Kolumna: Ena, san svih žena

Kategorija: Kolumna, Pičkanterije / Datum: oktobar 4, 2013
Foto: Tumblr via creative commons

Foto: Tumblr via creative commons

Prolazila sam juče preko Obilićevog venca i slučajno naletela na poznanicu koju dugo nisam videla. Pošto je prošla ponoć, a ne može se legalno kupiti alkohol posle 22 h, kupile smo u obližnjem kiosku po konzervu piva na crno i sele na klupu u parku da se ispričamo. Davno nekad sam je muvala, što ne bih opet. Nisam nikud žurila.

Rekla je:
– Bila sam nedavno na Fruškoj Gori pet dana na Festivalu feminističke kulture. Čudi me da nisi bila tamo.
– Znam za FFK, tamo su bile neke aktivistkinje koje poznajem. Kako ti je bilo?
– Fenomenalno. Odlepila sam za jednom cicom. Beznadežno, al nema veze. Verovatno si čula za nju. Iz Makedonije je, živi u Skopju i bavi se vajarstvom.
– Misliš na Enu?
– Da, da! Baš na nju, – delovala je uzbuđeno.
– Sve su lezbe čule za Enu. Sviđaju mi se njene raskošne skulpture žena i način na koji između sebe komuniciraju. Vrcaju erotikom i humorom. Na sreću, poznajem Enu lično, a upoznala sam i njenu bivšu curu, s kojom sam se kresnula par puta posle njihovog raskida. To je bila transmisijska erotika. Ista su nas usta lizala, istu smo pičku lizale. Shvataš?
– Ne sumnjam u tebe veštice. Ali slušaj, ozbiljno sam otkinula na nju!! Pet dana sam je stokingovala. Ona je čudesna. Tako jebozovno izgleda.
– Right! I pri tom je tako cool. Tako jebozovno cool, – nadovezala sam se.
– A tek njena boja glasa, uz taj makedonski akcenat… način na koji govori, hoda, stoji, sedi, jede…
– Da, vrlo je privlačna. Stalno se osmehuje i šarmira, ljubazna je, otvorena, kad komunicira gleda te u oči… zapravo je neodoljiva.
– Neverovatno, sve se žene lože na nju, ali ja sam se izbezumila. Nisam nikad upoznala takvu osobu. Provela bih sa njom ceo život, sve bih joj dala. A tek one njene zelene oči, usta, osmeh, glas, držanje…
– Tvoja reakcija je sasvim prirodna i opravdana. I ja sam za njom odlepila. Kao da ona nije svesna toga da sve uzdišu za njom, kao i nas dve. U junu smo se upoznale u Budimpešti, na Queer-feminističkom festivalu gde smo obe nastupale.
– Jesu li i tamo sve žene otkinule za njom?

Foto: Tumblr via creative commons

Foto: Tumblr via creative commons

– Absolutely. Stavila sam joj čak do znanja da mi se dopada, ali nije bilo nekih šansi jer…
– Jer je i tad verovatno bila sa svojom devojkom koju je dovela i ovde, na Frušku Goru.
– Wow, još uvek su zajedno? Pa to je divno. Da, upoznala sam njenu cicu. Ako je to ta Nemica iz Berlina.
– Da, da, da! To je ona. Starija je od nje, duga plava kosa, vitka, bleda, krupne plave oči… prosečno izgleda. Mrzim je. Oh Bože kako sam ništavna u svojoj nemoći. Znam sve o njima. To je strašno. Vole se. Ena je svuda vodi sa sobom, a ova je tako prokleto dosadna, bez energije. Ne razumem kako takva osoba može biti profesorka na džender studijama u Budimpešti. Nisu se odvajale ni na tren. Užas.
– Da, da draga, ironija sudbine. Verovatno se Ena loži na njen intelekt? A možda ima i neke skrivene kvalitete.
– Možda liže pičku najbolje na svetu? Ne znam kako da je izbacim iz igre. Ena ni ne sluti šta bih ja sve mogla da joj pružim. Napisaću na transparentu „Ližem pičku najbolje na svetu!“ i šetaću ispred njene zgrade, samo da bi me primetila.
– Blesušo! Skoplje je daleko, a čula sam da će se obe na jesen prebaciti u Berlin. Ali šta si tamo radila pet dana? Nisi se valjda krila u mišijoj rupi tokom cele feminističke edukacije i masturbirala krišom iza drveta gledajući ih?
– Naravno da nisam, ali sam u njenoj blizini dobijala nekontrolisane napade panike. Tresla sam se od uzbuđenja i momentalno gubila moć govora, kao i moć zdravog rasuđivanja.
– Gospode, ti si stvarno zabrazdila! To prelazi u bolest.
– Još uvek ne mogu da se priberem. Stalno na nju mislim. I što je najluđe, stalno zamišljam kako se seksa sa njenom Nemicom. Nijedna žena me nije tako razludela. Ispala sam iz koloseka.
– Obviously. Ako nečim mogu da ti pomognem… Dok se ne malo ne ohladiš, na Fejsu možeš da pratiš sve šta radi i o čemu razmišlja, pa će ti vremenom dosaditi da je uhodiš. Dok se u tvom životu ne pojavi neka druga. Što ti je opsesija veća, utoliko je manja šansa da joj se približiš i pridobiješ je. Brineš me, baš si zaglibila.
– Njena harizma me je oduvala. Tako sam patetična. Ena je san svake iole normalne lezbejke. Pri tom je i zauzeta. Dođavola! Verovatno se ni ne seća mog lika. Opčinjena je onom njenom glupom profesorkom.
– Correct. Znam čak i gde su se upoznale.
– Znam i ja, o svemu sam se raspitala. Prošle godine na Festivalu ženskog aktivizma u Sarajevu.
– Znači sad će im godišnjica. Treba se radovati tuđoj sreći. One su sjajan primer internacionalne srećne istopolne zajednice, ma koliko ti pizdela zbog toga. Ko zna, možda je njena partnerka za neke druge neodoljiva isto kao Ena.
– Nema teorije! Ali, da li znaš šta je najpičkantnije u njihovoj vezi?
– Nemam pojma, reci mi, gorim da čujem! Možda i ja ovlažim.
– Kad su se upoznale, njena cura je tad bila u braku. Ena ju je preotela.
– Šta je tu specijalno? Ljudi preotimaju jedni drugima partnere od kad je sveta i veka. Zašto i ona ne bi to uradila?
– Ne, ne shvataš. Nije bila u lezbejskoj vezi, već u klasičnom heteroseksualnom braku! Njena cura nikad nije bila sa ženom pre Ene, a znam da ima i dvoje dece iz tog braka.
– Opa! Hoćeš da kažeš da ju je Ena preotela od muža i skinula joj đanu?
– Upravo tako. Načinila je od nje lezbejku, dok si rekla keks.
– Wow! Nisam znala te detalje. Ali podržavam. Lesbian-bomb-fatal. Ona bi i od mene napravila lecu očas posla. I od svake druge žene. Koja carica! Biće toj deci dobra maćeha, garantujem.
– Prestani da mi soliš rane! Umirem.
– Ma nije tebi toliko loše, a nije ti ni dosadno. Priberi se, okreni se oko sebe i pronađi neki drugi, dostupniji objekat požude.
– Enu možda pale baš takve strejtašice, profesorke i majke, na prvi pogled neosvojive, a u suštini povodljive, spremne da svoj eros konvertuju u sekundi, posle prvog poljupca. Trebalo je da foliram na Fruškoj Gori da sam udata. Možda bih je zainteresovala…
– Em si napaljena, em si opaljena! Razmišljaš kao flipnuta tinejdžerka. Mnogo si mi simpatična!
– Hvala ti na lepim rečima, ali da li zaista misliš da je Ena za mene izgubljena?
– Exactly. Ne zaluđuj se više bejbi. Ona živi u nekom drugom filmu, daleko od tebe, u svom malom carstvu skulptura, sa svojom izabranicom, i njenom decom, među svojim iluzijama koje nemaju veze s tobom. Suoči se sa činjenicama. Ne nameravam da te slušam kako dramiš celu noć. Hajdemo po pivo, pa možemo da svratimo u jedan prijatan, klimatizovani stančić u blizini, i da se izvalimo na krevet koji je neuporedivo udobniji od ove klupe! Imam ključ jer hranim mačora od prijateljice koja je na odmoru. Ako hoćeš da mi praviš društvo i da mi još pričaš o feministkinjama na Svetoj Gori?
– Hahahah, na Svetoj Gori? U pravu si, prijaće nam vedrije teme i intimniji ambijent, a uz to, obožavam mačke.

 

__________________________________________________Piše: Biljana Kosmogina, kolumna Pičkanterije

Foto: Labris

Foto: Labris

Multimedijalna umetnica i aktivistkinja iz Beograda koja se bavi prozom, poezijom, performansom, fotografijom i novinarstvom. Piše za književne časopise i web-portale, dobitnica je tri književne nagrade i zastupljena je u tri antologije srpske proze. Na kulturno-aktivističkoj sceni prisutna je i u okviru grupe ARTEQ. Njena zbirka priča F-book objavljena je 2008. godine. Pored mnogobrojnih nastupa Kosmogina je 2012. s performansom P kampanja, natupila na TBA festivalu u Portlandu (USA). Njen rad je zasnovan na borbi za ženska i manjinska prava, propitivanju rodnih i seksualnih identiteta, nemilosrdnoj kritici političkog sistema i patrijarhalnih odnosa u društvu. Kosmogininu kolumnu Pičkanterije od jula meseca pratite na sajtu Labrisa u mesečnom terminu.

 

Jedno mišljenje na „Kolumna: Ena, san svih žena

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>