Judith Butler : „Homofobija je ostrašćujuća reč“

Kategorija: Feminizam / Datum: januar 9, 2014

Prva impresija: Pionirka teorije roda, američka filozofkinja danas se pozicionira protiv politike Izraela. Ona je gošća ovonedeljene emisije „Telerame“ na francuskoj televiziji


Svaki put kad se u Francuskoj započne debata o braku za sve ili o roditeljstvu istopolnih partnera, čuje se jedno ime: Džudit Batler. Svetska zvezda rodnih studija zahvaljujući eseju Nevolja sa rodom. Zalažući se za subverzivni feminizam (1990), 57-godišnja militantna teoretičarka – koja je danas objavila knjigu o izraelo-palestinskom konfliktu – ubedljivo je razjasnila razliku između pola (prirodni, biološki) i roda (socijalni, konstrukt). Ovom paru termina treba dodati i treći: žudnja (ili seksualnost), budući da je jedna od dobrobiti koju je donela misao Džudit Batler upravo raščišćavanje previše jednostavnih binarnih disktinkcija. […]

judith-butler-l-homophobie-est-un-mot-passionnant-qui-designe-la-crainte-de-l-homosexualite-mais-aussi-la-haine,M137206

Celokupni intervju objavljen u „Telerami“, na kioscima od srede 09. januara 2014.

U Francuskoj je usvajanje zakona o istopolnom braku izazvalo žestoko odbijanje. Šta mislite o tome?

Bila sam užasnuta snimcima protesta. Homofobija je ostrašćujuća reč koji označava strah od homoseksualnost ali i mržnju. Šta skriva ta mešavina straha i mržnje? Verujem da najekstremniji homofobi ne žele da istopolni brak postane deo ideje koju imaju o Francuskoj, o identitetu njih samih kao Francuza. Pitanje nacionalizma je svojstveno ovoj slici.

Podrška Vlade, predstavnika nacije, braku za sve uzdrmala je sve građane, koji se snažno identifikuju sa nacijom i sa tradicionalnom heteroseksualnom porodicom, u njihovim uverenjima i oni su agresivno odbili istopolni brak, sa ciljem da sačuvaju svoju nacionalnu koncepciju. U Francuskoj je izašao na videlo konflikt između nacionalističke forme homofobije i republikanskom zalaganja za jednakost.

Sve ovo je u svakom slučaju obnovilo debatu u rodnim studija, koje, čini se, plaše Francusku. Po Vašem mišljenju, zašto je to tako?

Mnogo sam čitala francusku štampu u pokušaju da to shvatim. Od početka me je, na planu jezika, pogađao načina da se javno izrazi “protiv” teorije roda, kao da se radi u fudbalskoj utakmici, za Mančester ili protiv Barse! Ljudi se plaše da je rod sinonim za odsustvo pravila i da će on uništiti sve njihove repere.

Rod dovodi u pitanje smisao braka, uloge muškarca i žene, neizbežnosti heteroseksualnosti; rod dakle uvodi ideju o tome da je sve moguće i za neke predstavlja pretnju haosom. Zapravo, daleko od toga da uniše ili da je ukinu, rodne studije šire perspektivu: one ne govore da norme ne postoje ili da su pogrešne, već, naprotiv, da ne prestaju da se menjaju u toku istorije. One se ne izvršavaju na isti način, u svako vreme i svugde, i nisu dakle okamenjene u jednoj jedinstvenoj šemi.

Šta to znači?

Da treba uzeti u obzir te promene. Takođe, institucija braka se menjala kroz vekove. Takođe, mesto žena u javnom prostoru se promenilo – ali i javni prostor se podjednako menjao. Istorija biologije i načina na koji ona predstavlja seksualne razlike, i ona je evolutivna. Ima širih i užih vizija roda; neke ne ulaze u uobičajene kategorije “muškarca” i “žene”. Postoje i drugačija iskustva: npr. transrodnost, ili biseksualnost.

Zašto ne pokušati zamisliti se nad tom kompleksnošću umesto što zaustavljamo mogućnosti? I ne radi se o kreiranju teorija, već prvenstveno o “hvatanju” života ljudi, onakvog kakav se odvija pred nama. Reći “ja sam protiv roda” je kao reći “želim da se ništa nikada ne promeni, ne želim čak ni da mislim promenu”. To je apsurdno.

Izvor: Telerama
Sa francuskog prevela Olivera Miok

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>