Sapfo: Dve dosad nepoznate pesme su nesumnjivo njene, kažu stručnjaci

Kategorija: LezKULTura / Datum: februar 5, 2014

Papirolog sa Oksford Univerziteta ubeđen je da su dve pesme nađene na antičkim papirusima autorstvo pesnikinje sa ostrva Lezbos


piše: Šarlot Higins

Sapfo je jedna od najmisterioznijih, ali i najvrednovanijih antičkih grčkih pesnikinja. Ipak, tek samo jedna od njenih devet poznatih pesama, očuvana je u potpunosti. Inače je poznata po fragmentima i delovima pesama, ali opet obožavana zbog otvorenih i delikatnih opisa ljubavi i požude.

Ali sada su otkrivena i dva, do sada nepoznata dela pesnikinje sa Lezbosa. Prvi deo je gotovo potpun, i govori o njenoj braći, a drugi, sačuvan samo u fragmentima govori o neuzvraćenoj ljubavi.

Foto: Alamy

Foto: Alamy

Dve pesme došle su u fokus kada je anonimni privatni kolekcionar iz Londana pokazao deo papirusa dr Dirku Obinku, papirologu sa Oksford Univerziteta. Prema Obinku, u članku objavljenom prošlog proleća, pesme datiraju verovatno iz trećeg veka, ustavnoljeno je na osnovu analize papirusa i nesumnjivo pripadaju grčkoj pesnikinji Sapfo.

Ne samo da se pronađeni fragmenti uklapaju u fragmente koji su već prepoznati kao njeni, već su jasno uočljivi i njena metrika (u književnosti poznata kao Sapfina metrika) i dijalekt.

Nepobitan argument je referenca o njenom bratu, Karaksosu na čije se postojanje odavno sumnjalo ali se nije pominjao u ranije otkrivenim fragmentima Sapfo. Međutim, Herodot u 5. veku pre nove ere pominje brata kada opisuje jednu Sapfinu pesmu koja peva o ljubavnoj vezi između Karaksosa i jednog roba iz Egipta.

U ovoj pesmi, iako to nije ona koju Herodot navodi, naratorka se, izgleda, obraća svojim čitaocima, zamerajući im što Karaksosov povratak brodom sa trgovačkog putovanja uzimaju zdravo za gotovo.

Molite se Heri, kaže ona, „kako bi se Karaksos vratio neoštećenog broda, sve je na bogovima koji često u mirnoj luci oluju spremaju.“ Pesma dalje govori da oni koje Zevs odluči da spase iz velike oluje jesu zaista blagosloveni i „srećni bez daljnjeg“. Pesma se završava nadom da će drugi brat Larikos, postati čovek „i oslobodi nas goleme anksioznosti“.

Prema Timu Vitmaršu, profeseru antičke književnosti na Oksfordu, pesma bi mogla da se tumači u svetlu Homera, u pravcu motiva Penelopinog strpljivog čekanja kod kuće da se Odisej vrati. Sapfo je često intertekstualno obrađivala Homoreve teme u svojim pesmama.

Sapfo je rođena oko 630. godine pre nove ere, poznata je po svom čežnjivom stihu, često usmerenom ženama i devojkama, gorkom ukusu ljubavi, nemogućnosti da se žudnja utoli kao i osećaju preplavljujuće ljubomore prema objektu svoje opsesije.

U antici su se divili opisima žudnje i strasti u njenim stihovima. Jedino što je dokazano u njenoj biografiji jesu njene pesme i imena njene braće, Karaksosa i Larikosa, a oskudni podaci o njenom životu doprinose većoj slavi njene poezije.

Većina poezije Sapfo nije sačuvana u tradiciji, monasi koji su prepisivali rukopise kako bi očuvali drevne spise nisu u srednjem veku prepisivali pesme Sapfo. Njena poezija sačuvana je uglavnom kroz citiranje drugih autora (često kao primeri pojedinih sintaksičkih rešenja kod antičkih gramatičara) ili putem otkrivanja fragmenata pisanih na papirusu.

Obinkov tekst uz transkrip originalnih pesama, objavljen je u časopisu Zeitschrift für Papyrologie und Epigraphik.

Izvor: The Guardian

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>