Marija napisala knjigu. Koja Marija? Marija Šerifović

Kategorija: LezKULTura, LezPismo / Datum: april 2, 2014
„Postradah u gresima mojim, od same mladosti moje,
ne zaboravi me, Gospode, zbog greha mojih i ne pogubi me zbog bezakonja mojeg.“
Nepoznati autor, Ispovedna molitva, (druga polovina XIV v.)

piše: J. Nidžović


Čitav luk kulturne istorije sa istorijom pismenosti i istorijom književnosti uložen je u ovo, mesto u kome ishodi sadašnjica. O ovom ličnom, političkom i pomalo dramatičnom silogizmu nema spora, tim pre što ću mu pridodati jedan neobavezujuć smajli:

:)

sugerišući da će ovaj osvrt biti blago nezainteresovan za očekivane manjkavosti u stilu i postupku. Upravo stil i postupak u svojim nedovršenostima biće povod za neka tumačenja i opaske nad kojima bi se moglo zapitati promišljajući i neki lezbejskiji delokrug tema-problema.

Pa, da počnemo:

Ispovest-Marija-Serifovic-53952Kontekst kaže da je Marijinu prvu knjigu izdala izdavačka kuća Laguna 20. februara. Knjiga broji oko 110 stranica, od čega je devedesetak stranica efektivno ,,u tekstu“. U najboljem nepoznavanju tradicije pikarskog ili bildungsromana mala Marija, isprva nemirno dete, već nakon tri stranice polazi u školu, a nakon dvadesete odlazi na Evroviziju. A život se topi, i nestaje brzo, ko dlanom o dlan.

Ispovest je formalno podeljena u dva dela: Prvi i Drugi. U prvom se Marija osvrće na svoju prošlost, dok se drugi oslanja na plan sadašnjice i ideje o budućnosti. Pripovedanje je organizovano tako da trijumfuje u pokušaju da se čitalačkoj publici približe i rasvetle okolnosti u vezi sa njenom seksualnom orijentacijom. I ovde, krećući se u ravni idejnosti, saplećemo sebe o nekoliko dokaza dostupnih u razlomku simboličkog kapitala i (/) pristupačne cene koji je imenovan kao Ispovest:

1) Tema seksualnosti gotovo potpuno biva odvojena od drugih tema na kojima junakinja ili ma ko zasniva vlastitu subjektivnost. Najvickastija okolnost ovog tipa je poglavlje u kome je reč o Evroviziji, a u kome nema niti reči ma o čemu „pederskom“. Menadžeri i politička tela bivaju podvrgnuta kritici jednog ruralno sveznajućeg tipa, floskulno obeleženi kao „stare varalice“. Ali i lezbejstvo ima svoje poglavlje.

2) Dve slike koje bivaju postojane u čitavoj ispovesti su slika porodice i slika vere. Ovo i jesu česti i legitimni uzori mnogim ženama. Otud priznanja koja stoje u vezi sa majčinstvom i planiranjem porodice, kao fortissimo završnica, preklopljena sa obraćanjem ocu, Gospodu, banki sperme, donoru…

Mnoge knjige novog žanra pod nazivom misery memoir1 imaju manje ili više slične nedoslednosti, koje im ne treba uzimati za zlo. Sa druge strane, i kada je reč o prilikama ove autorke, ove knjige, ove čitalačke publike, pretpostavke iz 1) i 2) ispostavljaju se u:

1, 1) tome da, ako bismo prebili sve i dvared pocrtali, žena snimi dokumentarac/seriju i knjigu napisa, a ne autova se čestito. Više spomenu mladića i udvarača + Niti jednoj ženi pravog imena: viteški ili ne, tek, sve i hotimičnim zahvatanjem iz plitkog bunara lezbejskog pitanja, ostajemo večno žedni, žedne, ili zagrcnute od nekoliko centimetara po kojima slova tvore nisku reči poput: ,,…pa osećaj zadovoljstva možda nije tako snažan kao sa muškarcem…“2

(Ovde mi na pamet pada Malvina koju uzimam u šake ne bih li se još jednom „popravila“ jednim nezaboravno nežnim i preslatko devetnaestovekovno inhibiranim mestom iz Malvine Mirka Kovača: „Kada se nebo nadnese a oblaci prekriju krov vaspitališta sv. Majke Angeline, a kad kiša počne bubnjati u olucima, mi bismo […] Prekrivene čaršafom i preko glave, mi bismo šaputale i molile se, a onda jedna drugoj u nekoj uspavljujučoj omamljenosti, svlačile spavaćice, pa je tako nadolazila božija milina, kad duša ište mir i blaženstvo…“3)

2, 1) …a i jeste, uradila je jednu važnu + jasnu + glasnu i značajnu stvar u pogledu vidljivosti svake, pa i lezbejske subalterne većine, koja dvostruko negira zainteresovanu, angažovanu/ ideologizovanu (lezbejsku) manjinu. In your face: pravoslavna, biseksualna, srpskopolitički prosečno pismena devojka! Želim da kažem da ova knjiga uredno dostupna stoji ravnopravno (štaviše, poštenije koliko i ličnije) sa mnogim lgbt aktivističkim preduzimljivostima.


1. [Misery memoir (memoari jada) je žanr navodno biografske književnosti koji se uglavnom bavi trijumfom protagoniste nad ličnom traumom ili zlostavljanjem, često iz vremena detinjstva. Takođe se ponekad naziva patografija.]
2. [Marija Šerifović, Ispovest, Laguna, Beograd, 2014, str. 102.]
3. [Mirko Kovač, Malvina, Samizdat B92, Beograd, 2009, str. 23.]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>