Međunarodni Coming out dan: Sve odvratne stvari cvetaju u mraku

Kategorija: Prajd / Datum: oktobar 11, 2013

Danas je međunarodni Coming out dan koji se u svetu obeležava već 25. godina. U Srbiji ta praksa postoji od 2001. godine kada su posle prekida prve Parade ponosa aktivisti i aktivistkinje rešili da se pojave u javnoj sferi delovanja i da pokažu da su izabrali istinu, a ne laž


Labris je do sada održao veliki broj coming out radionica, i posvetio dve knjige coming out-u, koje možete preuzeti na našem sajtu: Treći glas – Coming out i lezbejke u Srbiji, Sunčica Vučaj, 2009. i Lične priče lezbejki o coming out-u, Ljiljana Živković, 2006. Ovom prilikom prenosimo odeljak iz Trećeg glasa:

Lezbejke i njihove majke: Ćerke za ceo život?

Majke uglavnom teško prihvataju svoje ćerke lezbejke. Čak i kada se to desi, put prihvatanja je uglavnom, mukotrpan i dug – za obe. Druge majke dugo ćute, ignorišu, nikada ne prihvate. Neke majke nisu više žive, a ćerke su ostale da žive bez njih. Većina lezbejki sa kojima sam razgovarala je zapravo govorila o neprihvatanju od strane svojih majki. Većina tih majki ćutnjom prekriva činjenicu da su im ćerke lezbejke i tim stavom “ne želim da znam” prave gotovo neprobojan zid ka svojim ćerkama. A ćerke uglavnom kažu: “Nikada nismo pričale, ali ja znam da ona zna.”

Foto: hungryforchange.tv  via creative commons

Foto: hungryforchange.tv via creative commons

Nije lako u početku. Mnoge mame su na početku ignorisale ono što su im ćerke saopštile ili jednostavno – nisu htele da razgovaraju. A onda je to počelo da se menja u njihovom odnosu. “Rekla je da ne želi da priča sa mnom. Posle dve nedelje ćutanja, došla je kod mene i rekla da zna ko mi je bila prva devojka.”; “Pošto sam se autovala, odbacila me je, ali smo onda započele proces prihvatanja. Plakale smo i bežale jedna od druge. Nisam htela da odustanem. To i dalje traje. Sada je to pozicija razmene i poverenja između nas kao dve žene, koje su istovremeno majka i ćerka. Proces sa mamom mi je jedan od najvažnijih u vezi sa coming out-om. Osnažujuć je u mom odrastanju. Moj proces autovanja je postao stub našeg odnosa. JA SADA POSTOJIM u svojoj porodici.”

Ćerke koje su sa svojim majkama prevalile dug put tokom procesa razotkrivanja svog lezbejskog identiteta, kažu da su mnogo dobile svojim autovanjem. Sada govore da im je odnos postao “dublji”, “iskreniji”, “da konačno imaju intimni rečnik”, itd. Za neke od njih, bolji odnosi su postali i u porodici, ili ih je opet, pozitivan coming out osnažio da se sada pripreme i autuju ocu, nekim bliskim rođacima.

Majke su uglavnom razočarane, jer su im ćerke lezbejke. Naime, u našem društvu se posebno osnažuju kapaciteti žena za brigu i negu drugih, za razliku od muškaraca gde se to ne čini, pa otuda postojiprilična neravnoteža u uzvraćanju emocionalne brige kada je u pitanju odnos između muškaraca i žena. Žene ne mogu da očekuju da će muškarci, u potpunosti, odgovoriti na njihove emocionalne potrebe, kao što to mogu očekivati muškarci. Sa druge strane, majke na neki način i uče svoje ćerke da tako nešto i ne očekuju od muškaraca. Majka koja odjednom dobija informaciju kako je njena ćerka u vezi sa drugom ženom – dakle onom koja joj može pružiti na planu emocionalnih potreba mnogo više nego što bi to učinio jedan muškarac – mogu osetiti razočaranje, jer one nikada nisu imale tako nešto – za sebe.

Reakcije majki mogu da budu i pozitivne. Moguća su neka razmišljanja i u tom smeru. Naime, mnoge majke (ako ne i većina) su socijalizovane na način da se žrtvuju za svoju decu. Ako prepoznaje da njena ćerka može dobiti više na planu emocionalnih potreba od druge žene, nego što bi to bio slučaj sa muškarcem, reakcija majke na ćerkin coming out može biti pozitivna. Naprimer, kada njena ćerka bira drugu ženu kao svoju partnerku, to može da znači da ćerka daje vrednost ženama. Kako se uloga žena u društvu percipira uglavnom kao manje vredna, majka može na određenom nivou doživljavati ćerkin izbor istovetno kao vrednovanje nje same. Zatim, žene su u svojoj socijalizaciji naučene da potiskuju svoj bes, a naročito onaj prema muškarcima. Kada se ćerka autuje majci kao lezbejka, u tom procesu može doći do potvrde majčinog potisnutog besa koji ona ima prema muškarcima i njenim dosadašnjim iskustvima sa njima. U tom procesu se može dogoditi da majka zauzme drugačiji stav prema sebi i svom životu i početi da u njega unosi promene o kojima dosad nije ni sanjala.

Naravno, moguće su reakcije majki koje su ambivalentne (a u primerima smo imali prilike da vidimo). Majke se mogu osećati ćerkinim izborom u isto vreme i odbačenim, ali na neki način i vrednijim u njihovom životu.

Reakcije ćerki, takođe, mogu biti pozitivne i negativne, kada je u pitanju njihov coming out majkama. Ćerke često osećaju krivicu ili strah i treba imati na umu da ta osećanja mogu biti sastavni deo njihove internalizovane homofobije. Ono rezultira pojavom samomržnje koja se može pojaviti u raznovrsnim oblicima. Ćerkama nije jednostavno da ignorišu činjenicu da im se majke osećaju loše ili krivim zbog toga što su one lezbejke. Ćerke često nesvesno traže podršku ili potvrdu od svojih majki, a kako njihova reakcija može biti veoma negativna na coming out, pojavljuju se bes, razočaranje, stid. Ovakvo stanje može da preraste u začarani krug u kome su i majka i ćerka povređene i ljute međusobnim nerazumevanjem ili neosetljivošću za osećanja one druge.

Labris oduvek neguje kulturu coming out-a

Na pitanje, “ako se slažeš da je razotkrivanje lezbejskog identiteta emancipatorski čin, koju bi to jednu stvar izdvojila kao posebno osnažujuću za lezbejsko autovanje?”, dobila sam puno raznovrsnih sjajnih odgovora od svojih sagovornica, pa ih ovde popisujem u jednu objedinjenu listu: ženske i lezbejske organizacije moraju i dalje da rade na osnaživanju i edukaciji lezbejki, jer su mnoge lezbejke i dalje izolovane, bez informacija i neosvešćene, da postoji lezbejska zajednica/zajednice, da lezbejska zajednica nastavi da bude osnažujuća, ali i da stvori više mesta za poštovanje različitosti.

Sociološki gledano, lezbejke se nalaze u jednom neobičnom položaju da pripadaju kulturi kojoj njihovi roditelji ne pripadaju. Većina, pak, kulturnih zajednica poseduje mrežu prirodne socijalizacije od rođenja u okviru koje deca uče o mehanizmima preživljavanja, ili imaju sisteme podrške, pre svega od strane svojih roditelja. Lezbejke, sa druge strane, odrastaju bez modela uloga i odgovarajućeg mentorstva.

U svojoj sredini sam se susrela samo sa jednom lezbejkom čija je majka lezbejka. To bi mogao biti argument protiv stava prethodno izrečenog, sa dužnom
ogradom da ni to ne znači nužno da bi majka lezbejka i ćerka lezbejka imale identične, slične, odnosno međusobno podržavajuće socijalne mreže ili mikrokulturu.

Lezbejski coming out predstavlja složen proces u kome se odbacuju ustaljene kulturne norme, proklamuje ženska seksualnost i stavlja na izazov ono što nazivamo heteroseksualnom postavkom. Zbilja društveni i lični poduhvat.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>