Labris predstavio Izveštaj o položaju LGBTIQ populacije u 2012. godini

Kategorija: Saopštenja / Datum: jul 4, 2013

Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava predstavila je Godišnji izveštaj o položaju LGBTIQ populacije u Srbiji u 2012. godini, u sredu, 3. jula u kancelariji Republičkog zaštitnika građana.

Foto: Labris

Foto: Labris

Na predstavljanju izveštaja govorile/i su:

  • Jovanka Todorović, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava
  • Tamara Lukšić Orlandić, zamenica Zaštitnika građana
  • Nevena Petrušić, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti
  • Borjana Peruničić, Kancelarija za ljudska i manjinska prava
  • Mladen Antonijević Priljeva, Forum za etničke odnose

Jovanka Todorović istakla je da je Izveštaj o položaju LGBTIQ populacije u 2012. u Srbiji duplo duži nego prethodnih godina, što govori da je u prethodnoj godini bilo mnogo dešavanja u vezi sa LGBTIQ populacijom, kako pozitivnih, tako i negativnih. Drugi deo Izveštaja posvećen je u potpunosti zakonskoj regulativi. U 2012. godini uvedene su važne dopune zakona ali i donete neke istorijske presude: uvedena je posebna tj. obavezujuća otežavajuća okolnost za izricanje kazne za dela počinjena iz mržnje i pored osnova kao što su nacionalna ili etnička pripadnost, pol, rasa – uvrštena su još dva: seksualna orijentacija i rodni identitet; Doneta je prva presuda protiv političkog funkcionera za diskriminaciju LGBT osoba; Apelacioni sud potvrdio prvostepenu presudu Višeg suda u Beogradu kojim je utvrđen govor mržnje prema LGBT populaciji među komentarima na Internet sajtu „Press online“.

Godišnji izveštaj o položaju LGBTIQ populacije u 2012. u Srbiji možete preuzeti OVDE.

Borjana Peruničić iz Kancelarije za ljudska i manjinska prava istakla je da je Izveštaj koji Labris danas predstavlja veoma značajan jer nudi realan prikaz stanja prava LGBTIQ osoba u našem društvu, značajan je i sa aspekta aktivnsoti Kancelarije jer je položaj LGBTIQ populacije jedan od njenih prioriteta. Ona je navela neodržavanje parade ponosa 2012. kao negativan primer, a kao pozitivan niz diskusija, uličnih i drugih akcija koje je Kancelarija podržala. Podsetila je da je Srbija u januaru ove godine dobila niz preporuka o slobodi javnog okupljanja, a u vezi sa ovogodišnjom paradom ponosa i tom prilikom rekla da Kancelarija za ljudska i manjinska prava daje punu podršku organizatorima parade ponosa. Kancelarija je u tu svrhu nedavno organizovala sastanak predstavnika MUP-a Srbije i organizacionog odbora ovogodišnje parade ponosa.

Vlada Republike Srbije usvojila je Strategiju prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2013. do 2018. godine, na sednici održanoj u četvrtak, 27. juna 2013. godine.

Glavni segmenti Strategije bave se unapređenjem položaja devet osetljivih društvenih grupa najviše izloženih diskriminaciji i diskriminatorskom postupanju, u koje spadaju: žene, deca, LGBT osobe, osobe sa invaliditetom, starije osobe, nacionalne manjine, izbeglice, interno raseljena lica i druge ugrožene migrantske grupe, osobe čije zdravstveno stanje može biti osnov diskriminacije i pripadnici malih verskih zajednica i verskih grupa.

Brojna istraživanja i izveštaji nezavisnih državnih organa (Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnika građana), organizacija civilnog društva, Evropske komisije ali i medija o slučajevima diskriminacije, pokazali su da u Srbiji, u različitim oblastima, diskriminacija postoji. S tim u vezi, Kancelarija za ljudska i manjinska prava je, a u skladu sa inicijativom Poverenice za zaštitu ravnopravnosti i organizacija civilnog društva, pristupila procesu pripreme Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije.

Nakon usvajanja Strategije sledi priprema Akcionog plana za njenu primenu, koji će sadržati konkretne mere, aktivnosti, nosioce tih aktivnosti, vremenske rokove kao i indikatore.

Strategiju prevencije i zaštite od diskriminacije možete preuzeti OVDE.

Tamara Lukšić Orlandić govorila je o nedovoljnom zalaganju Ministarstva prosvete da se u školskim udžbenicima na adekvatan način predstavi LGBTIQ populacija. „Istraživanja koja se navode u Izveštaju pokazuju da prosvetni radnici/e ne znaju šta misle njihovi učenici/e jer da znaju ne bi reagovali sa toliko otpora na preporuku Poverenice.“ Kao pozitivan primer iz okruženja, ona je navela Hrvatsku koja je priredila programske sadržaje za predmete priroda i društvo, biologija i psihologija koji se odnose na poštovanje različitosti uključujući i seksualnu orijentaciju i zabranu diskriminacije.

U poslednje vreme Ministarstvu prosvete upućena su dva predloga. Prvi se odnosio na izmenu zakona – uvođenje seksualne orijentacije u član 44. Zakona o obrazovanju kojim se zabranjuje diskriminacija. Drugi je bio reakcija na predlog da se iz člana 4. koji govori o ciljevima obrazovanja, izbaci tačka 15. „o brizi za različitost“ i „uvažavanje različitosti“. Tamara Lukšić Orlandić zaključila je da je krajnje vreme za izmenu udžbenika koji neprilagođenim programom i sadržajem koji podržava stereotipe doprinose netoleranciji među đacima.

Nevena Petrušić takođe je istakla značaj Izveštaja, njegovu objektivnost i celovitost. Petrušić je rekla da stavovi mladih ne treba da nas čude, s obzirom da Ministarstvo pravde već dve godine ne reaguje na preporuke koje su mu upućene. Ministarsvo nije usvojilo ni pravilnike koji bi definisali šta je to diskriminatorno ponašanje u školama i kako treba postupiti u tom slučaju.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić rekla je da su se 2012. godine pritužbe zbog diskriminacije LGBT osoba uglavnom odnosile na govor mržnje i ponižavanje.
„Kao što je slučaj neizdavanja diplome s novim imenom osobi koja je promenila pol nakon diplomiranja. Bio je i slučaj učenika koji je morao da se ispiše iz škole zato što je trpeo šikaniranje“.

Mladen Antonijević potvrdio je da je pitanje prajda jedno od gorućih pitanja, kako za naše društvo tako i za međunarodnu zajednicu, ističući da za to postoje legitmni razlozi. „Ukoliko pogledamo stepen poštovanja građanskih i političkih prava videćemo da su na dosta solidnom nivou ali to ne važi za uživanje prava na slobodu okupljanja LGBT osoba. U kontekstu skorašnje istorije, koja nam pokazuje da je nemoguće održati prajd tri godine zaredom i da je njegovo održavanje usko povezano sa pitanjem bezbednosti i zabrane diskriminacije, nije čudno odakle toliko interesovanje skoro svih aktera.“

Iako pitanje prajda ostaje konfliktno sa druge strane postoji niz tema i pitanja koja ne nose ovo opterećenje, pre svega, to su pitanja bezbednosti, zabrane diskriminacije, socijalne zaštite, imovinsko pitanje ili pitanje jačanja Queer zajednice i kulture. Ova pitanja u najvećoj meri spadaju u domen privatnog života ali čak i ovde izostaje kontinuiran i merljiv napredak. Zato predloženi Model zakona o registrovanim istopolnim zajednicama koji zagovara Labris može da pokrene i reši niz pitanja koja bi nesagledivo poboljšala kvalitet života LGBT građana i građanki, ojačala principe jednakosti i zaštite prava, gde bi za rezultat dobili jače i stabilnije društvo.

Model zakona štiti od nasilja u porodici, pruža mogućnost međusobnog izdržavanja, zajedničko sticanje i raspodelu imovine, pravo nasleđivanja, poreske olakšice, prava u slučaju bolesti, kao i prava iz socijalnog, zdravstvenog i penzionog osiguranja.

Predlog Modela zakona je duboko human jer neutrališe pravni vakum u ovoj oblasti i pruža osećaj sigurnosti u ovoj sferi koji imaju ostali građani ali ne i LGBT.

Pred nama je dug i naporan put povodom procesa zagovaranja za zakon koji je od izuzetne važnosti jer priprema društveni teren i pravilno artikuliše ideju i ciljeve predloženog zakona gde potencijalno amortizuje otpor određenih društvenih grupa i sprečava proizvoljna tumačenja predloga zakona.

Inicijalno treba obezbediti što širu podršku organizacija civilnog društva ali i drugih aktera iz apsolutno svih segmenata javnog života voljnih da podrže Zakon o istopolnim registrovanim zajednicama i to pre samog iznošenja inicijative u javno-politički narativ. Na ovaj način se formira svojevrsna vidljiva opozicija u odosu na tradicionalno negativan odnos društva prema LGBT temama koja može da ohrabri i druge građane/ke da slobodno iznose svoja pozitivna iskustva i stavove o LGBT zajednici. Sa druge strane trebalo bi obezbediti političku i institucionalnu podršku, prvenstveno nadležnih resora i političkih predstvanika radi sticanja uvida u društvenu i sistemsku potrebu za donošenjem ovakvog zakona. Takođe, trebalo bi obratiti pažnju na društveno-političke okolnosti u momentu kada se planiraju intezivnije aktivnosti po pitanju zagovaranja za zakon gde se mora uzeti u obzir svaka društvena promena koja potencijalno može da stavi predlog zakona van poltičke agende.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>