Šta je porodica? Studija istražuje kako deca istopolnih roditelja prevazilaze stigmu

Kako deca gej i lezbejskih roditelja kreiraju pozitivan porodični identitet u kulturi u kojoj negativne poruke preovlađuju i govore im da je njihova porodična dinamika pogrešna? Studija Dijane Breširs i Dona O. Brajtvejta, koja će uskoro biti objavljena, nudi odgovore o načinima na koji ova deca uspevaju da učvrste pozitivan porodični identitet.

Foto: whensallymetsally via creative commons

Foto: whensallymetsally via creative commons

Putem dubinskih intervjua sa osobama kojima su roditelji u različitim uzrastima rekli da su gej ili lezbejka, Brajtvejt, profesorka na Linkoln-Nebraska Univerzitetu i šefica katedre za studije komunikacije, i Breširs, sa Pretorija Univerziteta u Južnoj Africi, otkrili su da deca istopolnih roditelja prevazilaze stigmatizaciju tako što potiskuju negativne poruke i koriste pozitivan način govora o svojoj porodičnoj dinamici.

„Jedan od najzanimljivijih i najvažnijih otkrića ove studije je da su učesnici/ce pozitivne poruke o njihovom porodičnom identitetu dobijali samo od prijatelja i porodice,“ Breširs je rekla. „Zbog toga učesnici/ce nisu identifikovali ni anticipirali kulturalne poruke koje podržavaju njihov porodični identitet – sve ove poruke su bile percipirane kao negativne.“

Studija, koja će biti objavljena u Časopisu o porodičnoj komunikaciji, je relativno nova oblast istraživanja. Breširs, koja je dovršila studiju kao svoj doktorat na Linkoln-Nebraska Univerzitetu, pod mentorstvom Brajtvejt, je želela da razume kako deca doživaljavaju i kreiraju sopstvene porodične identitete u društvu u kojem su suočena sa stigmatizacijom.

„Postoji mnogo istraživanja koja se fokusiraju na uticaj istopolnog roditeljstva na decu, u tri oblasti: seksualni identitet, socijalno ponašanje i psihološko zdravlje, i neke od ovih studija uključuju i decu koja su rođena u prethodnim heteroseksualnim vezama,“ istakla je Breširs. „Ono na šta do sada nije dovoljno obraćena pažnja je uloga relacionih i kulturalnih diskursa na način na koji deca misle i govore o svojim netradicionalnim porodičnim identitetima.“

Istraživanje je identifikovalo četiri najčešća načina koja su korišćena kako bi se marginalizovale negativne poruke: isticanje da su suprotni pogledi ignorantni; isticanje nedostataka u stavovima religija; isticanje da drugi nemaju autoritet da o tome sude; i isticanje da je ljubav najvažnija. Najčešći način prevazilaženja negativnih poruka je isticanje da su suprotni pogledi ignorantni.

Brajtvejt je rekla da je impresionirana time kako su učesnici/ce studije bili sposobni da prihvate jaka negativna osećanja drugih prema njihovoj porodici i da istovremeno imaju pozitivan odnos sa njihovim lezbejskim ili gej roditeljima.

„Ove osobe su razumele snažne negativne emocije drugih prema lezbejskim i gej odnosima,“ rekla je. „Oni mogu da shvate šta se dešava u okviru nekih od ovih snažnih negativnih poruka i naučili su da komuniciraju u tom okviru verovanja drugih. Za decu, to je prilično teško.“

Jedna od učesnica je podelila sa istraživačicama kako se ona nosi sa jakim negativnim osećanjima.

„Svi imaju svoje mišljenje i ja poštujem mišljenje drugih, jer na kraju, ne možete ići okolo i sa svima ulaziti u rasprave,“ rekla je istraživačicama. „Neću da lažem, još uvek je ponekad bolno kada čujem neke od tih stvari, ali istovremeno, svi imaju pravo na svoja mišljenja i osećanja. Ko sam ja da im to uskratim? Ali, na kraju, barem sam ja prenela svoju poruku i ti svoju. Mogu samo da se nadam da je nešto pozitivno preuzeto iz onoga što sam rekla.“

Breširs i Brajtvejt su naglasile da oni koji su učestvovali u studiji nisu imali negativna osećanja prema svojim roditeljima.

„Deca nisu bila uznemirena zbog toga što su im roditelji gej,“ Breširs je rekla. „Ustvari, većina je to potpuno prihvatila. Negativne stvari koje deca gej roditelja doživljavaju su retko zbog toga što su im roditelji gej. Kulturalna stigma je to što izaziva sve probleme.“


Istraživanja konstantno pokazuju da su deca gejeva i lezbejki normalni, zdravi i dobro prilagođeni ljudi. Društvena stigmatizacija i kontrola je to sa čim deca moraju da pregovaraju i da se bore


„Sva zabrinutost koju si imali se ticala toga kako će biti tretirani u javnoj sferi. Istraživanja konstantno pokazuju da su deca gej roditelja normalni, zdravi i dobro prilagođeni ljudi. Društvena stigmatizacija i kontrola je to sa čim deca moraju da pregovaraju i da se bore.“

Istraživačice su takođe pronašle da ove osobe misle da se kulturalni stavovi menjaju ka sve većem prihvatanju porodica sa gej roditeljima, ali takođe veruju da još mnogo treba da se radi na tome. Breširs kaže da će se možda zbog odluke Vrhovnog Suda da odbaci Akt za odbranu braka kulturalni stavovi menjati brže.

„Većina ljudi je svesna sve većeg prihvatanja lezbejki i gejeva tokom poslednjih nekoliko decenija, i nasilja koje su ove osobe doživlajvale u prošlosti,“ rekla je Breširs. „Iako mnoge osobe i dalje doživlajvaju izrazitu diskriminaciju, generalno smo učinili mnogo kao zemlja kada je reč o prihvatanju seksualnih identiteta.“

Izvor: University of Nebraska–Lincoln
Prevela: Dragana Todorović