Kolumna: Život sa dva psa

Kategorija: Kolumna / Datum: februar 4, 2014

dog-robot-thinkstock-158894647-617x416

piše: Dragoslava Barzut

Kad bih imala tumor, nazvala bih ga Marla. Ogrebotina u uglu usana koja bi zarasla, kad je ne bih toliko pipala jezikom. MARLA.

Marla, moj pas.

Živimo na drugom spratu u kući bez lifta sa dvoje drvenih vrata od kojih se samo prva, ulazna zaključavaju. Živimo na drugom spratu kuće u stanu sa limenom pećkom, koju neću da opisujem jer je svaki pokušaj opisa unapred obesmišljen. Kao vitki, dugački, stubasti braon smederevac.. samo što nije smederevac, (ipak, nisam odolela).

Osim nas, a sa nama, u stanu žive ona i njen pas. Ema, njen pas. Živimo na drugom spratu sa dva psa u kući bez lifta, sa dvoje drvenih vrata i suterenom gde držimo drva, pod ključem komšinice sa prvog sprata, koja voli pse i koja je vrlo fina, penzionisana profesorka hemije. Drva nisu drva, već ostaci tuđih prošlih života. Drveni štok. Pola nogare od stolice. Drška od ćekića. Drška od metle. Prečka od kreveca. I druge detinjstvenarije sa tugom u granama, čak grančicama. Svakog jutra čistim peć, korbačem i vadim jedan po jedan ekser, sve što je preostalo. Korbač, tako kažu na severu, odakle sam i ja, što južnije to bičstvenije. Ona voli da kaže: žarač. Ona je nijansa. Između žene i muškarca. Između severa i juga.

Živimo na drugom spratu kuće bez lifta sa dvoje drvenih vrata od kojih se prva, ulazna otključavaju, sa dva psa i punim džakom eksera koji ne gore, za razliku od svega ostalog čime raspolažemo, opakih reči, emocija na primer.

Njih dve sve više liče na nas dve, a mi na njih, na dva psa.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>