Kratka priča: Nesanice, opismenjavanja

Kategorija: LezKULTura, LezPismo / Datum: jun 10, 2014

piše: Jelena Nidžović


Umakla decibelima i iskrenostima turbo-folka koji je raslabljavao kukove devojaka, istih i jednih dresiranih devojčica koje je mogla sresti u gej klubu glavnog grada države u kojoj je živela, srušila se na krevet. Što je bila brza pripovedna eskapada.

jelenanidzovicprica

Dobro jutro…

Povlašćeni prostor intimnosti će sada biti od koristi više nego li saslužujući retkim i nikakvim snovima. Daće horizontalu za pluća i ravnomerno mesto u životu:

ravnomerno mesto u životu
ravnomerno mesto za život

Ta ravnoteža praktično ju je kreditirala, a ona je znala da će antiklimaks tela biti vraćen moždanim procesijama, revnosno vraćen prisećanjima i variranjima situacija i tema njene kose, Njene kose, njene Kose. (Veoma plaćena ravnoteža. Neke duševne valute.)

I u ekonomiji noći, ekonomiji moći, raspizdila je svoj potpis na nekom sasvim ličnom, ali po čuvenjima ljubavi ipak i univerzalnom horizontu. Ta pogodba nije bila pogodak, ali, što je važnije, nije bila ni:

bahat, žuran, nevaspitan (=nedovoljan) život koji neizostavno živi, kao ni bilo koja jednačina kakvu je upravo+već+pisala. Drugo se jednačilo, kao u neotklonjivom intertekstualnom prisećanju na pesmu Život Miloša Crnjanskog u kojoj Sve to od mene ne zavisi’,

Zalog mira izvan gradova, ekonomija, ekologija, lak i neprobojan materijal od koga je taj zalog sačinjen: ljubav, baš jedino to gibalo je zglob već ili tek u četvrtom satu nesanice. Njena kosa, njen epifanični epiderm, očevidna autorska zaljubljenost, samodoprinos:

ovo je naknadno opismenjavanje
ovo je ljubav
ljubav je naknadno opismenjavanje

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>