Odnos predstavnika organa javne vlasti prema diskriminaciji u Srbiji

Kategorija: 10. decembar Dan ljudskih prava / Datum: decembar 10, 2014

* Tekst preuzet iz uvodnog dela Izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Ipsos-a

Republika Srbija je proteklih godina usvojila antidiskriminacioni pravni okvir koji je u velikoj meri usklađen s međunarodnim univerzalnim i evropskim standardima u ovoj oblasti.

Značajan napredak predstavlja donošenje Ustava iz 2006. godine1, koji sadrži širok katalog ljudskih prava, proglašava jednakost i zabranjuje diskriminaciju. Član 21. Ustava propisuje da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije. Prema Ustavu, zabranjena je svaka diskriminacija, bilo neposredna bilo posredna, i to po svakom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Pored toga, Ustav utvrđuje da se diskriminacijom ne smatraju posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koji su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima.

Republika Srbija ratifikovala je sve značajnije međunarodne konvencije o ljudskim pravima kojima se zabranjuje diskriminacija u odnosu na određena prava ili prema određenim kategorijama lica. To su: Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima (1966.)2, Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (1966.)3, Konvencija protiv mučenja i drugih svirepih, nehumanih ili ponižavajućih postupaka ili kazni (1984.)4, Konvencija o pravima deteta (1989.)5, Međunarodna konvencija o pravima osoba sa invaliditetom (2006.)6 i Međunarodna konvencija o zaštiti svih lica od prisilnog nestanka (2006.)7. Na ovoj listi nalaze se i dve specijalizovane konvencije u oblasti diskriminacije – Međunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (1965.)8 i Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (1979.)9.

Srbija je ratifikovala i brojne regionalne međunarodne ugovore, usvojene pod okriljem Saveta Evrope, poput Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina10 i Konvencije o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici.11 Ipak, po svom značaju, ističe se Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda,12 koja u članu 14. i članu 1. Dvanaestog protokola uz ovu konvenciju zabranjuje diskriminaciju po bilo kom ličnom svojstvu. Srpsko antidiskriminaciono zakonodavstvo zasnovano je na standardima utvrđenim u praksi Evropskog suda za ljudska prava kojima se bliže tumači član 14. Evropske konvencije, ali se u velikoj meri oslanja i na odredbe dve EU direktive iz 2000: Direktive o jednakom tretmanu bez obzira na rasno ili etničko poreklo13 i Okvirne direktive za ravnopravan tretman u zapošljavanju i profesiji.14

Načelo jednakosti i zabrana diskriminacije koji su proklamovani Ustavom Republike Srbije i relevantnim međunarodnim normama, dalje su razrađeni u nekoliko antidiskriminacionih zakona. U aprilu 2006. usvojen je prvi antidiskriminacioni zakon – Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom,15 koji je dopunjen Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom.16 Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom predviđa široku definiciju osoba sa invaliditetom, baziranu na savremenom socijalnom modelu invalidnosti. Zakon zabranjuje diskriminaciju u raznim oblastima života i u članu 2. navodi principe na kojima je zasnovan. U pitanju su poštovanje ljudskih prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom i njihovo uključivanje u sve sfere društvenog života na ravnopravnim osnovama, kao i u procese donošenja svih odluka kojima se određuju njihova prava i obaveze. Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji bavi se, između ostalog, podsticajem zapošljavanja radi stvaranja uslova za ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom na tržištu rada, procenom radnih sposobnosti, profesionalnom rehabilitacijom, obavezom zapošljavanja osoba sa invaliditetom, uslovima za osnivanje i rad preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, kao i drugim posebnim oblicima zapošljavanja i radnog angažovanja.

Sveobuhvatan antidiskriminacioni zakon, Zakon o zabrani diskriminacije,17 donet je u martu 2009. godine. Tim zakonom diskriminacijom se označava svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe, kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima (član 2. stav 1.tačka 1). Zakon zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju, povredu načela jednakih prava i obaveza, zabranu pozivanja na odgovornost, udruživanje radi vršenja diskriminacije, govor mržnje, uznemiravanje i ponižavajuće postupanje, a poznaje i teške oblike diskriminacije. Zakon, takođe, priznaje posebne mere koje su „uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u neravnopravnom položaju” (član 14). Zakon reguliše i posebne slučajeve diskriminacije, poput diskriminacije u toku postupka pred organima javne uprave, u oblasti rada ili pružanja javnih usluga i korišćenja objekata i površina.

Značajno je da zakon predviđa uspostavljanje institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti kao nezavisnog, samostalnog i specijalizovanog državnog organa koji ima širok mandat u oblasti unapređenja jednakosti i zabrane diskriminacije u svim oblastima društvenog života. Poverenik ima niz ovlašćenja, ali iz pozicije osobe koja je pretrpela diskriminaciju najrelevantnije ovlašćenje predstavlja primanje i razmatranje pritužbe o diskriminaciji; davanje mišljenja i preporuka u konkretnim slučajevima; informisanje o pravima i mogućnostima pokretanja sudskog postupka ili drugih zaštitnih mera; kao i podnošenje tužbe za zaštitu od diskriminacije.18 Ukratko, Poverenik ima dve glavne uloge: da spreči diskriminaciju i da zaštiti lica od diskriminacije.

Još jedan zakon iz seta antidiskriminacionog zakonodavstva jeste Zakon o ravnopravnosti polova,19 kojim se zabranjuje rodna diskriminacija. Zakon uređuje uspostavljanje jednakih mogućnosti u oblasti zapošljavanja, socijalne i zdravstvene zaštite, porodičnih odnosa, obrazovanja, kulture i sporta, kao i u političkom i javnom životu. Ipak, glavna oblast regulisanja ovog zakona jesu radni odnosi, gde se predviđa da poslodavci moraju voditi evidenciju o polnoj strukturi zaposlenih. Osim toga, poslodavci koji zapošljavaju više od 50 radnika moraju usvojiti plan za sprečavanje neravnomerne zastupljenosti polova među zaposlenima. Pomenuti zakon, takođe, predviđa da trudnoća ne može biti razlog za otpuštanje s posla, ili prepreka za stručno usavršavanje ili napredovanje na poslu. Priznaju se i posebne mere za sprečavanje i otklanjanje diskriminacije po osnovu pola, kao i pravna zaštita onih koji su izloženi diskriminaciji. Štaviše, zakon predviđa posebne programe i mere za žrtve porodičnog nasilja, kao što su obezbeđenje skloništa, pružanje socijalne, pravne i druge pomoći i davanje naknade za žrtve nasilja.20

Konačno, Zakon o zaštiti sloboda i prava nacionalnih manjina21 reguliše način ostvarivanja prava pripadnika nacionalnih manjina. Pripadnicima nacionalnih manjina zakon
omogućava da ostvare svoja Ustavom garantovana prava u demokratskom političkom miljeu, individualno ili u zajednici s drugim članovima svoje etničke grupe. U pitanju su: pravo na nacionalnu pripadnost, pravo na saradnju sa sunarodnicima u zemlji i inostranstvu, pravo na upotrebu maternjeg jezika, pravo na upotrebu nacionalnih simbola i svih drugih prava i rešenja koja štite specifičnost nacionalnih manjina u oblastima od posebnog interesa za njih (upotreba jezika nacionalnih manjina u radu javnih organa i organizacija, obrazovanje i javno informisanje na jezicima nacionalnih manjina, očuvanje i zaštita kulturnog nasleđa itd.). Ovaj zakon predviđa i usvajanje posebnih mera kojima se postiže jednakost, naročito romske zajednice. Zabrana diskriminacije sadržana je u mnogim zakonima kojima se uređuju pojedine oblasti društvenih odnosa, poput Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja,22 Zakona o mladima,23 Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju,24 Zakona o crkvama i verskim zajednicama,25 Zakona o radu,26 Zakona o sportu27 itd. Takođe, krivičnopravna zaštita od diskriminacije uređena je Krivičnim zakonikom Republike Srbije,28 koji sadrži više krivičnihdela u vezi sa zabranom diskriminacije, poput povrede slobode izražavanja nacionalne ili etničke pripadnosti, ispovedanja vere i vršenja verskih obreda, promocije i pozivanje na mržnju, nasilja prema licu ili grupi lica na osnovu nekog njihovog ličnog svojstva i dr. Međutim, iako postojeće zakonodavstvo daje dobru osnovu i uspostavlja dobre mehanizme za zaštitu od diskriminacije, ne treba izgubiti iz vida da se ponašanje, stavovi, stereotipi i predrasude prema određenim marginalizovanim grupama polako menjaju, te je i ostvarenje suštinske jednakosti svih građana u Republici Srbiji još u početnoj fazi.


1. [„Sl. glasnik Republike Srbije”, br. 98/2006]
2. [„Sl. list SFRJ”, бр. 7/1971.]
3. [„Sl. list SFRJ”, бр. 7/1971.]
4. [„Sl. list SFRJ – međunarodni ugovori”, br.9/1991.]
5. [„Sl. list SFRJ – međunarodni ugovori”, br. 15/90.]
6. [„Sl. glasnik Republike Srbije – međunarodni ugovori”, br. 42/2009]
7. [„Sl. glasnik Republike Srbije – međunarodni ugovori”, br. 1/2011.]
8. [„Sl. list SFRJ – međunarodni ugovori”, br. 6/67.]
9. [„Sl. list SFRJ – međunarodni ugovori”, br. 11/81.]
10. [„Sl. list SRJ – međunarodni ugovori”, br. 9/02]
11. [„Sl. glasnik Republike Srbije – međunarodni ugovori”, br. 12/13.]
12. [„Sl. list SCG – međunarodni ugovori”, br. 9/2003, 5/2005, 7/2005 − ispravka i „Sl. glasniku RS – međunarodni ugovori”, br. 12/2010.]
13. [Council Directive 2000/43/EC of 29 June 2000 implementing the principle of equal treatment between persons irrespective of racial or ethnic origin, Official Journal L 180, 19 July 2000.]
14. [Council Directive 2000/78/EC of 27 November 2000 establishing a general framework for equal treatment in employment and occupation, Official Journal L 303, 02 December 2000.]
15. [„Sl. glasnik Republike Srbije”, br. 33/2006. ]
16. [„Sl. glasnik Republike Srbije”, br. 36/2009. ]
17. [„Sl. glasnik Republike Srbije”, br. 22/2009.]
18. [Poverenik, takođe, podnosi redovan izveštaj i posebne godišnje izveštaje Narodnoj skupštini o situaciji u oblasti ravnopravnosti; upozorava javnost o najčešćim, tipičnim i teškim slučajevima diskriminacije; prati sprovođenje zakona i drugih propisa; inicira donošenje ili izmenu zakona i drugih propisa u oblasti diskriminacije; daje mišljenje o pojedinim odredbama tih zakona i propisa; uspostavlja i održava saradnju s organima nadležnim za ravnopravnost i zaštitu ljudskih prava na teritoriji Autonomne Pokrajine i lokalne samouprave; i preporučuje mere jednakosti državnim organima i institucijama.]
19. [19 „Sl. glasnik Republike Srbije”, br. 104/2009.]
20. [Porodični zakon, usvojen 2005. godine, uvodi nekoliko važnih zaštitnih mera u slučaju porodičnog nasilja. „Sl. glasnik Republike Srbije”, br. 18/2005.]
21. [„Sl. glasnik SRJ”, br. 11/2002, „Sl. glasnik SCG“, br. 1/2003, „Sl. glasnik Republike Srbije”, br. 172/2009.]
22. [„Sl. glasnik Republike Srbije”, br. 72/09, 52/2011.]
23. [„Sl. glasnik Republike Srbije”, br. 50/011.]
24. [„Sl. glasnik Republike Srbije”, br. 18/010.]
25. [„Sl. glasnik Republike Srbije”, br. 36/006.]
26. [„Sl. glasnik Republike Srbije”, br. 24/2005, 61/05, 54/2009.]
27. [„Sl. glasnik Republike Srbije”, br. 24/2011.]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>