Mesečne arhive: avgust 2015

Javni poziv za učešće u izložbi fotografija Različite revolucije*, koja će se održavati u okviru 20 godina aktivizma Labrisa

Kategorija: 20 godina Labrisa / Datum: avgust 18, 2015

Sa ponosom vas obaveštavamo da ove godine Labris obeležava 20 godina aktivizma. Dvadeset godina je jubilej kojim želimo istaći događaje i dostignuća koja su nas osnažila u borbi za bolji i dostojanstveniji život lezbejki u Srbiji


Izložbom fotografija želimo da prikažemo portrete žena kroz lični prostor, kojima je Labris bio referentna tačka (i obrnuto) u prethodnih 20 godina.
Portrete će u Vašem prostoru koji same izaberete (radno mesto, soba, kupatilo, terasa, kuhinja itd) uraditi aktivistkinja Labrisa, Minja Pavlović. Možete se fotografisati same, sa partnerkom, porodicom, kućnim ljubimcima…

izlozba_razlicite_revolucije

Pozivamo sve vas koje želite da se uključite u fotografisanje da nam do 1. septembra 2015. pišete na labris@labris.org.rs

Fotografisanje je predviđeno za septembar i oktobar 2015. godine, a postavka i otvaranje izložbe planirano je za decembar 2015. godine.
Fotografije će biti izložene u Kulturnom centru Reks u okviru regionalnog lezbejskog skupa i na obeležavanju 20 godina aktivizma Labrisa.
Zajedno smo gradile Labris i lezbejski pokret u Srbiji i želimo da sa vama proslavimo ovaj jubilej.


*Naziv izložbe Različite revolucije treba da prikaže žene koje su svojim radom menjale orkuženje i lezbejke učinile vidljivijim zajednici. Kroz fotografije one će predstaviti sebe, partnerke, porodicu, ljubimce, prostor koji im je značajan iz nekog razloga i u kom se osećaju sigurno.

Zašto se sve više žena identifikuje kao biseks i „bez etikete“, a ne kao lezbejke

Kategorija: LezKULTura / Datum: avgust 18, 2015

Sve više žena kažu da su biseksualne ili „bez etikete“, kada ih privlače žene – a manje će koristiti nekadašnju odrednicu „lezbejka“


Prema istraživanju sajta za upoznavanje Her, u poslednjih godinu dana, zabeležen je pad od 20 % kada se radi o ženama koje se na njihovom sajtu identifikuju kao lezbejke. Od 85.000 ispitanih, zabeležen je skok sa 16 % na 27 % u korist „biseksualnih“ – dok je procenat onih koje se odlučuju da se ne odrede, takođe skočio sa 1 % na 9 %.

skeptical-lesbians

Izvor: femmeonamission.files.wordpress.com

Robin Ekston, osnivačica aplikacije Her koja je sprovela ovo istraživanje, rekla je da su ličnosti kao što je Kara Delevinj i serija Orange is the New Black umnogome doprinele tome da žene drugačije prepoznaju i izraze svoju seksualnost.

„Vidljivost queer žena je do prošle godine bila jako ograničena, to su bile Elen DeDženeris i Kler Bolding“, kaže Ekston. „Sada imate Karu Delavinj, koja kaže ‘Volim koga volim’, jako je popularna i dopire do mladih žena. Niste mogli da imate značajniju ličnost“.

Seksualnost protagonistkinja izuzetno popularne serije Orange is the New Black, nikada nije ograničena jednom etiketom, najbolji primer je glavna junakinja Pajper. Druge spisateljice, poput Shoonde Rhimes, scenaristkinje serije Uvod u anatomiju, pišu zaplete sa različitim seksualnostima bez pravljenja zbrke sa njima dok novi film čija se premijera još očekuje Carol and Freeheld donosi glumice poput Džulijan Mur, Elen Pejdž i Kejt Blanšet.

Čini se da se sve ukrcavaju na moderan vagon? Da li Majli Sajrus zaista privlače žene?

„Mislim da se ne radi o ženama koje istražuju svoju seksualnost već da je reč o boljem razumevanju seksualnosti“, rekla je Ekston. „Nije bitno da li sam gej ili ne, važno je da je to osoba koju volim“.

Varijetet ženske seksualnosti – sajt Her ima 15 ponuđenih opcija za samoidentifikovanje seksualnosti – nije samo nešto što donosi mejnstrim.

Dok u intervjuu za Vogue Kara implicira da je to možda faza, gej zajednica dočekala je kao svoju novu članicu.

„Stvari se menjaju u zajednici“, kaže Ekston. „Pre nekog vremena mnoge lezbejke nisu želele da dejtaju sa biseksualnim ženama. Lezbejke takođe prihvataju žene zbog toga što jesu. I to nije fenomen koji pogađa mlađu ekipu. Glavni raspon starosti na sajtu Her kreće se između 18 i 40 godina, i trend se kreće u pravcu sve veće raznolikosti u gradovima iz kojih su članice (gradovi Velika Britanija SAD i Kanada).“

„Postoji posebna generacija koja je dovola u pitanje heteroseksualni obrazac venčanog blaženstva“, kaže Ekston.

„Ja pripadam generaciji koja je promovisala porodicu (mama i tata, deca) ali takođe pripadam generaciji dece razvedenih roditelja, zato ta teza nije održiva“, rekao je 29-ogodišnji preduzetnik. Bilo to moderno ili ne, ako si srećan, seksaj se i voli, to je jedino važno“.

Izvor: Indepedent

Istorija Labrisa: Očajnički tražeći sestrinstvo, 1998.

Kategorija: 20 godina Labrisa / Datum: avgust 17, 2015

Godina četvrta, 1998.

Sada, dok pokušavam da napravim zapis za 1998., ona mi se čini daljom od prethodne tri. Sigurna sam da i ova godina ima neke nove, stare i bivše članice. Trodnevni seminar o radu na Lezbejskom SOS telefonu, koji je vodila Kris Korin iz Glazgova početkom septembra, opet mi je probudio neke stare želje. Trening je trebalo da se nastavi, ali počinju pretnje bombardovanjem Jugoslavije i to zaustavlja planove.

Rada i ja radimo na 6-7 broju Labris novina. Bobana uvodi inovacije u dizajn. Ovaj broj Labris novina ima već navedene rubrike. Štampan je na četrdeset osam strana, što ga, zasad, čini najobimnijim brojem. Na koricama je fotografija Tri Sapfo – fotografija sa lezbejskog venčanja 1996. u Novom Sadu, jedna od četiri razglednice koje je Labris štampao povodom 50 godina Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima 1998. Pored Tri Sapfo, koja se odnosi na Pravo na lezbejsku porodicu, tu je Lezbejska snaga; razglednica predstavlja Pravo na lezbejsku vidljivost, zatim razglednica koja predstavlja Pravo na lezbejsku kulturu i poslednja, Pravo na lezbejski egzistenciju na radnom mestu.

Broj obiluje i fotografijama sa proslave Dana ponosa u Njujorku 1994. Te godine Lepa je primila nagradu Filipa de Suza, Međunarodnog komiteta za ljudska prava lezbejki i gej muškaraca.

Razglednica povodom 50 godina Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima: Ljudsko pravo na lezbejsku vidljivost

Razglednica povodom 50 godina Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima: Ljudsko pravo na lezbejsku vidljivost

Ovde se završavaju moji Zapisi a Rada nastavlja sa svojim zapisima.

U Labris sam došla 20. juna 1997. baš nedelju dana pred početak Prve lezbejske nedelje u Sloveniji. Teško bi mi sada bilo opisivati kako sam se osjećala i šta je za mene značilo upoznati se sa drugim lezbejkama. To je trenutak na koji sam čekala 23 godine, trenutak ispunjenja. Labris je zaokružio moj dotadašnji život, dao mu jednu drugu dimenziju, smisao i istovremeno označio početak jednog posve drugačijeg života i moje samorealizacije. Svoje zapise nastavljam tamo gde je Ljilja stala.

*zapise aktivistkinja Labrisa objavljujemo iz knjige Opet bih bila lezbejka, objavljene 2001. povodom pet godina rada Labrisa

Michael Kauch biografija/biography

Kategorija: Conference Speakers 2015 / Datum: avgust 17, 2015

Michael-Kauch-Majk-Kauč-bio

SRB

Majkl Koč je od 2003. do 2013. bio poslanik nemačkog Parlamenta (Bundestaga). Kao poslanik, bio je angažovan na pitanjima životne sredine i održivosti kao i pitanjima ljudskih prava LGBT osoba i “LGBT diversity management-a”.

Majk Koč je član Nemačke Liberalne partije (FDP) i predsednik nemačke liberalne gej i lezbejske organizacije “ Lisl “ .

U okviru FDP, Majkl je rukovodilac federalnog komiteta za rad i socijalna pitanja i delegat Liberalne Internacionale.

Majkle Koč je između ostalog i član upravnog odbora „Volklinger Kreis”, nemačkog udruženja gej lidera, i član saveta u Hiršfeld Edi Fondacije kao i u „Bundes Stiftung Magnus Hiršfeld „nemačkoj državnoj fondaciji za LGBT edukaciju i istraživanja.

U svom profesionalnom životu, Majkl Kauč je radio kao savetnik za javne poslove i PR, specijalizujući se posebno za pitanja zdravstva i životne sredine.

Pre ulaska u parlament, radio je kao portparol za štampu i ekspert za javne politike, a kasnije i kao generalni direktor nenačkog udruženja mladih preduzetnika – BJU.

ENG

Michael Kauch was a member of the German Parliament (Bundestag) from 2003 to 2013. In Parliament, he was working on environmental issues, sustainability, public health and – last but not least – LGBTI rights and diversity management.

He is a member of the German liberal party FDP and chairman of the German Liberal Gay and Lesbian Organization “LiSL”. Within FDP he is chairing the federal committee on labor and social affairs and is a delegate to Liberal International. Furthermore, he is a member of the board of “Völklinger Kreis”, the German Gay Leaders Association, and a member of the Advisory Council of Hirschfeld Eddy Foundation as well as “Bundesstiftung Magnus Hirschfeld”, the German state foundation on LGBTI education and research.

In his professional life, Michael Kauch is a consultant for public affairs and PR, specializing in health care and the environment. Before his time in Parliament, he worked as press spokesman, policy expert and later as Managing Director of the German Young Entrepreneurs Association, BJU.

Prvi Samit lezbejki koje se bave tehnologijama

Kategorija: Vesti / Datum: avgust 17, 2015

Lesbian Who Tech organizuju prvi godišnji Samit u Berlinu od 28. do 30. avgusta za sve kvir žene (i prijateljice) koje se bave tehnologijama!

Saznajte sve na stranici Lesbian Who Tech

Aplikacioni formular

Tanya Domi biografija/biography

Kategorija: Conference Speakers 2015, Democracy for all: Political Participation of LGBTI Persons in the Western Balkans / Datum: avgust 15, 2015
Tanja-Domi-Tanya-bio

Tanya Domi

SRB
Tanja Domi je vanredna profesorka  međunarodnih odnosa na Univerzitetu Kolumbija i saradnica na Institutu Hariman gde predaje ljudska prava u zemljama Zapadnog Balkana.

Tanja je aktivistkinja za LGBTIQ ljudska prava blizu 25 godina, a trenutno je na poziciji predsjedavajuće Upravnog odbora GetEQUAL , nacionalne “grassroots” LGBTIQ organizacije u Sjedinjenim Američkim državama . Domi je postala nacionalno priznata gej vojna aktivistkinja tokom 1990-ih.

Svedočila je pred američkom Kongresom o problemima i temama vezanim za LGBTIQ osobe. Domi je radila u američkom Stejt dipartmentu na implementaciji Dejtonskog mirovnog sporazuma u Bosni i Hercegovini, 1996-2000.

Pored toga, radila je i na projektima razvoja demokratije u 12 zemalja, uključujući Albaniju, Crnu Goru, Kosovo i Srbiju.

Tanja trenutno piše knjigu o LGBTIQ pokretu na Zapadnom Balkanu.

ENG
Tanya Domi is an Adjunct Professor of International and Public Affairs at Columbia University and a faculty affiliate of the Harriman Institute where she teaches human rights in the Western Balkans.

Ms. Domi is a LGBTIQ and human rights activist of nearly 25 years and presently serves as Chair of the Board of Directors of GetEQUAL, a national grassroots LGBTIQ organization in the United States.

Domi became a nationally acclaimed gay military activist during the 1990s and has testified before the US Congress about LGBTIQ related issues. Domi worked for the US State Department on implementation of the Dayton Peace Accords in Bosnia and Herzegovina, 1996-2000. She has also worked on democracy development projects in 12 countries including Albania, Kosovo, Montenegro and Serbia.

Tanya is currently writing a book on the LGBTIQ movement in the Western Balkans.

Istraživanje: Ženska prava i sigurnost na internetu

Kategorija: Edukacija, Internet ženska prava / Datum: avgust 14, 2015

One World Platform predstavila je prošlog meseca prvi dokument u Bosni i Hercegovini koji se bavi tematikom ženskih prava i sigurnosti na internetu, nasilja nad ženama kroz informaciono komunikacione tehnologije i politikama svetskih društvenih mreža u vezi sa virtualnim nasiljem nad devojkama i ženama


Iz predgovora:

Iskustva djevojaka, žena i queer osoba sa tehnologijom, bilo da govorimo o mobilnim telefonima, tabletima, kompjuterima i/ili internetu, bi trebalo biti jednako iskustvu bilo koje druge osobe. Ipak, susrećemo se sa činjenicom da je upravo njihova sloboda u ovom slojevitom okruženju iznimno narušena.

Nasilje prečesto izbija pod velom romantike i ljubavi. Ako govorimo o virtualnom nasilju, najčešće se susrećemo sa tim da bivši partneri i bivši muževi koriste sve što je u njihovoj moći da stvore pritisak, da kontrolišu, prijete i ponize svoju bivšu partnericu. Taktike poput invazivnog slanja SMS poruka sa agresivnim sadržajem preko mobilnih telefona, hakiranja ličnih profila na društvenim mrežama, virtualno širenje intimnih fotografija, koriste se svakodnevno sa ciljem da nanesu štetu.

Foto: One World Platform's Page via Facebook

Foto: One World Platform’s Page via Facebook

Slučajevi koje smo istraživali, a koji su predstavljeni ovdje, su česti primjeri i nažalost dio svakodnevnice mnogih djevojčica i žena. Svjedočimo odsustvu reakcije državnog sistema, ali i činjenici da društvo reagira brzo i viralno, tako da se osobe koje prolaze nasilje, suočavaju ne samo sa počiniteljima, već i sa čitavim zajednicama online “publike” koja komentiriše, osuđuje ili jednostavnim klikom postaje dio voajerskih pratilaca virtualnog nasilja sa kojima nažalost mnogi/e možemo da se identifikujemo.

Želimo da zahvalimo svim ovim hrabrim djevojkama i ženama koje su sa nama podijelile svoje priče. Želimo da odamo priznaje njihovoj velikodušnosti i neustrašivosti, jer je upravo razbijanje tišine o virtualnom nasilju to što doprinosi razbijanju tabua oko granica virtualnog i stvarnog. Njihove priče čine da razumijemo zašto i na koji sve način virtualno jeste stvarno i da itekako može biti razorno po naše živote, naša tijela, naše odnose sa drugima.

Naposljetku, želim da zahvalim svima onima koji/e su radili/e na ovom istraživanju: Centru za pravnu pomoć ženama Zenica, Azri Šeti-Hadžić, Selmi Dudić, Elmi Adanalić, Samri Sućeski, Ameru Homarcu, Nusmiru Huskiću, Belmi Kučukalić i Aidi Mahmutović.

*Ovo istraživanje je dio projekta „Zaustavi nasilje: Ženska prava i sigurnost na internetu“ vođenom od strane Association for Progressive Communications (APC) koji je finansiran od strane Ministarstva vanjskih poslova Kraljevine Holandije.

Istraživanje Zaustavi nasilje: Ženska prava i sigurnost na internetu, 2015.

ODLUKA o obrazovanju Saveta za praćenje realizacije Akcionog plana za primenu Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2014. do 2018. godine

Kategorija: Praćenje primene Strategije za prevenciju i zaštitu od diskriminacije / Datum: avgust 13, 2015

Na osnovu člana 33. st. 2. i 3. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US, 72/12, 7/14 – US i 44/14),

Vlada donosi
O D L U K U 

o obrazovanju Saveta za praćenje realizacije Akcionog plana za primenu Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2014. do 2018. godine

1. Obrazuje se Savet za praćenje realizacije Akcionog plana za primenu Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2014. do 2018. godine (u daljem tekstu: Savet), kao povremeno radno telo Vlade.

2. Zadatak Saveta je da prati napredak u izvršenju mera, sprovođenju aktivnosti, poštovanju predviđenih rokova i da blagovremeno upozorava na izazove u izvršenju mera u okviru realizacije Akcionog plana za primenu Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2014. do 2018. godine (u daljem tekstu: Akcioni plan).

3. Savet ima 11 članova.

Za predsednika Saveta imenuje se dr Suzana Paunović, v.d. direktora Kancelarije za ljudska i manjinska prava.

Za članove Saveta iz reda postavljenih lica, državnih službenika na položaju ili državnih službenika na izvršilačkom radnom mestu, imenuju se:

1) Čedomir Backović, pomoćnik ministra u Ministarstvu pravde;

2) Dragoljub Radović, savetnik ministra u Ministarstvu unutrašnjih poslova;

3) Ivan Bošnjak, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave;

4) Laslo Čikoš, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja;

5) Milovan Šuvakov, pomoćnik ministra u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja;

6) doc. dr Ferenc Vicko, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja;

7) Nenad Borovčanin, državni sekretar u Ministarstvu omladine i sporta;

8) Mirjana Ćojbašić, pomoćnik ministra u Ministarstvu finansija.

Za člana Saveta iz reda predstavnika AP Vojvodina, imenuje se:

Adrian Borka, viši stručni saradnik za ljudska i manjinska prava u Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine.

Za člana Saveta iz reda predstavnika jedinica lokalne samouprave, po predlogu Stalne konferencije gradova i opština, imenuje se:

Jelena Brankov Čerevicki, šef odseka zajedničkih poslova i koordinatorka za poslove iz oblasti rodne ravnopravnosti i sprovođenja politike jednakih mogućnosti u opštini Bečej.

4. Predsednika i članove Saveta, Vlada zamenjuje posebnim rešenjem.

5. Predstavnici nadležnog odbora Narodne skupštine, Zaštitnika građana, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Pokrajinskog ombudsmana, organizacija civilnog društva i druge zainteresovane strane imaju pravo da prisustvuju sednicama Saveta i da se na drugi način uključe u njegov rad.

6. Savet, po potrebi, može pozivati predstavnike drugih državnih organa i organizacija i udruženja da prisustvuju sednicama Saveta.

7. Savet se obrazuje na period do usvajanja finalnog izveštaja o realizaciji Akcionog plana.

8. Savet može od nadležnih državnih organa i organizacija tražiti podatke, dokumentaciju i informacije od značaja za njegov rad.

9. Savet održava redovne sednice najmanje na svaka tri meseca, a dostavlja izveštaje o radu nadležnom odboru najmanje svakih 60 dana, a Vladi najmanje svakih 90 dana.

10. Savet donosi poslovnik o svom radu.

11. Stručnu i administrativno-tehničku potporu Savetu pruža Kancelarija za ljudska i manjinska prava.

12. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 broj 02-8572/2015-1
U Beogradu, 13. avgusta 2015. godine
Vlada
Predsednik,
Aleksandar Vučić, s.r.