Mesečne arhive: april 2015

Lezbejke o kojima priča ceo svet: Njihove dirljive fotografije oduševile su internet

Kategorija: LezKULTura / Datum: april 30, 2015

Dve mame i partnerke iz Severne Karoline Melani i Vanesa Iris Roj, oduševile su internet svojim emotivnim fotografijama koje su objavile na Instagramu.

dvemame

Prema pisanju „Huffington post-a” partnerke su slikale dve fotografije sa razmakom od godinu dana. U januaru 2014. Vanesa Iris je bila trudna, a u januaru 2015. Melani. One su danas ponosne majke malom Džaksu i devojčici Ero. Iako su slike objavljene pre dva meseca, postale su aktualene tek sad kada su ih objavili neki od popularnijih LGBT sajtova.

dvemame1

Na jednoj brazilskoj fejsbuk grupi imale su čak 150.000 lajkova.
– Neverovatno je kada znate da vaša ljubav i porodica inspirišu milione širom sveta – izjavila je Melani za Huffingotn post.

Izvor: Blic

15 knjiga koje bi svaka lezbejka trebalo da pročita

Kategorija: LezKULTura / Datum: april 29, 2015

1. Inferno (Pesnikinjin roman) – Eilen Majls / Inferno (A Poet’s Novel) by Eileen Myles

enhanced-19321-1393871797-9
Zadnjica moje profesorke engleskog je bila prelepa! Prva je rečenica koju ćete pročitati u ovom romanu u centru čije fabule je mlada pesnikinja koja pokušava da razume svoju seksualnost u džungli savremenog Njujorka. A kad pročitate tu prvu rečenicu? Nećete odložiti knjigu do samog kraja.

2. Pepeo – Melinda Lo / Ash by Malinda Lo

enhanced-2252-1393608978-5
U ovoj modernoj verziji pepeljuge, Ash je mlada devojka prepuštena na milost i nemilost svoje okrutne maćehe nakon smrti svog oca. Kao i Pepeljuga, i ona čeka da je izbavi princ, mada je u ovom sučaju reč o dobroj vili nazvanoj Siden. Ipak, njena sreća dobija malo drugačiji smisao kada upozna kraljevu lovkinju Kaisu. Sve bajke bi trebalo da dobiju ovakve prepravke.

3. Pomorandže nisu samo voće – Žanet Vinterson / Oranges Are Not The Only Fruit by Jeanette Winterson

enhanced-23369-1393871858-23
U nagrađivanom delu Vintersonove fokus je na šesnaestogodišnjoj devojci koja zbog žene koju voli napušta dom svojih usvojitelja, evangelista, pripadnika radničke klase u Engleskoj 1960ih. Knjiga i serija koja je nastala po njoj, zapravo su uglavnom bazirani na realnom životu autorke u Akringtonu, Lanksir, Severna Engleska. Iako je pisana u prvom licu, autorka tvrdi da to nije autobiografija u pravom smislu.

Paralelno, njena autobiografija može da se nađe i u must-read knjizi iz 2011. koja se zove „Zašto biti srećna kad se može biti normalna?“

4. Nepodnošljiva lakoća – Porša De Rosi / Unbearable Lightness by Portia De Ross

enhanced-12603-1393961325-1
Sramota teži mnogo više od krvi i mesa jedna je karakteristicčna rečenica ovih must-read memoara glumice Poršie De Rosi, koja se može preporučiti svakome ko se bori sa prihvatanjem sebe. Knjiga opisuje njenu borbu sa anoreksijom, specificne muke koje je imala kao lezbejka u Holivudu, i naravno upoznavanje i ljubav sa Elen DeGeneres.

5. Pečeni zeleni paradajzi – Fani Fleg / Fried Green Tomatoes At The Whistle Stop Cafe by Fannie Flagg

enhanced-3523-1393539556-29
Priča u priči, u kojoj se dve žene sreću u staračkom domu i upoznaju kroz fantastično prepričavanje svog života od strane starije među njima – posebno priča o dve žene koje se zovu Ruth i Idgie. Ako ste videli film, znate već da se dve isprepletane priče odvijaju u različitim epohama – 1920im i 1980im. Spremite kutiju maramica jer će biti suza, a možda možete i da ispečete poneki zeleni paradajz za sebe.

6. Cena soli – Patrišija Hejsmit / The Price Of Salt by Patricia Highsmith

enhanced-6915-1393869915-13
Uzmite Menhetn 1950ih, dodajte prijateljstvo dve usamljene žene koj počinje da cveta i začinite sve to putovanjem s kraja na kraj Amerike, i uskočićete u uzbudljivu igru mačke i miša u koju je uključen i priatni detektiv koga unajmljuje suprug jedne od njih.

Završićete sa romanom Cena soli iz 1952. godine koji je posao popularan među onovremenim lezbejkama zbog rušenja stereotipa o ženskoj homoseksualnosti.

7. Njeno ime je na nebu – Keli Kvindlen / Her Name in the Sky, Kelly Quindlen

enhanced-9538-1393863566-21
Zaljubljivanje u najbolju drugaricu je konfuzno, teško i – neverovatno zastrašujuće. U ovoj knjizi sedamnaestogodišnja Hana se zaljubljuje u svoju drugaricu Bejker. Naravno, to je poslednje što joj treba u maturskoj godini, a osećanja su neverovatno realistično opisana. Iako se priča odnosi na dve lezbejke tinejdžerke, u ovoj knjizi će se prepoznati svako ko je preživeo srednju školu.

8. Džungla Rubyfruit – Rita Mi Braun / Rubyfruit Jungle by Rita Mae Brown

enhanced-21063-1393879617-1
Baunin roman koji se često oslanja na autobiografske elemente je pre svega roman o lezbejskom odrastanju u Americi. Ili, kako to na koricama piše, o tome kako je „biti drugačija i voleti to“. Neustrašiva Moli Bolt koja odrasta u prljavom i sirotinjskom južnjačkom gradiću rano shvata da je privlače devojke i priča prati njene ludorije u pokušaju da nađe sbpe i bude ponosna na ono što jeste. Inače, naziv knjige rubyfruit u lezbejskom slengu znači vagina.

P.S. Ovo je jedan divlji roman o odrastanju za sve divlje devojke.

Izvor: BuzzFeed

O PFLAG-u u Srbiji

Kategorija: Intervju, PFLAG / Datum: april 27, 2015

Intervju sa Jelenom Vasiljević vodila Zorica Mršević 12. marta 2015. godine radi prikupljanja neophodnih, analitički i empirijski potkrepljenih uvida o istoriji i politici PFLAG organizovanja u Srbiji. Tako dobijeni podaci su prezentovani na radionici: Multiple Others: Workshop on the History and Politics of (Post-) Yugoslav LGBT Activism koja ja održana na Centralno evropskom univerzitetu u Budimpešti, od 16. do 19. marta 2015.


Intervjuisala: dr Zorica Mršević

1. Kako je sve počelo? Kako se razvijala ideja, koliko dugo traje njena realizacija, da li je bilo zastoja, prekida i pauza u radu? Sećam se i sama da je ideja da bi roditelji koji su podržali svoju LGBT decu mogli da pomognu podrškom na osnovu sopstvenog iskustva one roditelje koji imaju problem prihvatanja svoje dece manjinske seksualne orijentacije i rodnog identiteta, postojala odavno, još od 70tih godina, još sa prvim organizovanjem aktivizma za LGBT prava u Beogradu i Srbiji. To tada nije imalo nikakvo posebno ime, koristili su se opšti termini, samopomoć, podizanje svesti i sl.

Nastavljajući se na te ranije inicijative, Labris je 2006. godine započeo kampanju „Biti ponosna na svoje roditelje“. Naime, neke lezbejke su imale majke kojima je bila potrebna podrška da prihvate seksualnu orijentaciju svojih ćerki, pa se moguća podrška videla pre svega u onim majkama koje su prhvatile lezbejstvo svojih ćerki. Napravljen je i promotivni spot, koji se još uvek nalazi na Labrisovom sajtu. Ali je tada bio mali odziv. Mali broj roditelja se javio i nije se uspelo tada da se redovno održavaju sastanci i druge aktivnosti grupe, pa se sa time stalo, i fokus se stavio na druge stvari.

Međutim, u Labrisu se osećalo postojanje stalne potrebe za takvim aktivnostima. Novi početak se desio 2014, kada je ranija inicijativa dobila i novi naziv: PFLAG. Za razliku od 2006. godine, sada, počevši od 2014. postoji grupa za podršku roditeljima, a onda je nije bilo, niti u međuperiodu, sve do osnivanja PFLAG inicijative.

2. Kako ste finansirani?

Bivša oficirka za ljudska prava iz Američke amasade u Srbiji, Džudit Lepušic je prepoznala važnost te inicijative. I uz njenu pomoć PFLAG je aplicirao za sredstva američkog Kongresa, i dobio je te prve, početne finansije upravo sa te strane. Osim tog fonda američke ambasade došla su sredstva od Instituta za održive zajednice iz fonda USAID, oni su npr. pokrili troškove sajta, LGBT prijateljske mreže, i za održavanje sastanaka grupa i promotivni materijal. Amerikanci su dakle prvi i za sada jedini prepoznali značaj te grupe u Srbiji. Sredstava iz američkog fonda obezbedile smo do septembra 2015. godine ali grupa PFLAG će nastaviti da deluje, bilo sredstava ili ne, jer je Labris prepoznao svoj interes i posebno, postojanje potrebe, jer je podrška roditeljima neophodna.

3. Kako ste pravno regulisani, tj da li ste registrovani kao posebna NVO?

PFLAG nije registrovan kao posebna organizacija.
eJwj8kK2Logističkih problema ipak nema, jer je Labris ponudio svoje prostorije, i svoje ljudske resurse za vođenje grupe. Kako PFLAG još nije pravno registrovana organizacija, ona funkcioniše na nivou inicijative. Labris je prepoznao potrebu koju imaju roditelji lezbejki, jer svaka od članica ima svoje roditelje, braću sestre, prijatelje, komšije, kolege i sl, koji ih podržavaju, ali ima i onih lezbejki sa kojima to nije slučaj.

Treba reći da u demografskom smislu, to više nije zanemarljiv procenat zainteresovanih. Naime, ako se saberu LGBT osobe i njihovi roditelji, kao i oni koji su sa njima u bliskom srodstvu ili privatno-profesionalno-prijateljskim vezama, broj zainteresovanih se podiže na 40%, koji zbog svoje povezanosti sa LGBT osobama, dele njihovu sudbinu diskriminisanih, marginalizovanih, društveno izolovanih osoba. A to su građani i građanke koji poštuju zakone, plaćaju poreze, koji imaju prava da se njihove potrebe zadovolje i da njihova bezbednost bude zaštićena.

4. Da li imate logističkih problema, sa službenim prostorijama, opremom, plaćanjem režijskih troškova, i ako ih imate, kako ih rešavate? Da li ste imali probleme sa nasiljem, pretnjama, ili drugim vidovima ugrožavanja lične bezbednosti ili bezbednosti vaših aktivnosti i službenih prostorija?

Labris daje svoje resurse. Za sada nemamo takvih problema. PFLAG nema problema sa pretnjama, nasiljem i sl. Jednom rečju, nema ni nasilja, nema ni logističkih problema. To je iz razloga jer se sve aktivnosti organizuju u prostorijama Labrisa, a Labris daje stalnu podršku u vidu resursa. U bezbednosnom smislu, Labris je zaštićen, policija zna za lokaciju i spremna je da pomogne i zaštiti te prostorije, i aktivnosti u njima, i sve nas koje tu radimo.

5. Koliko imate članica/članova?

Ja koordiniram projektom, ali su sve Labrisice angažovane, praktično čitav tim Labrisa je uključen, finansijski administrativno, programiski, logistički u aktivnostima PFLAG-a.

6. Koji su vaši oblici delovanja, koliko često se organizuju sastanci, koliko često radionice, obuke i drugi oblici aktivnosti?

Inicijalno zamišljeno delovanje kreće se u tri oblasti,
1) zastupanje LGBT prava, advokatiranje,
2) edukacija o LGBT pravima, i
3) osnaživanje roditelja i prijatelja LGBT osoba kako bi se priključili radu i delovanje PFLAG organizacije. Zašto edukacija, pa zato što se u PFLAG-u smatra da svi članovi grupe moraju da budu edukovani i senzibilisani, jer sami po sebi mnogi od njih nisu dovoljno edukovani o LGBT pravima, imaju dosta internalizovane homofobije, mizoginije, neznanja, i sl. A glavna ideja je da će oni kasnije edukovati druge ljude iz svoje okoline o tim pravima. A da bi mogli da dođu do nivoa koji je potreban i poželjan za tu edukaciju i zastupanje, oni sami moraju da budu edukovani i to dobro.

Sastanci grupe se organizuju jednom mesečno na kojoj se razmenjuju lična iskustva vezana za autovanje dragih osoba i njihov lični i zajednički proces sazrevanja. O tome je, u ovom momentu, reč mnogo više nego o aktivističkom delovanju.

Od ostalih značajnih aktivnosti treba reći da je prošle (2014) godine nastala Deklaracija i Platforma o unapređenju položaja odoba drugačije seksualne orijentacije. U pisanju Deklaracije i Platforme su svi učestvovali, npr. ženske organizacije, LGBT organizacije, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, aktivistkinje i aktivisti, i saveznice i saveznici, naravno i okupljeni oko PFLAG inicijative.

Takođe, PFLAG svojim aktivnostima i javnim nastupima takođe promoviše rad nezavisnih državnih institucija i zaštitu LGBT prava kroz rad tih institucija.

6. Ko su aktivisti/aktivistkinje a ko saveznice i saveznici?

Saveznici se vide u svima koji žele da pomognu i podrže PFLAG inicijativu, a aktivistkinje su do sada uglavnom majke i sestre i prijateljice LGBT osoba. Do toga je došlo, možda zato što je Labris ženska grupa, pa je to razlog da su se okupile pre svega žene.

Od organizacija, saveznici su uglavnom druge nevladine organizacije koje šire priču o postojanju PFLAGA i pozivaju svoje članstvo da se pridruži PFLAG-u.
Dalje, sve nezavisne institucije su informisane o tome da mogu da pomogu i podrže delovanje grupe tako što će da utiču na donosioce odluke. Oni mogu takođe i da pošalju roditelje LGBT dece koji su im se javili sa svojim problemima i brigama.

7. Kako je PFLAG organizovan, koje su programske opcije i strategije?

Grupa nije hijerahijski organizovana. Koristi Labrisove resurse. Jedan od glavnih ideja je da se aktivistkinje PFLAG grupe podržavaju da samostalno jednog dana kada preuzmu odgovornost za rad i postojanje te grupe, kao i da razviju svoje organizacione modele i organizacionu kulturu i nađu sopstveni način rada koji im najviše odgovara. Sadašnje članice i aktivistkinje PFLAG-a izbegavaju da im Labris nametne svoj oblik rada, jer bi to moglo da sprečava indentifikaciju okupljenih sa PFLAG-om, da je dožive kao svoju organizaciju, već bi moglo da steknu utisak da se radi o nametnutoj strukturi. Zbog toga se Labris drži diskretno prepuštajući njima da dođu do svojih rešenja. Kad se organizacija bude razvila onda će se razviti i oblici delovanja i konkretne programske strategije.

8. Kako koristite internet komunikaciju i prezentacije a kako medije?

Sredstvima dobijenih od Instituta za održive zajednice iz fonda USAIDa , PFLAG grupa je finansirala razivijanje svoje strategije komunikacije, podizanje web sajta i komunikaciju preko društvenih medija, kako bi se širile informacije o radu grupe, i kako bi se stiglo do sve šireg auditorijuma. Za sada te komunikacione aktivnosti obuhvataju slanje vesti medijima, prenošenje medijskih vesti, obaveštavanje o aktivnostima grupe, deljenje afirmativnih tekstova sa drugih portala i jednostavnu komunikacijama sa osobama koje su zainteresove za rad PFLAG grupe i da se pridruže. Koristi se maksimalno sve što može u korišćenju podizanja vidljivosti rada grupe i stimulisanju što većeg broja ljudi da se pridruže.
Napravljene su liste grupa sa kojima se sarađuje.

9. Koje tenzije postoje unutar grupe i izvan grupe?

PFLAG je relativno nova grupa, nije bilo vremena za stvaranje tenzija, tako da tih igrica moći unutar grupe praktično nema, sve je u povoju, nema ni sredstava, ni moći, ni popularnosti, ni potrebe za individualnim ličnim samopromovisanjem, niko za sada ne želi da se nametne drugima, niti ima želje da se preuzme rizik za delovanje te grupe.

10. Ko vas podržava a ko ometa?

Niko ne ometa PFLAG, a podrška se dobija od onih koji su zainteresovani za delovanje te grupe, to su pre svega sami članovi, američka ambasada, NDI, USAID, „Viktory institute LGBT političara“. Zbog sopstvene istorije u svojim zemljama, Amerikanci lako prepoznaju značaj te grupe u Srbiji, i tipično PFLAG način delovanja, koji može da unapredi položaj LGBT populacije u Srbiji.

11. Da li i na koje načine sarađujete s drugim grupama nacionalno, regionalno i internacionalno?

PFLAG nacionalno sarađuje sa svima ko god želi da sarađuje sa nama.

Regionalno, mi smo prva organizacija koja daje podršku roditeljima LGBT osoba u regionu. Možda može da zvuči pomalo neskromno, ali PFLAG Srbija je pokrenula regionalno ideju o neophodnosti podrške roditeljima LGBT dece, čime se podiže vidljivost te teme i šalje se poruka roditeljima LGBT dece, da nisu sami, da ima onih koji osvaruju podršku. Ta ideja je pihvaćena i sada se u Sarajevu npr. redovno rade intervjui sa roditeljima kao skupljanje i objavljivanje primera pozitivnih i inovativnih načina reorganizovanja odnosa roditelja i drugih bliskih srodnika sa LGBTdecom, mladima, prijateljima. Postoje regionalne sporadične inicijative, npr. tu su „Mame“ u Zagrebu, BUKA portal, a Sarajevski otvoreni centar skuplja i objavljuje intervjue sa roditeljima LGBT dece sa idejom da oni koji čitaju shvate da nisu sami i da slične situacije imaju mnogi, kao i do kojih rešenja su došli. Ali niko u regionu još nema organizaciju, grupu, i niko nije počeo da se organizuje na taj način. PFLAG iz Srbije zbog toga komunicira i sa roditeljima iz regiona, npr. iz Bosne, mada je to slabijeg intenziteta, radi se o sporadičnim, pojedinačim slučajevima. NVO „Iskorak“ iz Hrvatske i „Lori“ iz Rijeke su imale projekat u okviru koga su se pravile brošure za rad sa roditeljima LGBT dece, i to su idejni prethodnici PFLAG-a u Srbiji. Regionalno se dopunjujemo u podizanju kapaciteta za samoorganizovanje grupe za podršku roditeljima. Ali svakako, ne želimo da sa pet strana svi rade isto i da se tako troše neracionalno rasursi, npr. da svi rade brošure. Bolje je ako će neko da radi istraživanje, neko brošure, neko intervjue, i sl.

Internacionalno komuniciramo i sarađujemo jedino sa LISTAG iz Turske, PFLAG iz Dejtona, Ohajo, USA i PFLAG grupama iz Kanade, Toronta i Vankuvera.

Sa LISTAG-om su stupili u kontakt kada smo tražile podršku, kontakte, saradnju na nivou Evrope. PFLAG grupe iz Vankuvera i Toronta su se odazvale i kao prvu podršku ponudile da PFLAG u Srbiji može slobodno da prevede i štampa sve njihove brošure ako su nam potrebni. Turska grupa je podelila dokumentarni film „Moje dete“, ali je moguće samo da ga puštamo na sastancima grupe i na Merlinka festivalu (do sada je bio prikazan u Beogradu i Sarajevu), ali nije za prikazivanje široj javnosti u bioskopima. To je dokumentarni film o 6 autentičnih roditelja koji pričaju kako su reagovali na autovanje svoje LGBT dece.

12. Kako se strani model (PFLAG) „transponuje“ u lokalni kontekst?

U svetu je to počelo dosta pre nas, njihovi počeci koji su se dešavali sedamdesetih i osamdesetih, i to je tek sada primenljivo kod nas. Način rada grupa koje deluju je uvek isti, zagovaranje, edukacija, osnaživanje. I taj model se primenjuje svuda, to je internacionalni model koji se primenjuje svuda gde funkcioniše PFLAG, samo je pitanje kada i kako u svakoj sredini. Tek u 2014. i 2015. PFLAG se primenjuje i kod nas u Srbiji.

Bile smo u Americi u studijskoj poseti, gde smo se upoznale sa načinima kako su oni započeli svoj rad, kakve su izazove imali. Shvatile smo da je njihov rad potpuno daleko od našeg konteksta, i ne može da se primeni kod nas. Šta je različito? Oni npr. deluju u crkvi, jer su crkve mesta okupljanja, kao kod nas pijace i kafići. Ako crkva daje podršku toj temi, omogućiće i održavanje tribine i okupljanje roditelja LGBT dece, a ako ne, onda nema takvih aktivnosti. To nema veze sa verom, to nisu religiozne aktivnosti, već je to crkveni humanitarni rad. Posebno treba naglasiti da je kontekst različit, jer njihovo i naše društvo nemaju iste mehanizme, niti je ista funkcionalnost postojećih pravnih mehanizama. Zaštita bezbednosti LGBT osoba i svih koji ih podržavaju je tamo mnogo jača. Tamo gde toga nema, homofobija je slobodnija, vidljivija i nekažnjena. Sve to zavisi od konkretnih državnih mehanizama, krivičnopravnih, socijalnih i ekononmskih.

Postavlja se pitanje implementacija te ideje u našem, balkanskom kontekstu. Kako će se primeniti u Hrvatskoj i Sloveniji koje su članice Evropske unije, a kako će se ta inicijativa razvijati u zamljema kandidatkinjama kao što je npr. Srbija, ili koje teško da će biti skoro u situaciji da budu prisutni u Evropi kao članice Unije, koja je najbolja situacija za razvijanje i jačanje te ideje? Kako stimulisati osobe koje i inače podržavaju LGBT prava i LGBT osobe da se organizuju i daju organizovanu podršku, da li je to kroz pritisak na državu da koristi svoje mehanizme koji postoje, da li da priče sa roditeljima budu javne i da njihovo delovanje da bude javno? Odgovori na sva ta pitanja će se iskristalisati kroz neki naredni period, odgovori na njih su budući odgovori.

13. Koje su lokalne specifičnosti?

Najkraći odgovor je strah. Sve što se dešava prema LGBT populaciji, nasilje, diskriminacija, marginalizacija, pretnje, govor mržnje, javna osuda, izolacija, nesmetani izlivi homofobije, dešava se i prema roditeljima i prijateljima LGBT osoba, koji ih podržavaju.

Karakteristika je takođe nepoštovanje zakona koji već postoje, nemogućnost države da sprovede ono što je već sama donela u vidu zakona i policy documents, što dakle već postoji, i zbog toga se usporava autovanje i članova porodice i samih LGBT osoba, pa samim tim i podršku obema stranama. Specifičnost je postojanje životne, bezbednosne ugroženosti i LGBT ljudi i svih onih koji ih podržavaju, ili su s njima u nekoj vezi. Taj osećaj ugroženosti je vrlo realan i ogleda se i kao strah od javnog delovanja, ali i kao svakodnevni osećaj nebezbednosti. Taj strah je i regionalnog karaktera, nije specifičan samo za Srbiju, ali jeste specifičnost našeg celog regiona u odnosu na Ameriku i neke druge zapadne zemlje.

14. Koje su sličnosti a koje razlike u odnosu na internacionalni koncept?

Različit je društveno politički kontekst delovanja, postojanje ili nepostojanje bitnih elemenata pravne države. Portugalski PFLAG deluje vrlo opušteno potpuno finansijski i politički podržan i nema nikakve opasnosti niti pretnje. Ali Turski LISTAG deluje samo na nivou grupnog delovanja i deljenja informacija članstvu, dok se delovanje na društo tamo teško sprovodi.

15. Koje su vaše inovacije unete u internacionalni koncept?

Mi koristimo internacionalni koncept, ali za sada nemamo nikakav doprinos tom konceptu. Ipak, treba imati na umu da smo mi prva, i za sada jedina grupa organizovana u jednoj pravoslavnoj družavi. Imamo religioznih roditelja. Za sada nismo nailazili na probleme sa religioznošću roditelja zahvaljujući početnoj praksi da ne pričamo o religiji i problemima sa religioznim uverenjima. Niko to nikoga ne pita, niti se pita o nacionalnoj i religijskoj pripadnosti. To je tema koja tek treba da se otvara. Imamo monaha Srpske pravoslavne crkve, koji se redovno javlja, i poklonio nam je ikonu. Neki rabini nas podržavaju. Možda će to naše iskustvo jednog dana biti naš doprinos internacionalnom konceptu.

16. Šta smatrate da su vaše najbolje aktivnosti i najbolji rezultati, šta biste istakli kao „pun pogodak„ vaše grupe?

Najveći dosadašnji uspeh je već i samo nesmetano postojanje grupe, i njeno redovno funkcionisanje i to je dovoljno da bude pun pogodak. Imamo redovne aktivnosti i okupljanja koja su počela pre godinu dana, marta 2014. Recimo, Novi Sad je imao okupljanja roditelja kroz grupu „Izađi“. Nemamo više informacije o njima. Projektno orijentisane grupe prestaju sa radom onda kada prestanu finansije iako potrebe i dalje nastavljaju da postoje, i niko ih više ne zadovoljava. Tu je potrebna istrajnost, naše iskustvo je da se mnogo može uraditi i volonterski, nije neophodan novac za sve.

Osim naše istrajnosti, uspeh je takođe i donošenje Platforme i Deklaracije.

17. Šta je vaše najveće razočaranje, koji su propusti i promašaji, gde i u čemu ste grešili ili ostali bez očekivanih rezultata?

Nema velikih razočaranja. Ipak, ovo je veliki grad, moglo bi se očekivati i više odziva, ali s obzirom na ceo kontekst, zadovoljni smo dosadašnjim odzivom.

18. Šta su naučene lekcije koje će pomoći vaš dalji rad ili rad sličnih grupa u Srbiji i/ili regionu?

Sve je naučena lekcija pošto smo na novom terenu.

19. Kako vidite PFLAG grupu u Srbiji za 5 a kako za 10 godina?

Za 5 godina PFLAG funkcioniše kao ugledna grupa koja ima uticaj na kreiranje javnog mnjenja i donosioce odluka, a za 10 godina, to je jedna mašinerija koja funkcioniše kao vodeća grupa za organizovanje roditeljske i prijateljske podrške LGBT osobama, na nacionalnom, regionalnom i internacionalnom nivou.

20. Koje su vaše poruke LGBT javnosti a koje opštoj javnosti?

PFLAG je tu za vas bilo da je vama potrebna pomoć ili da ste spremni da pomognete drugima.

Zorica Mršević: komentar posle intervjua.

Na naknadno postavljeno pitanje da li se sreću sa intersekcionalnošću (višestrukom diskriminaciom, diskriminacijom po više osnova), odgovor na „prvu loptu“ je bio negativan. Ali je jasno da PFLAG ima stalno iskustva sa tom problematikom višestruke diskriminacije po drugim ličnim svojstvima u kombinaciji sa manjinskom seksualnom orijentacijom. Jednostavno taj termin nije usvojen u svakodnevnom funkcionisanju grupe pa nije došlo do takvog imenovanja poznatih situaciju u svom iskustvu.

Naravno da su momenti presecanja više diskriminacionih osnova redovno prisutni, kao prvo, činjenica je da su većina LGBT članice PFLAG-a žene, kao i većina roditelja i ostalih okupljenih, podržavajućih lica takođe. Žene u srpskom društvu su i dalje obespravljena i diskriminisana politička manjina, o čemu jasno govore godišnji Izveštaji nezavisnih institucja, npr. Poverenice za zaštitu ravnopravnosti. Lezbejke i njihove majke i sestre, glavne su članice PFLAG grupe i daju joj prepoznatljiv rodni pečat svojom dvostrukom diskriminisanošću. Redovno je prisutan problem ženskog siromaštva i nezaposlenosti, beskućništva, jednoroditeljskih porodica, rodno zasnovanog nasilja.

Inače, problem beskućništva je problematika koja je stalno prisutna u radu PFLAG-a kao egzistencijalna pretnja LGBT deci i mladima ako dođe do njihovog odbacivanja od strane roditeljske porodice. Pretnja beskućništvom je takođe jedan od snažnih motivacioni pokretača rada PFLAG-a sa roditeljima sa ciljem da se izbegne najgori porodični scenario u vidu nasilja i odbacivanja.

U Labrisu je oduvek, od samih početaka, negovana puna svest o postojanju specifičnih problema LGBT osoba sa invaliditetom, onih LGBT osoba koji ne pripadaju većinskom narodu, pogotovo romske nacionalnosti, naročito ako su pritom još i siromašni, nezaposleni, transrodni, beskućnici, one koje su preživele nasilje, i sl, pa se taj grupni senzibilitet preneo i na PFLAG koji u tom pogledu deli iste vrednosti i senzibilitet.

Trans* osobe sa svojim specifičnim problemima rodnog identiteta i procesa tranzicije od biološkog ka željenom polu, dodaju nove dimenzije u radu PFLAG grupe, naročito imajući u vidu da su češće od drugih kategorija izložene nasilju i odbacivanju u svojoj porodici. Do povećanog prisustva ove problematike doprineo je i postepeno menjen stav Labrisa prema transmuškarcima u procesu tranzicije.

Poziv na radionicu: Lezbejska ljubav je pravda IV

Kategorija: Vesti / Datum: april 27, 2015

U subotu 2. maja u prostorijama Labrisa održaće se četvrta radionica na temu lezbejskih partnerskih odnosa u okviru ciklusa iskustveno-kreativno-edukativnih radionica pod nazivom „Lezbejska ljubav je pravda“


Tema radionice: Autonomija / granice unutar partnerskih odnosa

11070260_977005792317955_2248766487297062168_n
Koliko nam je potrebno zajedništva, a koliko samostalnosti kada smo u partnerskom odnosu? Šta kada imamo različite potrebe od svoje partnerice, u odnosu na to koliko i kada želimo kontakt, a koliko prostora za sebe? Kako da odgovorno stavljamo granice i naučimo da prepoznajemo i uvažavamo svoje potrebe, mogućnosti i želje? Šta kada osećamo da su nam granice ugrožene od strane druge ili kada ih mi narušavamo?

Dođite da zajedno razmenimo iskustva na ova i druga pitanja, naučimo nešto jedna od druge i dobro se provedemo!

„Lezbejska ljubav je pravda“ je ciklus radionica koji se u periodu od januara do avgusta 2015. godine organizuje u Labrisu, a na temu lezbejskih partnerskih odnosa.

Neke od tema o kojima razgovamo su: kako se upoznajemo, kako održavamo veze na daljinu, po čemu je lezbejska ljubav različita, iskazivanje emocija u odnosu, raskidi, odnosi sa bivšim devojkama, lezbejski seks, emotivna zavisnost, kontrola i nasilje u odnosima, kako se nosimo sa autovanjem, samopovredjivanje, autonomija
unutar odnosa, naša prijateljstva kada smo u odnosu….

Radionice su namenjene svim ženama koje imaju iskustvo lezbejskih odnosa ili teže istim.

Radionice facilitiraju:

Dragana Garić i Tijana Popivoda

Mesto održavanja:

prostorije organizacije Labris

Vreme održavanja prve radionice:

Subota, 2. maj od 12 do 15.30 h

Prijave poslati na:

jelena.vasiljevic@labris.org.rs

Putni troškovi nažalost neće biti refundirani.

Potpisana Platforma ujedinjena LGBT organizacija u Srbiji

Kategorija: Vesti / Datum: april 23, 2015

U beogradskom Medija centru danas, 23. aprila, sedam LGBT organizacija iz cele Srbije obeležilo je 25 godina aktivizma, predstavljanjem i potpisivanjem LGBT Platforme. Platformu su potpisale: Asocijacija Duga, Gayten-LGBT, Izađi, Labris, Queeria centar, Parada Ponosa Beograd i Siguran puls mladih


Potpisivanje Platforme je jedan od najznačajnijih događaja u istoriji LGBT pokreta u Srbiji, ali i na Balkanu, a rezultat je jednogodišnjeg procesa konsultacija i analiza. Platforma je nastala iz potrebe LGBT zajednice da organizacije koje se bore za prava LGBT osoba u toj borbi budu jedinstvene, da definišu međusobnu saradnju, kao i saradnju sa drugim organizacijama koje su fokusirane na poštovanje, ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava.

Labris-01-

Cilj Platforme je koordinisan rad LGBT organizacija na unapređenju kvaliteta života LGBT građana i građanki, u okviru tri prioritetne oblasti:

  1. Saradnja sa državnim organima i institucijama, kao i praćenje i unapređivanje njihovog rada.
  2. Izgradnja i osnaživanje LGBT zajednice, povećanje njene vidljivosti i uključivanje LGBT građana i građanki u društvene tokove i procese donošenja odluka.
  3. Rad sa opštom populacijom u cilju uspostavljanja dijaloga, smanjenja socijalne distance, homofobije, transfobije i drugih oblika diskriminacije.

Potpisivanjem Platforme, LGBT organizacije šalju društvu i institucijama poruku da postoje organizacije koje su saglasne u vezi sa suštinskim potrebama i opštim ciljevima LGBT zajednice, a LGBT osobama da se jedinstveno, organizovano i stalno radi na poboljšanju kvaliteta svakodnevnog života svih građanki i građana.

Osim LGBT organizacija, Platformi su danas pristupile i organizacije YUCOM- Komitet pravnika za ljudska prava, Nacionalni demokratski institut, Hartefakt fond i Civil Rights Defenders. Ovoj inicijativi mogu da pristupe sve organizacije, neformalne grupe, pojedinci i pojedinke, koji prepoznaju vrednosti i ciljeve definisane u Platformi.

Ujedinjeni za LGBT prava

Kategorija: Vesti / Datum: april 22, 2015

LGBT organizacije u Srbiji obeležiće 25 godina aktivizma predstavljanjem i potpisivanjem Platforme koja otvara novo poglavlje u borbi za društvo, u kojem se poštuju prava svih građana i građanki


Platformu će 23. aprila (četvrtak) u 11.00 časova u Medija centru u Beogradu, potpisati organizacije: Asocijacija Duga, Gayten-LGBT, Izađi, Labris, Queeria centar, Parada Ponosa Beograd i Siguran puls mladih.

rainbow-flag1-1200 (1)

Potpisivanje Platforme je jedan od najznačajnijih događaja u istoriji LGBT pokreta u Srbiji. Platforma je nastala iz potrebe LGBT zajednice da organizacije koje se bore za prava LGBT osoba u toj borbi budu jedinstvene, da definišu međusobnu saradnju kao i saradnju sa drugim organizacijama koje su fokusirane na poštovanje, ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava.

Potpisivanjem Platforme, društvu i institucijama, šalje se snažna poruka da postoje organizacije koje su saglasne u vezi sa suštinskim potrebama i opštim ciljevima zajednice, a LGBT osobama da se jedinstveno, organizovano i stalno radi na poboljšanju kvaliteta svakodnevnog života svih građanki i građana.

Ovde možete preuzeti tekst Platforme

Dodeljene godišnje nagrade za borbu protiv diskriminacije za 2014. godinu

Kategorija: Vesti / Datum: april 21, 2015

U beogradskom Medija centru danas, 21. aprila 2015. godine, uručene su nagrade za borbu protiv diskriminacije koje dodeljuje Koalicija protiv diskriminacije


Koalicija protiv diskriminacije ustanovila je „Godišnju nagradu za borbu protiv diskriminacije“ kao priznanje pojedincima, organizacijama, institucijama, kompanijama i medijima koji su u toku jedne godine učinili najviše napora u suzbijanju diskriminacije prema manjinskim i marginalizovanim grupama ili doprineli unapređenju jednakosti svih građana i građanki u Srbiji. O dobitnicima nagrada odlučuju organizacije-članice Koalicije na osnovu predloga koje su joj do kraja 2014. godine, dostavili pojedinci i organizacije.

Foto: Medija centar

Foto: Medija centar

„Nagrade za borbu protiv diskriminacije“, dodeljuju se za izuzetan doprinos u borbi protiv diskriminacije u Srbiji od 2008. godine, i to u pet kategorija:

    • Javna vlast (institucije javne vlasti, poslanici/e, funkcioneri/ke)
    • Organizacije civilnog društva (nvo, sindikati, profesionalna udruženja)
    • Mediji (javna glasila, novinari/ke, profesionalna udruženja)
    • Biznis sektor (preduzeća, poslovni ljudi)
    • Javne ličnosti (umetnici/e, sportisti/kinje, glumci/ice, pevači/ce, političari/ke)

Dobitnici „Nagrade za borbu protiv diskriminacije“ za izuzetan doprinos u borbi protiv diskriminacije u 2014. godini su:

  • Javna vlast – Odeljenje za javni red i mir policijske uprave za grad Beograd – Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije
  • Organizacije civilnog društva – Fond za humanitarno pravo
  • Mediji – Jutarnji program RT Vojvodina
  • Biznis sektor – Mirko Milićević (Dosije studio d.o.o.)
  • Javne ličnosti – Ljubomir Živkov

Koaliciju protiv diskriminacije čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, CHRIS – Mreža odbora za ljudska prava, Udruženje studenata sa hendikepom, Gayten LGBT, Praxis i Regionalni centar za manjine.

Kolumna: Smrt kao dokaz ljubavi

Kategorija: Kolumna / Datum: april 20, 2015

Danas je usred podneva, u centru grada, na svom radnom mestu ubijena još jedna žena. Mislim da je to četrnaesta ubijena žena od početka ove godine. Njen greh je sasvim uobičajen. Odbila je da bude s muškarcem koji joj se ne sviđa


piše: Slavoljupka Pavlović

Mrak. Potpuni mrak. Duboki, apsolutni. Mrak kao zagrobna tišina, bez glasa, uzdaha, uzvika, jecaja. Ponor ispod ponora. A, dno? Ono je visoko iznad naših glava, a pre ponora ispod ponora.

Kampanja UN Women #womenshould u kojoj je korišćena Gugl pretraga #EverydaySexism. Pogledajte: http://owl.li/LHlTd

Kampanja UN Women #womenshould u kojoj je korišćena Gugl pretraga #EverydaySexism. Pogledajte: http://owl.li/LHlTd

E, tako bih ja opisala društvo u kome se smrt slavi kao dokaz ljubavi, u kome je neuzvraćena ljubav samopodrazumevajući razlog da lišiš drugo ljudsko biće života. Čoveče, koliko smo mi sjebano i izopačeno društvo.
Danas je usred podneva, u centru grada, na svom radnom mestu ubijena još jedna žena. Mislim da je to četrnaesta ubijena žena od početka ove godine. Njen greh je sasvim uobičajen. Odbila je da bude s muškarcem koji joj se ne sviđa. Ima i ovih žena koje su ubijene jer su se usudile da napuste muškarce koji su ih zlostavljali i maltretirali. No, na sreću, hvala univerzumu, pa su nam mediji u Srbiji profesionalni i odgovorni, pa nas o ovim temama ne izveštavaju na način da se potresamo i skandalizujemo. Oni to tako lepo romantizuju, tako lepo napišu: Lišio je života zbog neuzvraćene ljubavi, zločin pa iz strasti – grrr, zločin pa iz ljubomore. Uh, pa još kad ubije i sebe, o Beograde, Verona si postao.

I tako, lepo mi dođe da vrisnem! Da me ceo univerzum čuje! Živimo u društvu u kome neko treba da digne glas i da objasni ljudima šta je to ljubav. Ne umem se baš nešto preterano umno i mudro izražavati, pa ću tako jednostavnim rečima ispričati šta je za mene ljubav.

Ja kada nekoga volim želim da taj neko bude srećan, da bude radostan, da bude ispunjen, da se razvija. Želim da mnogo pazim i mazim moje voljeno biće, da ga podstičem, da mu dam podršku, da ga utešim kada ga neko povredi. Ja poštujem moje voljeno biće, takvo kakvo je, sa svim njegovim manama i vrlinama. Kada moje voljeno biće nešto ne želi ili ne može, ja to prihvatam i poštujem. Poštujem granice moga voljenog bića i srećna sam što moje voljeno biće ima toliko poverenja u mene da može bez straha od osude i bez imalo krivice da mi kaže da nešto ne želi ili ne može. Kada moje voljeno biće ima drukčije mišljenje od mene, ja sa ljubavlju i poštovanjem uvažavam njegove argumente. I tad se radujem jer ti suprostavljeni stavovi daju neku novu dimenziju našem odnosu, daju dinamiku. Vežbamo naše umove. I ako moje voljeno biće poželi da ode od mene iz bilo kog razloga, biću jako tužna, ali ja toliko volim moje voljeno biće i puštam ga da ode da prati svoje srce i svoj put. Jer mi ništa nije važnije od toga da moje voljeno biće bude srećno, zadovoljno i ispunjeno. A znam da moje voljeno biće ne može biti srećno, zadovoljno i ispunjeno ako je sa mnom samo zbog navike, straha, krivice ili bilo kog drugog razloga, osim jednake ljubavi koju ja osećam prema svom voljenom biću.

I prosto me je sramota što pišem u ovako opštim mestima i tako banalne stvari, ali činim to jer mi se čini da su ovom društvu potrebne najbazičnije lekcije o ljubavi. Uvažavaj i poštuj tuđe mišljenje, ma koliko bilo suprotno tvome. Poštuj tuđe granice i tuđu autonomiju. Drugoga voli na način kako želiš da tebe vole. Uživaj u različitostima i slavi ih. One će neverovatno snažno oplemeniti tvoju dušu i dati ti nove životne vidike. Obogatiće te. I ovo su lekcije koje su nam potrebne od svakog pojedinačnog doma do najviše politike.

Hajde da slavimo život i ljubav. Hajde da kažemo: ŽIVOTNA RADOST KAO DOKAZ LJUBAVI!!!!!!