Mesečne arhive: jul 2015

Barney Frank biografija/biography

Kategorija: Democracy for all: Political Participation of LGBTI Persons in the Western Balkans, LGBTI Politicans / Datum: jul 30, 2015

Barney Frank

SRB
Barni Frenk je američki političar i član američkog Kongresa iz Masačusetsa preko trideset godina, od 1981. do 2013. godine. Pre kongresmenskog angažmana radio je u organizaciji koja se bavila zaštitom prava seksualnih radnika/ca. Tokom cele političke karijere neumorno se bavi zaštitom građanskih prava i jedan je od najpoštovanijih političara među LGBTI populacijom.Ostao je upamćen po vatrenim govorima u Kongresu, a prema nekim istraživanjima je bio proglašen i jednim od najuticajnijih kongresmena. Pošto se politički penzionisao, Frenk je nastavio da se bavi bankarstvom u Njujorku.

ENG
Barney Frank is an American politician and a member of the US Congress from Massachusetts for over thirty years, from 1981 to 2013. Before congressional career he was engaged in the Combat Zone, an organization that dealt with the protection of the rights of sex workers. Throughout his political career he fought tirelessly for the protection of citizens’ rights and is one of the most respected politician among LGBTI population. Frank is remembered for his fiery speeches in Congress, and some researches proclaimed him as one of the most influential congressmen. In his post-House career, Frank continued to engage in banking in New York.

Labris na selu

Kategorija: Vesti / Datum: jul 29, 2015

Aktivistkinje Labrisa tokom predstojećeg vikenda učestvovaće u programu Letnjeg feminističkog susreta mladih seoskih žena koji će se održati u Bezdanu


FERONIA – udruženje građanki iz Bezdana, BeFem – feministički kulturni centar i Labris, grupa za promociju ženskih lezbejskih prava organizuju drugi po redu Letnji feministički susret mladih seoskih žena, koji će se održati 31. jula i 01. avgusta 2015. godine u Bezdanu. Letnji feministički susret mladih seoskih žena, okupiće 30 mladih žena iz nekoliko sela Vojvodine, koje će tokom dvodnevnih predavanja i radionica zajedno učiti i razgovarati o ženskim pravima, feminizmu, položaju mladih žena na selu, jeziku, medijima, kao i različitim metodama aktivističkog i ekonomskog udruživanja.

Prošle godine održani su prvi Letnji feministički susreti mladih seoskih žena u Bezdanu Foto: BeFem

Prošle godine održani su prvi Letnji feministički susreti mladih seoskih žena u Bezdanu Foto: BeFem

Imajući u vidu da se mlade žene suočavaju sa brojnim problemima i izazovima u seoskim zajednicama, koje su često izrazito tradicionalne i patrijarhalne, a koje im otežavaju mogućnosti za lični i profesionalni razvoj, cilj Letnjeg feminističkog susreta mladih seoskih žena je:

1. Da se poveća znanje mladih seoskih žena o ženskim pravima
2. Da se iniciraju i isplaniraju buduće zajedničke aktivnosti mladih seoskih žena
3. Da se mlade žene osnaže i ohrabre da budu aktivne akterke promena u svojoj okolini
4. Da se razmotre načini prevazilaženja tradicionalnih uloga koje imaju žene na selu, i da se razmotre alternativni načini života na selu
5. Da se podstaknu drugi akteri (nevladine organizacije i inistitucije) da u svoj rad uključe potrebe i interese mladih žena na selu

Program:

31. 07. PETAK

Vikend naselje „Šebešfok” 86, Bezdan

14.30 – 15.15 Projekcija filma “Nove žene, za novo vreme”
O novim modelima udruživanja, ekonomskom osnaživanju žena, politikama zajednice i feminističke solidarnosti.
(produkcija BeFem, feministički kulturni centar)

15. 15 – 16.00 Jelena Višnjić
Žena kao Drugi: politike reprezentacije u javnom i medijskom diskursu u savremenoj Srbiji

16.00 – 16.45 Dragana Todorović
Različiti identiteti, ista ljubav

17.00 – 18.45 Jovana Netković
Bezbedne na Internetu

20.00 Uvertira za Trojne susrete – Filmsko veče u Bezdanu
„Production Davić“ – kratki dokumetarni filmovi, razgovor sa producentkinjom i režiserima.

01.08. SUBOTA

Vikend naselje “Šebešfok” 86, Bezdan

10.00 – 10.45 Maja Sedlarević
Rodno osetljiv jezik i značaj njegove upotrebe

11.00 – 11.45 Milica Batričević
Ogledalo rodova u reklamama – da li imamo izbor?

12.00 – 12.45 Nemanja Marinović,
CINDERELLA RUINED MY LIFE: proizvodnja patrijarhata u animiranim filmovima

14.00 Seoska manifestacija,
Trojni susret u Bezdanu, podunavski dan kulture

Saopštenje za javnost: Informer diskriminisao LGBT osobe

Kategorija: Lobiranje / Datum: jul 29, 2015

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila diskriminaciju LGBT osoba u naslovima: „Zaštitnik građana Saša Janković predlaže – Pederima u Srbiji dati pravo da usvajaju decu“, „Šokantan predlog Ombudsmana: Pederi u Srbiji da usvajaju decu?!“


Listu Informer preporučeno da ubuduće ne objavljuje priloge koji su uznemirujući i ponižavajući i kojim a se vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica LGBT populacije kao i da vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije

U mišljenju koje je doneto u postupku povodom pritužbi 13 organizacija civilnog društva i građanka M.D. protiv dnevnih novina „Informer“ a povodom naslovne strane i teksta koji je objavljen 30. marta 2015, između ostalog se navodi da su ovim tekstom izražene ideje i stavovi koji su uznemirujući i ponižavajući i da se njima vređa dostojanstvo osoba drugačije sekusalne orijentacije od heteroseksualne odnosno, da se odabirom naslova i podnaslova teksta prekršene odrede Zakona o zabrani diskriminacije.

U pritužbi koju je Labris podneo sa drugim članicama koalicije protiv diskriminacije (Koaliciju protiv diskriminacije čine: Cenar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Chris – Mreža odbora za ljudska prava koju čine Odbor za ljudska prava Valjevo, Odbor za ljudska prava Niš, Odbor za ljudska prava Negotin, Vojvođanski centar za ljudska prava, Građanski forum Novi Pazar, Gejten LGBT, Labris, Praksis, Regionalni centar za manjine i Udruženje studenata sa hendikepom) kojoj su se pridružili i organizacija Kultur Park i građanka M.D., navedeno je da se smatra da je sam naslov diskriminanatoran, kao i oslovljavanje gej muškaraca terminom “pederi“, kao i da je da je problematično predstaviti „spornim“ one delove prve verzije zakona o rodnoj ravnopravnosti koji govore o ravnopravnom tretmanu svakog lica da podnese zahtev za usvojenje deteta bez obzira na pol i bračno stanje.

U tekstu povodom koga je pritužba podneta, navodi se kao skandalozno, mogućnost da se izjednači tradicionalna porodica sa gejevima i lezbejkama, te su podnosioci pritužbe istakli da smatraju da ovakvim tekstom Informer doprinosi još većoj socijalnoj distanci prema LGBT osobama, koja je sudeći prema poslednjem istraživanju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, upravo prema LGBT osobama najveća i iznosi 80%. (80% ispitanih koje ne želi LGBT osobu u svojoj porodici i okruženju)

Podsećamo da je u Srbiji od 2009. godine, na snazi Zakon o zabrani diskriminacije kojim se uređuje opšta zabrana diskriminacije i da je između ostalog diskriminacija LGBT osoba na osnovu njihovog ličnog svojstva – seksualne orijentacije – zabranjena članom 12 ovog zakona.

Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava pozdravlja mišljenje dato u korist zaštite dostojanstva i prava LGBT populacije u kom je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila diskriminaciju u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije.

Očekujemo uskoro i mišljenje poverenice povodom izjava poslanika Aleksandra Martinovića o LGBT populaciji.

Labris će i u budućnosti nastaviti da reaguje na slučajeve diskriminacije i govora mržnje, da se trudi da koristi postojeće zakone i mehanizme za zaštitu ljudskih prava tj. da monitoriše primenu onih propisa koji štite osnovna ljudska prava LGBT populacije.

Uvodna reč Labris / Welcome note Jovanka Todorovic

Kategorija: Democracy for all: Political Participation of LGBTI Persons in the Western Balkans / Datum: jul 28, 2015

Uvodna Rec - Jovanka Todorović

SRB

Dragi/e,

Imam tu čast da najavim međunarodnu konferenciju pod nazivom „Democracy For All: Political Participation of LGBTI Persons in the Western Balkans“ („Demokratija za sve: Politička participacija LGBTI osoba na Zapadnom Balkanu) koja će se održati u Beogradu 16. i 17. septembra 2015. godine.

Ovo je prva konferencija na našim prostorima koja je posvećena temi političke participacije jedne marginalizovane društvene grupe kakva je LGBTI zajednica.

Organizovanjem ove konferencije odlučno poručujemo da smatramo da je došlo vreme za ovaj krupan i značajan korak – korak koji pokazuje da je LGBTI zajednica spremna da bude aktivni deo promene i da sa pozicija sa kojih je promenu moguće proizvesti, menja realnost u kojoj živimo i obogaćuje samu ideju demokratije.

Konferencija će biti posvećena debati u vezi bračne jednakosti, obradiće temu politike identiteta, mobilisanja saveznika u parlamentu kao i razumevanje njihovih stavova i potreba.

Tokom konferencije biće organizovane radionice kao i propratni događaji – side event sa ciljem da se detaljnije pristupi drugim, takođe važnim temama poput lobiranja, korišćenja društvenih mreža u aktivizmu i sl.

Ovaj deo konferencije je u pripremi i Labris je kao i uvek otvoren za vaše sugestije i predloge.

Dan ranije, 15. septembra 2015. u domu Narodne skupštine Republike Srbije, desiće se istorijski susret poslanika/ca iz parlamenata Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Hrvatske, Srbije i sa Kosova. To će biti prilika da se govori o učešću nedovoljno zastupljenih društvenih manjina u političkim procesima, kao i da se razmene iskustva i mišljenja kako bi se dogovorile polazne osnove za zajednički rad na poboljšanju položaja LGBTI osoba u zemljama u okruženju. Poslanicima/cama će takođe biti predstavljeni rezultati regionalnog istraživanja koje pokazuje uslovljenost između pružanja podrške ljudskim pravima LGBTI osoba i “političke popularnosti”.

Još jedan događaj koji će ovaj dan učiniti posebnim, gotovo istorijskim za LGBTI pokret na Zapadnom Balkanu, jeste osnivačka skupština regionalne LGBTI asocijacije.

Regionalna saradnja nije ništa novo.

Ali “regionalno buđenje” i sistematičnija saradnja LGBT organizacija iz regiona započela je 2014. godine kada je počela da se uobličava ideja o zajedničkoj matici – asocijaciji koja će koordinirati i kumulativno strukturirati aktivnosti brojnih organizacija.

Takođe prvi koraci ka osnaživanju LGBTI zajednice da se uključi u političke tokove, Labris je započeo početkom 2014. godine kroz saradnju sa Gej i lezbejskim institutom Viktori iz Vašingtona i NDI – Nacionalnim Demokratskim Institutom kroz pet dvodnevnih sesija na kome su LGBTI osobe iz 6 zemalja regiona imali priliku da između ostalog, uče o političkim sistemima, procesu kandidovanja, vođenja političkih kampanja, javnom nastupu kao i o istoriji LGBTI pokreta na Zapadnom Balkanu.
Trudićemo se da gostima konferencije ponudimo još više diskusija o aktuelnim temama, da otvorimo prostor za diskusiju ali i neizbežno druženje i zabavu.

Pozitivni događaji koji su obeležili prvu polovinu ove godine, poput pozitivnog ishoda referenduma po pitanju bračne jednakosti u Irskoj, kao i odluka Vrhovnog suda u Americi da se homoseksualnim parovima omogući brak pod istim uslovima u svim saveznim državama inspirišu nas da budemo još aktivniji i odlučniji.

Čeka nas sve još puno posla.

Dođite da učimo jedni od drugih i da zajedno stvaramo nove ideje za inkluzivnije društvo,

Vidimo se u Beogradu,

Jovanka Todorović

ENG

Dear friends and colleagues,

I have the honor of announcing the international conference, „Democracy for All: Political Participation of LGBTI Persons in the Western Balkans,” which will be held in Belgrade on September 16 and 17, 2015.This is the first conference in our region devoted to the political participation of a marginalized social group such as the LGBTI community.

By organizing this conference, we are signaling that we strongly believe the time has come for this big and important step – a step that shows the LGBT community is ready to create change through the democratic process.

The conference will include conversations about marriage equality, identity politics, the mobilization of allies in parliament, and allies’ attitudes and needs. It will be organized around workshops and accompanying events, with the aim of showcasing a variety of approaches and highlighting important topics like lobbying, the use of social networks in activism, and the like. This part of the conference is in preparation, and Labris is open to suggestions and proposals as always.

The day before the conference, September 15, 2015, there will be a historic meeting of delegates from the parliaments of Albania, Bosnia and Herzegovina, Montenegro, Macedonia, Croatian, Serbia and Kosovo at the National Assembly of the Republic of Serbia. This will be an opportunity to speak about the participation of underrepresented minorities in the political process, and to exchange experiences and opinions as we work to improve the position of LGBT people in the region. A regional survey that demonstrates the link between supporting LGBT rights and „political popularity“ will also be presented to parliamentarians from the region.

Another event that will make this day historical for the LGBT movement in the Western Balkans is the inaugural assembly of a new regional LGBT association. Regional cooperation is not something new. „Regional awakening“ and systematic cooperation between LGBT organizations in the region started in 2014, when the idea of ​​a common association that would coordinate and structure the cumulative activities of numerous organizations began taking shape.

Our efforts to empower the LGBT community to join the political mainstream began in 2014, when Labris launched a partnership with the Gay and Lesbian Victory Institute in Washington, D.C. and NDI – National Democratic Institute. Together, we hosted five two-day sessions during which LGBT people from six Balkan countries had an opportunity to learn about political systems, the process of nomination, running political campaigns, public performance, and the history of the LGBT movement in the Western Balkans.

We will offer guests at the “Democracy for All: Political Participation of LGBTI Persons in the Western Balkans” conference even more discussion on current issues, opening a space for discussion in addition to socializing and entertainment.

Positive events that marked the first half of this year include the successful marriage equality referendum in Ireland and the U.S. Supreme Court’s decision to allow LGBT couples to marry under the same conditions in every state. These achievements inspire us to be even more active and resolute – there is still a lot of work to be done!

We are inviting you to come and learn from each other and to jointly create new ideas for a more inclusive society.

See you in Belgrade,

Jovanka Todorović

Iz arhive: RADICALESBIANS, tekst Mariam Šneir

Kategorija: 20 godina Labrisa / Datum: jul 27, 2015

prevod sa engleskog:
Danijela Živković, 2002. Labris


Na drugom kongresu ujedinjenih žena, održanom u Njujorku, maja 1970., neplanirani događaj prekinuo je program prve večeri. Dok je nekih 400 feminističkih aktivistkinja slušao završne trenutke prezentacije dramske grupe Burning City, dvorana se iznenada našla u mraku. Kada su se svetla ponovo upalila, dvadeset žena koje su na sebi imale majice sa natpisom „Lavender menace“ stajalo je na sredini prostorije.

„Lavender menace“ (ružičasta opasnost) bila je nedavno formirana grupa lezbejskih feministkinja. Ime je proisteklo iz opaske pripisane Beti Fridan – da su lezbejke u ženskom pokretu „ružičasta opasnost“ koja bi mogla da ugrozi cilj[1]. U stvari, lezbejke su bile uključene u ženski pokret od samog njegovog početka, najčešće bez identifikovanja kao istopolno orijentisanih. Ali od rađanja gej oslobodilačkog pokreta 1969., mnoge lezbejke želele su da prekinu ono što im je izgledalo kao ponižavajuća maskarada. Nekoliko njih otkrilo je svoju seksualnu orijentaciju – samo da bi se susrele sa antagonizmom tamo gde su ga najmanje očekivale: u feminističkoj porodici.

Pogledajte online arhiv Levender menace

„Lavender menace“, grupisane ispred auditorijuma, govorile su prisutnima na kongresu o diskriminaciji lezbejki u ženskom pokretu. Kada su pozvale prisutne u publici koje su saosećale sa njima, oko trideset žena se odazvalo. Sledećeg dana, učesnice konferencije okupile su se na neplaniranim radionicama o lezbejstvu koje su vodile članice grupe „Lavender menace“. Slični događaji odigrali su se i na kongresu na zapadnoj obali. Pitanje lezbejki u ženskom pokretu – dugo sakriveno u senkama – izašla je na svetlost dana.

"Radicalesbian" Dona Gotšalk, njujorški marš, 1971.

„Radicalesbian“ Dona Gotšalk, njujorški marš, 1971.

Jedan od prvih projekata grupe „Lavender menace“ koja je promenila naziv u „Radicalesbians“, bio je objavljivanje manifesta The Woman-Identified Woman (Žene koje se identifikuju kao žene). Lezbejke su počele da vrše pritisak na NOW (Nacionalna organizacija žena) da javno podrži njihovu borbu za osnovna ljudska prava i to je pokrenulo mnogobrojne žustre rasprave. Ipak, do 1971. NOW je donela rezoluciju koja porvrđuje žensko pravo „da definiše i izrazi svoju seksualnost“ tvrdeći da „NOW priznaje diskriminaciju lezbejki kao legitimnu brigu feminizma“. Dve godine kasnije, NOW je uključila lezbejska prava u svoju zakonodavnu agendu.

Ali ovo nikako nije bio kraj. Lezbejsko pitanje nastavilo je da proizvodi lične i ideološke razlaze među feministkinjama – uključujući i radikalne feministkinje – to sestrinstvo nije uvek uspevalo da uspešno prevaziđe probleme i poteškoće. Lezbejke i heteroseksualke zajedno su učestvovale u ovom nesrećnom razvoju događaja. Neke heteroseksualne feministkinje bile su uplašene od toga da budu obeležene kao lezbejke i nastojale su da se distanciraju od lezbejstva, dok su neke lezbejke tvrdile da je lezbejstvo primer feminizma u akciji i propovedale da su jedine prave feministkinje one koje su se potpuno odrekle veza sa suprotnim polom. Takvo lobiranje je izgleda navelo određeni broj feministkinja da postanu lezbejke po izboru; ali druge, kao što je dugogodišnja aktivistkinja En Ked, smatrale su tvrdnje „nečuvenim“. Ked je pisala: „Čini mi se da je pokazivanje nepoštovanja prema drugoj ženi, pretpostavljanje da je bilo koja grupa (ili osoba) na pravoj poziciji da sudi o napretku njenog života… Feminizam je ponuda, a ne direktiva.“[2]

Manifest grupe Radicalesbians „Žene koje se identifikuju kao žene“, prvo se pojavio u listovima Rat i Come Out! i bio je objavljen u formi pamfleta 1972. od strane Gay Flames, grupe homoseksualnih muškaraca aktivnih u organizaciji Gay Liberation Front (Oslobodilački gej front) iz Njujorka. Tekst prenosimo u celini:

Šta je lezbejka? Lezbejka je bes svih žena koncentrisan do tačke ključanja. Ona je žena koja se, često počinjujući u vrlo mladim godinama, ponaša po svojim unutrašnjim porivima da bude kompletnije i slobodnije ljudsko biće nego što to njeno društvo – tada možda da, ali sigurno kasnije manje želi da joj dozvoli. Ove potrebe i postupci, tokom godina, dovode je u bolne konflikte sa ljudima, situacijama, prihvaćenim načinima razmišljanja, osećanja i ponašanja, dok je ne dovedu u stanje stalnog rata sa svime oko sebe, obično i samom sobom. Ona ne mora biti u potpunosti svesna političkih implikacija onoga što je za nju počelo kao lična potreba, ali na nekom nivou ona ne može da prihvati ograničenja i ugnjetavanje najosnovnije uloge njenog društva – ženske uloge. Pakao kroz koji prolazi teži da izazove osećanje krivice proporcionalno stepenu do kojeg ona oseća da ne ispunjava društvena očekivanja, i/ili je najzad dovodi do pitanja i analiziranja šta to ostatak njenog društva manje ili više prihvata. Ona je prinuđena da postepeno razvija svoj životni put, najčešće mnogo ranije od svojih heteroseksualnih sestara, o suštinskoj životnoj usamljenosti (koju mit braka sakriva od očiju) i o realnosti iluzija. Ona ne može da se oslobodi jake socijalizacije koja ide uz samu činjenicu da je rođena kao žena i nikad ne može da zaista ostvari mir sa samom sobom. Jer, ona je zarobljena negde između prihvatanja načina na koji je društvo vidi – u kom slučaju ona ne može da prihvati samu sebe – i razumevanja onoga što joj je ovo seksističko društvo učinilo i zašto je za njega funkcionalno i potrebno da to čini. One lezbejke koje to prevaziđu, nađu se na drugoj strani mukotrpnog putovanja kroz noć koja može trajati i decenijama. Perspektiva koju to putovanje otvara oslobađanje same sebe, unutrašnji mir, istinska ljubav prema samoj sebi i prema svim ženama jeste ono što treba podeliti sa svim ženama – zato što sve mi jesmo žene.

Njujork, 27. jun 1971,  ©ELLEN SHUMSKY

Njujork, 27. jun 1971, ©ELLEN SHUMSKY

Trabalo bi najpre shvatiti da je lezbejstvo, kao i muška homoseksualnost, kategorija ponašanja moguće samo u seksističkom društvu, koje karakteriše stroga podela polnih uloga i u društvu u kome dominira muška nadmoć. Takva podela polnih uloga čini žene neljudskim bićima, definišući ih kao podržavajuću/poslužujuću kastu u odnosu na vladajuću kastu muškaraca i emocionalno obogaljuje muškarce, zahtevajući od njih da budu odvojeni od svog tela i emocija da bi mogli da izvršavaju svoje ekonomske/političke/vojne funkcije efektno. Homoseksualnost je prateći proizvod određenog načina postavljanja uloga (ili dozvoljenih modela ponašanja) na onosvu pola; kao takva, neautentična je (nije u skladu sa „realnošću“) kategorija. U društvu u kome muškarci ne ugnjetavaju žene i seksualnom izražavanju je dozvoljeno da prati osećanja, kategorija homoseksualnosti i heteroseksualnosti bi nestala.

Ali lezbejstvo se, takođe, razlikuje i od muške homoseksualnosti i ima drugačiju funkciju u društvu. „Lezbača“ je drugačija vrsta omalovažavanja od „pedera“, mada i jedno i drugo implicira da ne igraš zadatu rodnu ulogu koja ti je društveno pripisana, prema tome nisi „prava žena“ ili „pravi muškarac“. Nevoljno divljenje za „muškarce“ i mučnina koja se oseća u prisustvu „seka-perse“, ukazuju na istu stvar: prezir kome su žene – ili oni koji igraju žensku ulogu – izložene. A ulog u držanju žena u toj prezrenoj ulozi je ogroman. Lezbejka je reč, etiketa, koja drži žene u redu. Kada žena čuje da joj dobace ovu reč, ona zna da je iskoračila iz reda. Ona zna da je prešla strašnu granicu svoje rodne uloge. Brzo odstupa, preoblikuje svoje postupke da bi zadobila odobravanje. Lezbejka je etiketa koju su izmislili muškarci da bi je dobacili svakoj ženi koja se usudi da im bude jednaka, koja se usudi da sumnja u njihova prava (uključujući tu i ono da su sve žene medijum za razmenu između muškaraca), koja se usuđuje da stavi svoje potrebe na prvo mesto. Ovakvo etiketiranje primenjeno na osobe aktivne u ženskom oslobodilačkom pokretu je najsvežiji primer druge istorije; starije žene će se setiti da je ne tako davno, svaka žena koja je uspešna, nezavisna, čiji čitav život nije orijentisan na muškarca, čula ovu reč. Jer u ovom seksističkom društvu, ako je žena nezavisna, znači da je nemoguće da je ona žena – ona mora da je lezbejka. To bi samo po sebi trebalo da nam pokaže gde su žene. Jasnije ne može biti: žena i osoba su kontradiktorni pojmovi. Jer, lezbejka se ne smatra „pravom ženom“. A ipak, prema popularnom mišljenju, postoji samo jedna suštinska razlika između lezbejke i neke druge žene: razlika u seksualnoj orijentaciji – što će reći da, kada razgolitite stvari, na kraju morate shvatiti da je suština u „biti žena“ – biti jebana od muškarca.

„Lezbejka“ je jedna od seksualnih kategorija po kojima muškarci dele čovečanstvo. Dok su sve žene dehumanizovane kao seksualni objekti, kao objekti muškaraca kojima se kao takvima daju određene nadoknade: identifikacija sa njegovom moći, egom, položajem u društvu, njegovom zaštitom (od drugih mužjaka), osećanje „prave žene“, zadobijanje društvenog prihvatanja strogim držanjem svoje uloge, itd. Ako se žena suprotstavi sebi, suprotstavljajući se drugoj ženi, postoji još manje mogućnosti da se pronađe razumno objašnjenje za takvo ponašanje, još manje mogućnosti da se izbegne čist horor njenog dehumanizovanog stanja. Ovde pronalazimo najvažniji strah mnogih žena, kada je u pitanju istraživanje intimnih veza sa drugom ženom: strah da će biti iskorišćena kao seksualni objekt od strane žene, što ne samo da joj neće doneti, sa muškarcima povezane, nadoknade, nego će otkriti osećanje praznine, koja je istinska ženska situacija. Ova dehumanizacija ispoljava se kada heteroseksualna žena sazna da joj je jedna od sestara lezbejka, ona počinje da se vezuje sa lezbejsku prijateljicu kao potencijalni seksualni objekat, stavljajući lezbejku u ulogu surogat muškarca. Ovo otkriva njen heteroseksualni trening da učini sebe seksualnim objektom, kad je seks potencijalna mogućnost u vezi, time uskraćujući lebejki njenu punu ljudskost. Za žene, posebno za one u pokretu, posmatranje svojih lezbejskih sestara kroz ovu mušku mrežu definisanih uloga, znači prihvatanje ovog muškog kulturološkog obrasca i ugnjetavanje svojih sestara onoliko koliko su i same ugnjetavane od strane muškaraca. Hoćemo li da nastavimo ovaj muški klasifikacioni sistem definicija svih žena u seksualnom odnosu prema nekoj drugoj kategoriji ljudi? Prilepljivanje etikete „lezbejka“ , ne samo ženi koja teži da bude osoba, već i svako ispoljavanje istinske ljubavi, istinske solidarnosti, istinskog davanja prvenstva ženama, jeste primarna linija razdvajanja žena: to je stanje koje drži žene u okvirima granica ženske uloge, i to je razobličavajući/zastrašujući termin koji sprečava žene da formiraju primarne veze, grupe, ili asocijacije između sebe.

http://nellemcdade.com/lavendermenace/gallery/lesbiansuniting-1/

http://nellemcdade.com/lavendermenace/gallery/lesbiansuniting-1/

Žene iz pokreta su se, u večini slučajeva, trudile na sve moguće načine da izbegnu diskusiju ili konfrontaciju po pitanju lezbejstva. To ljude čini napetim. One su neprijateljski raspoložene, izbegavaju direktne odgovore ili pokušavaju da inkorporiraju to pitanje u neki „širi konktekst“. Najradije ne bi razgovarale o tome. Ali to nije nevažno pitanje. Apsolutno je od suštinskog značaja za uspeh i ispunjavanje ženskog oslobodilačkog pokreta da se pozabavi ovim pitanjem. Sve dok etiketa „lezbača“ može da se upotrebi da zaplaši i spreči ženu da zauzme militantniji stav, da je drži odvojenu od svojih sestara, da je sprečava da da, prvenstvo bilo čemu drugom sem muškarcu u porodici – do tog nivoa biće kontrolisana od srane muške kulture. Sve dok žene ne vide jedna u drugoj mogućnost primarne veze koja uključuje i seksualnu ljubav, one će same sebi odbijati ljubav i vernost koju spremno posvećuju muškracima, potvrđujući svoj drugorazredni status. Sve dok je muško prihvatanje primarno – i za ženu kao individuu i za pokret u celini – termin „lezbejka“ biće efektno upotrebljavan protiv žena. Do sada su žene želele samo više privilegija u okviru sistema, nisu želele da se suprotstave muškoj moći. Umesto toga one tragaju za svojim mestom u ženskom pokretu, a najvažniji aspekt prihvatljivosti jeste odbijanje lezbejstva – tj. odbijanje fundamentalnog izazova osnovama ženske uloge.

Treba, ipak, reći da su neke mlađe, radikalnije žene počele iskreno da diskutuju o lezbejstvu, ali do sada prvenstveno kao o seksualnoj „alternativi“. Ovo, međutim, još uvek daje pirmat muškarcima i zbog ideje da se potpunije povezivanje sa ženama dešava kao negativna reakcija na muškarce, i zbog toga što se lezbejska veza karakteriše samo kroz seks, što je seksistički, i deli nas u suprotstavljene tabore. Na jednom nivou, koji je i lično i politički, žene mogu povući svoje emotivne i seksualne energije od muškaraca i razviti razne alternative za te energije u svojim sopstvenim životima. Na drugačijem, političkom/psihološkom nivou, mora se razumeti da ono što je suštinski važno, jeste da žene počnu da se odvajaju od muđki definisanih modela reagovanja. U privatnosti naših sopstvenih umova moramo iseći te veze u korenu. Jer bez obzira na to kuda naša ljubav i seksualne energije teku. ako smo mentalno muški identifikovane, mi nikada nećemo shvatiti našu autonomiju kao ljudskih bića.

Ali zašto su žene vezane za i kroz muškarce? Kao rezultat našeg odrastanja u muškom duštvu, mi smo usvojile mušku kulturološku definiciju nas samih. Ta definicija posmatra nas kao relativna bića koja en postoje zbog sebe samih već za posluživanje, opsluživanje i zadovoljavanje muškaraca. Ta definicija ograničava nas na seksualne i porodične funkcije i isključuje nas iz definisanja i oblikovanja uslova naših života. U zamenu za služenje i za ispunjavanje društvenih neprofitnih funkcija: statusom roba koji nas čini legitimnim u očima društva u kome živimo. Ovo se naziva „ženstvenošću“ ili „biti prava žena“ u našoj kulturološkoj terminologiji. Mi smo autentične, legitimne, stvarno do nivoa do kog smo svojina nekog muškarca čije ime nosimo. Biti žena koja ne pripada nijednom muškarcu, znači biti nevidljiva, patetična, neautentična, nestvarna. On potvrđuje svoje viđenje nas – onog što bi trebalo da budemo u cilju da budemo prihvaćene od njega – ali ne stvarne nas; on potvrđuje našu ženstvenost – dok je definiše u odnosu na sebe – ali ne može da potvrdi našu ličnost, nas same kao apsolutne. Sve dok smo zavisne od muške kulture za njihovu definiciju, za njihovo odobravanje, ne možemo biti slobodne.

Posledica usvajanja ove uloge jeste ogroman rezervoar mržnje prema samoj sebi. Ovo ne znači da je mržnja prema samoj sebi prepoznata i prihvaćena kao takva; u stvari većina žena bi je negirala. Ona može biti ispoljena kao nelagodnost u svojoj ulozi, kao osećanje praznine, utrnulosti, nespokoja, kao parališuća uznemirenost. Drugačije može biti izražena kroz neprijatnu odbojnost prema slavi i sudbini svoje uloge. Ali ona postoji često ispod ivice svesnosti žene, trujući njeno postojanje, držeći je otuđenu od same sebe, od svojih potreba i pretvarajući je u stranca za druge žene. One pokušavaju da pobegnu tako što se identifikuju sa ugnjetačem, žive kroz njega, zadobijajući položaj i identitet iz njegovog ega, njegove moći, njegovih uspeha. Pokušavaju da pobegnu i tako đto se ne identifikuju sa drugim „praznim posudama“ kao što su i one same. Žene se opiru povezivanju na bilo kom nivou sa drugim ženama koje će reflektovati njihovo sopstveno ugnjetavanje, njihov sopstveni drugorazredni status, njihovu sopstvenu mržnju prema sebi. Jer suočiti se sa drugom ženom je, konačno, suočiti se sa samom sobom – sa samom soboom koju smo se toliko trudile da izbegnemo. U tom ogledalu mi znamo da zaista ne možemo poštovati onu kakvom su nas stvorili.

Kako je izvor mržnje prema nama samima i nedostatak prave sebe ukorenjen u našem, od muškarca datog nam, identitetu, mi moramo stvoriti nov osećaj nas samih. Sve dok se držimo ideje „biti žena“, bićemo u sukobu sa nama samima kakve počinjemo da postajemo, sa osećanjem Ja, sa osećanjem celovite osobe. Jako je teško shvatiti i prihvatiti da je biti „ženstvena“ i biti celovita osoba, nepomirljivo. Samo žene mogu dati jedna drugoj taj novi osećaj same sebe. Taj identitet moramo da razvijamo u odnosu na nas same, a ne u odnosu na muškarce. Ova svesnost je revolucionarna sila iz koje će sve ostalo nastati, jer naša je revolucija prirodna. Za ovo moramo biti dostupne jedna drugoj, podržavati jedna drugu, dati posvećenost i ljubav, dati emotivnu podršku neophodnu da održi ovaj pokret. Naše energije moraju teći ka našim sestrama, a ne nazad ka našim ugnjetačima. Sve dok žensko oslobođenje pokušava da oslobodi žene bez suočavanja sa osnovnom heteroseksualnom strukturom koja nas sputava u jedna-na-jedan vezama sa našim sopstvenim ugnejtačima, ogromna energija će nastaviti da se troši u pokušajima da se ojača svaka pojedina veza sa muškarcem, kako poboljšati seks, kako ga promeniti – u pkušajima da od njega napravimo „novog muškarca“, u zabludi da će nam to omogućiti da postanemo „nove žene“. Ovo očigledno umanjuje našu energiju i posvećenost, čineći nas nesposobnima da se posvetimo stvaranju novih obrazaca koji će nas osloboditi.

Prvenstveno, međusubno povezivanje žena, žensko kreiranje nove svesti, jeste u samom jezgru ženskog oslobođenja i osnova kulturne revolucije. Zajedno, mi moramo pronaći, osnažiti i vrednovati autentične nas. Dok ovo radimo, mi potvrđujemo jedna drugoj tu borbu, novonastajući osećaj ponosa i snage, barijere koje nas dele počinju da se tope, osećao narastajuću solidarnost sa našim sestrama. Shvatamo da nestaje osećanje otuđenja, osećanje odsečenosti, osećanje postojanja iza zatvorenog prozora, osećanje nemoću da pobegnemo od onoga što znamo da je unutra. Mi osećamo stvarnost. Najzad, osećamo da se uklapamo same sa sobom. Sa tom stvarnom nama, sa tom svesnošću, mi započinjemo revoluciju – da ukidamo nametanje prisilnih identifikacija i postižemo maksimum autonomije u ljudskom izrazu.


[1]U nekim verzijama ove anegdote, za Fridan se kaže da je navalu lezbejstva u pokretu nazvala „lavender harring“ (ružičasta haringa) – koristeći izraz iz 50-ih „red harring“ (crvena haringa).

[2]En Ked, „Lesbianism and Feminism“, iz knjige Radical Feminism, koju su uredile En Ked, Elen Levin i Anita Rapoun (New York: Quadrangle, 1973). Prvi put objavljeno u Notes from the Third Year (1971)

Volker Beck biografija / biography

Kategorija: Democracy for all: Political Participation of LGBTI Persons in the Western Balkans, LGBTI Politicans / Datum: jul 24, 2015

Volker Beck

SRB
Volker Beck je nemački političar i poslanik Zelenih u Bundestagu od 1994. godine. Studirao je istoriju umetnosti i nemački jezik i književnost na Univerzitetu u Štutgartu. Pre političke karijere bio je i angažovan u antiratnim organizacijama, a Zelenima se priključio 1985. godine. Preko deset godina je bio portparol Udruženja lezbejki i gejeva u Nemačkoj (LSVD). Snažan je podržavalac istopolnih brakova, a često ga nazivaju i „ocem nemačkog Zakona o registrovanim parnetstvima“. Za njegov doprinos u borbi za ljudska prava dobio je više međunarodnih i domaćih nagrada i priznanja. Trenutno je na više važnih političkih funkcija, a takođe je i predsednik Nemačko-izraelske parlamentarne grupe prijateljstva u Bundestagu.

ENG
Volker Beck is German politician and has been an MP of Greens in Bundestag since 1994. He studied art history, history and German language and literature at the University of Stuttgart. Before his political career he was engaged in in the non-aligned peace movement, joining Greens in 1985. Beck served as spokesman of the Association of Lesbians and Gays in Germany (Lesben- und Schwulenverband in Deutschland) LSVD for over ten years. He is a strong supporter of same-sex marriage and has been referred to as the „Father of the German Registered Partnership Act“. For his contribution to human right struggle he has received several international and national awards and recognitions. He is currently head of several important political functions and also president of the German-Israeli Parliamentary Friendship Group of the German Bundestag.

Po prvi put: Evropski sud za ljudska prava doneo presudu da se prava istopolnih parova moraju zakonski priznati

Kategorija: Istopolna partnerstva, Vesti / Datum: jul 23, 2015

Preključe je Evropski sud za ljudska prava (ECHR) presudio jednoglasno u slučaju Oliari i drugi protiv Italije, da Italija krši Član 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima jer ne pruža bilo koji oblik pravnog priznanja istopolnim parovima


Ovo je revolucionarna presuda ne samo za Italiju, već i za celu Evropu, budući da je ovo prvi put da je Evropski sud za ljudska prava doneo presudu da se prava istopolnih zajednica moraju zakonski priznati. Veće suda je pozvalo italijansku vladu da prepozna civilno ili registrovano partnerstvo, kako bi time rešili pomenuti problem nejednakosti.

20_echr_r_w-1024x576

Foto via creative commons

Ovom presudom Italija mora odogovoriti na neravnotežu između zakona i realnosti koja postoji u državi i pružiti dovoljnu pravnu zaštitu istopolnim partnerima koji žele da budu pravno priznati. U presudi se navodi da je italijanski Ustavni sud ranije ukazao na potrebu da se prizna istopolno partnerstvo u slučaju vođenom 2010. godine i da obećanja vlade nisu ispunjena.

ILGA-Europe toplo pozdravlja ovu odluku i iščekuje da će italijanska vlada uskoro izvršiti donesenu presudu.

Paulo Corte-Real, kopredsedavajući Izvršnog odbora ILGA-Europe, rekao je da je „ova presuda poziv za hitnu akciju u Italiji. Pozitivno mišljenje javnog mnjenja i politička podrška koja je bila toliko očigledna u Italiji tokom referenduma za bračnu jednakost u Irskoj obećavalo je da će do jedne ovakve odluke doći do leta. Jako smo bili razočarani parlamentarnim odgođanjem za jesen. Ova odluka jasno kaže da italijanski političari moraju delovati brzo – i odlučno.“

Iako je presuda Oliari i drugi samo pravno obavezujuća za Italiju, to signalizuje značajan razvoj u pristupu Evropskog suda za ljudska prava, koji sada potvrđuje bitnost prepoznavanja prava istopolnih parova. Sud je istakao da 24 od 47 zemalja članica Veća Evrope prepoznaje i štiti prava istopolnih parova i da se ovaj trend jednostavno ne može ignorisati. Ova presuda pruža LGBTI aktivistima i aktivistkinjama snažne argumente za zaštitu u državama članicama Veća Evrope koje ne prepoznaju istopolne parove.

Joyce Hamilton, kopredsedavajuća Izvršnog odbora ILGA-Europe je izjavila da se zaista nada da će ova presuda ubrzati proces pravnog priznavanja istopolnih zajednica ne samo u Italiji, nego i u druge 22 zemalje članice Veća Evrope, koje trenutno pravno ne priznaju istopolne zajednice. „Mi ohrabrujemo političare i zakonodavce u tim zemljama da razmisle o presudi i realnosti života istopolnih zajednica i stanu na stranu jednakosti, poštovanja i dostojanstva za sve parove.“

Izvor: Sarajevski otvoreni centar

Na naslovnici igre FIFA 16 prvi put u istoriji naći će se dve fudbalerke!

Kategorija: Sport / Datum: jul 22, 2015

Aleks Morgan reprezentativka nacionalnog fudbalskog tima Amerike i Kristina Sinkler kanadska fudbalska reprezentativka pojaviće se zajedno sa Lionel Mesijem na naslovnici FIFA 16


FIFA-16-US-Cover-720x912

Aleks Morgan reprezentativka nacionalnog fudbalskog tima Amerike i Kristina Sinkler kanadska fudbalska reprezentativka pojaviće se zajedno sa Lionel Mesijem na naslovnici FIFA 16 u njihovim zemljama, najavio je pre dva dana Eletronic Arts. Biće to prvi put da se žene sportiskinje nađu na naslovnici FIFA igre u Severnoj Americi.

Morgan kaže da joj izgled omota FIFA 16 pričinjava izuzetnu čast, dodajući: „Poznajem ljude širom sveta koji igraju ovu igru i stvarno sam jako uzbuđena što je FIFA stavila u fokus ženski fudbal“.

Sinkler takođe govori uzbuđeno: „Oduševljena sam što EA Sports slavi fudbalerke u FIFA 16. Moje pojavljivanje u igri zajedno sa Aleks veoma je posebno za mene sa druge strane čini jedan uzbudljiv korak za žene u sportu“.

FIFA-16-Canada-Cover-720x896

Ranije ove godine, EA je najavio pojavljivanje fudbalerki u FIFI 16, prvi put u istoriji franšize. „Do toga je došlo iz više razloga“, izjavio je Dejvid Ruter iz FIFA. „Razmišljali smo o tome da uvedemo ženske timove u narednim godinama. Kao što ste znali ili niste, postojala je peticija za uvođenjem žena u igru, a ja sam imao dovoljno sreće da budem otac dve fenomenalne devojčice koje igraju FIFA i koje su me neprekidno pitale zašto one ne mogu da igraju kao žene.“

„Uvek smo smatali da postoje stvari koje je prethodno bilo potrebno ugraditi u igru – pasovi, šutevi – ali jasno je da sada imamo mogućnosti da u timskoj igri dostignemo nivo na kome zaista možete da osetite autentičnu, pravičnu, žensku igru.“

Australijska verzija FIFA 16 takođe na naslovnici ima fudbalerku. Štef Ketli, pobednica ankete fanova sprovedene ranije, pojavljuje se pored Mesija.

FIFA 16 izlazi 22. septembra u Severnoj Americi, 24. septembra u Australiji a 25. septembra u Velikoj Britaniji za PlayStation 4, PlayStation 3, Xbox One, Xbox 360, i PC.

Pogledajte video:

Prevod: DB
Izvor: ign.com