Pitajte lezbejku: kako znaš da se nećeš zabavljati sa muškarcem ponovo?

Kategorija: LezKULTura / Datum: jul 2, 2013

Napisala: Alison Wisneski

Kako si 100% sigurna da se nećeš vratiti muškarcima?

Kada sam se autovala, uradila sam to na čudan način. Mama me je odvela u javni restoran sa mojim rođacima. Sve je glatko išlo, i kad nam se hrana slegla, moja mama je pročistila grlo i rekla: „Alison, da li postoji nešto o čemu želiš da pričaš, nešto što želiš da nam kažeš?“ Biće da sam izgledala kao Alison iz Top modela, sezona 12, koja je tipični jelen pred farovima. Onda sam rekla nešto poput: „Paaa, kao što svi znate, viđam se sa jednom ženom već oko sedam meseci, i dobro nam ide, i nećemo prekinuti viđanje, i tako.“ Nije baš bio moj najhrabriji govor. Ali, kako sam govorila, i izbacivala svoje reči dobila sam svoj oslonac. Na kraju sam sedela uspravno i srećno žvakala moju fetućini pastu. Razumljivo, nakon čitavog govora, mojoj mami su krenule suze. Ovde sedi njena ćerka, za koju je mislila da je poznaje kao strejt devojku, koja joj govori da stvari koje je videla i o kojima je sanjala kad zatvori oči 24 godine unazad, neće ostvariti. Onda su mi postavili dva pitanja: jedno mama, drugo deda.

Foto: Philippe Leroyer

Foto: Philippe Leroyer

Deda: „Pa, Al, evo kako to zvuči. Bila si sa nekim ranije ko ti nije odgovarao, i sad si tu, i sa nekim ko radi u crkvi, ko voli da volontira, i vas dve volite iste stvari. Zar ne misliš da ćeš to moći da nađeš u muškarcu?“

Razumem da je pitao to bez zlobe, ali ipak me je zabolelo. Odgovorila sam: „Deda, da je ovo muškarac, da li bi išta rekao? Zato što je to što si opisao osoba, koju sam tražila, a ti si samo primetio da je to žena.“ Nagnuo je svoju glavu, razmislio i rekao: „Znaš šta, u pravu si. Ako si ti srećna, onda sam i ja srećan, i to je jedino važno.“

Moja mama nije sačekala, i pitala me sa druge strane stola: „I, da li to znači da nikada više nećeš biti s muškarcem?“ Pre nego što sam odgovorila, moja sestra je nadmeno spustila nož i viljušku, i pogledala mamu ozbiljno, a onda je glasno rekla: „Kakve to veze ima mama? Ona je lezbejka, možda je bi, možda ne treba ni da pitaš! Samo je ostavi na miru!“

Gledala sam kako mami idu suze malo više. Smireno sam spustila ruku na sestrinu, i rekla sam majci da ne znam šta će budućnost doneti, ali da po prvi put u vezi ne razmišljam o osobi sa kojom ću se kasnije viđati. Ona ne postoji, te tako da ta opcija ne postoji. Moja mama je otišla u toalet, a moj očuh se nagnuo ka meni i rekao mi da ne brinem, da će me oni uvek podržati, i da „ove stvari zahtevaju vreme.“

Prošlo je deset meseci od ovog incidenta. Sada sebe smatram okorelom, osvešćenom lezbejkom, ali zašto? Šta se promenilo? Za mene, shvatila sam da sam neke stvari koje očekujem u vezi dobila samo od žena, a ono što sam dobijala od muškaraca su zapravo bili znaci onoga što sam tražila kod drugova. Koristila sam svoj pol da dobijem javnu naklonost od muškaraca, jer je to neka potvrda koju moj super ego zahteva. Uvek sam bila „nečija“ devojka, i osetila sam da ako želim da zadržim ličnost, moram da koristim svoj pol. Od tad sam pogledala unazad, i shvatila da je to bilo nezdravo. To je bio deo mene koji sam ostavila na sredozapadu kad sam se preselila u Kolorado. Takođe se ne osećam tako kada se nalazim u društvu kvir identifikovanih žena. Ne treba mi ta potvrda – na primer: „sa ovom osobom idem kući“, kao što mi je to trebalo ranije. Osećam da treba da čuvam LGBTQ zajednicu, zato što je to mesto gde treba da budem.

Ne vidim sebe kako se ponovo zabavljam s muškarcima. Još uvek mislim da bih mogla da budem sa mojom devojkom do kraja života, ali ako se pokaže da se to neće desiti, ne mislim da ću potrčati u zagrljaj muškarca, tražeći utehu, kao što bi stara ja uradila. Ima nešto osnažujuće u trvđenju istine „kao lezbejka.“ To je iskustvo zbog kojeg se osećam ispunjeno – psihički, emocionalno, fizički, mentalno, seksualno… nazovi to kako hoćeš. Ja sam žena koja se viđa sa ženanam i to je ono što želim da radim.

U vezi sam sa muškarcem, ali se izjašnjavam kao kvir, kako da mu pomognem da shvati da nisam strejt?

Ah. Ovo je veoma važno. Teško je ući u vezu ako si s vremena na vreme na obe strane. Postoji dodatno pitanje poverenja koje dolazi od tvog partnera: ako se izjašnjavaš kao bi, panseksualna, ili kvir, kako da ti partner veruje da ga ne varaš sa 100% populacije? (Ovo je bilo sarkastično, drage moje).

Foto: Philippe Leroyer

Foto: Philippe Leroyer

Mislim da je najbitnije da komunicirate, koliko god se činilo da je to nepotrebno, tvoj identitet je tvoj identitet. Ne menja se na osnovu toga da li si sa muškarcem ili sa ženom. Ono što misliš da jesi je ono što osećaš da jesi, kraj priče. Kada uđeš u vezu sa nekim, ne moraš da mu pružiš ruku, kažeš kako se zoveš i onda izdeklamuješ da si panseksualna, kvir, ili da nisi bila sa ženom do tog trenutka. Pusti da se razgovor odvija prirodno. Ako ne dođe do toga nakon nekoliko dana, moraćeš da kažeš. Početi sa: „Imam nešto da ti kažem, i važno mi je da to znaš pre nego što krenemo dalje“ je dobar početak. Daje težinu tvojim rečima. Imam prijateljicu koja je bila samo sa ženama pre nego što je srela svog partnera, muškarca. Oni su toliko dugo u vezi, da je on počeo da je identifikuje kao strejt pred prijateljima. Ovo ju je uvredilo, i povredilo, jer se ona ne oseća teko. Bilo bi za svaku ženu koja se identifikuje kao lezbejka, a ima za partnera muškarca, znate o čemu pričam. Nekada ne možeš uticati na to u koga ćeš se zaljubiti. Pre nego što sam se autovala, mislila sam da je to i moja situacija: strejt, dok se ne dokaže suprotno. Srećom, dokazano je suprotno.

Na primer, da meni partnerka uporno govori da imam crnu kosu, to bi me nerviralo. Ne samo da nemam crnu kosu, već ona govori nešto kategorično o meni, smešno i netačno. Isto tako je i za seksualnost – ako nisi to, ne može ti biti nametnuto.

Ako si ušla u vezu, a za seksualnost se zna, samo niste pričali o tome, pomeni, razgovarajte. Pitaj partnera šta misli koja je tvoja seksualnost. Pitaj ga šta to znači za vas dvoje. Pitaj ga da li ga nešto od toga čini nervoznim. Što si više iskrena i otvorena o svojim osećanjima u seksualnosti, i vezi, tvoj partner će se bolje osećati. Daj mu priliku da pita šta god želi, opusti se. Učini to isto za njega, ako će se zbog toga osećati bolje.

U svakoj vezi, komunikacija je ključ. Vaša ljubav to treba da zna, iako ste u vezi, iako je ta osoba suprotnog pola, da se još uvek identifikuješ kao neko koga privlači i drugi pol, ko je otvoren, iskren, hrabar i važan. Srećno!

Zašto pored svoje žene, fantaziram o drugim ženama? Da li je to ok?

Ovo je malo komplikovanije. U istom je rangu sa: „šta smatraš seksom? Oralni? Penetracija? Penis, vagina samo? Analno?“ Teško je reći, ali ti mogu dati moje iskreno mišljenje.

Jednom sam napisala članak o Ebi Vambah. Aha. Da li si videla nju? Da li si videla njene fotografije na kojima je naga? Umrem od sreće svaki put kada je gledam kako trči po terenu. Tako se osećam povodom još nekih poznatih ličnosti: Emanuel Kriki (Sloan iz Svite, Tviter boginje, itd.), Eliša Katber (posebno kao Aleks u Srećnim Zavšecima – devojka iz kraja baca hranu na način koji ne bi trebao da te pali, ali mene ipak pali), i Rašida Džouns (posebno kada nosi flanel). Ovo su žene zbog kojih kada ih vidim na tv-u ispuštam čudne zvuke mrmljanja, a moja devojka okrene glavu, i pogleda me sva zbunjena. Šta god.

Ali kad su u pitanju stvarni ljudi, onda je to malo drugačije. To je kao kad sretneš bivšu svoje bivše u javnosti, i upoznate se. Ta osoba postaje stvarna. Počinješ da porediš. Vidiš u njima ono što na sebi ne vidiš. Može biti vrlo repetitivno, ako dozvoliš. To se može reći i za fantazije. Postoje te dve žene sa kojima radim ponekad, i oko toga se šalim sa svojom devojkom, da ću je ostaviti zbog njih dve. Ona zna da se ja šalim. Nemam nameru da ostavim devojku zbog strejt žene. Onda, postoji jedna žena koja se kreće u istim krugovima gde se krećemo moja devojka i ja. Moja devojka je zove „mentala simpatija.“ Njena pamet je privlačna, ali znam da moja devojka neće raskinuti sa mnom da bi se zabavljala sa tom drugom ženom. Ovo je sve bezopasno. Ne fantaziramo o ovim ljudima. Ali da su oni stvarni, to bi bilo drugačije.

Teško je reći kada se prelazi granica između pristojnog, nepristojnog i normalnog. Postoje neki ljudi koji ne mogu a da ne zamišljaju nekog, nešto, ili negde drugo. Fantaziranje je nešto sa čim su naučili da se nose, i to se neće promeniti. To se događa. Nije na odmet da se to kaže partnerki. Ali opet, bolje je biti iskren. Ne bi volela da maštaš o tome kako si na plaži sa gospođicom Vambah, dok te partnerka gleda u oči, pokušavajući da shvati na šta obraćaš više pažnje, a trebalo bi na nju. To može biti bolno.

Ako fantaziraš o nekoj drugoj, stvarnoj osobi, u situacijama koje nisu seks, na primer, kad se mazite na kauču dok gledate film, ili na nekom izletu, ili ne mora biti s partnerkom, onda je najpametnije da razmisliš o svemu. Ipak, ovo su sve hipotetičke situacije, zasnovane na mom životu i iskustvima, ali mislim da kada dođeš do ove situacije, treba da razmisliš šta se događa. Da li si srećna? Da li Šta treba da se promeni?

Ali, ako se ne nalaziš u ovoj situaciji, i samo uživaš sa Ebi Vambah na plaži, i tvoja partnerka vam se možda pridruži… slušaj, moram da idem. Mnogo sreće.

Izvor: Thought catalog
Prevod: Iva Smišek

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>