LGBT zajednica živi u strahu, neizvesnosti i nevidljivosti

Kategorija: 10. decembar Dan ljudskih prava, Lobiranje / Datum: decembar 10, 2014

Mnogo je dokaza koji ukazuju na to da LGBT zajednica u Srbiji živi u društvu u kom su homofobija, nasilje i diskriminacija široko rasprostranjeni. U takvim uslovima, LGBT zajednica živi u strahu, neizvesnosti i nevidljivosti, kako u privatnoj, tako i u javnoj sferi, što je čini jednom od najmarginalizovanijih društvenih grupa u Srbiji


pišu: Dragana Todorović i Jovanka Todorović

Postoji nedostatak sistematskog pristupa u ispitivanju efektivnosti postojećih antidiskriminacionih zakona, strategija i podzakonskih akata, kao i u analizi onoga što može biti učinjeno u drugim sferama, koje nisu direktno pokrivene postojećim zakonima. Iako postoje dokazi koji ukazuju na to da sporadične inicijative postoje i da se stvari odvijaju u pravcu napretka, te inicijative su retke, malog obima i nekonzistentne su.

labris-protest-beograd

Državne statistike o slučajevima diskriminacije i nasilja na temelju seksualne orijentacije i rodnog identiteta ne postoje, što znači da su nevladini izveštaji jedini izvor takvih informacija. Takođe, ne postoje ankete i istraživanja koje su radile državne vlasti, a većinom ih sprovode nevladine organizacije.

Zakoni u kojima se eksplicitno spominje seksualna orijentacija i/ili rodni identitet su opšti Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o radu, Zakon o visokom obrazovanju, Zakon o javnom informisanju, Zakon o radiodifuziji, Zakon o mladima, amandmani i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju, Zakon o socijalnoj zaštiti, i Zakon o amandmanima i dopunama krivičnog Zakona. No, ti zakoni se ne primenjuju adekvatno.

Broj nasilnih incidenata i slučajeva diskriminacije raste. Iako standardni pravni lekovi za žrtve tih incidenata formalno postoje, u praksi su ti lekovi i procedure često teško i neefektivno dostupni za LGBT populaciju, a karakterišu ih dalja viktimizacija i diskriminacija LGBT populacije.

Srpska legislativa prepoznaje zločin iz mržnje u nedavno usvojenom Zakonu o amandmanima i dopunama Krivičnog zakona. Dok govor mržnje zabranjuje nekoliko postojećih zakona, i dalje je rasprostranjen, što dokazuju brojni nesankcionisani primeri govora mržnje u medijima i izjavama javnih ličnosti, najviše političara.

Slobodu okupljanja garantuje srpska legislativa. No, ovo pravo se konstantno narušavalo u prethodnoj deceniji. Sa izuzetkom Parade ponosa 2010. i 2014. godine koje su bile dozvoljene, Parade ponosa 2009. 2011. 2012. i 2013. zabranile su državne vlasti, pod izgovorom sigurnosnih rizika, što je Ustavni sud proglasio neustavnim. Ovo ostaje kao jedan od najočiglednijih primera kršenja prava LGBT populacije od strane države. Iako je Parada ponosa održana ove godine u centru Beograda, to još uvek ne znači poboljšanje socijalnog ili pravnog statusa LGBT osoba s obzirom na to da je održana pod snažnom zaštitom policije.

f99b8_Parada

Istopolni parovi su potpuno nevidljivi u srpskoj legislativi i drugim merama. Probleme i situacije s kojima se suočavaju istopolni parovi država zanemaruje, kao da istopolni parovi ne postoje, ostavljajući te parove u diskriminisanom položaju u odnosu na ostale parove (kako venčane, tako i nevenčane), u pogledu socijalne sigurnosti, zdravstvenog osiguranja, penzije, nasledstva, roditeljstva, itd.

Iako je promena pola dozvoljena, u potpunosti je neregulisana zakonom, i zavisi od arbitrarnih odluka i promenljivih procedura nametnutih od strane relevantnih institucija i činovnika, što znači da je za nju često potrebno mnogo vremena, a podrazumeva razne vrste poniženja i zlostavljanja.

Novi nacrt Zakona o amandmanima i dopunama Zakona o vansudskim procesima, prema kome je transrodnoj osobi potrebno sudsko dopuštenje da se podvrgne proceduri promene pola, alarmantni je korak unazad, i ako se usvoji, doneće dodatne probleme već teškim, dugim i mukotrpnim procedurama.

Iako Zakon o zabrani diskriminacije i Zakon o radu zabranjuju diskriminaciju zasnovanu na seksualnoj orijentaciji u zaposlenju, diskriminacija i zlostavljanje LGBT osoba i dalje su rasprostranjeni. Situacija je naročito teška za transrodne osobe, pošto u državi ne postoje mere za njihovu zaštitu, zajedno sa veoma neefikasnim procesom zakonskog priznavanja i promene dokumenata, koje može trajati i do godinu dana, a tokom kog perioda osoba ne može naći posao i rizikuje da živi u siromaštvu i kao beskućnik/ca.

Obrazovanje je jedna od oblasti koje država najviše zanemaruje, kada je reč o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu. Nema efikasnih programa, kao ni politika u borbi protiv nasilja. Ne postoje obuke niti programi za podizanje svesti za osoblje u osnovnim i srednjim školama, ni u ustanovama višeg obrazovanja koje bi inicirale i sprovele vlasti. Diskriminativni sadržaj iz udžbenika nije eliminisan, niti je uveden novi sadržaj o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu.

LGBT populacija nema pristup jednakom nivou zdravstvene zaštite. Nema obuka za zaposlene u zdravstvu, a relevantni materijali o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu su uključeni u udžbenike iz medicine, ali u veoma ograničenom obimu. U nekim medicinskim udžbenicima, homoseksualnost se i dalje tretira kao bolest.

Ni zakoni, ni podzakonski akti, politike i druge mere, ne posvećuju pažnju seksualnoj orijentaciji u sportovima, na sportskim događanjima i na sportskim mestima. Iako su homofobija i transfobija, uključujući i nasilje i maltretiranje, prisutne u sportu, nikakve mere nisu preduzete od strane države da se situacija poboljša. Homofobni i transfobni govori na sportskim događajima su i dalje najčešći oblici i manifestacije govora mržnje, koji uvek prolaze nekažnjeno.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>