Nepravde koje je moguće izbeći: Načini sprečavanja nasilja nad ženama

Kategorija: Feminizam / Datum: oktobar 29, 2014

Želimo da okončamo nasilje nad ženama ali može li se ono zaista sprečiti? Novo istraživanje iz Ugande daje naučni ton političkom argumentu da je to moguće ako se promene odnosi snaga između rodnih uloga koje omogućavaju nasilje


Horn-100_0873-2-RaisingVoices

Foto: Raising Voices (all rights reserved)

Jedna od tri žene širom sveta (u Srbiji svaka druga žena žrtva nasilja) iskusila je ili će iskusiti fizičko ili seksualno nasilje od partnera ili seksualno nasilje od nekog ko joj nije partner. Zastrašujuće priče kao što je ona o javnom silovanju žene u gradskom autobusu u Nju Delhiju (Indija) do smrti, ili o popularnosti slika silovanja mlade crnkinje u Teksasu na internetu, nažalost samo su vrh ledenog brega nečeg što je svakodnevica za žene i devojke širom sveta. Statistike pokazuju da je bilo ko – vaša majka, ćerka, sestra, prijateljica, službenica u banci u koju idete, doktorka… mogućno bila žrtva neke od mnogobrojnih formi zlostavljanja žena samo zato što je žena ili devojka u svetu u kojem preovladava patrijarhat. Iako je važno preduzeti mere na kraći ili duži rok, kako bi se ublažilo postojeće nasilje nad ženama, od vitalne je važnosti onemogućiti odvijanje ovih nepravdi u korenu.

No da li je to uopšte moguće? Rezultati novog istraživanja SASA! (ODMAH! – na lokalno korišćenom Kiswaili jeziku) pristupaju nasilju, prevenciji i riziku od HIV-a, i pokazuju da je to umnogome moguće. Sama studija je rezultat saradnje organizacije Raising Voises iz Ugande i Nacionalnog centra za prevenciju nasilja u kući iz Ugande sa Londonskom Školom za Higijenu i Tropsku Medicinu i Univerzitetom Makerere iz Ugande. Metod istraživanja bilo je redovno kontrolisanje dve grupe u Kampali, prestonici Ugande, a bio je osmišljen da zadovolji najviše univerzitetske standarde. To je bio prvi program koji se bavio rezultatima preventivnih mera protiv nasilja nad ženama u Africi. I iako je, u poređenju sa mnogim drugim istraživanjima, ovo izvršeno „u tišini“, njegovi rezultati daju povoda za veliko slavlje. Zapravo, neke od najboljih vesti na ovom polju u dužem vremenskom periodu stižu u rezultatima istraživanja SASA!

Zajednice i kritičko razmišljanje

Osim što na Kiswaili jeziku SASA! znači ODMAH! Stoji i kao akronim za frazu Start, Awareness, Support, Action – Početak, Pažnja, Podrška, Akcija! Samim tim, namera je bila da se izrazi volja da se prione na posao i otpočnu promene. Program je baziran na radu sa zajednicom, kako bi se nasilje nad ženama i rizično ponašanje vezano za prenošenje virusa HIV-a saseklo tamo gde i nastaje – u nejednakom odnosu snaga između polova. SASA! program postiže svoj cilj podstičući ljude da o toj problemetici pričaju, osnažuje žene i inicira promene u društvu. Program govori o tome kako se nasilje sprovodi, na koji način povređuje žene i izaziva društvene norme koje nasilje na prvom mestu omogućavaju.

Koristeći metode uobičajene u ovakvim pokretima, aktivisti programa SASA! ohrabruju praksu u okviru koje se jedni prema drugima odnose sa mnogo više jednakosti, čak i u svojim redovima. Svi smo navikli na didaktičke poruke tipa ovo je loše, ovo ne valja i uz to nekakav grafički sadržaj. Iako je ovaj način stavljanja do znanja da problem postoji važan, problem u vezi sa njim je što ne vodi ka dijalogu koji dovodi do rešavanja problema. Sem toga, najčešće nam ove sadržaje donose ljudi van zajednice na koju se poruka odnosi. U okviru SASA! programa lokalni volonteri kreiraju prostor unutar zajednice za nastanak želje za promenama u odnosima muškaraca i žena i tretiranju nasilja nad ženama. Lori Mičau, jedna od direktorki organizacije Raising Voices koja je pedvodila razvoj SASA! programa objašnjava da je metod smišljen nakon pažljivog posmatranja zajednica, „gledajući i slušajući kako ljudi u zajednici reaguju na problem, šta ih je združilo ili zainteresovalo, te kako se zadobija njihovo poverenje i podstiče kritičko razmišljanje umesto pukog davanja informacija“.

Rezultati vredni pažnje

Odluka da se sprovede ovakvo istraživanje od vitalnog je značaja za sve NVO uključene u njega, naročito kad se uzmu u obzir ograničeni uslovi rada. „Odlučili smo se na ovako nešto nakon što smo godinama slušali o tome kako se promene odvijaju sporo, ali našim donatorima to nije bilo preterano značajno – oni su hteli validne dokaze“ objašnjava Lori Mičau, „ali kako je Raising Voices osmislila metodologiju istraživanja, na nama je bila i etička odgovornost da znamo kakav je zapravo u stvarnosti bio uticaj programa SASA!“.

Rezultati do kojih nas je dovelo manje od tri godine sprovođenja programa, su očaravajući. Za početak, nasilje nad ženama opalo je za zapanjujućih 52 procenta tamo gde se primenjivao program SASA! Društveni stav o pravu žene da kaže NE promenio se takođe značajno – 28% više žena i muškaraca u zajednicama uključenim u program SASA! veruju da žena ima pravo da odbije seks. Solidarnost prema ženama koje doživljavaju nasilje se takođe povećala – žene u zajednicama gde se primenjuje SASA! dobiće podršku u čak tri puta više slučajeva nego u kontrolnim zajednicama van programa. Značajno za rad po pitanju HIV-a, seksualno ponašanje muškaraca se promenilo – 45 odsto uključenih u program SASA! izjavilo je da ima stalne partnerke i monogamne veze – naspram tek 27 odsto u kontrolnim zajednicama van programa.

Razmere promena nadmašile su sva očekivanja. „Iznenadilo nas je da su se i muškarci promenili u pogledu seksualnih partnerki“ kaže Lori Mičau. „SASA! ne propagira vernost i monogamne veze direktno i kao takve već kroz diskusiju objašnjava značaj snažnih veza za snažnu zajednicu“. O tome koliko se smanjilo fizičko nasilje, Mičau govori potencirajući važnost učešća cele zajednice u programu, umesto nekolicine eksperata van zajednice koji dolaze da drže predavanja o nečemu za zajednicu potpuno nepoznatom, kao što je osnaživanje žena. Najvažnije je podsticanje kritičkog razmišljanja. Rečima Tine Musuje, izvršne direktorke Centra za prevenciju nasilja u domaćinstvu, koja je i primenjivala SASA! program, „I muškarci i žene su shvatili važnost veze bez nasilja i lepotu partnerskog spajanja… Izbegli smo termine kao što je ‘Zaustavimo nasilje bazirano na polu’, tako da su razgovori postali lični, razumljivi i provokativni, i podsticali su članove zajednice da razmišljaju kritički i osude nepravde koje žene doživljavaju.

Mikrodinamika promene

Kada se organizovano i planski izazivaju duboko ukorenjene norme, očekuje se i reakcija – štaviše moguća je i organizovana pobuna. Deus Kivanuka, nadzornik programa pri Centru za prevenciju nasilja u domaćinstvu priseća se kako su se muškarci uključeni u SASA! program uhvatili u koštac sa izazivanjem njihovog društveno ukorenjenog autoriteta nad ženama. Zapravo, postojao je stvarni i osetni otpor… Ipak davanje vremena skeptičnim muškarcima da o promenama razmisle i private ih bilo je ključno za uspeh programa.

Kivanuka objašnjava: „Muškarci iz zajednica koje je obuhvatio SASA! program bili su prvobitno rezistentni prema ideji sprečavanja nasilja nad ženama. Shvatili smo da je to tako zato što oni stvarno misle da su nadmoćniji i ne razumeju kako bi ravnopravna raspodela moći u vezi uopšte i mogla da funkcioniše. Nakon intenzivnih diskusija moći i upotrebi iste, prednostima nenasilnih veza i štetnosti nasilja nad ženama, muškarci su shvatili da će im se i životi i veze poboljšati ako se nasilje spreči i predupredi… Videli su balansiranje moći kao šansu da nešto dobiju, a ništa ne izgube“.

U sada već uveliko tehnokratizovanom svetu promena i socijalne pravde, pružanje direktne inspiracije je ključno, naročito kada je potrebno skupiti snage za velike i korenite promene u društvu… Dženet Nakuti, nadzornica programa u organizaciji Raising Voices govori o potencijalu ovog pristupa: „SASA! Program sproveli su aktivisti – obični muškarci i žene koje žive i rade u lokalnoj zajednici i koje su imale interesa da svoje ideje prošire i na druge. Tako su članovi zajednice, videvši druge članove zajednice namesto stranaca ili eksperata, bili uzbuđeni zbog mogućnosti da im priđu sa poverenjem i otvoreno razgovaraju“.

Horn-may8-392-RaisingVoices

Foto: Raising Voices (all rights reserved)

Značaj programa SASA!

Do dana današnjeg najveći broj akcija po pitanju nasilja nad ženama dotaklo se pitanja kako se sa nasiljem obračunati kada se ono već desilo – kroz usluge, zakone i politiku. Mere koje je vlada preduzimala po tom pitanju uglavnom su se odnosile na prepravke zakona i povećanje kazni. Samit za okončavanje nasilja podržan od strane Britanske vlade klasičan je primer preteranog pridavanja značaja legislativi i pokušaja da se nasilju stane na put kažnjavanjem počinilaca. Rezultati SASA! istraživanja upiru prst u pravcu hrabrijih ideja. Zajedno sa zakonski osiguranom pravdom, zaustavljanje nasilja nad ženama zahteva da svi zasučemo rukave i uhvatimo se u koštac sa malo težim pitanjima kao što je podela moći prema polu, kao i normalizacija muškog odnosa prema ženskim telima. To između ostalog znači i aktivno razmatranje toga kako doživljavamo nasilje između polova, da li ga opravdavamo i zašto. To znači i praćenje traga aktivista/kinja koji se nalaze unutar samih zajednica i svojim delovanjem stvaraju društvenu klimu koja omogućava promenu načina na koji posmatramo žene i kako se prema njima ponašamo. To znači i razmatranje o tome kako se u društvu gleda na druge pravne i zdravstvene probleme koji prate nasilje, nao što je HIV/AIDS. Takođe, to znači da se i mi, aktivisti/kinje ali i donatori i kreatori politika uključimo i podržimo aktivizam na nivou zajednica te tako sprečimo nasilje nad ženama. Tako ćemo stvoriti mesta i za dalje društveno i političko preispitivanje koje prati aktivizam unutar zajednica.

Foto: Raising Voices (all rights reserved)

Foto: Raising Voices (all rights reserved)

Iz šireg ugla gledano otkrića SASA! istraživanja dodaju naučne činjenice a politički kostur koji su izradile feministkinje širom sveta, argumentujući da lek za nasilje nad ženama nije u saniranju posledica, već u uklanjanju uzroka. Moramo izgraditi zajednice koje poštuju živote žena i devojaka, njihova tela, i izbore koje one prave i da se ponosimo kolektivnom odgovornošću da ove vrednosti održimo. Kada se izgradnja te konstruktivne društvene staze završi, na njenoj osnovi se može raditi i na redefinisanju rodnih uloga. Sjajna vest je da sada imamo još jedan dokaz da je to moguće, ali i šablon koji nam pokazuje kako je to u praksi izvodljivo.

Prevela: D.B.
Preneto sa OpenDemocracy

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>