Permakultura, kvirija i feminizam

Kategorija: Feminizam / Datum: februar 7, 2014

Tekst prenosimo za portala Permanent Culture Now, koji je ponosno prilažio gostujuči članak Nikol iz organizacije Wild Heart Permaculture

Rod, seksualnost i osmišljavanje

Ovaj članak predstavlja razgovor između kvir pobornica permakulture1 i organizatorki zajednica Nikol Vosper i Ani-Rouz London, koje su na dva kontinenata raspravljale o rodu, seksualnosti i osmišljavanju.

Nikol: „Koristite i cenite različitost“ jedan je od ključnih principa permakulture, u smislu da način na koji osmišljamo zajednice može takođe da se prenese na rod i seksualnost. Kako sve ljudi mogu osmisliti različitost?

Ani-Rouz: Da bismo osmislili različitost moramo poći od osnovne pretpostavke – da nismo već različiti. Mislim da ljudi obično smatraju da je društvena različitost nešto pasivno, nešto što će se desiti samo od sebe ako nismo aktivno homofobni. Živimo u moć-i-pristup monokulturi. Tako da nije baš jednostavno. Kada pogledamo polja obrasla korovom, jasno je da ne možemo samo podići imanje i očekivati da biološka raznovrsnost obavi svoje. Ta zemlja je van ravnoteže i biće potrebno aktivno zalaganje da bi se biološka raznovrsnost pogurala. Isto tako, ne možete igrati na kvarno – ako posadite nekoliko sadnica to neće rezultirati samoodrživim ekosistemom. Sami uslovi moraju biti odgovarajući, ne iznuđeni; prostor mora biti podoban za život, ne agresivno načinjen takvim uz pomoć hemijskog đubriva.

Foto: singingbirdartist.files.wordpress.com

Foto: singingbirdartist.files.wordpress.com

Povećavanje različitosti

Povećavati različitost u ljudskim zajednicama ne znači jednostavno otvoriti vrata i glasno vikati „Hej! Hoćemo raznovrsnost! Dođite!“. Moramo prihvatiti da dolazimo iz veoma nezdravog društva, onog u kojem stvari u osnovi potiču od neravnoteže. Bila sam na mnogim mestima gde su smatrali da su obavili svoj posao u povećavanju ljudske različitosti ako bi to naveli kao cilj svoje misije. Ako hoćete da učestvuju i oni koji već nemaju podršku od strane društva, kao na primer heteroseksualni, muževni belci, evo nekoliko saveta za koje mislim da su najvažniji.

Odlučite zašto. Budite iskreni. Važno je da ne tražite različitost zarad političke korektnosti, ili da biste izgledali dobro pred drugima, da biste se osećali bolje. Otkrijte zašto vi sami želite da napravite ovaj korak.

Sklapajte prijateljstva. Možemo da razložimo učestvovanje, raznovrsnost i ispomoć na mnogo načina, ali na koncu, ljudi žele da budu sa prijateljima, da se osete voljenima. Ne kalkulišite non-stop; zaista sklapajte prijateljstva sa ljudima. I ne činite to kako bi se oni uključili u vaš projekat, već i kako biste učili jedni od drugih, kako biste se zabavili i znate, stekli prijatelja. To nije hokus-pokus.

Slušajte. Uloga saveznika mora biti uloga slušaoca. Moramo sarađivati sa raznim ljudima koji su drugačiji od nas i aktivno slušati o njihovim ciljevima, potrebama i inspiracijama. Ne možemo određivati gejevima kako bi trebalo da učestvuju. Ne mogu dovoljno naglasiti koliko je važno da slušamo, a ne da govorimo. Napravite analogiju sa biološkom raznovrsnošću (stvoriti okruženje koje će negovati i podsticati razvoj, a ne ono koje će ga isforsirati).

Ostavite ego po strani. Ovo je neizbežan izazov, koji ide ruku pod ruku sa slušanjem, pogotovo kad dođe do toga. Slušati ljude koja su imali različita iskustva što se tiče života i ugnjetavanja znači prihvatiti da su nečiji prioriteti drugačiji od vaših. Da biste postali saveznik moraćete da preispitate svoje prioritete. Moraćete da se dobro zamislite da biste shvatili da se životi drugih ljudi zapravo razlikuju od vašeg. Na primer, recimo da ne razumete potrebu za obaveznom pauzom, zato što po vama svako može da napravi pauzu kad mu odgovara. Ako vam neko kaže da hoće obaveznu pauzu, ta osoba može navesti dobre razloge koje vi ne možete da razumete. Pokušajte da zagrebete površinu, da razumete i budete voljni da isprobate ideje koje vam se isprva ne sviđaju. Takođe, opomenuće vas da se ponašate despotski (ili ćete biti pozvani na stranu, što ću kasnije objasniti). Shvatite ovo lično, zato što je u vašoj moći da se promenite. Međutim, nemojte misliti da je to negativna procena vaše ličnosti. Svi se mi lečimo od poremećenog društva koje nas tera da mislimo na pogrešan način. Ljudi će vas opomenuti jer im značite, jer vas smatraju saveznikom i misle da možete da se promenite.

Ispomoć. Nemojte misliti da je dovoljno postaviti karticu pod nazivom „vrednosti“ na svoj sajt da biste pozdravili različitost. Uključite se u lokalne kvir zajednice. Pitajte ih da li i kako žele da učestvuju. Zamolite ih da nešto ispredaju vašoj zajednici. Zapamtite, neće oni „naučiti“ od vas, svi ćete učiti jedni od drugih! Treba da negujete veze sa pojedincima i prijateljstva sa ljudima, umesto da pošaljete obrazac organizaciji da ga popuni. Nemojte se briniti oko toga da li će se ljudi priključiti vašem projektu ili ne; ovde je reč o vašem učenju i ličnom razvoju, a ne o kvoti različitosti.

Solidarnost. Solidarnost je svest o tome da svi imamo različite identitete, da smo svi iskusili različite oblike ugnjetavanja i da su nam potrebni različiti putevi do oslobođenja. To nije pokušaj homogenizacije. Možemo zadržati razlike i još uvek stajati jedni pored drugih, imajući na umu da je svaki oblik ugnjetavanja povezan i da je prekidanje istog dobro za sve. Solidarnost podrazumeva dela, a ne reči. To znači da treba da idete na događaje koje organizuju vaši saveznici i da pozivate svoje prijatelje. To znači da treba da edukujete i sebe i druge o njihovim problemima. To znači da treba da organizujete sopstvene projekte koji će podržati njihove napore, kao i da se dobrovoljno prijavljujete za neke stvari, umesto da samo prisustvujete. Sve u svemu, to znači „uz tebe sam“.

Imajte na umu da je sve ovo samo moje mišljenje, zasnovano na onome što sam doživela i što sam čula od drugih. Najbolje što možete uraditi je da započnete raspravu ispočetka u vašoj zajednici! Šta za vas znači slušanje? Različitost? Solidarnost? Ovo su mega ključne reči koje teraju na razmišljanje.

Foto: cuvariprirode.org

Foto: cuvariprirode.org

Nikol: Koje su prednosti ove različitosti u našim zajednicama?

Ani-Rouz: Reč „različitost“ se toliko često upotrebljava da nisam sigurna ni da li znam šta ona znači, niti da li mi se još uvek sviđa. Trenutno bih je definisala kao zajednički napredak i autentični pokret za sva bića.

Postoje dva dela u vezi sa ovim pitanjem – jedan je osnovna potreba za društvenom pravdom kao dela permakulture i pravde prema zemlji, a drugi je neverovatna dobrobit koju različitost nosi sa sobom.

Oslobađanje zemlje i ljudi

Mislim da nema smisla pričati o oslobađanju zemlje, ako ne pričamo o oslobađanju ljudi koji njome hodaju. Kada bismo se odvojili od zemlje na takav način, kada bismo ljude posmatrali kao druge entitete, onda bismo se još više otuđili od zemlje. Ovo je isti način razmišljanja koji dovodi do slepog uništavanja Zemlje. Društvena pravda i permakultura za mene idu ruku pod ruku. Toliko je trauma koje svi imamo zbog tereta homofobije, rasizma. Čak i da smo ti koji imaju korist od takvog načina razmišljanja, postoji bolest koja potiče od sveobuhvatne otuđenosti među nama. Permakultura uvek gleda na proces i uključuje iskustva svojih pobornika u vrednost samog rada. Stoga zaslužujemo da radimo na toj traumi i stvorimo prave alternative. U suprotnom, jedini koji će moći ovo da praktikuju će biti oni kojima je već dozvoljeno da rade šta hoće, a to je po mom mišljenju prilično ograničen pokret!

Različitost je slasna

Takođe, različitost je slasna. Ona je zdravlje. Ona je radost učenja od onih za koje ste mislili da su drugačiji od vas, ali se ispostavilo da se možete međusobno voleti. Ona je otkrivanje dubljih korena, više priča, dalje obogaćivanje. Različitost je održiva zato što je interaktivna, produktivna, zato što neprestano stvara nove istine i nova rešenja. Ove stvari nisu moguće među homogenom grupom ljudi koji se već slažu oko svega. Različitost je umetnost proširivanja vidika i zadržavanja skromnosti. Ona je ekstaza koja dolazi sa otkrićem da ste manji nego ikada pre, a opet ste deo nečega više nego što ste to mogli zamisliti.

Nikol: Šta znači „kvir“?

Ani-Rouz – Kvirija od nas zahteva da smirimo potrebu da definišemo sve. Zahteva da se upustimo u beskonačan prostor između definicije. „Kvir“ je orijentacija prema seksualnosti i rodu, često i realnost uopšteno koja nam dopušta mnoštvo istina. Ima nas raznih. Kvirija je put od društvenog neznanja do aktivne, ponovne spoznaje istinskog samog sebe, sebe koji voli i ispoljava se baš onako kako to želi. Kvirija je proces, stalni napor da se ostvare naša najšarmantnija, prava lica, jer su naši mozgovi veoma ograničeni idejama o seksualnosti i rodu koje postoje u društvu. Sve ovo može prilično da udari u glavu, ali u osnovi, kvirija je kada radite ono što vam pruža dobar osećaj u svakom pogledu.

Nikol: Šta „kvirija“ znači za tebe lično?

Ani-Rouz: Moj identitet kvir osobe funkcioniše kao stalni podsetnik da prodrem dublje u sebe, da preispitam svoje izbore i proširim ih u nove mogućnosti. Kvirija nije predodređena odluka o tome ko sam; to je pozivnica da otkrijem ko sam ja.

Kvirija je za mene pre aktivno osluškivanje sebe same i drugih, nego pretpostavka da već znam odgovor. To znači da se uklanjaju granice ljubavi i roda koje su dominirajuće sile veštački postavile oko mene s ciljem da potisnu individualnost.

Moja kvirija je politički usmerena. On je suštinski anarhistička, anti-autoritativna, anti-kapitalistička, feministička i anti-rasistička. Mnogi eseji mogli bi biti napisani o tome zašto ja vidim tu povezanost, ali ukratko, to je mentalni sklop koji u suštini ceni sav život. Do grla sam u pokušajima da razumem šta kvirija za mene znači! Veliki deo mene jednostavno nema pojma! To je uglavnom neprestano eksperimentisanje i preispitivanje. Samim tim, moj životni stav je da uvek učim.

Nikol: U kakvoj su vezi to što si ti kvir i uopšteno pokret permakulture?

Ani-Rouz: Za mene se ta dva savršeno uklapaju. Kvirija je za seksualnost ono što je permakultura za poljoprivredu. Način razmišljanja u permakulturi, kao što je uzimanje u obzir procesa umesto ciljeva, ili naglašavanje važnosti iskustva umesto ideala; sve je to ono što čini moje kvir jezgro. Imala sam sreće da radim na nekoliko kvir imanja gde nismo morali da brinemo o tome da ćemo reći „kvir“ bez „permakulture“, sve je to bila jedna reč. Radical Faeries su sjajna grupa s kojom treba biti upoznat da bi se shvatili koreni ove povezanosti. Otkrila sam permakulturu pre nego što sam otkrila kvir politiku, tako da se jedno prirodno nadovezalo na drugo.

Nikol: Veliko pitanje, ali ukratko, kako treba ponovo osmisliti društvo za pravo rodno i seksualno oslobađanje? Kakvu ulogu u tome mogu igrati ljudi koji osmišljaju u permakulturi?

Ani-Rouz: Počnite da volite sebe! Volite druge ljude, ljude koji su drugačiji od vas! Prestanite da se plašite! Za mene ima mnogo odgovora koji bi bili tačni, pod uslovom da ljudi veruju da imaju pravo na sreću. Smatram da je ključno naučiti našu omladinu da voli sebe. Smatram da je politika vezana za kviriju široko polje i da donosi potpuno nov način na koji se ovo oslobađanje posmatra.

Mislim da je zadovoljavanje ljudskih potreba nešto suštinsko, kao na primer da se svima obezbedi mogućnost da se skuće, da imaju zdravstveno, da su im hrana i obrazovanje dostupni. Postoji sklonost ka tome da se koriste apstraktne, revolucionarne metafore kada su u pitanju ovakve stvari, ali u stvarnosti postoji toliko kvir, gej, lezbejske, biseksualne i transrodne omladine koja upravo sad živi na ulici, koja upravo sad sedi u učionicama u kojima ih uče da mrze sebe, koja upravo sad očajnički traži posao jer je otpuštena zbog rodne nekonvencionalnosti. Postoji izobilje konkretnih stvari koje uzimamo zdravo za gotovo, a koje su pravi pokazatelji ugnjetavanja.

Učinite to

Čvrsto verujem u delanje. Ne čekajte da vam vlast pruži rešenja i nemojte mrzeti svoje prijatelje zbog toga što žele da rade u skladu sa vladinim programima. Oslobođenje će doći kao rezultat toga što je milion ljudi radilo milion različitih stvari. Podržavajte jedni druge, slavite jedni druge i pronađite ono što vas inspiriše.

Ekodruštveno stvaranje

kodruštveni stvaranje može igrati veoma značajnu ulogu, zato što otkriva sve oblike ugnjetavanja odjednom. Hijerarhijski, kolonijalistički, patrijahalni, rasistički, heteroseksistički, sposobni i kapitalistički mentalni sklopovi su povezani, svi imaju sposobnost da označe stvari kao „druge“, stvari koje se čine drugačijim i koje su tretirane kao manje vredne. Stvarajući alternative koje hoćemo da vidimo, permakultura je neverovatan eksperiment. Samim tim, ona je glavno poprište stvaranja društvenih alternativa. Ako zajedno možemo biti samoodrživi, onda ne moramo da se oslanjamo na sisteme dominacije koji su ustvari stvorili neravnotežu. Možemo razvijati uravnoteženu kulturu iznutra, kulturu koja uključuje.

Nikole: Da li si naišla na homofobiju u permakulturi ili projektima vezanim za obrađivanje zemlje? Kako ljudi mogu zadržati svest o radnjama koje ugnjetavaju i izbeći ih?

Ani-Rouz: Da. Homofobija je svuda, dragi moji. Čak je i u mojoj glavi, iako je izazivam i uništavam svakim danom sve više. Prisustvovala sam slučajevima gde su heteroseksualni parovi hvaljeni i ohrabrivani, dok se LGBTK pojedincima pričalo iza leđa. Bila sam pozivana da predstavljam čitavu LGBTK populaciju, uvek preplavljena pitanjima o nama uopšteno i imala sam osećaj da ne pripadam na tim skupovima. Ljudi bi pretpostavili koga znam, s kim spavam, šta želim. Videla sam kako LGBTK muškarce zezaju da su ženskasti i slabi, što je naravno odvratno. Homofobija i seksizam idu ruku pod ruku (na primer, feminizirani dečaci koje zezaju da su „kao devojčice“, kao da je to nešto loše).

Popravljanje zajednica

Jedan od načina da se zajednice poprave je da se o tome otvoreno razgovara. Kao što se sastajete oko toga šta da zasadite, ili kako da podelite obaveze, tako se sastanite i da raspravljate o sporazumima u zajednici i načinima na koje ljudi mogu da ukažu na ugnjetavanje. Mnogo je lakše ukazati na probleme kada su ljudi već načinili plan za rešavanje istih. Ranije sam podsticala ljude da razviju naviku da opominju. To znači da treba da imenuju one za koje smatraju da su učinili nešto što je izgledalo kao ugnjetavanje, sve u svrhu toga da se vidi kako ono izgleda u svakodnevnom životu i da se gradi bolja kultura.

Nedavno mi je prijatelj rekao za ljude koji umesto toga „pozivaju na razgovor“. To mi se mnogo više sviđa i daleko je preciznije. Pozivati ljude na razgovor koji su povredili druge.

Redovne provere

Redovno vršite provere tako da ljudi znaju da već postoji mesto za njih gde mogu da iskažu zabrinutost, umesto da dopustite da situacija uzavri. Razvijajte praksu odgovornosti u zajednici. Edukujte sebe i idruge. Stavite znakove o rodnom identitetu u kupatila. Tražite od ljudi da podele sa vama rodne zamenice koje im se sviđaju, kao i svoja imena tokom predstavljanja. Postoji mnogo pitkog štiva koje je dostupno na Internetu i koje raspravlja o kviriji, ugnjetavanju i o tome kako da ponovo edukujete sebe. Organizujte čitalačke grupe i rasprave! Jedna od mojih omiljenih farmi nalazi se izvan Providensa, Roud Ajlend, gde svake nedelje imamo velike Community Harvest događaje i gde sve vreme pričamo o politici kvirije. Ta kombinacija fizičke i intelektualne stimulacije je bombona. Ovo može biti zabavno, narode!

Nikol: Nedavno sam pročitala knjigu o radikalnom organizovanju zajednica koja tvrdi da je „šansa kvir pokreta u izloženosti mnoštvu želja koje kapital nastoji da ograniči i pratećem otporu prema centralizaciji zadovoljstva, u svakodnevnim radostima i kreativnosti – sve ovo predstavlja važne elemente brige o sebi i izgradnje zajednice“. Kakvu ulogu kvir inicijativa igra u stvaranju permanentne kulture?

Ani-Rouz: Kvir inicijativa stavlja pod lupu pravljenje pokreta u kojem nema nazad na putu ka oslobođenju. To je najtrajnija i najodrživija od svih kultura jer se protivi hirovima društvenih normi i počiva na tome da i pojedinac i grupa uvek reaguju na intuitivan i osoben način u svakoj novoj situaciji. To zahteva toleranciju prema različitosti, tako da se možemo koncentrisati na stvaranje ljubavi i zdravlja umesto da traćimo vreme pokušavajući da ubedimo jedni druge ko je u pravu.

Kvir inicijativa

Da budem preciznija, kvir inicijativa otvara vrlo korisne teme za razgovor, kao i način razmišljanja za sve koje zanima permanentna kultura. Ne morate biti kvir da biste učestvovali u kvir inicijativi, kao što ne morate da stalno živite na način permakulture da biste znali da je ona vredna vaše pažnje. Svi možemo imati udela u ovom novom svetu oslobađanja i otkrivanja. Nije tačno da nema mesta za sve; svaka osoba koja se priključi inicijativi stvara potpuno nov, još neotkriven prostor. Upuštajući se u kvir inicijativu otkrivamo najbolje u sebi. Povrh toga, mi unosimo iskustva učesnika u permakulturu koju praktikujemo. To čini „dela“ ovog pokreta daleko slađim, daleko zabavnijim, toliko ličnijim da to oduzima dah i zbog svega toga je daleko verovatnije da će držati ljude zaokupljenima.

Značaj za Permanent Culture Now?

Osmišljavanje različitosti pomaže u stvaranju ekosistema, tako da je priznavanje i osmišljavanje seksualne različitosti u ljudskim zajednicama kamen temeljac za izgradnju permakulture.

Linkovi i izvori

1. Benjamin Shepard (2010), ‘DIY Politics and Queer Activism’ in Team Colours Collective, Uses of a whirlwind. Movement, movements and contemporary radical currents in the United States, Oakland, AK Press
2. To follow the journey of Annie-Rose London: thereisonlymake.tumblr.com, newtacticalltactics.blogspot.com
3. For more links between radical community organising and permaculture: www.wildheartpermaculture.co.uk


1. [Permakultura je način življenja ljudskih zajednica prema uzoru iz Prirode. To je harmonično spajanje pejzaža i ljudi putem kog se obezbeđuje hrana, energija, smeštaj i druge materijalne i nematerijalne potrebe na održiv način prim. prev.]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>