Kolumna: Uradi sama [3]

Kategorija: Handy dyke, Kolumna / Datum: novembar 10, 2013

Zašto pojedine lezbejke sebi daju za pravo da okarakterišu drugu ženu, lezbejku kao „muškobanjastu“? Da li je ona manje žensko ako se oblači drugačije? Nije. Da li je manje lezbejka? Nije. Da li su to žene koje menjaju svet i koje hrabro nose svoj teret kroz život? Jesu.


Raspodele, podele. Da li je istina da lakše pronađemo stvari koje su lepo složene i raspoređene na policama? Kad uđete u prodavnicu, stanete ispred rafova gde je izloženo voće i izaberete svoju voćku, ili ispred rafa sa slatkišama i izaberete svoju čokoladu. Postavlja se ono krucijalno pitanje, da li ova organizacija na policama ima svoje limite i gde se oni nalaze?

Koliko vam se često dešava da se naježite? Šta u nama izaziva reakciju kože, koju zovemo „ježenje“? Ja se naježim svakog puta kada čujem da lezbejku oslove sa „muškobanjasta“, ili kad lezbejke kažu za buch devojke: „da sam htela muškarca, bila bih sa muškarcima“, i onda još dodaju da treba da se ponašaju kao žene. Da to ne izgovara jedna lezbejka, pomislila bih da dolazi iz usta, recimo Dragana Palme ili njemu sličnih.

Foto: Tumblr

Foto: Tumblr

Evo ovako, da se vratimo malo u prošlost i samo pomenemo ono što svaka od vas zna, prost jedan odevni predmet koji zovemo – pantalone. Da li je nositi pantalone „muški princip“? Danas više niko neće reći da ste „muškobanjasta“ jer nosite pantalone. Hoće u pojedinim krajevima sveta, ali ako posmatramo ove „naše“ razvijene, sigurno nikome neće pasti na pamet da vas tako „sortira“.

Znate i same da to nije palo sa neba, to vam je jasno? Znate da su u prošlom veku mnoge žene propatile zbog tog odevnog predmeta. Preplakale dan i noć, dobijale batine, i to ne male, i danas vi imate slobodu da se uhvatite za taj odevni predmet i ne razmišljate o tome.

Zašto onda, iz kog razloga, pojedine lezbejke, sebi daju za pravo da okarakterišu drugu ženu, lezbejku kao „muškobanjastu“? Da li je ona manje žensko ako se oblači drugačije? Nije. Da li je manje lezbejka? Nije. Da li su to žene koje menjaju svet i koje hrabro nose svoj teret kroz život? Jesu.

Imamo veliku slobodu, koju same sebi ograničavamo, a ta sputavanja dolaze upravo iz odrastanja, i iz onoga što učimo od okoline, i onda projektujemo na sebe. Pronađemo neki kliše u ponašanju, oblačenju i tu se zarobimo, a iskreno, za tim nema nikakve potrebe, jer nema veće čarolije i više mogućnosti za slobodu nego kad ste žena.

Evo ja sam u svojoj radionoci pronašla neke nove mogućnosti za podele lezbejki, i verujete ništa nisu manje strašne od ovih postojećih.

Lezbejke radilice i lezbejke trutovi. Videćete i same, da lako možete da projektujete neke vama bliske žene u jednu ili drugu grupu, zar ne? No šta nam to govori, da li nas to definise kao osobe? Da li nas to definise kao žene? Kao lezbejke? Pa ne, to je samo jedna prosta projekcija, koja ništa, ama baš ništa ne govori o nama u pravom smislu. Možemo napraviti milion i jednu projekciju i to će uvek biti samo projekcije. Prosto matematički opisano izgleda ovako: Mi smo trodimenzionalna bića, a takva butch-fem, radilica-trut, ili bilo koja druga podela je dvodimenzionalna projekcija, dakle samo jedna prosta ravan, izvučena iz naše trodimenzionalnosti ili višedimenzionalnosti.

Foto: tumblr

Foto: tumblr

Opaska „ponašaj se kao žena“ ima svoje dubokosežne korene u temeljima patrijarhata, i održala se do danas, i sto je najgore razmnožila se i međi lezbejskim življem. Kako to žena treba da se ponaša da bi bila više ili manje žena? Šta je to predefinisano i definisano kao pravilo, kao okov oko noge sto „moramo“ da poštujemo da bi nas percipirali kao žene?

Ako sledite svoje osećaje, ako kreirate svoj identitet prema tome, kako i to šta osećate, ako ga vajate i razrađujete iz dana u dan, razvijate svako jutro kad se probudite i pridodajete neki novi detalj, to ste vi, i tačka. Niko nema prava da određuje nečiji identitet ili da definiše druge osobe, a to uglavnom radimo. Čak i ako ste jako senzibilisane, desi vam se da „procenite“ drugu osobu, bez da je saslušate o tome ko je. To radimo u autobusu, na ulici. Nekada jer nam se ta osoba sviđa, pa upoređujemo energije, nekada jer osećamo odbojnost, ali često pređemo tu granicu i zakoračimo tamo gde nam nije mesto. Pored ovoga, ako druge žene percipirate samo dvodimenzionalno, šanse da nađete sreću u životu su vam drastično redukovane.

Ta nasleđena loša struja patrijarhata koja je zarazila naše duše, takođe generiše nešto u celoj LGB zajednici što se zove transfobija, jer upravo kada dajete sebi slobodu da „butch“ devojku okarakterišete kao „muškobanjastu“, vi time generišete transfobiju, i svaki put sve više, a transfobija opet pravi limite u percepciji ljudi oko vas, i tako vas ograničava da stvarno vidite lepotu ovoga sveta i ove planete.

Ispriću vam sada jednu moju viziju kako transfobiju možemo da okrenemo u nešto korisno, i pomognemo drugima. Naravno to ni u kom slučaju više ne sme biti fobično ponašanje, već kritički osvrt i otvaranje novih vidika. Evo za primer, ako posmatramo kako transvestit od sebe formira ženski lik. Kao primer to je osoba koja dolazi iz muškog dela populacije, i većinu vremena provodi igrajući „mušku“ ulogu u društvu, no ima i trenutke kada svoju ulogu zameni „ženskom“. Ne bih da generalizujem, ali stereotipni način je da oni uglavnom svoj ženski lik formiraju kao „slabiji“, „gluplji“, „ne tako sposobne“ jer su upravo to one ekstremno loše karakteristike, kako žena treba da izgleda i da se ponaša, koje, ako želite još dalje nam propagiraju i u medijima u okviru raznih „riality“ emisija, ali i daleko van toga. Odatle, upravo zbog takvog ponašanja istih, generiše se transfobija kod feminiskinja, jer upravo to narušava sav višedecenijski rad i borbu, ako hoćete i revoluciju po pitanju prava žena. No, ideja koju hoću ovde da plasiram, ne mora da bude negativna, već, možda upravo jedna feministicka radna grupa, može da u razgovoru, ili napisanom tekstu, uputi iste te travestite u načine borbe i načine izgradnje identiteta, koji ne moraju da nipodaštavaju i narušavaju feminističku borbu. Verujem da ovakav način razmišljanja u stvari donosi kvalitet celoj zajednici i boljitak svima, a tiče se takođe dekonstrukcije patrijarhata u nekim dugačkim pipcima gde se on neočekivano pruža i prostire, i dobićete saborce tamo gde se najmanje nadate.

Drage moje radilice i trutice, kako god se osećale, i projektovale, prolazile razne faze lične izgradnje, učite od drugih, iz tuđih iskustava, ideja, misli, rečenica, koristite ih i prilagodite i izmenite tako da postanu cigla u vašem zidu identiteta, da taj zid postane još jači i stabilniji. Osuđujući i procenjujući druge, samo slabimo naš identitet i pokazujemo da nismo dovljno kvalitetne cigle našle.

 

 

________________________________________________Piše: Anđela Tomić, Majstorica ili handy dyke

Foto: Labris

Foto: Labris

1971. godine na putu ka porodilištu ispustila je roda, zato je u detinjstvu imala problem sa identitetom, što se kasnije pokazalo kao dobro, jer je utočište našla u umetnosti i matematici, tačnije filmu i programiranju. Svet je upoznala sa više strana, no glavna alatka za menjanje sveta joj je queer feminizam i lezbejski aktivizam uz primenu modernih tehnologija i drevnih učenja o samospoznaji. Vise nego ponosna majka jednog prepametnog deteta.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>