Mesečne arhive: april 2015

U Beogradu juče održan prvi Lezbejski marš

Kategorija: Vesti / Datum: april 20, 2015

Lezbejsko proleće, četvorodnevni događaj koji je okupio više od sto žena iz Srbije, regiona i sveta završio se u nedelju, 19. aprila, prvim Lezbejskim maršom na Balkanu


Manifestacija Lezbejsko proleće otvorena je 16. aprila i trajala je do nedelje. Prva tri dana programa koji se dešavao u prostorijama Magacina u Kraljevića Marka bila su ispunjena raznovrsnim sadržajem sa lezbejskom i feminističkom tematikom: izložbom fotografija, projekcijama filmova, diskusijama, radionicama i žurkama.

7b5a6c4bd105cb78463a4e315397ccc1

Foto: M. Šimpraga

 

Poslednjeg dana bio je organizovan prvi Lezbejski marš na ovim prostorima. Bio je organizovan isključivo za žene i okupio je oko stotinu žena, uključujući i Romkinje iz Niša i Novog Bečeja, te aktivistkinje iz Francuske lezbejske mreže koje su zajedno hodale ulicama Beograda prvi put isključivo za lezbejska prava i vidljivost lezbejki u društvu.

“Program Lezbejskog proleća je trajao četiri dana iz potrebe da nađemo vreme i otvorimo prostor za lezbejke odavde, iz regiona i Evrope da se druže, razmenjuju iskustva i znanja. Tematski lezbejski događaji ovakve sadržine i obima ne postoje na našim prostorima i bilo nam je bitno da omogućimo ovaj prostor za ovakvu vrstu povezivanja. Lezbejski marš koji predstavlja vrhunac programa Lezbejskog proleća smo organizovale jer smatramo da su lezbejke generalno višestruko nevidljive u društvu. Mi smo tu, na protestima, a nema nas. Na radničkim protestima, na ženskim protestima, na Prajdu… Nigde nema lezbejki i uvek je neka druga scena u prvom planu. Izuzetno je važno da žene generalno, prvenstveno lezbejke, a onda i sve drugarice koje su heteroseksualne, biseksualne, kvir, zauzmu javni prostor same”, govori Ana Pandej, aktivistkinja i jedna od organizatorki Lezbejskog proleća.

Posle marša oko sto žena okupilo se u CZKD-u gde su aktivistkinje pročitale pesmu Čarne Ćosić: Lutkice za devojčice

Posle marša oko sto žena okupilo se u CZKD-u gde su aktivistkinje pročitale pesmu Čarne Ćosić: Lutkice za devojčice

“Kroz istoriju gej, lezbejskog i trans pokreta imamo primere dešavanja u kojima uvek postoji glorifikacija muškaraca, a žene su odrađivale najveći deo organizacionih stvari. Ovim primerom, mi smo rekle ‘Ne’ – želimo da budemo vidljive i da osvajamo javne prostore i ulicu, i to smo i uradile prethodna četiri dana. Ponudile smo bogat program gde smo razmenjivale kulturne i društveno važne teme po pitanju ženske i prvenstveno lezbejske egzistencije, borbe i otpora. Pokrenule smo priču višestruke marginalizacije: imale smo panele na temu Romkinja lezbejki, i gošće iz inostranstva koje su sa nama podelile svoje utiske koji nam govore da, iako mislimo da je tamo negde život možda lepši, mi zajedno sve preživljamo situacije nevidljivosti i nasilja. Mi ovim dešavanjima progovaramo da to nećemo više da trpimo. Današnjim izlaskom na ulicu pokazujemo da nismo uvezene sa Zapada, mi postojimo u ovoj zemlji, mi smo građanke ovog društva i mi gradimo ovo društvo i trudimo se da se navikne na promene. Promene su tu kada ljudi shvate koliko je politička opresija vezana za žene, a onda tek za lezbejke u stvari sveprisutna.

Dodela godišnjih nagrada Koalicije protiv diskriminacije

Kategorija: Vesti / Datum: april 15, 2015

zaglavljelogos5

Svečana dodela nagrada pojedincima koji su u toku 2014. godine značajno doprineli borbi protiv diskriminacije i razvoju kulture tolerancije u Srbiji biće održana u utorak, 21. aprila 2015. u prostorijama Medija Centra Beograd (Terazije 3, I sprat), sa početkom u 10:00 časova


Nagradu dodeljuje Koalicija protiv diskriminacije, koju čine Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, CHRIS – Mreža odbora za ljudska prava, Udruženje studenata sa hendikepom, Gayten LGBT, Praxis i Regionalni centar za manjine.

Nagrade se dodeljuju jednom godišnje, osobama, institucijama ili organizacijama koje su se u prethodnoj godini istakle u odbrani, zagovaranju i promociji kulture ljudskih prava i jednakosti u Srbiji, i to u sledećih pet kategorija: javna vlast, civilno društvo, mediji, biznis sektor i javna ličnost.

Članice Koalicije su složne u oceni da, uprkos uspešnom i mirnom Prajdu 2014, u Srbiji i dalje ima puno posla u sferi izgradnje otvorenog i tolerantnog društva koje je zasnovano na principima ustavne demokratije.

Pozivamo sve zainteresovane medije, organizacije i pojedince, a naročito one koji su prethodnih godina dobili nagradu Koalicije, da svojim prisustvom uveličaju svečanost.

Najava: Lezbejsko proleće u Beogradu od 16. do 19. aprila

Kategorija: Vesti / Datum: april 14, 2015

Pozivamo vas da se pridružite Lezbejskom proleću, četvorodnevnom događaju u Beogradu koji će trajati od 16. do 19. aprila


Mi smo grupa grassroots lezbejki, prijateljica, aktivistkinja iz različitih grupa iz Srbije i BiH i želimo da ovog aprila Lezbejsko proleće zaista procveta! Naš rad je zasnovan na feminističkim i volonterskim principima. Želimo da stanemo na put patrijarhatu i lezbofobiji i da obeležimo 25 godina postojanja lezbejskog pokreta u Srbiji!

plakatFINAL (1)

Želimo da ovaj događaj okupi lezbejke iz unutrašnjosti, regiona i sveta kako bismo razmenile energiju i osnažile se međusobno, takođe, kako bismo stvorile prostor da razmenimo znanje i iskustvo koje imamo u vezi sa našim lezbejskim identitetom, političkim akcijama i lezbejskom kulturom!

Događaj će takođe okupiti i nemali broj žena iz inostranstva u okviru Svetskog marša žena koje će sa nama podeliti izazove sa kojima se one susreću u svojim lokalnim sredinama i sa kojima ćemo imati prilike da razmenimo iskustva i znanja koja imamo.

Sve smo svesne da su društvene okolnosti u Srbiji veoma negativne kada je reč o lezbejkama – suočavamo se sa konstantnom lezbofobijom, napadi na lezbejke su učestali, i potencijalno je opasno držati se za ruke na javnim mestima ili ispoljavati blistkost.

Cilj Lezbejskog proleća jeste da se osnaže lezbejke i da se stvori i ojača lezbejska mreža u Evropi, kao i da se poveća vidljivost lezbejki kroz promociju lezbejske kulture.

Program će obuhvatati niz radionica gde ćemo razgovarati o počecima lezbejskog pokretau zemljama bivše Jugoslavije, u regionu i Evropi. Govorićemo o izazovima sa kojima smo se susretale i lekcijama koje smo naučile,o tome kuda i na koje načine želimo dalje da utičemo na osnaživanje lezbejkii smanjenju patrijarhalnih i homofobičnih uslova u kojima živimo.

Takođe, biće organizovane izložbe fotografija umetnica lezbejki, fudbal i druge sportske aktivnosti za žene koje žele da se rekreiraju. Uveče će nas očekivati bogat muzički program tokom koga će nam muziku puštati lezbejke DJ-ke!

Lezbejsko proleće je organizovano u saradnji sa neformalnom grupom Vještice, uz podršku Rekonstrukcije Ženski Fond, Befem-a, Labrisa – organizacije za lezbejska ljudska prava i People’s Hostela.

Još jednom, pozivamo vas da budete deo našeg zajedničkog Lezbejskog proleća, da zajedno sa nama učestvujete u programu i doprinesete ideji da biti lezbejka u Srbiji ne bude sramota, već sreća!

Više informacija možete dobiti ako nam pišete na mail lezbejskoproljece@gmail.com

Proleće više nikada neće biti isto.

Vijetnamska blogerka braniteljka ljudskih prava godine

Kategorija: Vesti / Datum: april 11, 2015

STOKHOLM – Vijetnamska blogerka Ngujen Ngok Nu Kujn dobitnica je nagrade Braniteljka ljudskih prava godine (Civil Rights Defender), objavljeno je na jučerašnjoj ceremoniji u Stokholmu


Ovu nagradu dodeljuje međunarodna organizacija Branitelji ljudskih prava (Civil Rights Defenders – CRD), a ceremonija je priređena na kraju manifestacije Dani branitelja ljudskih prava, koja se održala ove nedelje u Stokholmu i na kojoj je učestvovalo više od 160 branitelja ljudskih prava iz 35 zemalja sveta.

Foto: Civil Rights Defenders

Foto: Civil Rights Defenders

U obrazloženju nagrade navodi se da je Ngujen Ngok Nu Kujn, koja bloguje pod imenom Me Nam (Majka pečurka), od početka njenog rada 2006. godine proganjana, zatvarana, mučena i maltretirana.

Vijetnamska policija je 2009. godine odvela iz njenog doma, ostavivši njenu dvogodišnju ćerku samu i optužila je po kontroverznom članu 258 krivičnog zakona Vijetnama „za zloupotrebu demokratskih sloboda“.

U zatvoru je provela oko 10 dana bez suđenja.

Posle toga je izgubila posao i oduzet joj je pasoš, ali je ona nastavila da bloguje i da bude koordinatorka mreže blogera iz Vijetnama, s kojima i dalje piše o ljudskim pravima u zemlji i svetu.

Osim toga, Kujn se zalaže i za oslobađanje političkih zatvorenika.

„Uprkos velikom ličnom riziku, ona se uvek trudi da se zalaže za one koji nisu u stanju da to čine. Ona je i dalje aktivistkinja koja je na stalnom udaru vlasti i u tim uslovima ostaje značajno ime u svetu ljudskih prava“, navodi se u obrazloženju nagrade.

Predstavnik Komiteta za zaštitu novinara Šon Krispin rekao je da će ova nagrada pomoći Kujn da se za nju čuje u svetu.

„Ngujen Ngok Nu Kujn je dugo predvodila opasni svet blogovanja u Vijetnamu, koja je stalno progonjena, i hrabro je rizikovala ličnu bezbednost zarad slobode medija. Njeno beskompromisno izveštavanje i komentarisanje događaja napravili su od nje uzora za blogere koji se suprotstavljaju cenzuri vlasti“, rekao je Krispin.

Kujn je kazala da je posle hapšenja odlučila da prestane da bloguje da bi zaštitila porodicu, ali da joj savest nije to dozvolila.

„Savest me budila noću i podsećala me na sve što sam videla. Svaki put kada bih pogledala svoju ćerku, uvek sam se zapitala da li će imati normalan život kad odraste. I odgovor je uvek bio ‘ne’. Tada sam nastavila da blogujem… i shvatila sam da imam glas koji se čuje daleko. I ne samo to, odlučila sam i da branim ljudska prava, da živim smislen život kao časno ljudsko biće“, rekla je Kujn.

Ona nije prisustvovala ceremoniji zato što joj nije dozvoljeno da napusti Vijetnam.

Manifestacija Dani branitelja ljudskih prava namenjena je osnaživanju aktivista koji se nalaze u opasnosti širom sveta i koji se bore za slobodnija društva i opšta ljudska prava. Oni su na raznim radionicama, panelima i diskusijama učili bolje načine kako da se bore za svoja prava, kao i kako da potraže međunarodnu pomoć u slučaju potrebe. Osim aktivista, na panelima su učestvovali i drugi stručnjaci, kao i mediji.

Tokom manifestacije obeležen je i 8. april, međunarodni dan Roma.

Među učesnicima bilo je oko 20 aktivista iz Srbije, ali i onih iz zemalja Balkana, kao i Ugande, Butana, Kambodže, Laosa, Butana, Vijetnama, Rusije, Belorusije i drugih.

Nagradu Braniteljke ljudskih prava godine dobila je pre dve godine predsednica Fonda za humanitarno pravo iz Srbije Nataša Kandić.

Izvor: RTV

U četvrtak 9. aprila 2015. predstavljanje predloga javnih politika u Narodnoj skupštini

Kategorija: Vesti / Datum: april 7, 2015

zaglavljelogos1

Organizacije Labris i Forum za etničke odnose, u saradnji sa Odborom za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine Republike Srbije, u četvrtak, 9. aprila 2015. u 13 časova u zgradi Narodne skupštine, organizuju okrugli sto na kome će biti predstavljene javne politike u oblasti zaštite prava i poboljšanja kvaliteta života LGBT građana i građanki


Tokom prethodne godine, organizacije civilnog društva za zaštitu ljudskih prava iz Srbije, izradile su predloge javnih politika u oblasti: Pristup pravdi i vladavina prava; Bezbednost, prevencija nasilja i borba protiv nasilja; Zabrana diskriminacije; Obrazovanje i socio-ekonomska stabilnost; LGBT kultura i identiteti.

Predloge javnih politika u oblasti Zabrana diskriminacije i Obrazovanje i socio-ekonomska stabilnost u četvrtak, 9. aprila će predstaviti: Jelena Ćurčić – Siguran puls mladih, Dragana Todorović – Labris, Marko Ilić – Inicijativa mladih za ljudska prava, Jelena Vidić – Gejten LGBT.

Skup će otvoriti Meho Omerović, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine Republike Srbije.

Na okruglom stolu, 27. marta 2015. predstavljeni su združeno predlozi javnih politika iz oblasti: Pristup pravdi i vladavina prava kao i bezbednost, prevencija nasilja i borba protiv nasilja dok je poseban akcenat stavljen na pitanje položaja i bezbednosti trans zajednice u Srbiji.

Skupu je prisustovalo preko 40 predstavnika/ca nezavisnih institucija, ambasada i delegacije EU, ministarstava, ali i poslanika/ca i predstavnika/ca civilnog sektora i medija a predloge javnih politika su predstavili Danilo Ćurčić iz YUCOM –a, Jovana Stopić iz Beogradskog centra za ljudska prava, Tijana Vojinović iz Centra za evroatlanske studije i Jelena Vidić iz organizacije Gejten LGBT.

Predlozi javnih politika nastali su sa ciljem identifikacije ključnih problema i potreba LGBT populacije u Srbiji i predstavljaju ponuđena rešenja na neke od gorućih problema.

Izrada predloga javnih politika su deo projekta „LGBT put do institucija – premošćavanje jaza“ koje zajedno sa partnerskim organizacijama, sprovode Labris i Forum za etničke odnose, a koji ima za cilj uspostavljanje održive i trajne saradnje između LGBT organizacija i institucija relevantnih za zaštitu ljudskih prava. Projekat je podržan od Ambasade Kraljevine Holandije i Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu i NDI (Nacionalnog demokratskog instituta).

Mreža žena protiv nasilja: Reagujmo dok ne bude kasno!

Kategorija: Vesti / Datum: april 6, 2015

Saopštenje za javnost

04.04.2015.


Obraćamo se javnosti potrešene vešću o ubistvu Z.K. (26 god.), koju je u Jagodini na smrt pretukao suprug S.K. (29 god.), dok je njihovo dvoje maloletne dece bilo u susednoj sobi. U 2015. godini, u Srbiji, svake nedelje je jedna žena ubijena od strane muškog člana porodice ili od strane njoj poznatog lica[1], a strahujemo da je ovaj broj i veći jer nisu svi slučajevi femicida dospeli u medije.

Razočaranje, nevericu i ljutnju izazvala je vest da je jedan od mogućih motiva za ubistvo sumnja na prevaru, izneta u reality show emisiji DNK[2] (TV Pink) u kojoj su ubica i žrtva gostovali pre oko mesec dana. Prenosimo, u pomenutoj emisiji ubijena Z.K., snimljena je s vidnim povredama na licu, svedoče komentari posetilaca internet portala Blica koji je objavio ovu vest[3]. Zašto niko od urednika emisije nije prijavio nadležnim institucijama sumnju da je sada pokojna Z.K. žrtva nasilja, umesto što se, oglušujući se ne samo o novinarsku etiku, već i o zdrav razum, bavio učitavanjem senzacije u muško nasilje prema ženama u svrhu sticanja profita?

stopnasiljupremazenama

Istražujući sadržaj ovih emisija na internet portalu TV Pink o emisiji smo pronašle sledeće: Potraga za istinom i dalje je osnovni lajtmotiv serijala. Sumnje muče mnoge pa je na stotine onih koji čekaju da se njihova priča nađe u emisiji i da se na taj način utvrdi srodstvo ili suprotno, da se demistifikuje nečija prevara.[4] Nije teško shvatiti, ono što autori ove emisije prećutkuju, a to je činjenica da je optužba za prevaru upućena uglavnom ženama. Pregledom DNK emisija dostupnih na YouTube primetno je da se u ovim emisijama pod plaštom novinarstva u karnevalskom stilu publikuju i dramatizuju lična iskustva osoba, da se akteri optužuju za prevaru, promiskuitet i da se naglašavaju informacije koje indirektno upućuju na njihov moral. Dalje, etički i na sve druge načine je nedopustivo da se u ovim emisijama na izjave primoravaju žene koje su bile žrtve (seksualnog) nasilja, a zloupotrebom saglasnosti roditelja, bez zaštite identiteta, snimaju i izlažu javnosti i maloletna deca. Neshvatiljivo i nedopustivo je ne samo emitovanje jedne ovakve emisije na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, već i samo njeno postojanje.

Ovaj slučaj prikazuje kako mediji mogu doprineti obnavljanju i ukorenjivanju predrasuda o muškom nasilju prema ženama. Naime, podržavanjem i isticanjem stava da je žena (nemoralna, promiskuitetna, prevarantkinja) otvara se prostor i publika navodi na stav da je ona svojim ponašanjem provocirala/izazvala/tražila nasilje i sugeriše se da može postojati opravdanje za nasilje. Nema opravdanja za nasilje! Za nasilje je u celosti i uvek odgovoran isključivo nasilnik.

Ne iznenađuje nas činjenica da je u pitanju upravo TV Pink, čiji je voditelj pre nešto više od mesec dana izvršio nasilje nad partnerkom, a potom dobio javni medijski prostor na toj istoj televiziji da opravda, zatraži i dobije podršku za svoje nasilno ponašanje. Televizija Pink, produkcijom emisije DNK, kao i činjenicom da je pomenuti voditelj nastavio sa radom[5], pokazuje visok stepen tolerancije na muško nasilje prema ženama, i spremnost da zarad profita pogazi sve etičke i zakonske norme medijskog izveštavanja.

Dalje, da li su nadležne institucije u Jagodini znale ili mogle imati saznanja o nasilju kome je bila izložena pokojna Z.K. obzirom da se DNK emituje na kanalu s nacionalnom frekvencijom? Ukoliko su nadležne institucije u Jagodini imale saznanja o ovom slučaju, zabrinjavajuća je činjenica da nije usledila reakcija. Naime, 2011. godine u selu Duboka kod Jagodine V.M. (42 god.) bombom je naočigled brojnih svedoka (među kojima je bio i njihov maloletni sin) ubio bivšu suprugu S.B. (41 god.) i sebe. On je dan pre toga izašao iz zatvora gde je bio na izdržavanju kazne zbog nasilja u porodici, potom je bio veštačen od strane nadležnog zdravstvenog centra i procenjen kao bezbedan po sebe i druge. Kada će institucije početi da snose odgovornost za propuste u radu?

Zapanjuje nas normalizacija i brutalizacija nasilja, u koju, kako se čini, Srbija kao društvo nezaustavljivo tone.

Mreža Žene protiv nasilja će se obratiti nadležnim institucijama sa zahtevom da se ova emisija ukine. U međuvremenu pozivamo javnost na bojkot ove emisije kao i svih drugih medija koji neadekvatnim izveštavanjem podržavaju predrasude o muškom nasilju prema ženama. Medije pozivamo da se javno ograde i osude ovakav vid izveštavanja, te da bez odlaganja započnu izveštavanje kojim poštuju dostojanstvo i ličnost žrtava nasilja, te neguju društveno odgovorno i istraživačko novinarstvo. Pozivamo nezavisne institucije: Ombudsmana, Povrenicu za zaštitu ravnopravnosti i Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti i pristup informacijama od javnog značaja da se oglase u vezi sa ovim slučajem, a parlament da preispita rad Regulatornog tela za elektronske medije (nekadašnja Radiodifuzna agencija) koji očigledno ne daje nikakve rezultate.

Ni jedna žena manje, ni jedna mrtva više!

U ime Mreže Žene protiv nasilja
Aleksandra Nestorov i Vedrana Lacmanović

Mreža ŽENE PROTIV NASILJA
27 ženskih organizacija koje pružaju usluge ženama koje su preživele muško nasilje u Srbiji
Organizacija za koordinaciju Mrežom:
Autonomni ženski centar
Adresa: Tiršova 5a, Beograd
Теlefon/faks 011/26 87 190
Е-mejl: zene.protiv.nasilja@gmail.com
Internet stranica: www.zeneprotivnasilja.net


[1] Izvor: mediji

[2] G.J. 2015. Brutalno ubistvo: Ucesnik emisije DNK pretukao suprugu na smrt, Blic Online, Beograd 3.04.2015. Dostupno na: http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/547838/BRUTALNO-UBISTVO-Ucesnik-emisije-DNK-pretukao-suprugu-na-smrt Pristupljeno: 03.04.2015.

[3] Emisiju sam gledala sad u utorak 31. – og, zena je imala modrice i oteceni kapak, cak se i sa voditeljkom dokacio. Steta sto niko nije mogao ili zeleo da spreci ovaj zlocin (Maja); Gledao sam emisiju…zena je i tada imala modricu na njenom levom obrazu…(@mare).

[4] Internet portal TV Pink, podrubrika Reality show, DNK. Dostupno na: http://www.rtvpink.com/tvprogram/?category=7 Pristupljeno: 03.04.2015.

[5] Vladimir Stanojević se i dalje nalazi na listi Pink-ovih TV lica: http://www.rtvpink.com/tvlica/tvlica.php?inc=vladaStanojevic.php&title=Vlada%20Stanojevi%E6

Srbija se pridružila globalnom pokretu za zaustavljanje uličnog uznemiravanja žena

Kategorija: Feminizam / Datum: april 6, 2015

06. april 2015, Beograd – Srbija se pridružila međunarodnoj organizaciji Hollaback! koja je prisutna u 32 držve i 92 grada, na 18 svetskih jezika. Uznemiravanje na ulici je najzastupljenije rodno nasilje protiv kojeg ima najmanje zakonskih rešenja


Hollaback! je ujedinjen u cilju zaustavljanja uličnog uznemiravanja nad ženama i LGBTIQ osobama. Istraživanja na globalnom nivou pokazuju da je između 70-90% žena doživelo neki vid uličnog uznemiravanja makar jednom tokom svog života.

„Zalagaćemo se za poboljšanje pravnih propisa u cilju obezbeđivanja sigurnijih javnih prostora za sve, edukovaćemo javnost, sa naglaskom na žene i LGBTIQ osobe, o tome šta sve predstavlja ulično uznemiravanje i kako da ga prepoznaju i kome da ga prijave. Mi imamo moć da zaustavimo ulično uznemiravanje tako što ćemo odreagovati“, navela je Tamara Laketić, pokretačica ove inicijative.

hollaback_1

Hollaback! Srbija tim čine aktivistkinje duboko posvećene zaustavljanju uličnog uznemiravanja kako na lokalnom, tako i na globalnom nivou; one će uređivati sajt gde će sve osobe koje su doživele neki oblik uličnog uznemiravanja moći da javno podele svoje iskustvo i/ili se obrate za pomoć.

„Novi sajtovi se nalaze pod vođstvom dinamičnih, nadahnjujućih i posvećenih aktivistkinja širom sveta koje grade put podizanjem svesti i preduzimanjem akcija oko pitanja uznemiravanja na ulici u svojim zajednicama. Pokretanjem svakog novog sajta šaljemo poruku da je uznemiravanje na ulici problem koji možemo i hoćemo kolektivno da zaustavimo“, izjavila je Debjani Roy, zamenica direktorke ove organizacije.

Pored Srbije, danas sa radom kreću i Hollaback! Amsterdam (Holandija), Hollaback! Barselona (Španija), Hollaback! Univerzitet Djuk (SAD), Hollaback! Flagstaf (SAD), Hollaback! Ajova Siti (SAD), Hollaback! Lahor (Pakistan), Hollaback! Panama (Panama), Hollaback! Piterboro (Kanada), Hollaback! Providens (SAD), Hollaback! Sao Paolo (Brazil), Hollaback! Sidnej (Australija), Hollaback! Univerzitet Zapadna Džordžija (SAD), i Hollaback! Jork (Ujedinjeno Kraljevstvo).

Hollaback! (ihollaback.org) je pokret posvećen zaustavljanju uličnog uznemiravanja koji čini mreža lokalnih aktivistkinja na globalnom nivou. Radimo zajedno da bolje razumemo ulično uznemiravanje, da pokrenemo javnu raspravu i razvijemo inovativne strategije koje će osigurati jednak pristup javnom prostoru.

Uhapšen zbog pljački gejeva, javite se policiji ako ste oštećeni

Kategorija: Vesti / Datum: april 3, 2015

Pripadnici MUP uhapsili su A. S. (34) zbog osnovane sumnje da je od gej muškaraca krao novac, dinare i devize, prethodno stupivši u kontakt sa oštećenima posredstvom društvenih mreža.
593958_razbojnik-foto-mup-srbije_ffKako je saopštio MUP-a, osumnjičeni muškarac se preko društvenih mreža dogovarao sa žrtvama da se vide i potom dolazio u njihove stanove, gde je uz upotrebu fizičke sile krao novac.

Pošto se sumnja da je A. S. počinio više krivičnih dela policija je apelovala na oštećene građane koji ga prepoznaju na fotografiji da se jave Policijskoj upravi Beograda, na telefon 011/279-74-70.

Izvor: Tanjug
Foto: MUP Srbije