O PFLAG-u u Srbiji

Kategorija: Intervju, PFLAG / Datum: april 27, 2015

Intervju sa Jelenom Vasiljević vodila Zorica Mršević 12. marta 2015. godine radi prikupljanja neophodnih, analitički i empirijski potkrepljenih uvida o istoriji i politici PFLAG organizovanja u Srbiji. Tako dobijeni podaci su prezentovani na radionici: Multiple Others: Workshop on the History and Politics of (Post-) Yugoslav LGBT Activism koja ja održana na Centralno evropskom univerzitetu u Budimpešti, od 16. do 19. marta 2015.


Intervjuisala: dr Zorica Mršević

1. Kako je sve počelo? Kako se razvijala ideja, koliko dugo traje njena realizacija, da li je bilo zastoja, prekida i pauza u radu? Sećam se i sama da je ideja da bi roditelji koji su podržali svoju LGBT decu mogli da pomognu podrškom na osnovu sopstvenog iskustva one roditelje koji imaju problem prihvatanja svoje dece manjinske seksualne orijentacije i rodnog identiteta, postojala odavno, još od 70tih godina, još sa prvim organizovanjem aktivizma za LGBT prava u Beogradu i Srbiji. To tada nije imalo nikakvo posebno ime, koristili su se opšti termini, samopomoć, podizanje svesti i sl.

Nastavljajući se na te ranije inicijative, Labris je 2006. godine započeo kampanju „Biti ponosna na svoje roditelje“. Naime, neke lezbejke su imale majke kojima je bila potrebna podrška da prihvate seksualnu orijentaciju svojih ćerki, pa se moguća podrška videla pre svega u onim majkama koje su prhvatile lezbejstvo svojih ćerki. Napravljen je i promotivni spot, koji se još uvek nalazi na Labrisovom sajtu. Ali je tada bio mali odziv. Mali broj roditelja se javio i nije se uspelo tada da se redovno održavaju sastanci i druge aktivnosti grupe, pa se sa time stalo, i fokus se stavio na druge stvari.

Međutim, u Labrisu se osećalo postojanje stalne potrebe za takvim aktivnostima. Novi početak se desio 2014, kada je ranija inicijativa dobila i novi naziv: PFLAG. Za razliku od 2006. godine, sada, počevši od 2014. postoji grupa za podršku roditeljima, a onda je nije bilo, niti u međuperiodu, sve do osnivanja PFLAG inicijative.

2. Kako ste finansirani?

Bivša oficirka za ljudska prava iz Američke amasade u Srbiji, Džudit Lepušic je prepoznala važnost te inicijative. I uz njenu pomoć PFLAG je aplicirao za sredstva američkog Kongresa, i dobio je te prve, početne finansije upravo sa te strane. Osim tog fonda američke ambasade došla su sredstva od Instituta za održive zajednice iz fonda USAID, oni su npr. pokrili troškove sajta, LGBT prijateljske mreže, i za održavanje sastanaka grupa i promotivni materijal. Amerikanci su dakle prvi i za sada jedini prepoznali značaj te grupe u Srbiji. Sredstava iz američkog fonda obezbedile smo do septembra 2015. godine ali grupa PFLAG će nastaviti da deluje, bilo sredstava ili ne, jer je Labris prepoznao svoj interes i posebno, postojanje potrebe, jer je podrška roditeljima neophodna.

3. Kako ste pravno regulisani, tj da li ste registrovani kao posebna NVO?

PFLAG nije registrovan kao posebna organizacija.
eJwj8kK2Logističkih problema ipak nema, jer je Labris ponudio svoje prostorije, i svoje ljudske resurse za vođenje grupe. Kako PFLAG još nije pravno registrovana organizacija, ona funkcioniše na nivou inicijative. Labris je prepoznao potrebu koju imaju roditelji lezbejki, jer svaka od članica ima svoje roditelje, braću sestre, prijatelje, komšije, kolege i sl, koji ih podržavaju, ali ima i onih lezbejki sa kojima to nije slučaj.

Treba reći da u demografskom smislu, to više nije zanemarljiv procenat zainteresovanih. Naime, ako se saberu LGBT osobe i njihovi roditelji, kao i oni koji su sa njima u bliskom srodstvu ili privatno-profesionalno-prijateljskim vezama, broj zainteresovanih se podiže na 40%, koji zbog svoje povezanosti sa LGBT osobama, dele njihovu sudbinu diskriminisanih, marginalizovanih, društveno izolovanih osoba. A to su građani i građanke koji poštuju zakone, plaćaju poreze, koji imaju prava da se njihove potrebe zadovolje i da njihova bezbednost bude zaštićena.

4. Da li imate logističkih problema, sa službenim prostorijama, opremom, plaćanjem režijskih troškova, i ako ih imate, kako ih rešavate? Da li ste imali probleme sa nasiljem, pretnjama, ili drugim vidovima ugrožavanja lične bezbednosti ili bezbednosti vaših aktivnosti i službenih prostorija?

Labris daje svoje resurse. Za sada nemamo takvih problema. PFLAG nema problema sa pretnjama, nasiljem i sl. Jednom rečju, nema ni nasilja, nema ni logističkih problema. To je iz razloga jer se sve aktivnosti organizuju u prostorijama Labrisa, a Labris daje stalnu podršku u vidu resursa. U bezbednosnom smislu, Labris je zaštićen, policija zna za lokaciju i spremna je da pomogne i zaštiti te prostorije, i aktivnosti u njima, i sve nas koje tu radimo.

5. Koliko imate članica/članova?

Ja koordiniram projektom, ali su sve Labrisice angažovane, praktično čitav tim Labrisa je uključen, finansijski administrativno, programiski, logistički u aktivnostima PFLAG-a.

6. Koji su vaši oblici delovanja, koliko često se organizuju sastanci, koliko često radionice, obuke i drugi oblici aktivnosti?

Inicijalno zamišljeno delovanje kreće se u tri oblasti,
1) zastupanje LGBT prava, advokatiranje,
2) edukacija o LGBT pravima, i
3) osnaživanje roditelja i prijatelja LGBT osoba kako bi se priključili radu i delovanje PFLAG organizacije. Zašto edukacija, pa zato što se u PFLAG-u smatra da svi članovi grupe moraju da budu edukovani i senzibilisani, jer sami po sebi mnogi od njih nisu dovoljno edukovani o LGBT pravima, imaju dosta internalizovane homofobije, mizoginije, neznanja, i sl. A glavna ideja je da će oni kasnije edukovati druge ljude iz svoje okoline o tim pravima. A da bi mogli da dođu do nivoa koji je potreban i poželjan za tu edukaciju i zastupanje, oni sami moraju da budu edukovani i to dobro.

Sastanci grupe se organizuju jednom mesečno na kojoj se razmenjuju lična iskustva vezana za autovanje dragih osoba i njihov lični i zajednički proces sazrevanja. O tome je, u ovom momentu, reč mnogo više nego o aktivističkom delovanju.

Od ostalih značajnih aktivnosti treba reći da je prošle (2014) godine nastala Deklaracija i Platforma o unapređenju položaja odoba drugačije seksualne orijentacije. U pisanju Deklaracije i Platforme su svi učestvovali, npr. ženske organizacije, LGBT organizacije, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, aktivistkinje i aktivisti, i saveznice i saveznici, naravno i okupljeni oko PFLAG inicijative.

Takođe, PFLAG svojim aktivnostima i javnim nastupima takođe promoviše rad nezavisnih državnih institucija i zaštitu LGBT prava kroz rad tih institucija.

6. Ko su aktivisti/aktivistkinje a ko saveznice i saveznici?

Saveznici se vide u svima koji žele da pomognu i podrže PFLAG inicijativu, a aktivistkinje su do sada uglavnom majke i sestre i prijateljice LGBT osoba. Do toga je došlo, možda zato što je Labris ženska grupa, pa je to razlog da su se okupile pre svega žene.

Od organizacija, saveznici su uglavnom druge nevladine organizacije koje šire priču o postojanju PFLAGA i pozivaju svoje članstvo da se pridruži PFLAG-u.
Dalje, sve nezavisne institucije su informisane o tome da mogu da pomogu i podrže delovanje grupe tako što će da utiču na donosioce odluke. Oni mogu takođe i da pošalju roditelje LGBT dece koji su im se javili sa svojim problemima i brigama.

7. Kako je PFLAG organizovan, koje su programske opcije i strategije?

Grupa nije hijerahijski organizovana. Koristi Labrisove resurse. Jedan od glavnih ideja je da se aktivistkinje PFLAG grupe podržavaju da samostalno jednog dana kada preuzmu odgovornost za rad i postojanje te grupe, kao i da razviju svoje organizacione modele i organizacionu kulturu i nađu sopstveni način rada koji im najviše odgovara. Sadašnje članice i aktivistkinje PFLAG-a izbegavaju da im Labris nametne svoj oblik rada, jer bi to moglo da sprečava indentifikaciju okupljenih sa PFLAG-om, da je dožive kao svoju organizaciju, već bi moglo da steknu utisak da se radi o nametnutoj strukturi. Zbog toga se Labris drži diskretno prepuštajući njima da dođu do svojih rešenja. Kad se organizacija bude razvila onda će se razviti i oblici delovanja i konkretne programske strategije.

8. Kako koristite internet komunikaciju i prezentacije a kako medije?

Sredstvima dobijenih od Instituta za održive zajednice iz fonda USAIDa , PFLAG grupa je finansirala razivijanje svoje strategije komunikacije, podizanje web sajta i komunikaciju preko društvenih medija, kako bi se širile informacije o radu grupe, i kako bi se stiglo do sve šireg auditorijuma. Za sada te komunikacione aktivnosti obuhvataju slanje vesti medijima, prenošenje medijskih vesti, obaveštavanje o aktivnostima grupe, deljenje afirmativnih tekstova sa drugih portala i jednostavnu komunikacijama sa osobama koje su zainteresove za rad PFLAG grupe i da se pridruže. Koristi se maksimalno sve što može u korišćenju podizanja vidljivosti rada grupe i stimulisanju što većeg broja ljudi da se pridruže.
Napravljene su liste grupa sa kojima se sarađuje.

9. Koje tenzije postoje unutar grupe i izvan grupe?

PFLAG je relativno nova grupa, nije bilo vremena za stvaranje tenzija, tako da tih igrica moći unutar grupe praktično nema, sve je u povoju, nema ni sredstava, ni moći, ni popularnosti, ni potrebe za individualnim ličnim samopromovisanjem, niko za sada ne želi da se nametne drugima, niti ima želje da se preuzme rizik za delovanje te grupe.

10. Ko vas podržava a ko ometa?

Niko ne ometa PFLAG, a podrška se dobija od onih koji su zainteresovani za delovanje te grupe, to su pre svega sami članovi, američka ambasada, NDI, USAID, „Viktory institute LGBT političara“. Zbog sopstvene istorije u svojim zemljama, Amerikanci lako prepoznaju značaj te grupe u Srbiji, i tipično PFLAG način delovanja, koji može da unapredi položaj LGBT populacije u Srbiji.

11. Da li i na koje načine sarađujete s drugim grupama nacionalno, regionalno i internacionalno?

PFLAG nacionalno sarađuje sa svima ko god želi da sarađuje sa nama.

Regionalno, mi smo prva organizacija koja daje podršku roditeljima LGBT osoba u regionu. Možda može da zvuči pomalo neskromno, ali PFLAG Srbija je pokrenula regionalno ideju o neophodnosti podrške roditeljima LGBT dece, čime se podiže vidljivost te teme i šalje se poruka roditeljima LGBT dece, da nisu sami, da ima onih koji osvaruju podršku. Ta ideja je pihvaćena i sada se u Sarajevu npr. redovno rade intervjui sa roditeljima kao skupljanje i objavljivanje primera pozitivnih i inovativnih načina reorganizovanja odnosa roditelja i drugih bliskih srodnika sa LGBTdecom, mladima, prijateljima. Postoje regionalne sporadične inicijative, npr. tu su „Mame“ u Zagrebu, BUKA portal, a Sarajevski otvoreni centar skuplja i objavljuje intervjue sa roditeljima LGBT dece sa idejom da oni koji čitaju shvate da nisu sami i da slične situacije imaju mnogi, kao i do kojih rešenja su došli. Ali niko u regionu još nema organizaciju, grupu, i niko nije počeo da se organizuje na taj način. PFLAG iz Srbije zbog toga komunicira i sa roditeljima iz regiona, npr. iz Bosne, mada je to slabijeg intenziteta, radi se o sporadičnim, pojedinačim slučajevima. NVO „Iskorak“ iz Hrvatske i „Lori“ iz Rijeke su imale projekat u okviru koga su se pravile brošure za rad sa roditeljima LGBT dece, i to su idejni prethodnici PFLAG-a u Srbiji. Regionalno se dopunjujemo u podizanju kapaciteta za samoorganizovanje grupe za podršku roditeljima. Ali svakako, ne želimo da sa pet strana svi rade isto i da se tako troše neracionalno rasursi, npr. da svi rade brošure. Bolje je ako će neko da radi istraživanje, neko brošure, neko intervjue, i sl.

Internacionalno komuniciramo i sarađujemo jedino sa LISTAG iz Turske, PFLAG iz Dejtona, Ohajo, USA i PFLAG grupama iz Kanade, Toronta i Vankuvera.

Sa LISTAG-om su stupili u kontakt kada smo tražile podršku, kontakte, saradnju na nivou Evrope. PFLAG grupe iz Vankuvera i Toronta su se odazvale i kao prvu podršku ponudile da PFLAG u Srbiji može slobodno da prevede i štampa sve njihove brošure ako su nam potrebni. Turska grupa je podelila dokumentarni film „Moje dete“, ali je moguće samo da ga puštamo na sastancima grupe i na Merlinka festivalu (do sada je bio prikazan u Beogradu i Sarajevu), ali nije za prikazivanje široj javnosti u bioskopima. To je dokumentarni film o 6 autentičnih roditelja koji pričaju kako su reagovali na autovanje svoje LGBT dece.

12. Kako se strani model (PFLAG) „transponuje“ u lokalni kontekst?

U svetu je to počelo dosta pre nas, njihovi počeci koji su se dešavali sedamdesetih i osamdesetih, i to je tek sada primenljivo kod nas. Način rada grupa koje deluju je uvek isti, zagovaranje, edukacija, osnaživanje. I taj model se primenjuje svuda, to je internacionalni model koji se primenjuje svuda gde funkcioniše PFLAG, samo je pitanje kada i kako u svakoj sredini. Tek u 2014. i 2015. PFLAG se primenjuje i kod nas u Srbiji.

Bile smo u Americi u studijskoj poseti, gde smo se upoznale sa načinima kako su oni započeli svoj rad, kakve su izazove imali. Shvatile smo da je njihov rad potpuno daleko od našeg konteksta, i ne može da se primeni kod nas. Šta je različito? Oni npr. deluju u crkvi, jer su crkve mesta okupljanja, kao kod nas pijace i kafići. Ako crkva daje podršku toj temi, omogućiće i održavanje tribine i okupljanje roditelja LGBT dece, a ako ne, onda nema takvih aktivnosti. To nema veze sa verom, to nisu religiozne aktivnosti, već je to crkveni humanitarni rad. Posebno treba naglasiti da je kontekst različit, jer njihovo i naše društvo nemaju iste mehanizme, niti je ista funkcionalnost postojećih pravnih mehanizama. Zaštita bezbednosti LGBT osoba i svih koji ih podržavaju je tamo mnogo jača. Tamo gde toga nema, homofobija je slobodnija, vidljivija i nekažnjena. Sve to zavisi od konkretnih državnih mehanizama, krivičnopravnih, socijalnih i ekononmskih.

Postavlja se pitanje implementacija te ideje u našem, balkanskom kontekstu. Kako će se primeniti u Hrvatskoj i Sloveniji koje su članice Evropske unije, a kako će se ta inicijativa razvijati u zamljema kandidatkinjama kao što je npr. Srbija, ili koje teško da će biti skoro u situaciji da budu prisutni u Evropi kao članice Unije, koja je najbolja situacija za razvijanje i jačanje te ideje? Kako stimulisati osobe koje i inače podržavaju LGBT prava i LGBT osobe da se organizuju i daju organizovanu podršku, da li je to kroz pritisak na državu da koristi svoje mehanizme koji postoje, da li da priče sa roditeljima budu javne i da njihovo delovanje da bude javno? Odgovori na sva ta pitanja će se iskristalisati kroz neki naredni period, odgovori na njih su budući odgovori.

13. Koje su lokalne specifičnosti?

Najkraći odgovor je strah. Sve što se dešava prema LGBT populaciji, nasilje, diskriminacija, marginalizacija, pretnje, govor mržnje, javna osuda, izolacija, nesmetani izlivi homofobije, dešava se i prema roditeljima i prijateljima LGBT osoba, koji ih podržavaju.

Karakteristika je takođe nepoštovanje zakona koji već postoje, nemogućnost države da sprovede ono što je već sama donela u vidu zakona i policy documents, što dakle već postoji, i zbog toga se usporava autovanje i članova porodice i samih LGBT osoba, pa samim tim i podršku obema stranama. Specifičnost je postojanje životne, bezbednosne ugroženosti i LGBT ljudi i svih onih koji ih podržavaju, ili su s njima u nekoj vezi. Taj osećaj ugroženosti je vrlo realan i ogleda se i kao strah od javnog delovanja, ali i kao svakodnevni osećaj nebezbednosti. Taj strah je i regionalnog karaktera, nije specifičan samo za Srbiju, ali jeste specifičnost našeg celog regiona u odnosu na Ameriku i neke druge zapadne zemlje.

14. Koje su sličnosti a koje razlike u odnosu na internacionalni koncept?

Različit je društveno politički kontekst delovanja, postojanje ili nepostojanje bitnih elemenata pravne države. Portugalski PFLAG deluje vrlo opušteno potpuno finansijski i politički podržan i nema nikakve opasnosti niti pretnje. Ali Turski LISTAG deluje samo na nivou grupnog delovanja i deljenja informacija članstvu, dok se delovanje na društo tamo teško sprovodi.

15. Koje su vaše inovacije unete u internacionalni koncept?

Mi koristimo internacionalni koncept, ali za sada nemamo nikakav doprinos tom konceptu. Ipak, treba imati na umu da smo mi prva, i za sada jedina grupa organizovana u jednoj pravoslavnoj družavi. Imamo religioznih roditelja. Za sada nismo nailazili na probleme sa religioznošću roditelja zahvaljujući početnoj praksi da ne pričamo o religiji i problemima sa religioznim uverenjima. Niko to nikoga ne pita, niti se pita o nacionalnoj i religijskoj pripadnosti. To je tema koja tek treba da se otvara. Imamo monaha Srpske pravoslavne crkve, koji se redovno javlja, i poklonio nam je ikonu. Neki rabini nas podržavaju. Možda će to naše iskustvo jednog dana biti naš doprinos internacionalnom konceptu.

16. Šta smatrate da su vaše najbolje aktivnosti i najbolji rezultati, šta biste istakli kao „pun pogodak„ vaše grupe?

Najveći dosadašnji uspeh je već i samo nesmetano postojanje grupe, i njeno redovno funkcionisanje i to je dovoljno da bude pun pogodak. Imamo redovne aktivnosti i okupljanja koja su počela pre godinu dana, marta 2014. Recimo, Novi Sad je imao okupljanja roditelja kroz grupu „Izađi“. Nemamo više informacije o njima. Projektno orijentisane grupe prestaju sa radom onda kada prestanu finansije iako potrebe i dalje nastavljaju da postoje, i niko ih više ne zadovoljava. Tu je potrebna istrajnost, naše iskustvo je da se mnogo može uraditi i volonterski, nije neophodan novac za sve.

Osim naše istrajnosti, uspeh je takođe i donošenje Platforme i Deklaracije.

17. Šta je vaše najveće razočaranje, koji su propusti i promašaji, gde i u čemu ste grešili ili ostali bez očekivanih rezultata?

Nema velikih razočaranja. Ipak, ovo je veliki grad, moglo bi se očekivati i više odziva, ali s obzirom na ceo kontekst, zadovoljni smo dosadašnjim odzivom.

18. Šta su naučene lekcije koje će pomoći vaš dalji rad ili rad sličnih grupa u Srbiji i/ili regionu?

Sve je naučena lekcija pošto smo na novom terenu.

19. Kako vidite PFLAG grupu u Srbiji za 5 a kako za 10 godina?

Za 5 godina PFLAG funkcioniše kao ugledna grupa koja ima uticaj na kreiranje javnog mnjenja i donosioce odluka, a za 10 godina, to je jedna mašinerija koja funkcioniše kao vodeća grupa za organizovanje roditeljske i prijateljske podrške LGBT osobama, na nacionalnom, regionalnom i internacionalnom nivou.

20. Koje su vaše poruke LGBT javnosti a koje opštoj javnosti?

PFLAG je tu za vas bilo da je vama potrebna pomoć ili da ste spremni da pomognete drugima.

Zorica Mršević: komentar posle intervjua.

Na naknadno postavljeno pitanje da li se sreću sa intersekcionalnošću (višestrukom diskriminaciom, diskriminacijom po više osnova), odgovor na „prvu loptu“ je bio negativan. Ali je jasno da PFLAG ima stalno iskustva sa tom problematikom višestruke diskriminacije po drugim ličnim svojstvima u kombinaciji sa manjinskom seksualnom orijentacijom. Jednostavno taj termin nije usvojen u svakodnevnom funkcionisanju grupe pa nije došlo do takvog imenovanja poznatih situaciju u svom iskustvu.

Naravno da su momenti presecanja više diskriminacionih osnova redovno prisutni, kao prvo, činjenica je da su većina LGBT članice PFLAG-a žene, kao i većina roditelja i ostalih okupljenih, podržavajućih lica takođe. Žene u srpskom društvu su i dalje obespravljena i diskriminisana politička manjina, o čemu jasno govore godišnji Izveštaji nezavisnih institucja, npr. Poverenice za zaštitu ravnopravnosti. Lezbejke i njihove majke i sestre, glavne su članice PFLAG grupe i daju joj prepoznatljiv rodni pečat svojom dvostrukom diskriminisanošću. Redovno je prisutan problem ženskog siromaštva i nezaposlenosti, beskućništva, jednoroditeljskih porodica, rodno zasnovanog nasilja.

Inače, problem beskućništva je problematika koja je stalno prisutna u radu PFLAG-a kao egzistencijalna pretnja LGBT deci i mladima ako dođe do njihovog odbacivanja od strane roditeljske porodice. Pretnja beskućništvom je takođe jedan od snažnih motivacioni pokretača rada PFLAG-a sa roditeljima sa ciljem da se izbegne najgori porodični scenario u vidu nasilja i odbacivanja.

U Labrisu je oduvek, od samih početaka, negovana puna svest o postojanju specifičnih problema LGBT osoba sa invaliditetom, onih LGBT osoba koji ne pripadaju većinskom narodu, pogotovo romske nacionalnosti, naročito ako su pritom još i siromašni, nezaposleni, transrodni, beskućnici, one koje su preživele nasilje, i sl, pa se taj grupni senzibilitet preneo i na PFLAG koji u tom pogledu deli iste vrednosti i senzibilitet.

Trans* osobe sa svojim specifičnim problemima rodnog identiteta i procesa tranzicije od biološkog ka željenom polu, dodaju nove dimenzije u radu PFLAG grupe, naročito imajući u vidu da su češće od drugih kategorija izložene nasilju i odbacivanju u svojoj porodici. Do povećanog prisustva ove problematike doprineo je i postepeno menjen stav Labrisa prema transmuškarcima u procesu tranzicije.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>