Mesečne arhive: mart 2015

PODRŽI PROMENU! Poptiši APEL za ukidanje diskiminatornog sadržaja iz udžbenika

Kategorija: Diskriminacija u udžbenicima, Edukacija / Datum: mart 5, 2015

Podseti nadležno Ministarstvo i institucije na njihovu obavezu – da izmene i ukinu diskriminatorne sadržaje iz udžbenika za srednje škole!

Da li znaš da se u čak 18 slučajeva u 9 srednjoškolskih udžbenika iz biologije, psihologije i medicine nalazi eksplictno diskriminatorni sadržaj čime se krše ne samo ljudska i manjinska prava već i Ustav i niz zakona Republike Srbije?
10828042_448924601926939_3258643146596520989_o

Uloguj se na http://www.diskriminacijaudzbenicima.org.rs

i tvoj email APEL će stići direktno na 30 adresa nadležnih institucija.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je u toku 2011. godine, prema svojim ovlašćenjima formirala radnu grupu za analizu nastavnih planova i programa i nastavnih materijala za osnovnu i srednju školu na osnovu kojih su 10.6.2011. godine date Preporuke Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja RS, Nacionalnom prosvetnom savetu i Zavodu za unapređenje kvaliteta vaspitanja i obrazovanja, a koje su se odnosile na uklanjanje diskriminatornih sadržaja iz nastavnih materijala i prakse i promovisanje tolerancije i poštovanja ljudskih prava.

Te preporuke do današnjeg dana nisu primenjene.

Iz tog razloga je Labris, uz podršku Ambasade Kraljevine Holandije, uradio ponovnu analizu srednjoškolskih udžbenika kako bi se uočilo da li je došlo do nekih izmena i kakvo je trenutno stanje kada je diskriminatorni sadržaj u pitanju.

Istraživanje se vršilo kroz kvalitativnu analizu sadržaja na uzorku od 26 udžbenika iz oblasti psihologije, biologije i oblasti medicine, a koji se koriste u školskoj 2013/2014 godini.

Ministarstvo Prosvete je potpisnik Strategije i Akcionog plana za primenu strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2014. do 2018. godine i obavezao se da ispuni planirane aktivnosti – što do sada još uvek nije učinjeno.

ZAŠTO JE VAŽNO HITNO IZMENITI DISKRIMINATORNI SADRŽAJ:

  • Krše se Ustav i zakoni Republike Srbije
  • Sadržaj nije u skladu sa savremenim tokovima i saznanjima nauke
  • Podržavaju se stereotipi i predrasude u društvu prema LGBT osobama i indirektno podstiče nasilje i diskriminacija prema LGBT osobama
  • Mladim LGBT osobama u osetljivom periodu odrastanja, u adolescenciji, nanosi se emotivna bol i socijalno se isključuju kao bolesni i socijalno devijantni. Na osnovu pokazatelja iz brojnih studija, mlade osobe, zbog odbijanja i nerazumevanja porodice i društva prema njihovoj istopolnoj seksualnoj orijentaciji tokom adolescencije su: 8,4 puta sklonije da pokušaju samoubistvo i 5,9 puta sklonije depresiji
  • Otežava se rad profesorki/profesora koji rade u srednjim školama, a čiji je zadatak rad na toleranciji i poštovanju različitosti kao in rad na prevenciji nasilja u školama

Istorija Labrisa: Očajnički tražeći sestrinstvo, 1995.

Kategorija: 20 godina Labrisa / Datum: mart 3, 2015

Godina prva, 1995.

8. mart 1995. Pančevo. Sastanak ženske mreže. Tema: Reproduktivna prava žena. Na glavnom pančevačkom trgu članice ženskih grupa iz cele umanjene Jugoslavije organizuju protestno stajanje pod nazivom „Protiv zabrane abortusa“. Svaka od nas nosi transparent sa porukom ili nazivom grupa učesnica skupa. Na jednom od transparenata stoji naziv beogradskog gej-lezbejskog lobija – Arkadija. Slučajno ili ipak namerno, uzimam ga.

Ljiljana-Zivkovic00

piše: Ljiljana Živković

U to vreme, u Arkadiji je bilo pet aktivnih članica. I one su u Pančevu i svojim prisustvom podržavaju borbu za ženska ljudska prava. Dok hodamo od pančevačkog ženskog centra Isidora prema glavnom trgu, dve devojke iz Arkadije pozivaju me da hodam pored njih. Nose poruke: Lezbejke za reproduktivna prava žena i Lezbejsko materinstvo.

Ovo je moj drugi susret sa Jelenom i Majom. Šest meseci pre, zadrhtala bih pri pomisli na coming out pred drugim lezbejkama, ali ovo je, ipak, poseban dan. Posle protesta, nas nekoliko prisutnih lezbejki iz Srbije, Vojvodine, sa Kosova i iz Nemačke, zahtevamo od organizatorki skupa prostor za raionicu Lezbejska egzistencija u Jugoslaviji i Nemačkoj. Neke od nas su na ovoj radionici prvi put izašle iz ćutanja.

Zaključci sa radionice:

Lezbejska egzistencija u Nemačkoj:

  • ima više gej nego lezbejskih klubova
  • lezbejke, odbačene od porodice i okoline sele se u veće gradove
  • procentualno najviše lezbejki ima u Berlinu
  • prosveta ne spominje homoseksualnost
  • lezbejke dobijaju podršku od feminističkih organizacija

Šta preduzeti u SRJ?

  • više mesta u medijima
  • obeležiti 27. jun, Dan ponosa lezbejki i gej muškaraca
  • organizovanje i učestvovanje na lezbejskim seminarima
  • osnivanje lezbejskog kluba

Samo dva dana kasnije, 10. marta, na sastanku članica Arkadije, dogovaramo se o pokretanju takozvanog Malog biltena koji bi informisao o dešavanjima u okviru lezbejske sekcije i lezbejskog života uopšte, zatim, otvaranje arhive i rad na projektu Homofobija kao i umrežavanje sa lezbejskim grupama Istočne Evrope.

Na sastanku 17. marta, lezbejska sekcija Arkadije dobija ime Labris, a jedna članica novo prezime.

Arkadiji podnosimo predlog za autonomnost sekcija (samostalne radionice, sastanci i ostale inicijative) uz formiranje i delovanje koordinacionog odbora formiranog od predstavnica i predstavnika dveju sekcija, na kojima bi se razmenjivale informacije vezane za rad samih sekcija, kao i pregled lezbejske i gej scene uopšte, i dogovori oko zajedničkih projekata čiji bi nosilac bila Arkadija.

Nekoliko meseci kasnije Labris je postao autonomna lezbejska grupa.

Jelena, Maja i ja trebalo je da radimo na Malom biltenu. Odustale smo od prvobitne zamisli u trenetku kad smo počele da govorimo o svojim potrebama – šta je to što bismo mi čitale? Sve smo delile istu glad za informacijama iz lezbejskog sveta. Počele smo da sakupljamo tekstove iz domaće i strane štampe i druge literature, i shvatile da ima toliko toga što bi moglo da se prenese u naš bilten. Tekstovi su se gomilali i nisu bili vezani samo za rad Labrisa. Odlučile smo da napravimo prve lezbejske novine. Kako nismo imale budžet za rad, štampale smo tekstove na printeru i uz fotografije pravile kolaže koje smo fotokopirale. Koristile smo prostor Autonomnog ženskog centra. Sastajale smo se svakodnevno, razmenjivale ideje, informacije, upoznavale jedne druge, po prvi put pričale o nekim malim/velikim ličnim tajnama. U Centru smo ostajale do kasno, ponekad i noću.

8mart1995_web

Protestni skup „Reproduktivna prava žena“ u Pančevu 8. mart 1995. godine. Na slici su i osnivačice Labrisa sa transparentima „Lezbejke za ravnopravnost“, „Lezbejsko materinstvo“ i „Arkadija“: Lepa, Jelena, Maja i Ljilja

 

Prvi broj Labris novina izašao je u aprilu 1995. godine. Tiraž je bio 100 primeraka na formatu A4 sa svega pet strana. Reakcije na prvi broj Labris novina među lezbejkama i feministkinjama su bile različite. Mi smo znale da će svaki sledeći broj, sa našim ličnim sazrevanjem i boljom informisanošću, biti kvalitetniji. Tada smo maštale o boljoj tehničkoj opremi, nekim budućim članicama/aktivistkinjama, uličnim demonstracijama za Dan ponosa, velikom lezbejskom centru i mnogim, mnogim drugim stvarima.

Drugi broj Labris novina izašao je u junu 1995. godine. Zahvaljujući ličnoj donaciji Bet Barč, ovog puta imale smo novac za fotokopiranje. Jelena je u fotokopirnicu odnela materijal koji je trebalo da podignemo za dva sata. Međutim, nijedan primerak novina nije bio završen. Radnik je bio zbunjen, a i uplašen, sadržajem.

U ovom broju Labris novina nalazi se prvi zabeleženi tekst o nasilju nad lezbejkama na javnom mestu. Tekst je nosio naslov Napadnute one koje se ne daju u ular.

5. maja 1995. godine između 23 i 23.30 h u vreme snimanja dela dokumentarnog filma kanadske ženske ekipe o ženskim grupama Beograda, pod nazivom Balkansko putovanje, napadnute su verbalno i fizički, četiri članice Labrisa. Napad se desio u ulici Kralja Petra (bivša ulica 7. juli) od strane strojice nasilnika, naoružanih hokej palicama. Pored šutiranja i pesničenja Jeleni i Lepi su s lice strgnute i izgažene naočare.

Posle ove vesti dobile smo pisma podrške od feminističkih i lezbejskih grupa, kao i od pojedinki iz Holandije, Austrije, Amerike, Bosne, Nemačke, Mađarske, Velike Britanije. Meni je posebno draga poruka podrške od Vivien Verkruz iz Holandije koja je stigla 1. jula 1995.:

„Ne možemo više da stojimo u tišini. Ono što stvarno hoću da kažem vama, u bivšoj Jugoslaviji, je sledeće:
Kada ne možete da hodate, MI ĆEMO HODATI,
ako ikada ne budete u stanju da govorite, MI ĆEMO GOVORITI,
kad vas niko ne bude slušao, MI ĆEMO VAS ČUTI,
kad niko ne bude hteo da sa vama podeli vašu strašnu patnju, MI ĆEMO PODELITI.
Naši snovi, strasti, postaće istina, zato što MI NEĆEMO OSTATI NEVIDLJIVE ZA VAS.
Ako ikada odbiju da objave vaše poruke, MI ĆEMO IH OBJAVITI,
bićemo jedne drugima svedokinje.
I neka svet zna da MI POSTOJIMO. I da nikada više nećemo prihvatiti njihovo nasilje nad vama
NIKADA VIŠE NEĆETE HODATI SAME.“

U jednoj od rubrika istog broja, objavljena je vest da je u Sloveniji Vera Kozmik, šefica vladine kancelarje za ženska pitaja, na slovenačkom nacionalnom TV programu izjavila 23. marta 1995. godine da će istopolni brak biti pravno priznat u periodu od naredne dve godine.

Od vesti još stoji da je mađarski Ustavni sud legalizovao, po običajnom pravu, istopoli brak 8. marta 1995. Običajni i formalni brakovi su u Mađarskoj imali isti pravni status. Svaki par, koji stalno živi zajedno i održava seksualne odnose, smatra se bračnim parom po običajnom pravu. Sud je doneo odluku da pravno ograničenje na nekadašnji stav, da je brak, po običajnom pravu „onaj koji postoji između odraslih žena i muškaraca“, neustavan. Sudije su naložile Parlamentu da do 1. marta 1996. izvrši neophodne zakonske promene radi primene prava na istopolni brak. Na kraju je sud ipak odlučio da je formalni brak namenjen samo heteroseksualnim parovima.

Ove vesti navodim da bih pokušala da vam približim nadu koju su one budile kod nas početnica, u to vreme.

I drugi broj Labris novina štampan je na formatu A4 što je postalo pravilo, imao je dve strane više od prethodnog, a osim toga i više naslova.

27. jun 1995. Dan ponosa lezbejki i gej muškaraca, obeležen je tribinom zatvorenog tipa u organizaciji Arkadije i Labrisa.

Jedan od ciljeva Labrisa je i pospešivanje razvoja i prezentacije lezbejske kulture. Štampamo dve knjige poezije: Šteficinu Žene u mreži i moju Ravnodušni šumarak, kao i Jeleninu novelu Lady M. Štefica je objavila svoju prvu, ljubičastu knjigu, uz posvetu da će svojim zbirkama poezije popuniti dugin spektar boja. Sve tri knjige štampane su u tiražu od 300 primeraka. Promocija Jelenine i moje knjige bila je u jednom od dva aktuelna gej-lezbejska kluba, Grčkom klubu. Žurka je bila otvorena za sve naše prijateljice, bez obzira, da li su aktivne u lezbejskom, feminističkom pokretu, ili ne.

Ovu godinu završavamo dočekom Nove godine sa devojkama iz Novog Sada u organizaciji Labrisa, u jednom od tada aktuelnih gej i lezbejskih klubova.

Trening za zaposlene u srednjim školama

Kategorija: Edukacija / Datum: mart 3, 2015

Pozivamo vas da učestvujete na treningu – Istopolna orijentacija u nastavnom i savetodavnom radu, koji organizuje Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava. Trening je pre svega namenjen nastavnicama/nastavnicima i stručnim saradnicama/saradnicima, koje/i su zaposlene/i u srednjim školama


Trening će održati od 21. i 22. marta, 2015. u Beogradu/Hotel Park, i obrađivaće sledeće teme:

  • LGBTTIQ terminologija
  • Ljudska prava lezbejki i gejeva
  • Društveni mehanizmi homofobije
  • Coming out
  • Trans egzistenciju
  • Učesnici/e će imati prilike da, u radu sa stručnjakinjama Biljanom Popović i Draganom Ilić, Psihološki prostori, dodatno prošire svoja znanja i veštine. Razgovaraće se o ličnim stavovima vezanim za istopolnu orijentaciju, predrasudama i stereotipima, simulirati će se konkretne situacije rada sa osobama drugačije seksualne orijentacije.

Učešće na treningu je besplatno – troškovi puta, smeštaja i hrane su pokriveni.
Trening je podržan od strane Ambasade Kraljevine Holandije.

U prilogu možete pronaći prijavni obrazac. Ako ste zainteresovani/e, popunjene prijave možete poslati na aleksandra.gavrilovic@labris.org.rs, ili faksom na 011/ 3227 480.

Ukoliko imate dodatnih pitanja, budite slobodne/i da nas kontaktirate. Naš telefon je 062/263 234.

Napomena: Broj učesnica/ka je ograničen. Poziv je otvoren do 17. marta, 2015. godine.

Molimo vas i da informacije o predstojećem treningu prosledite svojim kolegama i koleginicama, za koje smatrate da bi mogli da budu zainteresovani za učešće. Sigurni smo da ćete prepoznati važnost održavanja ovog treninga i svojim prisustvom doprineti njegovoj uspešnoj realizaciji. U tom smislu, radujemo se budućoj saradnji.

prijavni obrazacPrijavni obrazac Agenda treningaAgenda treninga

Stand up show FEMME FRONTAL u Beogradu

Kategorija: Vesti / Datum: mart 2, 2015

Stand up veče FEMME FRONTAL u sastavu komičarki Marine Orsag (HR), Mirande Lončar (BiH) i Jelene Radanović (SRB) održaće se 10. marta u Ben Akiba klubu sa početkom od 20 časova


Turneja pod nazivom FEMME FRONTAL, projekt je stand up komičarki Marine Orsag (HR), Mirande Lončar (BiH) i Jelene Radanović (SRB). One se već godinama bave stand up-om i redovno čuju komentare kako je to muški posao i da nije za njih. Zato su odlučile udružiti svoje snage, uzeti mikrofon u ruke i dokazati svima na ovoj maloj turneji da mogu svojim humorom i više nego parirati bilo kojem kolegi. A kad već dolaze iz raznih država bivše Jugoslavije, poradiće malo i na senzibilizaciji susedskih odnosa. Od nedavno su ove tri žene i Ambasadorke WWF Adria za 2015. godinu, pa će samim tim promovisati i Earth Hour.

stand_up_femme

Rekle su o sebi

Marina Orsag

Marina Orsag, najiskusnija stand up komičarka na Balkanu, u svojoj desetogodišnjoj karijeri za sobom ima preko 1700 odrađenih nastupa u kojima je razveseljavala i publiku i sebe samu uživajući u svakom smijehu publike jer osjećaj kad nasmiješ ljude je, kako kaže, jedan od najljepših na svijetu. Osim u svim državama bivše Jugoslavije, u veljači 2010. nastupa na najstarijem festivalu u Europi, Leicester festival u Engleskoj, te u Londonu gdje je oduševila englesku publiku. Kasnije nastupa i u Budimpešti, Amsterdamu i Barceloni. Osvojene nagrade: Adria Comedy Awards – Najdobar ženski adria stand up komičar 2013, LENT Festival 2014 – prva nagrada publike.

Cinizmom, ironijom i pojednostavljivanjem činjenica dovodi publiku do ekstaze smijeha. Ima metar i želju da naraste. Rođena je par dana nakon nove godine. U horoskopu Jarac, u podznaku ovan. Dupli rogovi joj ne daju mira. Nikad nemre bit na mjestu, stalno su joj crvi u guzici, tako da joj je guza vidla puta. Nada se da će tako biti zauvijek i da neće izgubiti dijete u duši, sazrijevajući svakim danom sve više u glavi.

Jelena Radanović

Jelena je divna mlada dama koja pripreme za veliko spremanje stana počinje tako što ode do katastra da traži nacrt jer ne vidi zidove od haosa. Nakon useljenja u novi stan, mesecima nije raspakovala kutuje, tvrdeći svojim prijateljima da je to ustvari jedan umetnički performans koji dokazuje kako smo robovi savremenog konzumerističkog društva i kako možemo da živimo bez gomile stvari.

Da, Jelena poznaje stručnu terminologiju i ne plaši se da je upotrebi kada je suoče sa realnošću njene lenjosti. Uspešno je upisana na devetu godinu sociologije iako njena mama misli da je Jelena diplomirala još pre dve godine. Jelena ovo objašnjava vremenskom razlikom, jer mama živi na sat vremena vožnje od nje. Mada, ko zna koja je vremenska distanca sa koje vi čitate ovaj tekst, možda je Jelena stvarno diplomirala.

Miranda Lončar

Miranda je samostalna: sama, stalno. Pripadnica (po nekima i osnivačica) ekstremne frakcije hercegovačke manjine u Zagrebu koja se bori protiv zaključavanja smeća u posebnim prostorijama po haustorima. Jer nostalgija je ogromna kad smeća nema niđe ni za lijeka.

Cena ulaznice: 300 dinara
Telefon za rezervacije svakog dana od 12h do 21h: 060 30 60 131
Vrata otvaramo u 20h, program počinje pola sata kasnije u 20:30h.

FB događaj