Bez obzira na stereotip da su sportistkinje lezbejke coming out nije ništa lakši

Kategorija: Sport, Vesti / Datum: februar 13, 2014

Internalizovana homofobija je u potpunosti onemogućila Casey Stoney da javno prizna svoju seksualnu orijentaciju. Šta to govori devojkama koje vole sport?


Casey Stoney, kapitenka ženskog engleskog fudbalskog tima i odbrambena igračica Arsenala je prvi put u detalje ispričala o tome kako je biti lezbejka. O njenoj seksualnosti se pisalo u prošlosti – pre svega u 2012. kada se njeno ime pojavilo na nedeljnoj pink listi u Indipendentu. Ali, inspirisana hrabrošću Olimpijskog ronioca Tom Daley-ja, Stoney je izjavila za BBC Sport: „Živela sam u laži. Svoju seksualnost nisam nikad krila u fudbalskim krugovima jer je prihvaćena, ali spoljašnjem svetu nikad nisam rekla svoju seksualnu orijentaciju.“

casy

Marie-Laure Delie i Casey Stoney tokom prijateljske utakmice između Francuske i Engleske 20. oktobra 2012.  Photograph: Patrick Kovarik/AFP/Getty

Mačo svet muškog profesionalnog fudbala i užasno seksističko ponašanje od strane nekih visoko pozicioniranih igrača prema ženama teško da može biti ohrabrujuće za autovanje igračica. Navijači, uprkos tome što FA sve više podstiče porodice i žene da prisustvuju utakmicama, dodaju naboju testosterona pevanjem antigej nipodaštavajućih pesama o igračicama koji im se ne sviđaju. Nasuprot tome, za žene sa talentom za sport, izuzev možda obojkašica na pesku, karlinga i hokeja na ledu se često pretpostavlja da su lezbejke. Zašto bi zaboga inače rizikovale da im se pokvari frizura? Začuđujuće, mnoge sportistkinje zaista stavljanju svoje veštine ispred spoljašnjeg izgleda kada treniraju, što je linija koja deli ženske sportske profesionalce od muškaraca kao što su David Beckham. Ali ova pretpostavka da su mnoge žene u sportu lezbejke im ne pomaže pri coming out-u.

Prema izveštaju iz 2008, koji je uradila ženska fondacija za sport i fitness (WSFF), dobrotvorna organizacija koja teži da što više devojaka i žena uključi u sportske aktivnosti, postoji nekoliko prepreka za učešće žena, jedna od njih su predrasude vezane za seksualnost: „Neke devojke izbegavaju određene sportove u strahu da ne bi bile doživljene kao muškobanjaste ili lezbejke; Neki roditelji obeshrabruju svoje ćerke da se ne bave sportom, neke lezbejske sportistkinje izbegavaju da izađu u javnost u vezi sa seksualnom orijentacijom da ne bi bile predmet predrasuda od strane drugih sportista i trenera ili da ne bi izgubile podršku javnosti ili sponzorstva.“

Po seksističkom stereotipu, pošto su žene rođene za veženje i odgajanje dece, potpuno je neprirodno da žele da se znoje i takmiče sa drugim ženama na terenu. Dodajte ovim stavovima i činjenicu da su većina sportskih novinara i urednika muškarci i kao rezultat imamo vezu seksizma i homofobije koja sprečavaju žene da se bave sportom i da se javno deklarišu kao lezbejke.

Kada sam intervjuisala lezbejsku legendu Martinu Navratilovu 2010, pitala sam je šta ona misli zašto postoji tako malo gej sportskih ikona, 30 godina nakon sto je ona javno objavila svoju seksualnu orijentaciju. „Postoji određena vrsta internalizovane homofobije kod žena zato što one maltene moraju da dokažu da su heteroseksualne“, rekla mi je. „Čim se bave sportom, odmah su lezbejke. Novinar se nikad ne bi usudio da pita muškarca koji se bavi sportom, fudbalera ili bejzbol igrača ‘Da li ste gej?’, sem ako je u pitanju klizač na ledu, ali je ok to isto pitati teniserku.“

Stereotip da su žene koje se bave sportom lezbejke, može da znači da se ljudi manje šokiraju ako se za neku od njih ispostavi da je zaista lezbejka, ali to joj definitivno ne pomaže da sa samopouzdanjem iznese svoju seksualno orijentaciju.

Izvor: The Guardian
Prevela: P. Š.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>