Kolumna: U zajednici sa VIP lezbejkom

Kategorija: featured, Pičkanterije / Datum: jul 17, 2013
Foto: Vimeo via creative commons

Foto: Vimeo via creative commons

Stajala sam ispred ogledala, popravila šiške i iscedila do krvi nepostojeću bubuljicu na obrazu. Odlepila sam, znam. Ali kasno je. Do guše sam u govnima.

Slađana me je upropastila, ali volim je i dalje. Jebena situacija. Katastrofična. Zajedno smo pet godina. Fatalan spoj. Prva mi je devojka. I jedina. Nažalost. To se ne bi moglo nazvati vezom već bračnom zajednicom. Ili pre mračno-bračnom psihozom. Upala je u moj život slučajno i njime istog časa zavladala kao neprikosnovena gospodarica. Preokrenula ga je u jednom mahu, u jednom dahu. Zapravo ja svoj život nisam ni imala dok nju nisam srela. Uvela me je u glamurozni svet srpske estrade. To je njeno prirodno okruženje. Oduvek živi na visokoj nozi zahvaljujući bankovnim računima roditelja. Majka joj je poznata pevačica narodne muzike. Legenda. Pšššš! Pre nje, sa starijim bratom sam odrastala uz džez: Bili Holidej, Majls Dejvisa, Rajnharta, Koltrejna i domaći sok od višanja, a onda sam odjednom upala u svet narodnjaka, narkotika, kafana, splavova, luksuznih hotelskih apartmana, preskupih letovanja i zimovanja, modne šizofrenije i VIP ulaznica za koncerte Harisa Džinovića, JK, Cece i drugih.

Ali pre svega toga, Slađa me je uvela u fantastičan svet lezbejskog seksa. To je bilo presudno. Otkrila mi je neslućenu magiju novog univerzuma, kojoj sam se bezrezervno prepustila. Telesno je uvek povezano sa emocijama, a duh je obično opsednut telom. U to vreme sam već godinu dana radila u fensi salonu na Banovom Brdu, gde sam je i upoznala kao klijentkinju. Bila sam perspektivna frizerka. Imala sam pune ruke posla, solidnu platu i odličan bakišiš, ali daleko od toga da sam mogla da se razbacujem. Kad smo se smuvale, Slađa mi je ubrzo predložila da se preselim kod nje. Mislila sam da sanjam, da me je Bog napokon pogledao. Lep smo par. Slađa je ultra femica. Niža je od mene, ali nosi štikle od petnaest centimetara. Ja ne nosim štikle. Visoka sam, kratko potšišana, sportski građena, takoreći bez grudi. Oduvek izgledam kao dečak, prirodno. Trudnice i babe mi se u tramvaju obraćaju sa: „Dečko molim te ustani da sednem!“ Nemam želju za objašnjenjima. Pirsinzi i tatui me čine još manje ženstvenom. Ne šminkam se, i ne doterujem do opsesije.

Slađa me isto smatra svojim dečkom, ali to mi ne bi smetalo kad me ne bi tretirala kao potrčka i kao svoje neotuđivo vlasništvo. Prgava je kao nosorog. Stalno je nečim urađena, napižđena, ljubomorna, posesivna i nadrndana. Želi da bude dama, a ponaša se kao zver. Ali, prijalo mi je što neko brine o meni. Više nisam morala da žicam kintu od roditelja krajem meseca. Slagala sam ih da sam sa koleginicom povoljno iznajmila sobu u centru. Ali to nije nikakva soba, već Slađina super konforna, ekstra dizajnirana i opremljena gajbetina od 120 kvadrata, koju je dobila za punoletstvo od roditelja. Sa đakuzijem. Jebo je đakuzi. Da je malo siromašnija, bila bi normalnija.

Jebale je i njene dve bebice, patuljaste bele maltezerke Cici i Mici. Koliko su to dosadna, razmažena stvorenja. Kao i njihova gazdarica. Ali sam morala da pristanem da i njima budem starateljka. Zapravo sluškinja. Šetam ih tamo, vozikam ih ovamo… u pet-šop po hranu i pesak za njihova govna. Kad imaju konjuktivitis, vozim ih kod veterinara. Kad imaju proliv zbog prežderavanja, isto. Srećom su sterilisane, jer bih morala i da im tražim partnera, da ih porađam ili vodim na carski rez. Kad dobiju buve, idem po apotekama, zaprašujem ih, kupam, naručujem im preko neta mantiliće iz Louis Vuitton kolekcije za ljubimce i Klitix ogrlice protiv krpelja i buva. Ali one i dalje najviše vole da se iz inata popišaju na naš krevet. Fuj to, fuj ono! Ne samo što Slađa vlada mojim životom, već i njeni mali gremlini: Cici i Mici. Dobro, Mici je malo dobroćudnija. Ali Cici! Cici je prava lujka i kabadahija. Mici zbog nje uvek ispašta. Cici je egocentrična, posesivna i pokvarena. Kao njena gazdarica. Ko misli da su lezbejske veze romantično idilične i da je u njima zlostavljanje isključeno, zapravo nema pojma kako stvari stoje.

Foto: Wikihow via creative commons

Foto: Wikihow via creative commons

Slađa mi svih ovih godina kupuje odeću i obuću. Po njenom ukusu. Vodi me na gala ručkove i večerinke. Blamira me, gađa me sandalom, prosipa mi piće u lice ili mi izruči tanjir u krilo. Tripuje da flertujem sa konobaricom, šankerkom, pevačicom… Čim je dobila auto, platila mi je auto-školu pa sam joj i svakodnevna šoferka. Ajmo tamo, ajmo vamo. Ne propušta priliku svima da naglasi da je njen BMW Z8, isti onaj kakvog je imao Džems Bond u filmu „Svet nije dovoljan“. Kad je njen matori kupio novi BMW pre tri godine, poklonio joj je stari za dvadesetdrugi rođendan. Guta benzin kao žedna kamila. Dvosed je, brz ko munja, ali teško se dolazi do delova, a to je moj posao. „Parkiraj tamo, ne parkiraj vamo! Čekaj me u kolima dok ne završim kod kozmetičara!“ U solarijumu, kod manikira, kod pedikira, kod estetskog hirurga, kod psihijatra, kod astrologa, kod homeopate… Čitam za to vreme Scandal, Svet, Svet plus, Puls, Story i drugu štampu. Pratim zbivanja na estradnoj sceni da bi joj sve novosti ispričala, jer ona nema vremena za čitanje. Brižno isecam fotke i tekstove o njenoj majci, koje lepim u album. Ubila bi me ako nešto propustim. „Jesi li videla Mariju Šerifović kako se sinoć obukla ko klovn? Majina Andrea se opet sinoć prekinula.“ Takvi su nam dijalozi. Srećom, ne treba joj frizerka jer živi sa njom. Drži me na kraćem povocu od Cici i Mici. Napije se ko bulja, ušmrče se ko svinja, a onda krene da se iživljava. Peri mi kosu, šišni me, stavi mi ekstenzije, uvij mi kosu, peglaj, feniraj, farbaj, blajhaj… Jedne nedelje je tri puta menjala boju kose.

Ostavlja me na miru samo kad spava. Dozvoljava mi da sama koristim auto jedino kad idem kod dilera po koku i speed. I do veterinara. Ne pijem kad vozim, pa moram da se radim da bih je lakše podnela. Sve stoji kod nje: droga, lova i ključevi od kola. Nigde više ne smem da idem bez nje. Osim kad šetam Mici i Cici u parku oko Skupštine, ali se ne zadržavam u razgovoru sa bilo kim jer me ona možda gleda s prozora. Meri mi vreme, zove telefonom, kontroliše, viče, urla, naziva me pogrdnim imenima i psuje: „Čekam te već 15 minuta! Jebaću ti mater glupačo!“ Ne radim pune dve godine. Dobila sam otkaz jer sam redovno kasnila na posao usled neprospavanih noći punih lajnova, narodnjaka, maratonskog seksa i čestih batina. Cici i Mici nas gledaju i traumiraju se. Zato su neurotične. U parku uvek moram da ih štitim od velikih pasa, koje izazivaju njihovim histeričnim lavežom. Iste su kao gazdarica. Samo što je ona puno opakija od njih. Voli da me grebe svojim odvratnim nadograđenim noktima. Polomi nokte od grebanja, raskrvari mi lice i grudi, a onda plače, pa moram sutra da je vozim na french manikir ponovo. Ne podnosim nail-art i veštačke nokte. Ni veštačke sise, ni botoks u njenim usnama, ni njene veštačke trepavice, ni plava sočiva, ni biserne implante u ustima. Bila bi lepša bez šminke, ali ona nikad ne skida šminku, ni pred spavanje. Obično je isuviše odvaljena da bi za to bila sposobna. Onda je vučem do kreveta da bih je presvukla, dok se ona opire i psuje me.

Slađa od ove godine insistira da se venčamo. U Španiji. Ona hoće da ozakoni našu zajednicu. Želi da imamo dete. Za ime sveta! Gospode Bože! U Srbiji? Neka hvala. Nisam toliko luda. Naravno, to dete bi trebalo da rodim ja. Po njenoj zamisli. Sa nekim koga ona odebere. Ona će osigurati dobar genetski materijal, pa kad bude videla ishod, možda će i ona pokušati. Predložila mi je svog drugara, mladog pevača. Zvezdu Granda. Dečko je gej al’ to nema veze. Složio se na moj užas. Odbila sam. Od tad sam u Slađinoj nemilosti, ali sam sačuvala bar malo zdrave pameti. Pijem Ksalol kad ustanem i Zoloft uveče, pred spavanje. Po tablu dnevno. Između toga snifnemo po nekoliko grama speeda i koksa. Nisam navučena ali sam utučena. Slađa se uporedno naliva koktelima i šampanjcem. Ona nikad ništa nije radila. Samo se doterivala, zajebavala i zanovetala. Kao i njena cela ekipa uostalom. Deca estrade su ubeđena da je biti zvezda nasledna osobina pa se ponašaju u skladu s tim uverenjem. Kao da su svi iz iste zlatne mindže ispali.

Foto: Charismanews via creative commons

Foto: Charismanews via creative commons

Čini mi se da sam ostarila pre vremena. Više nikog osim Slađe ne friziram, mada mi je obećala da će mi platiti usavršavanje na Parisian Beauty Academy, da bismo u Beogradu otvorile zajednički salon. Najbolji u gradu. Ali spavamo po ceo dan jer smo budne do kasno, pa ne mogu da se usredsredim na školovanje i biznis. Lumpujemo do fajronta u Stefan Braunu i po splavovima. Sa njenim debilnim prijateljima slušamo krš muziku i ostavljamo enormne pare muzikantima i konobarima. Čaše lomim, ruke mi krvave. U zoru, mutnih zenica, Slađa posrće na štiklama dok je vučem kao vreću do automobila. Pokušava da me šutira. Cici i Mici nas dočekuju tako što su se pokakile na persijski tepih i ispiškile na naš dušek. Brišem njihova govna i proklinjem sudbu kletu. Slađa se skida gola i uzjahuje me kao kobilu. Šetam je po stanu na leđima dok mi ne povrati za vrat ili dok mi kolena ne prokrvare. Dupe mi je crveno, usijano od štapa kojim me sve vreme udara. Ali pička mi je nezajažljiva, spremna za još jedan orgazam koji će me rasturiti kao bundevu ispalu iz helikoptera, koja završava na tlu raspljeskana i spokojna. Srećno njištim pod udarcima korbača i ubodima štikli po mojim leđima i bedrima. „Jaši me bejbi! Ja sam tvoja napaljena magarica!“ Često govorim besmislice koje nju raspomamljuju. Tek kad iscrpljena klone na moj stomak, odahnem i češkam je po kosi, sva izgrebana, modra i krvava. Roditelje retko viđam, ali kad pitaju šta mi je, lažem ih da treniram rukomet u Radničkom kao nekada, zbog čega sam puna sportskih povreda.

Hoću da izađem iz pogubnog kovitlaca opsesivne ljubavi, mržnje i patnje, ali nemam snage. Ostavila me je ceo dan zaključanu u stanu. Hoću da je povredim i zauvek je se oslobodim. Da se vratim džezu i opet budem normalna. Previše sam efedrina popila. Zato sam lako zadavila Cici, a teškom mukom Mici. Napravila sam im grobnicu od kutije za pesak, prekrila je ukrasnim trakama i usahlim ružama iz vaze, i ostavila je nasred dnevne sobe. Imam pravo i ja ponekad da puknem. Ko je ova ludača koja me posmatra iz ogledala? Slađa samo što nije došla sa slave svojih kumova. Spustiću se na ulicu niz terasu, niz zavezane čaršave, i pobeći daleko. Ha, ha, ha, ha… Cela narodnjačka mafija će mi biti za petama.

 

 

__________________________________________________Piše: Biljana Kosmogina, kolumna Pičkanterije

Foto: Labris

Foto: Labris

Multimedijalna umetnica i aktivistkinja iz Beograda koja se bavi prozom, poezijom, performansom, fotografijom i novinarstvom. Piše za književne časopise i web-portale, dobitnica je tri književne nagrade i zastupljena je u tri antologije srpske proze. Na kulturno-aktivističkoj sceni prisutna je i u okviru grupe ARTEQ. Njena zbirka priča F-book objavljena je 2008. godine. Pored mnogobrojnih nastupa Kosmogina je 2012. s performansom P kampanja, natupila na TBA festivalu u Portlandu (USA). Njen rad je zasnovan na borbi za ženska i manjinska prava, propitivanju rodnih i seksualnih identiteta, nemilosrdnoj kritici političkog sistema i patrijarhalnih odnosa u društvu. Kosmogininu kolumnu Pičkanterije od jula meseca pratite na sajtu Labrisa u mesečnom terminu.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>