Izjednačenost bračne i vanbračne zajednice u Srbiji ne postoji

Kategorija: Istopolna partnerstva / Datum: maj 29, 2013

Sa dr Zoricom Mršević razgovaramo o predloženom Modelu zakona o registrovanim istopolnim zajednicama, o netačnim izjavama predsednika skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava Meha Omerovića za „Večernje novosti“ u tekstu koji je pre koji dan digao mnogo buke kao i o tome kada možemo očekivati da predloženi Model zakona uđe u proceduru

1. Predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava Meho Omerović je za Večernje novosti u tekstu „Gejevi u Srbiji staju pred matičara“ izjavio: „U Srbiji lica istog pola mogu da žive u vanbračnoj zajednici koja je po zakonu izjednačena s bračnom“, čime je izneo pogrešne informacije i doveo javnost Srbije u zabludu.
Foto: Medija centar

Foto: Medija centar

Ja tu izjavu ne pripisujem nikakvim zlim namerama gospodina Omerovića, već smatram da se tu pre svega radi o neobaveštenosti. Za vanbračnu zajednicu važe ista pravila kao i za brak, dakle može da postoji samo između ženskog i muškog lica koji nisu u braku. Nema ni pomena da bi lica istog pola mogla da imaju status vanbračnih partnera. Međutim. pominjanje vanbračne zajednice otvara jedno drugo, dugotrajno otvoreno i vrlo bolno pitanje. Naime, „izjednačenost bračne i vanbračne zajednice pred zakonom“ u Srbiji ni zakonski ni faktički ne postoji, bez obzira što Ustav predviđa da su te dve zajednice izjednačene. Ali nisu. Vanbračna zajednica je kod nas zakonski regulisana suprotno Ustavnim odredbama i namerama ustavotvorca, dakle ne da nije izjednačena, što jeste bila namera ustavotvorca, nego zakoni izričito prave razliku i određuju da ovo ili ono pravo važi samo za osobe koje su u braku. Neustavna situacija se nastavlja ne samo na osnovu postojanja ranije donetih zakona pre Ustava već i novodoneti zakoni posle donošenja Ustava 2006. vrlo jasno diskriminišu vanbračnu zajednicu. To da vanbračne zajednice nisu izjednačene sa bračnim dobro je poznata činjenica naše ustavnopravne nekonzistentnosti koja je uočena od mnogih i profesionalki/ca, a i nezavisnih tela i o kojoj bi Ustavni sud da hoće mogao odmah da odluči. Više osoba koje žive ili su živele u vanbračnim zajednicama u međuvremenu su podnele predstavke Ustavnom sudu protiv odredbi pomenutih zakona koji su u direktnoj suprotnosti sa Ustavom, ali su svi oni na nekom čekanju u redu, odnosno čeka se neophodna politička volja. Do sada ona nije dogodila jer je uvek u Srbiji to stvar politike i nemanje para (PIO fond možda ne može da servisira i porodične penzije vanbračnih partnera).

2. Ako ni raznopolni vanbračni partneri iako predviđeni Ustavom, nemaju nikakvu pravnu sigurnost i daleko su od izjednačenosti svoje zajednice za bračnom, kakvu tek onda sigurnost, status i prava mogu da imaju vanbračni partneri istog pola? Da li to u stvari znači da i ako se usvoji ovaj predlog zakona to istopolnim parovima ništa neće značiti, jer ni raznopolne vanbračne zajednice ne uživaju ista prava? Da li bi onda bilo pametnije ići na traženje bračne zajednice (pa samim tim i izmenu Ustava)?

Vrlo važna prava vanbračnih partnera, npr. nasleđivanje i porodična penzija, zakonom su eksplicitno uređene tako da preživeli vanbračni partneri nemaju ta prava, ni oni koji su proveli ceo svoj život u takvoj zajednici, i zajednički sticali imovinu, ni oni koji su u takvoj zajednici izrodili i petoro i više dece, nemaju ništa, baš nikakava prava ako nemaju formalno sklopljen brak, kao da su stranci koji su se slučajno sreli pre dva minuta. Tako piše u Zakonu o nasleđivanju i Zakonu o penzionom i invalidskom osiguranju.

Problem je što mediji stalno koriste netačan termin „gej brakovi“. Uopšte se kod nas ne radi ni o brakovima, još manje o izjednačavanju bračnih i vanbračnih zajednica, niti „stajanju pred matičara“, sklapanju braka u crkvama, niti bilo šta slično tome. A institut koji se predviđa nije namenjen ni samo gejevima, dakle homoseksualnim muškarcima, već celoj LGBT populaciji. Mnogo je medijskog neznanja i „neznanja”, olake zloupotrebe termina, pa i namerne medijske provokacije, izazivanja javnog animoziteta. Mediji koji tako izveštavaju nepotrebno podižu tenziju, igrajući na, na žalost, uvek „sigurnu kartu” postojeće homofobije.

Potrebno je zato objasniti ono što su mediji slučajno ili namerno propustili da urade, a to je činjenica da postoje zapravo tri koloseka: jedan je vanbračna zajednica za heteroseksualne parove, koja se onako kako je regulišu zakoni u Srbiji. nalazi u suprotnosti sa Ustavom. Drugi kolosek je registrovano partnerstvo istopolnih parova i to predviđa predlog zakona kod nas. Taj institut daje neka prava iz partnerskog, zajedničkog života, npr. zdravstvenu knjižicu, nasleđivanje, i sl. Dakle rešavaju se neka praktična pitanja koja svakodnevno proizlaze iz zajedničkog života. Tek treći kolosek su istopolni brakovi. Drugi kolosek teoretski vodi u treći, ali u praksi to ne mora da se dogodi. Dogodilo se u Holandiji, Norveškoj i nekim drugim zemljama, ali se još uvek nije dogodilo u Engleskoj i Nemačkoj npr.

U Francuskoj se evo baš dešava, naime, posle dvocifrenog broja godina postojanja Pakta društvene solidarnosti što je naziv za zakonski regulisano registrovano partnerstvo istopolnih parova, pošto se u međuvremenu nebo nije srušilo, Francuskinje i Francuzi nisu prestali da sklapaju raznopolne brakove i rađaju decu, a nije nastao ni pomor dece, niti bilo koja od predviđenih katastrofa, pristupilo se prelasku sa prvog na drugi kolosek. Sva prava i dužnosti heteroseksuanog braka sada u Francuskoj imaju i istopolne supružnice i istopolni supružnici. Pakt društvene solidarnosti, tj. registrovano partnerstvo i dalje postoji, pa ko ne želi da sklapa brak, može da registruje pakt, potpuno isto važi za istopolne parove i heteroseksualne. Interesantno je da se ni jedan medij nije seto da pomene francuski Pakt društvene solidarnosti, a kamoli njegove pozitivne strane. To je jedan vrlo interesantan institut porodičnog prava koji je omogućio i istopolnim parovima ali i bliskim srodnicima koji dele isto domaćinstvo, pa i onima koji nisu ni u kakvom ni srodničkom, a ni intimnom odnosu, da tim statusom reše svoje praktične probleme.

3. Da li ovaj zakon donosi mogućnost veštačke oplodnje lezbejkama?

U predlogu zakona nema ništa o roditeljstvu – a još manje veštačkoj oplodnji lezbejki, zato je on pogodan za usvajanje, može se desiti da ga lako usvoje, s obzirom da nije hrabar, da u njemu nema ništa što bi izazvalo burne reakcije desnice ili vladajuće partije.

Radi se o tipu zajednice koja spada u registrovana partnerstva, a ne u brakove. U Evropi koja ima nizak priraštaj, postoje ljudi koji žele da imaju decu samo što to žele u istopolnim zajednicama, i šta treba uraditi s time, zabraniti, kazniti tu decu i njihove roditelje, ignorisati ili odobriti, zakonski definisati, regulisati? To je bio argument u svim zemljama koje su pošle putem legalizacije istopolnih zajednica, da im se omogući status, materijalna i zakonska stabilnost koja će i deci istopolnih zajednica i istopolnim partnerkama/partnerima dati ista prava kao i deci svih drugih zajednica, heteroseksualnih bračnih i vanbračnih. Interes svakog društva je da zakonski prepozna ono što se u životu uveliko dešava, da olakša a ne oteža, običnim ljudima život, dovoljno pritisnutim nemaštinom, krizom, nezaposlenošću, a ako se radi o istopolno orijentisanim osobama, i dodatno opterećenim netolerancijom i homofobijom.

4. Verujete li da postoje realni uslovi za usvajanje predloženog Modela zakona o registrovanim istopolnim zajednicama? Koliko vremena prognozirate?

Verujem da će takav zakon morati da bude usvojen pre ili kasnije, pa je onda u interesu svih da to bude bolje pre nego kasnije, a dobar primer kako takav zakon funkcioniše je upravo francuski Pakt društvene solidarnosti. Bilo bi dobro da se do kraja godine steknu pravni uslovi za registraciju istopolnih zajednica u Srbiji, pa je to ujedno i moje predviđanje.

Intervju uradio Labris, 29. maj 2013.

Jedno mišljenje na „Izjednačenost bračne i vanbračne zajednice u Srbiji ne postoji

  1. Malina

    Poštovani
    Kakav je smisao izjednačavanja zajednica? Da li u tome da se pogazi volja nekoga ko je bio protiv toga da ozakoni svoju vezu ili da se olakša napuštanje svake zajednice kao i da se maksimalno demotiviše osnivanje braka i ulazak u bilo koju zajednicu? Svako kome je stalo ulazi u brak. Treba poštovati volju onoga ko to neće i ne dati povoda lovcima na imovinu da manipulišu. Ne dozvolite da se brak izjednači sa bilo kojom proizvoljnom zajednicom i time izgubi smisao. Brakom se zakonski čuva i jača jedinstvo polova bez koga nema stabilnog društva. Jedinstvo polova mora biti jače od razdvajanja. Nadam se da ćete imati razumevanja. Hvala

    Odgovor

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>