Magda Janjić: Žene su dobile borbu na dar

Kategorija: Feminizam, Intervju / Datum: april 8, 2014

Postoje žene koje svojim delovanjem unesu promenu u naše danas. Žene koje nas istovremeno, bez poštede podsećaju na univerzalne, gotovo klasične sisteme vrednosti, čisto da ne zaboravimo da su ove svakodnevne apokalipse varke na koje smo navikle, da postoje samo obične, neobjašnjive ljubavi i prozori kojima se vraćamo. Jedna od njih koja nas iznova uči da dajemo, volimo, praštamo bez krivice (same sebi ponajviše) jeste i Magda Janjić, blogerka i kolumnistkinja koja nam svakonedeljno na tumblr-u i u nedeljniku NIN, piše uputstvo za upotrebu života u Beogradu. Umesto uobičajene potrage za odgovorima na pitanja koja nam ona postavlja, obrnula sam praksu, i slična pitanja uputila na njenu adresu


Ona je Magda Janjić. Ima 36 godina. Dvoje dece. Ima posao i ljubavni život. Ima probleme sa zubima od svoje desete godine. Zato se retko smeje, na slikama.

Foto: Bojana Janjić

Foto: Bojana Janjić

1. Magda imaš li razloga za smeh danas, aprila 2014. godine u Beogradu?

Retko. Ali imam, kad stignem. Smejem se uglavnom u kući ali i štedim smeh. Smejem se sa bliskim ljudima, ne trošim ga na nebitne. Trebaće mi i trebaće meni i mojima (ovde bi sad išao smeh). Ma, smejem se, samo mislim da je taj smeh malo precenjen i nervira me kad mi ljudi govore da treba da se smejem više.

Postoji mnogo recepata za sarmu, od zapečenih do kuvanih, sa zaprškom, bez zaprške, ovakve i onakve… ali, spremiti onu jednu jednostavnu sarmu bez mnogo komplikovanje, a recept po principu: rekla mi je mama da tako treba.

2. Zašto je danas kuvati sarmu velika stvar? Da li je zavijanje sarme bila velika stvar i za tvoju majku? Šta se to desilo u međuvremnu? Sećaš li se šta je bilo veliko za tvoju majku? Kuvaš li?

Ove godine sam prvi put sama napravila sarmu. Ne znam zašto je velika stvar danas napraviti sarmu, možda da bih preživela, da bih dokazala da mogu i to? Čitav život fama oko te sarme. Prave je mame babe, strine, tetke, i kad pogledaš u tu šerpu to deluje kao neko znamenje. Malo je počelo da mi smeta to što je nikad nisam pravila i eto, uspela sam pred Novu godinu. U velike stvari moje majke ne bih uvrstila sarmu. Kuvala je ali je veća stvar ta što nije imala nikad potrebu da se dokazuje na taj način. U tome je razlika. Nije bila nesigurna na taj način, a i nije se toliko pričalo o hrani. Ja sam uvek mrzela da kuvam, ne znam zašto. I praktično, dok nisam dobila decu nisam kuvala skoro uopšte. Ali deca moraju da jedu i vole da jedu, te sam i ja počela da kuvam. A danas, evo malo sam zavolela da kuvam. Ali samo malo.

3. U svojim tekstovima često preispituješ poziciju žene na početku 21. veka u Srbiji. Žene smo, jer tako piše u knjigama? Ili?

Tek kad sam se u potpunosti ustanovila kao žena i shvatila šta to sve znači i šta mogu i hoću, onda sam počela i da preispitujem sve to. Kada sam shvatila da to što sam žena ne znači da bilo šta moram, niti da ispunjavam bilo čija očekivanja sve je bilo lakše… ili teže. Ono što je meni dragoceno jeste to što mene nisu društvene okolnosti, niti priča o pravima žena naterali (uslovno rečeno) da živim svoj život onako kako hoću, već sopstvena intuicija i želja. E, onda idu odluke koje moraš da doneseš da budeš i živiš kao žena bez ijednog razloga da se bilo kome pravdaš. A to ti se dogodi ili ti se nikad ne dogodi. To ipak, ima veze samo sa unutrašnjim osećanjima, a moja su bila takva da sam htela sebe kao nezavisnu ženu, u svakom smislu. I mislim da je to jedini način. I za to ti nisu potrebne pare, ni takozvana sigurnost za kojom, po mišljenju ovog patrijarhalnog društva, žene tragaju. Zajebi to. Odbacila sam tu sigurnost i sama birala svoju sigurnost, šta god to bilo. Mislim da su žene dobile borbu na dar. Dobro je kad se boriš i kad ne plivaš u gnojavom i ubuđalom „sigurnom gnezdu“ koje ti ovo društvo servira.

Drugim rečima, i ukratko, siromašni moraju umreti.

4. Zašto mi koji nemamo ništa i seljaci uvek moramo da platimo više? Koje su to privilegije izostale? Čak i onda kada smo počele da radimo sa 18 godina.

Pa, kao što sam malopre rekla, borba je u pitanju. Velika je razlika između borbe i odbrane. Ovaj svet nije krojen po nama, ovo nije naš svet (kako mi je nedavno rekla Lepa Mlađenović). Mi moramo same da pravimo taj svet i da ga menjamo. I kako nemamo privilegije, i dalje ćemo biti uskraćene. Ja mogu da radim četiri posla i opet nemam dovoljno, ne u ovoj zemlji. Ali radiću i peti i šesti sve dok ne budem mogla da radim jedan posao koji će biti dovoljan, ako se to ikada dogodi.

Foto: Bojana Janjić

Foto: Bojana Janjić

5. Moguće li je voleti kada se nema para za račune? Moguće li je voleti kada te otac pita kada ćeš da se udaš za nekog divnog mladića, a živiš sa devojkom već godinama?

Jao, izgleda da je moguće. Zajebano je, ali moguće. Nikad nisam bila zagovornica teze da kad je teško tu nema mesta za ljubav i da kao „ljubav nestane zbog problema“. To je bullshit. To su sve kukavice ili nisu sa pravom osobom. Što se mene tiče, čudo je šta sve ljubav može da preživi ako je ljubav. Ja recimo imam primer prijatelja koji su zajedno od osnovne škole. Oni su prolazili kroz pakao čitav život jer je on bio druge veroispovesti i eno ih sad, vole se već 20 godina, imaju decu. Namerno sam dala taj primer. Isto je i sa tim kad te tata pita da li ćeš da se udaš, a ti imaš devojku. Tvoj je izbor. Kaži mu: „Ne, neću da se udam, ili možda hoću, ali za svoju devojku.“ I ne, nije lako. Nije bilo ni mojim prijateljima lako, ali su odlučili i voleli se u vreme ratova i horora. Moraš da odlučiš da hoćeš nekoga da voliš, ko god to bio. I onda giljaš i voliš.

6. Svakog četvrtka puštaš muziku u IDIOT-u, menja li te uloga DJ? Za koga voliš da puštaš muziku? Ko je publika koja te prati i sluša?

To u Idiottu je jedna super stvar koja mi/nam se dogodila. Dugo sam odbijala da puštam muziku bilo gde, i onda kao ‘ajde da probam. I desila se magija četvrtkom uveče. Ja sam naravno odmah imala ideju da ustvari želim da puštam muziku ženama. To sam htela pre svega. Ali sam mislila i na dugogodišnje goste Idiotta, među kojima sam i sama. I uspela sam, spojila sam nemoguće. Spojila sam stariju ekipu Idiotta sa novom i mladom, ali pre svega slobodnom ženskom energijom. Svi oni žele da razmene nešto. Dodir, igru, pesmu i slobodu i zato je taj četvrtak intiman i različit. Ne prepuštam ih slučaju, već im dajem priliku da se kroz muziku zbliže i jako sam srećna zbog toga. Uvek ponavljam, jako je važno da prvo utičeš na mikro svet koji te okružuje, i to neminovno kreće da se širi. Ni to nije lako, ali uspeš ako imaš tu energiju koja je iskrena, a mene ne zanima masa i energiju usmeravam prvo na svetove koje poznajem i njih želim da spajam. To se događa u Idiottu.

7. Vidiš li sličnost između uloge one koja piše i one koja pušta muziku, ko je tvoja idealna čitateljka, zamjišljaš li je? a ko idealna slušateljka?

Moja idealna slušateljka je ona kojoj ne smeta da čuje neku pesmu koju obožava million puta. Ona koja zna da će joj tu biti fino i koja može da se oslobodi, koja može da zagrli svoju devojku i da igra sa njom bez toga da je neko gleda popreko. Takođe je moj idealni slušatelj onaj koji stoji za šankom i dolazi tu već 20 godina, a nije moron i kapira šta to mesto predstavlja. Ali, znaš šta, Idiott je uvek bio takav. Mi volimo da kažemo kako je Idiott jedno intelektualno mesto pre svega, i niko tu neće da dopusti da jedno kultno mesto izneveri slobodu koju predstavlja. Veruj mi, a to sam uvidela za ovo vreme, ja koja puštam muziku sam ista ona koja piše. Zato ljudi dolaze. Slična je energija. Ne zajebavam se sa emocijama, i sve dobijaju u raw formatu, i kroz pisanje i kroz muziku. Ne podilazim i to se ljudima sviđa. To se i meni sviđa. Ali ponekad ispunjavam želje, muzičke želje. Imaju prava da hoće isto koliko i ja imam prava da puštam muziku. Pravilo je da svi moramo da imamo slobodu da budemo isti i različiti.

Moje čitateljke nisu idealne i nema idealnih. Skoro sve su okrnjene i ja ne želim idealne čitateljke. Moje pisanje je intuitivno i amatersko isto kao i čitanje onoga što pišem. Opet je stvar u energiji i onome što želiš da preneseš ili saopštiš. Ja želim da sam tu, ne iznad i ne ispod. I ko je tu, kapira me i zna da se ne zajebavam. Nema vremena za zajebavanje. Odnosno, nema vremena za zajebavanje sa bilo čim.

Razgovarala: Dragoslava Barzut

Jedno mišljenje na „Magda Janjić: Žene su dobile borbu na dar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>