Istorija Labrisa: Očajnički tražeći sestrinstvo, 1995.

Kategorija: 20 godina Labrisa / Datum: mart 3, 2015

Godina prva, 1995.

8. mart 1995. Pančevo. Sastanak ženske mreže. Tema: Reproduktivna prava žena. Na glavnom pančevačkom trgu članice ženskih grupa iz cele umanjene Jugoslavije organizuju protestno stajanje pod nazivom „Protiv zabrane abortusa“. Svaka od nas nosi transparent sa porukom ili nazivom grupa učesnica skupa. Na jednom od transparenata stoji naziv beogradskog gej-lezbejskog lobija – Arkadija. Slučajno ili ipak namerno, uzimam ga.

Ljiljana-Zivkovic00

piše: Ljiljana Živković

U to vreme, u Arkadiji je bilo pet aktivnih članica. I one su u Pančevu i svojim prisustvom podržavaju borbu za ženska ljudska prava. Dok hodamo od pančevačkog ženskog centra Isidora prema glavnom trgu, dve devojke iz Arkadije pozivaju me da hodam pored njih. Nose poruke: Lezbejke za reproduktivna prava žena i Lezbejsko materinstvo.

Ovo je moj drugi susret sa Jelenom i Majom. Šest meseci pre, zadrhtala bih pri pomisli na coming out pred drugim lezbejkama, ali ovo je, ipak, poseban dan. Posle protesta, nas nekoliko prisutnih lezbejki iz Srbije, Vojvodine, sa Kosova i iz Nemačke, zahtevamo od organizatorki skupa prostor za raionicu Lezbejska egzistencija u Jugoslaviji i Nemačkoj. Neke od nas su na ovoj radionici prvi put izašle iz ćutanja.

Zaključci sa radionice:

Lezbejska egzistencija u Nemačkoj:

  • ima više gej nego lezbejskih klubova
  • lezbejke, odbačene od porodice i okoline sele se u veće gradove
  • procentualno najviše lezbejki ima u Berlinu
  • prosveta ne spominje homoseksualnost
  • lezbejke dobijaju podršku od feminističkih organizacija

Šta preduzeti u SRJ?

  • više mesta u medijima
  • obeležiti 27. jun, Dan ponosa lezbejki i gej muškaraca
  • organizovanje i učestvovanje na lezbejskim seminarima
  • osnivanje lezbejskog kluba

Samo dva dana kasnije, 10. marta, na sastanku članica Arkadije, dogovaramo se o pokretanju takozvanog Malog biltena koji bi informisao o dešavanjima u okviru lezbejske sekcije i lezbejskog života uopšte, zatim, otvaranje arhive i rad na projektu Homofobija kao i umrežavanje sa lezbejskim grupama Istočne Evrope.

Na sastanku 17. marta, lezbejska sekcija Arkadije dobija ime Labris, a jedna članica novo prezime.

Arkadiji podnosimo predlog za autonomnost sekcija (samostalne radionice, sastanci i ostale inicijative) uz formiranje i delovanje koordinacionog odbora formiranog od predstavnica i predstavnika dveju sekcija, na kojima bi se razmenjivale informacije vezane za rad samih sekcija, kao i pregled lezbejske i gej scene uopšte, i dogovori oko zajedničkih projekata čiji bi nosilac bila Arkadija.

Nekoliko meseci kasnije Labris je postao autonomna lezbejska grupa.

Jelena, Maja i ja trebalo je da radimo na Malom biltenu. Odustale smo od prvobitne zamisli u trenetku kad smo počele da govorimo o svojim potrebama – šta je to što bismo mi čitale? Sve smo delile istu glad za informacijama iz lezbejskog sveta. Počele smo da sakupljamo tekstove iz domaće i strane štampe i druge literature, i shvatile da ima toliko toga što bi moglo da se prenese u naš bilten. Tekstovi su se gomilali i nisu bili vezani samo za rad Labrisa. Odlučile smo da napravimo prve lezbejske novine. Kako nismo imale budžet za rad, štampale smo tekstove na printeru i uz fotografije pravile kolaže koje smo fotokopirale. Koristile smo prostor Autonomnog ženskog centra. Sastajale smo se svakodnevno, razmenjivale ideje, informacije, upoznavale jedne druge, po prvi put pričale o nekim malim/velikim ličnim tajnama. U Centru smo ostajale do kasno, ponekad i noću.

8mart1995_web

Protestni skup „Reproduktivna prava žena“ u Pančevu 8. mart 1995. godine. Na slici su i osnivačice Labrisa sa transparentima „Lezbejke za ravnopravnost“, „Lezbejsko materinstvo“ i „Arkadija“: Lepa, Jelena, Maja i Ljilja

 

Prvi broj Labris novina izašao je u aprilu 1995. godine. Tiraž je bio 100 primeraka na formatu A4 sa svega pet strana. Reakcije na prvi broj Labris novina među lezbejkama i feministkinjama su bile različite. Mi smo znale da će svaki sledeći broj, sa našim ličnim sazrevanjem i boljom informisanošću, biti kvalitetniji. Tada smo maštale o boljoj tehničkoj opremi, nekim budućim članicama/aktivistkinjama, uličnim demonstracijama za Dan ponosa, velikom lezbejskom centru i mnogim, mnogim drugim stvarima.

Drugi broj Labris novina izašao je u junu 1995. godine. Zahvaljujući ličnoj donaciji Bet Barč, ovog puta imale smo novac za fotokopiranje. Jelena je u fotokopirnicu odnela materijal koji je trebalo da podignemo za dva sata. Međutim, nijedan primerak novina nije bio završen. Radnik je bio zbunjen, a i uplašen, sadržajem.

U ovom broju Labris novina nalazi se prvi zabeleženi tekst o nasilju nad lezbejkama na javnom mestu. Tekst je nosio naslov Napadnute one koje se ne daju u ular.

5. maja 1995. godine između 23 i 23.30 h u vreme snimanja dela dokumentarnog filma kanadske ženske ekipe o ženskim grupama Beograda, pod nazivom Balkansko putovanje, napadnute su verbalno i fizički, četiri članice Labrisa. Napad se desio u ulici Kralja Petra (bivša ulica 7. juli) od strane strojice nasilnika, naoružanih hokej palicama. Pored šutiranja i pesničenja Jeleni i Lepi su s lice strgnute i izgažene naočare.

Posle ove vesti dobile smo pisma podrške od feminističkih i lezbejskih grupa, kao i od pojedinki iz Holandije, Austrije, Amerike, Bosne, Nemačke, Mađarske, Velike Britanije. Meni je posebno draga poruka podrške od Vivien Verkruz iz Holandije koja je stigla 1. jula 1995.:

„Ne možemo više da stojimo u tišini. Ono što stvarno hoću da kažem vama, u bivšoj Jugoslaviji, je sledeće:
Kada ne možete da hodate, MI ĆEMO HODATI,
ako ikada ne budete u stanju da govorite, MI ĆEMO GOVORITI,
kad vas niko ne bude slušao, MI ĆEMO VAS ČUTI,
kad niko ne bude hteo da sa vama podeli vašu strašnu patnju, MI ĆEMO PODELITI.
Naši snovi, strasti, postaće istina, zato što MI NEĆEMO OSTATI NEVIDLJIVE ZA VAS.
Ako ikada odbiju da objave vaše poruke, MI ĆEMO IH OBJAVITI,
bićemo jedne drugima svedokinje.
I neka svet zna da MI POSTOJIMO. I da nikada više nećemo prihvatiti njihovo nasilje nad vama
NIKADA VIŠE NEĆETE HODATI SAME.“

U jednoj od rubrika istog broja, objavljena je vest da je u Sloveniji Vera Kozmik, šefica vladine kancelarje za ženska pitaja, na slovenačkom nacionalnom TV programu izjavila 23. marta 1995. godine da će istopolni brak biti pravno priznat u periodu od naredne dve godine.

Od vesti još stoji da je mađarski Ustavni sud legalizovao, po običajnom pravu, istopoli brak 8. marta 1995. Običajni i formalni brakovi su u Mađarskoj imali isti pravni status. Svaki par, koji stalno živi zajedno i održava seksualne odnose, smatra se bračnim parom po običajnom pravu. Sud je doneo odluku da pravno ograničenje na nekadašnji stav, da je brak, po običajnom pravu „onaj koji postoji između odraslih žena i muškaraca“, neustavan. Sudije su naložile Parlamentu da do 1. marta 1996. izvrši neophodne zakonske promene radi primene prava na istopolni brak. Na kraju je sud ipak odlučio da je formalni brak namenjen samo heteroseksualnim parovima.

Ove vesti navodim da bih pokušala da vam približim nadu koju su one budile kod nas početnica, u to vreme.

I drugi broj Labris novina štampan je na formatu A4 što je postalo pravilo, imao je dve strane više od prethodnog, a osim toga i više naslova.

27. jun 1995. Dan ponosa lezbejki i gej muškaraca, obeležen je tribinom zatvorenog tipa u organizaciji Arkadije i Labrisa.

Jedan od ciljeva Labrisa je i pospešivanje razvoja i prezentacije lezbejske kulture. Štampamo dve knjige poezije: Šteficinu Žene u mreži i moju Ravnodušni šumarak, kao i Jeleninu novelu Lady M. Štefica je objavila svoju prvu, ljubičastu knjigu, uz posvetu da će svojim zbirkama poezije popuniti dugin spektar boja. Sve tri knjige štampane su u tiražu od 300 primeraka. Promocija Jelenine i moje knjige bila je u jednom od dva aktuelna gej-lezbejska kluba, Grčkom klubu. Žurka je bila otvorena za sve naše prijateljice, bez obzira, da li su aktivne u lezbejskom, feminističkom pokretu, ili ne.

Ovu godinu završavamo dočekom Nove godine sa devojkama iz Novog Sada u organizaciji Labrisa, u jednom od tada aktuelnih gej i lezbejskih klubova.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>