NAUKA vs. ZABLUDE Stručnjaci razbili 10 najčešćih mitova o istopolnim brakovima

Danas protiv pedera, sutra možda protiv prava žena na abortus ili veštačku oplodnju


Pitanje braka kao zajednice žene i muškarca, o čemu će građani/ke Hrvatske odlučivati na referendumu 1. decembra, kao i mnogo puta dosad potaknulo je raspravu o pravima LGBT osoba. A kao što u Hrvatskoj to obično biva, o homoseksualcima svi znaju sve, pa se bez stvarnih argumenata i naučno utemeljenih činjenica u javnosti, kao i u komentarima ispod tekstova o referendumu, znaju pročitati svakakve nebuloze – od toga da homoseksualnost nije prirodna, da je u Bibliji navedena kao nešto zlo, da je to bolest i da se može izlečiti do toga da će nam pederi i lezbe uništiti porodice i decu. Ti su argumenti, dakako, homofobični i ne proizlaze iz teza koje su opšeprihvaćene, već su temeljeni na pogrešnim stajalištima verskih aktivista koji očigledno vode neke svoje ideološke ratove. Danas protiv pedera i drugih manjina, sutra možda protiv prava žena na abortus ili veštačku oplodnju. Pod krinkom borbe za očuvanje porodice (koja je ugrožena zbog mnogočega, ali ponajmanje zbog LGBT osoba) u javnosti se mogu čuti različite teze protiv homoseksualaca, čime se urušava mukotrpno stvarano društvo tolerancije. Homofobija u većini slučajeva počiva na neznanju i strahu od drugog i drugačijeg. Stoga je jedini ispravan lek za to – znanje. I razbijanje predrasuda i mitova o homoseksualcima. Zato su u Jutarnjem listu odlučili izdvojiti deset najčešćih razloga zbog kojih se Hrvati protive istopolnim brakovima i na njih odgovoriti protivargumentima, dokazima i naučnim činjenicama.

Foto: CROPIX

Foto: CROPIX

1. Zato što u Bibliji piše da je Bog stvorio Adama i Evu, a ne Adama i Stevu

Hrvoje Cirkvenec, urednik portala Križ života

U poslednje vreme često se čuje argument kako je Bog stvorio Adama i Evu, kako Bog nije stvorio homoseksualce, a kako Biblija, za koju vernici drže da je Sveto pismo i reč Božja, osuđuje homoseksualce. No, što se tiče Biblije, znamo da Stari zavet, odnosno Levitski zakonik, na koji se pozivaju mnogi homofobni vernici, zapravo nije ništa već zbir mnoštva židovskih propisa koje je davno pregazilo vreme. Primera radi, Katolička crkva je danas protiv smrtne kazne, a Levitski zakonik Starog zaveta upravo za niz „verskih“ prekršaja kao kaznu spominje – kamenovanje. Uz to, što se tiče Novog zaveta, Isus ni na jednom mestu nije spomenuo homoseksualnost, dakle nije ni osudio homoseksualce. Na tom je tragu bio i papa Franjo nedavnom izjavom: „Ko sam ja da sudim homoseksualcima?“ Isus je bio problematična osoba, sudeći po evanđeljima, za ondašnji vrh religije kojoj je pripadao – židovstva. Svojim naukom ponekad je kršio starozavetne norme te time sablažnjavao židovske poglavare, ponajviše druženjem s ljudima koji su bili na margini društva – koji su na sebi nosili stigmu „grešnika“ ili ljudima koji nisu bili članovi židovske zajednice. Ako se ta slika sa samih početaka preslika na današnje vreme, žalosno je tvrditi kako bi Isus, da se rodi danas, imao istih problema kao i pre dve hiljade godina, posebno kada bi video kako se Crkva diskriminatorno odnosi prema određenim osobama.

2. Da je homoseksualnost prirodna, bilo bi je i u životinjskom svetu

Doc. dr. sc. Zoran Tadić, Biološki odsjek Prirodoslovno-matematičkog fakulteta u Zagrebu

Postoje neka istraživanja koja tvrde da je jedan deo mozga, koji zovemo hipotalamus (tzv. INAH-1 područje), manji kod muškaraca homoseksualaca nego kod heteroseksualnih muškaraca, ali se tako ne može pokazati je li smanjenje INAH-1 područja uzrok ili posledica homoseksualnosti. Kada je reč o životinjskom svetu, homoseksualnost postoji u oko 450 vrsta životinja, uglavnom primata, vodenih sisavaca (delfina, kitova), parnoprstaša (papkara) i ptica, a nešto je ima i kod nekih drugih životinja. Zašto ona postoji, ne znam, trebalo bi to proučavati s evolucijskog stanovišta, jer evolucija podstiče širenje vlastitih gena kroz evolucijsko vreme. Homoseksualnost, na prvi pogled, to ne podstiče jer se dve jedinke istog pola ne mogu razmnožavati. Dakle, evolucijski promatrano, homoseksualnost ne stvara potomke, ona je evolucijska slepa ulica. Ali, ipak postoji.

02

3. Kada bismo dali brak homoseksualcima, onda možemo i pedofilima, zoofilima…

Prof. dr. sc. Snježana Prijić-Samaržija, Filozofski fakultet u Rijeci

Prvo, temeljno načelo moralno ispravnih odnosa je obavešteni pristanak i, po mogućnosti, uzajamnost. Odnos dvoje ljudi je ispravan ako oboje pristanu na taj odnos i ako je taj njihov pristanak punovažan, što znači da razumeju što odnos podrazumeva i koje su posledice. Više je nego jasno da odnosi homoseksualnih parova ispunjavaju sve uslove, radi se o pristanku punoletnih osoba. Budući da među njima postoje ljubav i uzajamno uvažavanje, ispunjen je dodatni uslov uzajamnosti. Pedofilija ne ispunjava uslove jer dete nije sposobno za punovažni pristanak budući da ne razume narav spolnog odnosa ni njegove fizičke i psihičke posledice. Ono je žrtva, što nikako nije slučaj kod homoseksualnih parova. U slučaju zoofilije nema punovažećeg pristanka jer se radi o odnosu sa životinjom, a u slučaju nekrofilije o mrtvom telu. Dakle, više je nego očigledno da upore]ivanje pokazuje potpuno nepoznavanje moralnih načela i vrednosti. Drugo, upoređujući homoseksualne odnose s pedofilijom, nekrofilijom i zoofilijom, pokušava se naglašavati neprirodnost homoseksualnih odnosa i izazvati gađenje. Teza proizlazi iz stava religijske doktrine prema kojoj su neprirodni i nemoralni svi odnosi u kojima nije moguće začeće. Ova pretpostavka nije opšeprihvaćena, a čak i da jeste, prirodnost ne povlači moralnost. Ni disanje pod vodom s bocama vazduha nije prirodno, transfuzija i transplantacija organa nisu prirodne pa zato nisu nemoralne.

4. Tradicionalna porodica – mama, tata i dete jedini je prirodni i održivi model

Dr. sc. Tea Škokić, viša naučna saradnica u Institutu za etnologiju i folkloristiku

Uvid u etnografsku građu o hrvatskim tradicionalnim kriterijumima braka i porodice pokazuje da je porodica nekada uključivala mnogo više članova od današnje nuklearne porodice te su decu odgajala starija deca ili starije žene, a ne otac i majka. Brak je po današnjim kriterijumima bio na granici pedofilije jer su se udavale mlade devojke, gotovo devojčice, u nekim krajevima i po principu otmice. Parovi u ruralnim područjima su i po više godina živeli crkveno nevenčani, a postojali su i probni brakovi u kojima je žena prvo morala dokazati svoju plodnost da bi se uopše mogla udati. Nuklearna građanska porodica i model dvoroditeljskog odgoja dece – koji danas, iako sve manje, praktikujemo – uvezeni su s protestantskog Zapada te su ovde u punom smislu zaživeli tek u socijalizmu. Stoga je, smatram, svako pozivanje na tradiciju unaprijed izgubljen argument.

5. Jer je homoseksualnost bolest i te ljude treba lečiti

Mr. spec. Iva Žegura, klinička psihološkinja

Prema navodima nekih istraživanja, smatra se da je sedam do 15 posto odraslih osoba homoseksualne orijentacije. Društvo u kojemu živimo počiva na patrijarhalnim i heteroseksualnim normama koje favoriziraju seksualne odnose u svrhu reprodukcije, zanemarujući pritom činjenicu da su i tokom istorije ljudske civilizacije, kao i kod različitih vrsta životinja prisutne i ostale varijacije seksualne orijentacije. Homoseksualna orijentacija već je nekoliko decenija izuzeta iz klasifikacije mentalnih poremećaja i kao takvu je valja razdvojiti od parafilija. Što se tiče homoseksualnih veza, istraživanja su opet vrlo jasna. Istopolni parovi su podjednako predani u svojim romantičnim vezama kao i heteroseksualni parovi. Postoji i niz predrasuda o istopolnim roditeljima koji podižu decu. Međutim, istraživanja pokazuju da razvedene majke lezbejke postižu podjednake rezultate kao i razvedene heteroseksualne majke na merama psihološkog zdravlja. Deca imaju više kontakta s gej očevima nego s razvedenim heteroseksualnim majkama. Briga i ulaganje u roditeljsku ulogu podjednaka je kod heteroseksualnih i homoseksualnih očeva. U dosadašnjim studijama ispitano je više od 500.000 dece gajeva i lezbejki roditelja te ni jedno nije imalo konfuziju oko rodnog identiteta.

03

6. Ti gejevi stalno nešto traže! Što sad opet žele? Neka to rade u svoja četiri zida!

Marko Sjekavica, pravnik i član Građanskog odbora za ljudska prava

Slobodno izražavanje dela osobnosti, koji uopšte nije prvenstveno seksualan, već je i afektivan, socijalan, intelektualan, a teži postizanju bliskosti s drugom osobom, u ovom slučaju istoga pola, dok ni sa čim ne smera ograničiti izražavanje takvih istih potreba drugih, među njima i heteroseksualnih osoba, preduslov je postojanja slobodnog društva. Dakako da unutar četiri zida čovek može upražnjavati razne aktivnosti za koje mu ne treba saglasnost zajednice. Po prirodi stvari postoje radnje koje su rezervisane za neki intimni, ne-javni ambijent. Međutim, zatvoriti homoseksualce u četiri zida i jedino tamo im dopustiti da budu slobodni građani ravno je stavljanju Indijanaca u rezervate i zatvaranju Židova u geta. Za mene je to naizgled umjereniji i manje nasilan, a zapravo perfidniji oblik homofobije i diskriminacije. Onaj ko je ugnjetavan, ne samo da ima pravo pobuniti se, već mu je to i dužnost!

7. Zato što će dopuštanje istopolnih brakova uništiti obitelj kakvu poznajemo

Eli Pijaca-Plavšić, prof. sociologije i direktorka Foruma za slobodu odgoja

Teško je govoriti o uništavanju porodica u slučaju da se dozvoli brak homoseksualcima jer već živimo u zemlji u kojoj se svaki četvrti brak raspada, a trend je u stalnom porastu. Možda se ovde najbolje pozvati na objavljeno istraživanje “Homoseksualni brak i percipirani napad na heteroseksualni brak”, koje je proveo Portland State University, a kojim su se želeli utvrditi trendovi u broju sklopljenih heteroseksualnih brakova u odnosu na postojanje mogućnosti sklapanja istopolnih brakova. Autori tog istraživanja na temelju dobivenih nalaza zaključuju da ne postoje značajni dugoročni ili kratkoročni efekti istopolnih brakova na broj sklopljenih heteroseksualnih brakova i da na broj sklopljenih heteroseksualnih brakova ne utiče legalizacija istopolnog braka ili partnerske zajednice među pripadnicima istog pola. Slično je naučno pitanje postavljeno unutar akademske zajednice u odnosu na broj sklopljenih istopolnih brakova u Danskoj, Norveškoj, Švedskoj, Holandiji i na Islandu i tada takođe nije pronađena značajna promena u broju sklopljenih heteroseksualnih brakova i stopi razvoda nakon što je istopolnim parovima zakonski omogućeno da sklapaju brak. Nema nikakvog naućnog dokaza da gej brakovi ugrožavaju porodicu.

04

8. Manjina opet teroriše većinu svojim zahtevima za većim pravima

Mr. sc. Mirko Petrić, sociolog i viši predavač na Sveučilištu u Zadru

Naglašavanje interesa i želja većine nauštrb prava manjine, koje je često u hrvatskom društvu, svedoči, nažalost, o niskom stepenu njegove demokratske razvijenosti. U savremenim razvijenim demokratijama smatra se, naime, da je imperativ upravo zaštita prava manjina i generalno onih koji u društvu raspolažu s manje moći za sprovođenje vlastitih legitimnih interesa. Štoviše, veliki francuski sociolog Alain Touraine smatra da odnos prema „slabijima“ u nekom društvu govori o njegovom razvojnom potencijalu i spremnosti za uključenje u modernizacijske procese. Prioritet svih javnih akcija u sledećem razdoblju u Hrvatskoj bi stoga trebalo biti povećavanje tolerantnosti, odnosno spremnosti na slušanje argumenata i uvažavanje potreba „drugih“ i „drugačijih“. Bez toga jednostavno nećemo moći komunicirati s razvijenim društvima koja su se odavno odmaknula od kolektivističkih manifestacija moći.

9. Oni uopšte nisu obespravljeni! Imaju sva prava koja trebaju imati

Prof. dr. sc. Sanja Barić, predstojnica Katedre za ustavno pravo u Rijeci

LGBT osobe prema sadašnjem Zakon o istopolnim zajednicama imaju samo dva prava: pravo na zajedničku imovinu i pravo na izdržavanje. Ova jedina dva prava dolaze do izražaja tek u trenutku eventualnog raspada te zajednice kada je moguće tražiti podelu zajedničke imovine te uzdržavanje od nekadašnjeg partnera/ke. Oba su ova prava bez praktične vrednosti tokom zajedničkog života. Pravni poredak ne priznaje nikakva daljnja prava (od elementarnih prava na priznanje statusa porodice za potrebe raznih životnih situacija, npr. bolesti ili smrti, preko prava iz radnog odnosa, zdravstvenog i penzijskog osiguranja do poreznih prava). Istopolne zajednice imaju status porodičnih zajednica utemeljen praksom Evropskog suda za ljudska prava i Hrvatska mora takvim zajednicama priznati prava barem izjednačena s pravima vanbračnih zajednica. Nijedan referendum nema smisla ako se ne radi o promeni ili uklanjanju neke odredbe, a ovde je u pitanju zadržavanje postojeće pravne definicije. Unos ove definicije u Ustav pravno je ograničenog učinka: rezerviše samo naziv „brak“ za zajednicu žene i muškarca. Sva prava i obaveze iz braka, vanbračne i istopolne zajednice proizlaze iz zakonskog okvira. To je zakonska, a ne ustavna materija. Budući da su istopolne zajednice porodične zajednice prema međunarodnim standardima, one se ne mogu u pravima razlikovati od uporedivih raznopolnih zajednica. Njima se može priznati i pravo na usvajanje.

10. Zato što istopolni parovi naprosto ne mogu biti roditelji

Ana Karlović, prof. psihologije i voditeljka programa Medijacija, Forum za slobodu odgoja

Apsolutno je nepravedno nečiji brak okarakterizovati kao ne-validan ili kao „ne-brak“ samo zato što par nema dece, odnosno potomaka. Društveni trendovi i realnost upućuju na pojavu sve kasnijeg sklapanja braka i dobivanja dece, a deo parova suočava se s neplodnošću, no to njihov brak ne čini ništa manje brakom te i njihova zajednica čini punopravnu porodicu. Takođe, moramo biti svesni činjenice kako mnoge gej /ili biseksualne osobe jesu roditelji. Premda neke od starijih definicija opisuju porodicu kao „društvenu grupu koju karakteriše zajedničko prebivanje, ekonomska saradnja i reprodukcija“, savremenije definicije ističu kako se „porodica odnosi na one osobe koje dele zajedničku istoriju, koje se vole, koje su živele veći deo života zajedno i koje dele profesionalne interese, ekonomske potrebe, političke poglede ili seksualne preference“. Opštom deklaracijom o ljudskim pravima pravo na brak jedno je od osnovnih ljudskih prava. Ističe se da „punoletni muškarci i žene imaju pravo na sklapanje braka i osnivanje porodice bez ikakvih ograničenja glede rase, nacionalnosti ili vere.“ Oni imaju ista prava prilikom sklapanja braka, u braku i tokom razvoda. Brak se može sklopiti samo „uz slobodan i potpun pristanak osoba koje stupaju u brak“. Dete nije uslov za punopravnost porodične zajednice!