Kolumna: A sad malo o feminizmu!

Kategorija: featured, Feminizam, Kolumna / Datum: septembar 10, 2013

Prenosimo sa bloga Zabrinuta feministkinja


Utorak – Tuesday hate day!

Dakle mrzim da činim ustupke, mrzim kad me nateraju da činim ustupke, mrzim što nisam tikva bez korena, bez prijatelja, bez obaveza te ne mogu da se ponašam u skladu sa svojom mrzovoljnom prirodom.

20100312-kick-ass-hit-girl

Foto: Our-turn-feminism via creative commons

Ne volim ni da čujem da su neki ljudi takođe prisiljene/i da čine ustupke. Zbog prijatelja, posla, porodice, parnerki/partnera, dece, društva, opšteg dobra …itd. Svih gluposti koje nam društvene konvencije nalažu.

Mrzim sebe što sam previše ustupaka već učinila. Mrzim to što ne mogu da doprem do nekih tzv. feministkinja koliko god da pokušavam, fino i strpljivo, argumentovano, borbeno ili ostrašćeno. Nothing works!

Mrzim tvz. lezbejke feministkinje to što su zatvorene, što ne žele da se otrgnu već prevaziđenim teorijama koje su naučile 70-tih godina, što su ejdžistkinje, što misle da strejt žene nisu prave feministkinje pošto „spavaju sa neprijateljem“, što misle da fem lezbejke nisu prave lezbejke i feministkinje, što misle da je svaka buč lezbjeka bolja od famice zato što izgleda buč (bez obzira kakva je njena politika), (mrzim sebe sad što moram da koristim ovu binarnost da bih ilustrovala svoju poentu), što misle da muškraci nisu feministi.

Zatim, mrzim većinu aktivistkinja/feministkinja što misle da teoretičarke feminizma nisu aktiviskinje.

Što neće da čuju da postoji neko drugo mišljenje, što neće da slušaju, pregovaraju, što neće da preispituju ništa. I ako je preispitivanje svega, sama srž feminizma. Što se rukovode patrijarhalnim binarnostima, što ne preispituju svoje pozicije moći i mrzim koliko su se uklopile u patrijarhalni sistem, pa ga same perpetuiraju., a da toga često nisu ni svesne.

Mrzim sebe što nem strpljenja da se sa njima borim, što nemam snage da se oduprem, što zbog položaja, prijatelja, status quo-a, opšteg mira u feminističkom pokretu, što zbog njihovih starih zasluga, novih pozicija i platežne moći moram da ćutim i da se smeškam. MRZIM što mi se utroba okreće jer nijedna od nas nema snage da kaže DOSTA!

Što glumimo da smo solidarne, podržavajuće, otvorene, nediskriminišuće i sve ostalo što glumimo da jesmo, pretvarajući se da je pokret jedan, ujedinjen

Dakle, mrzim sebe što sad ovo pišem umesto da im svima kažem u lice i rizikujem da budem na stubu srama, a potom i odbačena. Što o ovim temam pričam u zatvoremoj sigurnosti svog stana i stanovima mojih prijateljica i istomišljenica. Što naše reči neće izaći iz ta 4 zida, što neće živeti i biti čute i biti preispitivane.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>