Kratka priča Lane Bastašić: ONA

Kategorija: LezKULTura, LezPismo / Datum: oktobar 31, 2013
Foto: visegradrevue.eu via creative commons

Foto: visegradrevue.eu via creative commons

Utorak

Ne smijem da dođem do tebe. Prstima. Očima. Jezikom. Negdje je neko odlučio tako. Nismo bile prisutne na tom sastanku. Ti i ja ne volimo sastanke. Obično napravimo glupu facu kad su oko nas glupi ljudi. Mi smo dva mala kameleona, pošpricani tuđim bojama dok su blizu. Ti i ja smo poput nekih geografskih metamorfoza koje se događaju milionima godina. Naše sekunde niko drugi ne primjećuje.

I ti ne znaš, bezglava djevojko, da si moja vremenska nepogoda u zemlji zabranjenih kišobrana, gromobrana i kabanica. I on te dira. Pipka. Pred svima. A ti, kao pravi poslušni kameleon, dodiruješ njega. Vršci tvojih smiješno iskrivljenih prstiju kao da su zašiveni za moje zjenice. A ja te volim, i ostalo. U ovom poremećenom svijetu, jedino je ljubav otporna na kameleonsku prelaznost.

Srijeda

Rekla si mi da si rođena u srijedu. Rekla si mi, takođe, da se srijedom rađaju odmjerene i staložene osobe. Nabrojala si, kao spisak namirnica, nekoliko poznatih mrtvaca rođenih u srijedu. Danas je još jedna staložena srijeda. Pravim kolač s jabukama. Prljam ruke.

Četvrtak

Ponekad si tupava. Znaš, onako… Imaš neki glup pogled. Kao da si glupa. Tako. Ili, na primjer, ponoviš nešto što sam ja rekla, a ti nisi razumjela, sa tim istim tupavim pogledom. Dobro je što nismo suviše dobre drugarice. Morala bih da te udarim. I cijela ta stvar sa tvojim noktima… Moronsko prebojavanje slojeva, da bi ih ponovo ogulila i pojela. Odvratno. I ostaci maskare na trepavicama. Grudvice u korijenu dlake. Jer se tebi ne da. Tebi se ništa ne da. A to je samo pokret rukom uveče prije spavanja.

Osim ako si otišla ponovo s njim u krevet, pa nisi stigla da skineš šminku. Nebitno. Trebalo bi da skidaš tu glupost sa svojih trepavica prije nego što odeš da spavaš.
Trebalo bi da ne ideš s njim da spavaš. Mrzim proklete grudvice na tvojim trepavicama.

Petak

Danas smo otišle da kupiš patike. Imaš malo stopalo i ružan mali prst. Kao da si prelazna evolucijska forma između čovjeka i neke životinje. Kao da si sljedeća u evoluciji. Kupila si šarene patike sa crvenim pertlama. Pitala si me šta mislim o njima. Rekla sam da su Ok. Onda smo otišle da pijemo limunadu. Ti si pričala o njemu, a ja sam čitala o konfliktu u Južnoj Osetiji. Rekla si mi kako previše gledam CNN i RT. Rekla sam ti da previše pričaš o njemu. Ti si rekla da to nije isto i da ostavim proklete novine. Ostavila sam proklete novine. I tad sam mogla da ti kažem da te volim, i ostalo, ali je došao konobar, pa sam pomislila da nema potrebe za tim glupostima. Imala si grudvice na trepavicama. Opet je prespavao kod tebe. Ruske snage ne idu prema Tbilisiju. Povlače se.

Subota

Kada si rekla da ćeš da prespavaš kod mene, zamolila sam te da poneseš svoj kaladont i da očistiš dlake iz umiovanika. Malo si se naljutila, ali si navikla na mene. Bilo mi je čudno što dolaziš, nismo mi toliko dobre drugarice. Bilo me je strah. Sjetila sam se onog filma… The Science of Sleep. Kad onaj fini momak ne razlikuje snove od stvarnosti, pa onda napravi glupost. Otišla sam da kupim neki sok i čokoladu. Osjećala sam se kao neki kreten s krizom srednjih godina. Kao tinejdžer u pedeset i drugoj. Tako sam se osjećala. Samo bez sekretarice i sportskog auta. Ti si rekla da ćeš da dođeš kod mene. Ti ćeš doći kod mene. Večeras. Možda ti kažem večeras. Možda budemo dovoljno pijane. Možda budemo suviše trijezne, pa ti kažem iz dosade. Možda pogledamo neki film u kojem se dešava nešto slično, pa ti kažem.

Nedjelja

Ružno spavaš. Kao hobotnica. Mada ne znam kako hobotnice spavaju, ali mogu da pretpostavim. Ili ne mogu. Nebitno, uostalom. Imaš ben iza lijevog uha. Udarala si me koljenima u bubrege. Ja sam te puštala da me kažnjavaš. Nisam se zamarala gledanjem u tebe ili nešto slično. Ustala sam da napravim kafu. Ti si otišla u kupatilo, a onda se vratila u dnevnu sobu u boksericama i potkošulji. Rastegla si tricepse i počešala se po glavi. Onda si se nasmijala i rekla: “Srećan rođendan.” I ja sam se nasmijala. Nisam ti ništa rekla. Bila sam srećna jer ti je ostalo maskare od sinoć. Nisi je skinula.

Ponedjeljak

Radiš u butiku u najvećem tržnom centru u Banjaluci. Prodaješ neke majice koje prezireš. Govoriš studentkinjama ekonomije da izgledaju seksi u tim istim majicama. Stojim držeći kafu i čekam da ti odu mušterije. Pitaš me kako sam provela veče. Ok, kažem. Pokušavaš da me nagovoriš na još jedan izlazak učetvero. Pristajem, nakon desetak minuta. Idemo u bioskop da gledamo Bandite. Očajno. Zašto mi uvijek namještaš retardirane prijatelje svog momka? Želiš da se muvam tu negdje, zar ne? Svaki drugi razlog bio bi potpuno odvratan.

Neki lik u bioskopu zagrlio je drugog dok je trajao film. Tvoj momak je rekao pederčine. Ovaj koji se računao kao moja pratnja nasmijao se kao hijena. Ti si prevrnula očima. Ja sam gledala film. Nekome je zazvonio telefon, pa je cvoktanje zubima ometalo gledanje filma. Nekome je zazvonio telefon. Da li će ovaj kreten da me prati kući? Da li će očekivati da ga pozovem unutra? Ti bi to voljela. Dobro onda. U bioskopu je tvoja ruka u ruci tvog momka. Povremeno se nagne da te poljubi, a ti se smiješ. Onako. Rutinski. Kakav kriminalni motiv za osmijeh.

Utorak

Ne smijem da dođem do tebe. Prstima. Očima. Jezikom. Negdje je neko odlučio tako. I tako dalje. I ostalo. Imam grudvice na trepavicama. Pitam se hoćeš li primijetiti to danas. Danas je utorak. Ja sam rođena u utorak. Nisi me nikad to pitala.

 

Lana Bastašić, preuzeto iz knjige „Pristojan životˮ

Foto: Lana Bastašić

Foto: Lana Bastašić

Rođena 1986. godine u Zagrebu. Diplomirala komunikologiju 2009. godine. Objavila zbirku kratkih priča „Vatrometi“ (Beograd, 2011). Učestvovala na festivalima Srpsko pero 2008, Ulaznica 2008. i 2009, Moravske tajne KK, Pontes 2009. i Reč u prostoru. Objavila kratke priče u zbornicima Blogopedija, Najkraće priče 2008, Rukopisi 32, Ja sam priča, Od priče do priče, te u časopisima Novi put, Književne novine, Ulaznica, Fanzin i Žvžgolj. Urednica web portala „Nezavisni prostor“. U slobodno vrijeme piše kratku prozu, svira klavir i tetovira se. Živi u Madridu.

2 mišljenja na „Kratka priča Lane Bastašić: ONA

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>