Kosovo, dupedavci i bescvetnice u srpskoj književnosti

Kategorija: featured, Vesti / Datum: jul 20, 2013

Epski glas autora se iznova i iznova posunovraća u rimovani bezobrazluk, i, naposletku, u prozukli besmisao hiperpatosnih a hipersniženih opisa parade ili bacanja kletvi, na prvi pogled neselektivno razbacanih po spevu

Благослови, Оче!

Foto: Labris

Foto: Labris

Dobrica Erić ušao je u moj život na velika vrata, kao prvi i jedini pesnik koga je moja škola (nema razloga da ne verujem svojoj intuiciji: zajedno sa svim ostalim školama u mojoj kotlini) ugostila. To su bile devedesete. E, sad: i pored višegodišnje uspešnog mimoilaženja, juče oko podneva ugledala sam, pored Matije, još jednu belu, debeljuškastu knjigu, jednog Dobricu. BROJANICE, piše gore, а odmah ispod ИЗ, i ГРАЧАНИЦЕ. I još: СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

Od tada sam stigla da pročitam još i kako je autor dvanaest godina (12) radio na delu od hiljadu i trista trideset i tri strofe (1333). A to je, prema tome, Dobrica dvehiljaditih, tačnije: Dobrica 2013.

Ali, šta se to desilo tada, dok sam prelistavala / prebirala brojanicu koju kao da mi je dao baš On sam, nežno mi sklopivši dlan? Budući da ne poznajem zakone i regulative u vezi sa autorskim pravima i (mrežnim) umnožavanjem nečijeg teksta ili prenošenja njegovih usnimljenih? delova, uzmimo da sam se snašla: nije mi bilo druge nego da sledim Dobricu i neke proizvoljne, izlistane strofe naučim napamet, ne bih li potom, u pisanju, odahnula i razabrala se nad time kakva je to (nadam se, neponovljiva) neprijatnost koja me je snašla. Strofe koje sam naučila napamet glase, ovako, a ja još uvek ne znam šta bih rekla na sve to:

851
(…)
Žene ne žele da budu majke
Na zgražavanje časnih građana.
852
Zaparložena nesrećnice
Ako te nadcveta tuđe cveće
Kazna će stići sve bescvetnice
One što mogu da rode, a neće.
(…)
1187
Najružnija i najsramnija slika
Viđena pod nebeskim tremom
U ovom novom prestupnom veku:
1188
Deset hiljada crnih čobana
Pod punom spremom i opremom
Čuvala je celoga dana
Hiljadu drskih bogohulnika
Od nabeđenih huligana.
1189
Od naše dece, žestoke, zdrave,
U čijoj duši plače i peva
Sveti Duh Crkve i Krsne slave
Budućih majki i očeva
Što će sad biti iza brave
Naše nenaše srpske države.
(…)
1137
A vlastoljupci i srebroljupci
Plitkoumnici i rodomrsci
Dupedavci i uzdunavci
Telesni otpad i duhovno smeće
Vesnici naše nove nesreće
1138
Suočiće se sa sve gresima
Sa Bogom i sa svojim precima
Austrougarskim robovima
Čije se kosti, Bože me prosti,
Već prevrću u grobovima.
(…)
1185
A jednog jadnog ponoćnog dana
Po volji raznih dupedavaca
I njihovih slugu i dupelizaca
Ko jato belih varoških vrana
Ili stado crnih ovaca
1186
Probludela je parada srama
Po trgovima i ulicama
Poniženoga velegrada
Protiv Čoveka, Crkve i Boga
Protiv Oplenca i Ostroga
Na zadovoljstvo naših dušmana.
(…)
Nekad su bili ponos i cveće
Budućnosti u zlim danima
Pod kestenovima i platanima
A sad, kad cveta korov i smeće
Čuvare časti i porodice
U naručju Svete Bogorodice
Proglašavaju huliganima.

Autor je, napustivši gružansku ekspozituru Arkadije, dvanaest godina pleo i pleo, i najposle valjda napisao te Brojanice iz Gračanice. Ja ne znam, to NISAM čitala, niti ću pročitati, slutim. Listala sam knjigu – imala sam šta i da listam.

Brojanice iz Gračanice ne samo da posreduju Veliku Temu KosMeta u srpskoj književnosti, već posreduju Jedinu-i-Sina-i-Duha temu one književnosti kojoj u moru taksonimija svakako ima mesta, imena i čuvenja u podeli: književnosti pisanoj, izgleda, isključivo za Srbe. Da je ovaj spev (autonomno-fantazijskim putem već milionito zazivanje Kosova) po svojim stilskim rešenjima uistinu jedna uspela, književno-umetnički parodična ili burleskna tvorevina, kako podnaslov najavljuje / ne sećam se igrokaza više) epski glas autora ne bi se iznova i iznova posunovraćivao u rimovani bezobrazluk, i, naposletku, u prozukli besmisao hiperpatosnih a hipersniženih opisa parade ili bacanja kletvi, na prvi pogled neselektivno razbacanih po spevu.

Sve ovo sluti na dovoljan broj puta ustanovljenu vickastu taštinu svetosavaca superstarova Miloševićevog režima. Ili, nastojim li da skratim rečenicu, ne odajući se sledećem zarezu u prethodnoj: onakvo zlorabljenje pojma vere kakvo je glasom i stasom, kako vidim, i dalje živo, zdravo i grleno, a kakvo neće prestati da me čudi i posramljuje (u isto vreme).

Imenica dupedavac je tradicionalna metonimija za ElGeBeTe ljude i u svojoj nezanemarljivoj frekventnosti u spevu nameće sebe kao mesto posebne pažnje. Uz to, ona je blaženo nesvesna mogućnosti i uloge ženskog, po čemu je, uostalom, saobrazna i Svetom Pismu, u kome lezbejke i biseksualne žene nisu kušale ili bivale upozorivane na svoju kaznu samo zato što nigde nisu ni spomenute. Ostaje nejasno zašto izdašan glas poput Erićevog niti jednom nije rimovao ovu reč sa imenicom „punoglavac“.

A već se desetak listova ranije aktivira taj nenavidni pridev koji joj se poređenjem pripisuje: nesrećnica je zaparložena = ne daje prinos, kao što ga nekad i nekad ne daju – ……. njive. Odatle sledi kletvetina toliko daleka od bezlobivosti i ljubljenja bližnjeg svog da svaki napor da se utrpa u horizont umetničkog ili usmeno-umetnički-nadkonceptualno-podražavalački-preosmišljenog biva osujećen u vekove vekova.

Tiha dvanaestogodišnja naciisihija ishodi u nečemu što nadilazi klokotrizme, tamne tamove, pa i ma kolike decibele sa linije „Prkosna pesma“ – Razglas via Ivana Žigon. Zato ovaj književni spomenik, previdi li se sklonost ka izostavljanju zareza iza oblika vokativa i po koja druga nepravilnost, preporučujem Vašoj pozornoj čitalačkoj i drugoj pažnji. A vreme će sasvim sigurno ustanoviti da li Homer, Milton i Erić pored žanrovskih interesovanja i na svoj način redom različitih slepila dele i kolač kanona našeg nasušnog.

gospođica Jelena N.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>