je on uplacivan sa svrhom doznake „za Tijanino lecenje“ i nije niz a sta drugo, odnosnoz a bilo koju drugu upotrbu oni ce ici u zatvor. Ali ruzno je sto nisu sa drzavom pronasli nacin da se napravi fond za drugu decu. Nije njihovo nesrecno dete bilo jedino na svetu.

    Odgovor
  2. Slavoljupka Pavlovic

    Postovana,
    Kao prvo, formalnopravno sav novac je zaostavstina pokojne devojcice, cak i onaj koji je majka radi lakse procedure podizanja u USA prebacila na svoj racun pre odlaska tamo. Roditelji tim novcem ne mogu i ne smeju da raspolazu do pravnosnaznog zavrsetka ostavinskog postupka. Drugo, u javnosti se vrsi opasna zamena teza i na te nesrecne ljude se prebacuje krivica sto sistem ne funcionise. A i da su slobodno mogli raspolagati tim novcem, kojim kriterijumima ce Ognjanovici odluciti kom detetu je novac najpotrebniji? I da li stvarno mislite da se oni mogu tim baviti u svom bolu? Da je javnost dobronamerna i da se bas toliko brine o drugoj deci, neko od nadlenih bi im ponudio pomoc kako da se resi situacija sa preostalim novcem…Ali dobronamernost i ljudskost su izgleda reci koje su negde isparile iz recnika ovog drustva…

    Odgovor
    1. Svetlana

      Poštovana,
      Tuga koju roditelji imaju zbog smrti deteta će biti tuga koju će nositi sa sobom dogod žive. Ta tuga ne može eliminisati činjenicu da su oni napravili dosta pogrešnih koraka što se tiče nekog sveopšteg morala.
      Ako pravno ne mogu da raspolažu sa novcem, zašto u neko dogledno vreme nakon nesreće koju su doživeli nisu podneli zahtev za ostavinsku raspravu, kako u slučaju ako su imali nameru da dalje proslede na decu kojoj je potrebna pomoć bi brež mogli da prebace novac na neki fond? Zašto nisu javno istupili nego dopustili da se špekuliše sa cenom bolničkog trška i stavili lepo račun na uvid i svim špekulantima zapušili usta? Zašto su našli u malobrojnim izjavama da prebacuju krivicu na sve koji su im ipak najviše pomogli? Zašto pri skupljanju novaca i prvobitnu sumu nisu objavili da im treba trostruko veći iznos, od onog koji su tražili u startu?
      Da ne nabrajam dalje jer je za ove naše prostore, a bome i šire, 3 miliona dolara po familiji ogromna svota novca. To znaju oni koji čekaju na pomoć i to mnogostruko manju.
      Zato mi se čini da su oni ispali žrtve iako su pomoć koja im je trebala dobili i zašto su ljudi koji se pitaju šta su nameravali dalje da učine sada krivi više nego oni koji nisu našli za shodno da daju jednu prostu izjavu?
      Kao što vidite, mnogo je pitanje zašto, na šta odgovor imaju jedino Ognjanovići, ali se nisu udostojili da ga daju i sami sebe postavili za boksersku vreću. Pogrešnim malobrojnim izjavama i odbijanju da govore konkretno na postavljeno pitanje, su sebe doveli u tu situaciju, a koliko vidim, neki se zalažu da baš zbog toga što su ispali žrtve (kao jedini roditelji koji su izgubili dete, pošto se to ne dešava na ovom svetu) mogu i da zadrže novac baš u inat pobesneloj rulji.
      U suštini, mislim da je na neki nehuman način dobro što se ovo izdešavalo jer valjda će ova država, ako već ne može da organizuje lečenje dece i ljudi, doneti neki valjan zakon što se tiče humanitarne pomoći i sprečiti dalju zloupotrebu i novca i volje.

      Odgovor

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>