Mesečne arhive: decembar 2014

LGBT zajednica živi u strahu, neizvesnosti i nevidljivosti

Kategorija: 10. decembar Dan ljudskih prava, Lobiranje / Datum: decembar 10, 2014

Mnogo je dokaza koji ukazuju na to da LGBT zajednica u Srbiji živi u društvu u kom su homofobija, nasilje i diskriminacija široko rasprostranjeni. U takvim uslovima, LGBT zajednica živi u strahu, neizvesnosti i nevidljivosti, kako u privatnoj, tako i u javnoj sferi, što je čini jednom od najmarginalizovanijih društvenih grupa u Srbiji


pišu: Dragana Todorović i Jovanka Todorović

Postoji nedostatak sistematskog pristupa u ispitivanju efektivnosti postojećih antidiskriminacionih zakona, strategija i podzakonskih akata, kao i u analizi onoga što može biti učinjeno u drugim sferama, koje nisu direktno pokrivene postojećim zakonima. Iako postoje dokazi koji ukazuju na to da sporadične inicijative postoje i da se stvari odvijaju u pravcu napretka, te inicijative su retke, malog obima i nekonzistentne su.

labris-protest-beograd

Državne statistike o slučajevima diskriminacije i nasilja na temelju seksualne orijentacije i rodnog identiteta ne postoje, što znači da su nevladini izveštaji jedini izvor takvih informacija. Takođe, ne postoje ankete i istraživanja koje su radile državne vlasti, a većinom ih sprovode nevladine organizacije.

Zakoni u kojima se eksplicitno spominje seksualna orijentacija i/ili rodni identitet su opšti Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o radu, Zakon o visokom obrazovanju, Zakon o javnom informisanju, Zakon o radiodifuziji, Zakon o mladima, amandmani i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju, Zakon o socijalnoj zaštiti, i Zakon o amandmanima i dopunama krivičnog Zakona. No, ti zakoni se ne primenjuju adekvatno.

Broj nasilnih incidenata i slučajeva diskriminacije raste. Iako standardni pravni lekovi za žrtve tih incidenata formalno postoje, u praksi su ti lekovi i procedure često teško i neefektivno dostupni za LGBT populaciju, a karakterišu ih dalja viktimizacija i diskriminacija LGBT populacije.

Srpska legislativa prepoznaje zločin iz mržnje u nedavno usvojenom Zakonu o amandmanima i dopunama Krivičnog zakona. Dok govor mržnje zabranjuje nekoliko postojećih zakona, i dalje je rasprostranjen, što dokazuju brojni nesankcionisani primeri govora mržnje u medijima i izjavama javnih ličnosti, najviše političara.

Slobodu okupljanja garantuje srpska legislativa. No, ovo pravo se konstantno narušavalo u prethodnoj deceniji. Sa izuzetkom Parade ponosa 2010. i 2014. godine koje su bile dozvoljene, Parade ponosa 2009. 2011. 2012. i 2013. zabranile su državne vlasti, pod izgovorom sigurnosnih rizika, što je Ustavni sud proglasio neustavnim. Ovo ostaje kao jedan od najočiglednijih primera kršenja prava LGBT populacije od strane države. Iako je Parada ponosa održana ove godine u centru Beograda, to još uvek ne znači poboljšanje socijalnog ili pravnog statusa LGBT osoba s obzirom na to da je održana pod snažnom zaštitom policije.

f99b8_Parada

Istopolni parovi su potpuno nevidljivi u srpskoj legislativi i drugim merama. Probleme i situacije s kojima se suočavaju istopolni parovi država zanemaruje, kao da istopolni parovi ne postoje, ostavljajući te parove u diskriminisanom položaju u odnosu na ostale parove (kako venčane, tako i nevenčane), u pogledu socijalne sigurnosti, zdravstvenog osiguranja, penzije, nasledstva, roditeljstva, itd.

Iako je promena pola dozvoljena, u potpunosti je neregulisana zakonom, i zavisi od arbitrarnih odluka i promenljivih procedura nametnutih od strane relevantnih institucija i činovnika, što znači da je za nju često potrebno mnogo vremena, a podrazumeva razne vrste poniženja i zlostavljanja.

Novi nacrt Zakona o amandmanima i dopunama Zakona o vansudskim procesima, prema kome je transrodnoj osobi potrebno sudsko dopuštenje da se podvrgne proceduri promene pola, alarmantni je korak unazad, i ako se usvoji, doneće dodatne probleme već teškim, dugim i mukotrpnim procedurama.

Iako Zakon o zabrani diskriminacije i Zakon o radu zabranjuju diskriminaciju zasnovanu na seksualnoj orijentaciji u zaposlenju, diskriminacija i zlostavljanje LGBT osoba i dalje su rasprostranjeni. Situacija je naročito teška za transrodne osobe, pošto u državi ne postoje mere za njihovu zaštitu, zajedno sa veoma neefikasnim procesom zakonskog priznavanja i promene dokumenata, koje može trajati i do godinu dana, a tokom kog perioda osoba ne može naći posao i rizikuje da živi u siromaštvu i kao beskućnik/ca.

Obrazovanje je jedna od oblasti koje država najviše zanemaruje, kada je reč o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu. Nema efikasnih programa, kao ni politika u borbi protiv nasilja. Ne postoje obuke niti programi za podizanje svesti za osoblje u osnovnim i srednjim školama, ni u ustanovama višeg obrazovanja koje bi inicirale i sprovele vlasti. Diskriminativni sadržaj iz udžbenika nije eliminisan, niti je uveden novi sadržaj o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu.

LGBT populacija nema pristup jednakom nivou zdravstvene zaštite. Nema obuka za zaposlene u zdravstvu, a relevantni materijali o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu su uključeni u udžbenike iz medicine, ali u veoma ograničenom obimu. U nekim medicinskim udžbenicima, homoseksualnost se i dalje tretira kao bolest.

Ni zakoni, ni podzakonski akti, politike i druge mere, ne posvećuju pažnju seksualnoj orijentaciji u sportovima, na sportskim događanjima i na sportskim mestima. Iako su homofobija i transfobija, uključujući i nasilje i maltretiranje, prisutne u sportu, nikakve mere nisu preduzete od strane države da se situacija poboljša. Homofobni i transfobni govori na sportskim događajima su i dalje najčešći oblici i manifestacije govora mržnje, koji uvek prolaze nekažnjeno.

Intervju: Kao lezbejki teže mi je da nađem posao

Kategorija: 10. decembar Dan ljudskih prava / Datum: decembar 10, 2014

Izlišno je pričati o pozitivnom pomaku sve dok imamo diskriminaciju unatar jedne manjinske grupacije


Svaka od nas ima pregršt identiteta koji su međusobno isprepleteni u svakodnevnom radu, poslu koji obavljamo, komunikaciju koju vodimo, u našim ljubavnim relacijama, prijateljstvima, u porodici, datoj i stečenoj… Svi identiteti koje nosimo su manje ili više vidljivi, od onih koji su gotovo neprimetni pa sve do onih očiglednih. U zavisnosti od nečijih predrasuda vezanih za naše identitetske manifestacije u javnom ili privatnom prostoru možemo se naći izložene neprijatnostima ili povredama prava. Zato smo našu sagovornicu najpre pitale koliko se oseća izloženom kao lezbejka a koliko kao osoba sa invaliditetom? Kroz koje sve sitaucije moraš da prođeš zbog ova dva identiteta?

– Kao osoba sa invaliditetom osećam se mnogo više izloženom jer je moj invaliditet vidljiv. Kao lezbejka nisam toliko izložena jer sam u „ormaru“ i krijem svoj lezbejski identitet. Predrasude u vezi sa invaliditetom postoje čak i u lezbejskoj zajednici i ona rečenica: može al’ samo u 4 zida, za lezbejku sa invaliditetom znači život dupla 4 zida. Dešava se da neke žene ne žele da se zna da im devojka ima invaliditet. Takođe, dešava se da odbiju bilo šta vezano za partnerski odnos sa jasnim razlogom da je invaliditet tu prisutan i da prosto one to ne mogu. Kao osoba sa invaliditetom i kao lezbejka ja prolazim kroz teške i ružne situacije.

cfs (1)

Koliko su ljudi u tvom okruženju osetljivi na potrebe osobe sa invaliditetom?

– Ukoliko se osvrnem na okolinu ne bih mogla da kažem da su osetljivi i senzibilisani čak šta više zaziru od osoba sa invaliditetom. Kao da se boje da će invaliditet preći na njih. Međutim, kada pomislim na moje prijatelje I uopšte ljude koji su imali prilike da me upoznaju onda mogu da kažem da oni imaju mnogo podrške za osobe sa invaliditetom, odnosno mene. Oni su uvek tu, štagod da mi treba.

Lezbejke su jedna od najnevidljivijih grupacija u Srbiji, čak su nevidljive i u akronimu LGBT. Koliko su ti dostupni lezbejski kulturni i društveni sadržaji u Srbiji kao osobi sa invaliditetom?

– Sve što ima veze sa lezbejskom egzistencijom dostupno mi je putem neta preko drugih lezbejki koje znam i neke od njih su mi jako bliske prijateljice. Doduše ne pojavljujem se baš mnogo u javnom lezbejskom životu jer se ne osećam sigurnom. Nekada je ta nesigurnost eskalirala do razmišljanja da se odreknem tog svog identiteta.

Koliko je lezbejska zajednica u Srbiji osetljiva na potrebe osoba sa invaliditetom? Kako objašnjavaš to da jedna manjinska grupacija diskriminiše drugu po nekom drugom osnovu?

– Mi smo neosetljivi kao društvo za drugo, drugačije za drugog, drugu. Kapaciteti za empatiju našeg društva su prazni.

Pre nekoliko dana istraživanje povodom obeležavanja 3. decembra, dana osoba sa invaliditetom, pokazalo je da je u Srbiji najniža stopa zaposlenosti upravo kod ove grupacije, uprkos tome što je 2013. godine donet Zakon o zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Koja je verovatnoća da na razgovoru za posao „prođeš“ kao lezbejka i osoba sa invaliditetom?

– (Smeh). Šansa za pronalazak posla ravna je nuli. Zvuči mi to kao neki dobar vic. Teže mi je da kao lezbejka nađem posao, kao osobi sa invaliditetom ipak mi je lakše.

Misliš li da je danas situacija drugačija u odnosu na raniji period kada nismo imale zakone niti razne vidove edukacija koje danas imamo? Čini li ti se da ima pomaka u nekom pravcu?

– Generalno situacija je na planu zakona bolja. Postoji Zakon o zabrani diskriminacije, organizuju se lezbejske žurke i kulturna dešavanja. Ove smo godine imale i Paradu ponosa, mediji pišu i emituju vesti koje se tiču lgbt ljudi… Međutim, ja ne vidim da je meni položaj bolji. Mislim da je izlišno pričati o pozitivnom pomaku sve dok imamo diskriminaciju unatar jedne manjinske grupacije.

Odnos predstavnika organa javne vlasti prema diskriminaciji u Srbiji

Kategorija: 10. decembar Dan ljudskih prava / Datum: decembar 10, 2014

* Tekst preuzet iz uvodnog dela Izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Ipsos-a

Republika Srbija je proteklih godina usvojila antidiskriminacioni pravni okvir koji je u velikoj meri usklađen s međunarodnim univerzalnim i evropskim standardima u ovoj oblasti.

Značajan napredak predstavlja donošenje Ustava iz 2006. godine1, koji sadrži širok katalog ljudskih prava, proglašava jednakost i zabranjuje diskriminaciju. Član 21. Ustava propisuje da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije. Prema Ustavu, zabranjena je svaka diskriminacija, bilo neposredna bilo posredna, i to po svakom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Pored toga, Ustav utvrđuje da se diskriminacijom ne smatraju posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koji su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima.

Republika Srbija ratifikovala je sve značajnije međunarodne konvencije o ljudskim pravima kojima se zabranjuje diskriminacija u odnosu na određena prava ili prema određenim kategorijama lica. To su: Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima (1966.)2, Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (1966.)3, Konvencija protiv mučenja i drugih svirepih, nehumanih ili ponižavajućih postupaka ili kazni (1984.)4, Konvencija o pravima deteta (1989.)5, Međunarodna konvencija o pravima osoba sa invaliditetom (2006.)6 i Međunarodna konvencija o zaštiti svih lica od prisilnog nestanka (2006.)7. Na ovoj listi nalaze se i dve specijalizovane konvencije u oblasti diskriminacije – Međunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (1965.)8 i Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (1979.)9.

Srbija je ratifikovala i brojne regionalne međunarodne ugovore, usvojene pod okriljem Saveta Evrope, poput Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina10 i Konvencije o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici.11 Ipak, po svom značaju, ističe se Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda,12 koja u članu 14. i članu 1. Dvanaestog protokola uz ovu konvenciju zabranjuje diskriminaciju po bilo kom ličnom svojstvu. Srpsko antidiskriminaciono zakonodavstvo zasnovano je na standardima utvrđenim u praksi Evropskog suda za ljudska prava kojima se bliže tumači član 14. Evropske konvencije, ali se u velikoj meri oslanja i na odredbe dve EU direktive iz 2000: Direktive o jednakom tretmanu bez obzira na rasno ili etničko poreklo13 i Okvirne direktive za ravnopravan tretman u zapošljavanju i profesiji.14

Načelo jednakosti i zabrana diskriminacije koji su proklamovani Ustavom Republike Srbije i relevantnim međunarodnim normama, dalje su razrađeni u nekoliko antidiskriminacionih zakona. U aprilu 2006. usvojen je prvi antidiskriminacioni zakon – Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom,15 koji je dopunjen Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom.16 Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom predviđa široku definiciju osoba sa invaliditetom, baziranu na savremenom socijalnom modelu invalidnosti. Zakon zabranjuje diskriminaciju u raznim oblastima života i u članu 2. navodi principe na kojima je zasnovan. U pitanju su poštovanje ljudskih prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom i njihovo uključivanje u sve sfere društvenog života na ravnopravnim osnovama, kao i u procese donošenja svih odluka kojima se određuju njihova prava i obaveze. Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji bavi se, između ostalog, podsticajem zapošljavanja radi stvaranja uslova za ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom na tržištu rada, procenom radnih sposobnosti, profesionalnom rehabilitacijom, obavezom zapošljavanja osoba sa invaliditetom, uslovima za osnivanje i rad preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, kao i drugim posebnim oblicima zapošljavanja i radnog angažovanja.

Sveobuhvatan antidiskriminacioni zakon, Zakon o zabrani diskriminacije,17 donet je u martu 2009. godine. Tim zakonom diskriminacijom se označava svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe, kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima (član 2. stav 1.tačka 1). Zakon zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju, povredu načela jednakih prava i obaveza, zabranu pozivanja na odgovornost, udruživanje radi vršenja diskriminacije, govor mržnje, uznemiravanje i ponižavajuće postupanje, a poznaje i teške oblike diskriminacije. Zakon, takođe, priznaje posebne mere koje su „uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u neravnopravnom položaju” (član 14). Zakon reguliše i posebne slučajeve diskriminacije, poput diskriminacije u toku postupka pred organima javne uprave, u oblasti rada ili pružanja javnih usluga i korišćenja objekata i površina.

Značajno je da zakon predviđa uspostavljanje institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti kao nezavisnog, samostalnog i specijalizovanog državnog organa koji ima širok mandat u oblasti unapređenja jednakosti i zabrane diskriminacije u svim oblastima društvenog života. Poverenik ima niz ovlašćenja, ali iz pozicije osobe koja je pretrpela diskriminaciju najrelevantnije ovlašćenje predstavlja primanje i razmatranje pritužbe o diskriminaciji; davanje mišljenja i preporuka u konkretnim slučajevima; informisanje o pravima i mogućnostima pokretanja sudskog postupka ili drugih zaštitnih mera; kao i podnošenje tužbe za zaštitu od diskriminacije.18 Ukratko, Poverenik ima dve glavne uloge: da spreči diskriminaciju i da zaštiti lica od diskriminacije.

Još jedan zakon iz seta antidiskriminacionog zakonodavstva jeste Zakon o ravnopravnosti polova,19 kojim se zabranjuje rodna diskriminacija. Zakon uređuje uspostavljanje jednakih mogućnosti u oblasti zapošljavanja, socijalne i zdravstvene zaštite, porodičnih odnosa, obrazovanja, kulture i sporta, kao i u političkom i javnom životu. Ipak, glavna oblast regulisanja ovog zakona jesu radni odnosi, gde se predviđa da poslodavci moraju voditi evidenciju o polnoj strukturi zaposlenih. Osim toga, poslodavci koji zapošljavaju više od 50 radnika moraju usvojiti plan za sprečavanje neravnomerne zastupljenosti polova među zaposlenima. Pomenuti zakon, takođe, predviđa da trudnoća ne može biti razlog za otpuštanje s posla, ili prepreka za stručno usavršavanje ili napredovanje na poslu. Priznaju se i posebne mere za sprečavanje i otklanjanje diskriminacije po osnovu pola, kao i pravna zaštita onih koji su izloženi diskriminaciji. Štaviše, zakon predviđa posebne programe i mere za žrtve porodičnog nasilja, kao što su obezbeđenje skloništa, pružanje socijalne, pravne i druge pomoći i davanje naknade za žrtve nasilja.20

Konačno, Zakon o zaštiti sloboda i prava nacionalnih manjina21 reguliše način ostvarivanja prava pripadnika nacionalnih manjina. Pripadnicima nacionalnih manjina zakon
omogućava da ostvare svoja Ustavom garantovana prava u demokratskom političkom miljeu, individualno ili u zajednici s drugim članovima svoje etničke grupe. U pitanju su: pravo na nacionalnu pripadnost, pravo na saradnju sa sunarodnicima u zemlji i inostranstvu, pravo na upotrebu maternjeg jezika, pravo na upotrebu nacionalnih simbola i svih drugih prava i rešenja koja štite specifičnost nacionalnih manjina u oblastima od posebnog interesa za njih (upotreba jezika nacionalnih manjina u radu javnih organa i organizacija, obrazovanje i javno informisanje na jezicima nacionalnih manjina, očuvanje i zaštita kulturnog nasleđa itd.). Ovaj zakon predviđa i usvajanje posebnih mera kojima se postiže jednakost, naročito romske zajednice. Zabrana diskriminacije sadržana je u mnogim zakonima kojima se uređuju pojedine oblasti društvenih odnosa, poput Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja,22 Zakona o mladima,23 Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju,24 Zakona o crkvama i verskim zajednicama,25 Zakona o radu,26 Zakona o sportu27 itd. Takođe, krivičnopravna zaštita od diskriminacije uređena je Krivičnim zakonikom Republike Srbije,28 koji sadrži više krivičnihdela u vezi sa zabranom diskriminacije, poput povrede slobode izražavanja nacionalne ili etničke pripadnosti, ispovedanja vere i vršenja verskih obreda, promocije i pozivanje na mržnju, nasilja prema licu ili grupi lica na osnovu nekog njihovog ličnog svojstva i dr. Međutim, iako postojeće zakonodavstvo daje dobru osnovu i uspostavlja dobre mehanizme za zaštitu od diskriminacije, ne treba izgubiti iz vida da se ponašanje, stavovi, stereotipi i predrasude prema određenim marginalizovanim grupama polako menjaju, te je i ostvarenje suštinske jednakosti svih građana u Republici Srbiji još u početnoj fazi.


1. [„Sl. glasnik Republike Srbije”, br. 98/2006]
2. [„Sl. list SFRJ”, бр. 7/1971.]
3. [„Sl. list SFRJ”, бр. 7/1971.]
4. [„Sl. list SFRJ – međunarodni ugovori”, br.9/1991.]
5. [„Sl. list SFRJ – međunarodni ugovori”, br. 15/90.]
6. [„Sl. glasnik Republike Srbije – međunarodni ugovori”, br. 42/2009]
7. [„Sl. glasnik Republike Srbije – međunarodni ugovori”, br. 1/2011.]
8. [„Sl. list SFRJ – međunarodni ugovori”, br. 6/67.]
9. [„Sl. list SFRJ – međunarodni ugovori”, br. 11/81.]
10. [„Sl. list SRJ – međunarodni ugovori”, br. 9/02]
11. [„Sl. glasnik Republike Srbije – međunarodni ugovori”, br. 12/13.]
12. [„Sl. list SCG – međunarodni ugovori”, br. 9/2003, 5/2005, 7/2005 − ispravka i „Sl. glasniku RS – međunarodni ugovori”, br. 12/2010.]
13. [Council Directive 2000/43/EC of 29 June 2000 implementing the principle of equal treatment between persons irrespective of racial or ethnic origin, Official Journal L 180, 19 July 2000.]
14. [Council Directive 2000/78/EC of 27 November 2000 establishing a general framework for equal treatment in employment and occupation, Official Journal L 303, 02 December 2000.]
15. [„Sl. glasnik Republike Srbije”, br. 33/2006. ]
16. [„Sl. glasnik Republike Srbije”, br. 36/2009. ]
17. [„Sl. glasnik Republike Srbije”, br. 22/2009.]
18. [Poverenik, takođe, podnosi redovan izveštaj i posebne godišnje izveštaje Narodnoj skupštini o situaciji u oblasti ravnopravnosti; upozorava javnost o najčešćim, tipičnim i teškim slučajevima diskriminacije; prati sprovođenje zakona i drugih propisa; inicira donošenje ili izmenu zakona i drugih propisa u oblasti diskriminacije; daje mišljenje o pojedinim odredbama tih zakona i propisa; uspostavlja i održava saradnju s organima nadležnim za ravnopravnost i zaštitu ljudskih prava na teritoriji Autonomne Pokrajine i lokalne samouprave; i preporučuje mere jednakosti državnim organima i institucijama.]
19. [19 „Sl. glasnik Republike Srbije”, br. 104/2009.]
20. [Porodični zakon, usvojen 2005. godine, uvodi nekoliko važnih zaštitnih mera u slučaju porodičnog nasilja. „Sl. glasnik Republike Srbije”, br. 18/2005.]
21. [„Sl. glasnik SRJ”, br. 11/2002, „Sl. glasnik SCG“, br. 1/2003, „Sl. glasnik Republike Srbije”, br. 172/2009.]
22. [„Sl. glasnik Republike Srbije”, br. 72/09, 52/2011.]
23. [„Sl. glasnik Republike Srbije”, br. 50/011.]
24. [„Sl. glasnik Republike Srbije”, br. 18/010.]
25. [„Sl. glasnik Republike Srbije”, br. 36/006.]
26. [„Sl. glasnik Republike Srbije”, br. 24/2005, 61/05, 54/2009.]
27. [„Sl. glasnik Republike Srbije”, br. 24/2011.]

Vođenje kroz izložbu SNAPSHOT JEDNAKOSTI u Kući ljudskih prava

Kategorija: Vesti / Datum: decembar 5, 2014

U ponedeljak, 8. decembra od 17 do 19h u Kući ljudskih prava održava se razgovor i javno vođenje kroz izložbu fotografija SNAPSHOT JEDNAKOSTI. Posetioci će tokom vođenja imati priliku da saznaju više o predlogu Zakona o istopolnim partnerstvima u Srbiji


Fotografije prikazuju dirljive trenutke sa istopolnih venčanja u Njujorku, a njihov autor je Goran Veljić, savremenik i svedok sociološke i antropološke promene koju je ovom gradu bračna jednakost donela. Ova izložba je prvi put predstavljena u junu u KC Rex kao deo festivala “Kultura i umetnost u borbi #ZAjednakost” povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv homofobije i transfobije u organizaciji IDAHO Belgrade i podršku UK Parobrod i Ambasade Kraljevine Holandije. Izložba je tada izvedena u pop-up formi i kroz dvočasovni performans “svadbeni banket”, a deo radova kao i dokumentarne fotografije sa performansa su trenutno izložene u Kući ljudskih prava.

Snapshot jednakosti /26.06.2014/ NY1 Minute Weddings Foto: Anđela Grozdanić

Snapshot jednakosti /26.06.2014/ NY1 Minute Weddings Foto: Anđela Grozdanić

„Jedine sfere kroz koje se možemo boriti za bolje društvo ne samo u Srbiji već i šire, jesu pre svega obrazovanje, a potom kultura i umetnost. Umetnost i kultura su oduvek bili jezik koji se svuda razume, alat kojim se jedino može i delovati i koji zaista i sšstinski može da menja društvo… Ako bolje pogledamo, uvođenje bračne jednakosti u Njujorku doprinelo je kako u sferi ostvarivanja osnovnih ljudskih prava, ali i sveukupnom poboljsanju gradskog turizma i ekonomije, a samim tim i standarda života u ovom gradu“, rekao je autor Goran Veljić.

Posetioci će tokom vođenja imati priliku da saznaju više o predlogu Zakona o istopolnim partnerstvima u Srbiji i o svim pozitivnim društvenim promenama koje bi ovaj zakon doneo. Razgovor i vođenje kroz SNAPSHOT JEDNAKOSTI priređuje IDAHO Belgrade u saradnji sa organizacijama YUCOM i Labris. Kada je reč o pitanju bračne jednakosti u Srbiji, organizacija Labris je 2010. godine sa ekspertskim pravnim timom predstavila model Zakona o registrovanim istopolnim zajednicama (koje se razlikuju od braka), a od kada kroz medijsku kampanju „Ljubav je zakon“ i druge aktivnosti radi na njegovom usvajanju koje je usled političkih previranja odloženo za 2017. godinu.

Snapshot jednakosti, Goran Veljić

Snapshot jednakosti, Goran Veljić

„Za 1 minut koliko traje jedno (istopolno) venčanje, proleti i celi život svih onih koji su u istoriji čovečanstva dali doprinos teškoj borbi za jedno od najvažnijih ljudskih prava. U svojim fotografijama Goran Veljić uspeva da iz svih tih života koji za 1 minut prolete pred matičarem zabeleži onaj najznačajniji – trenutak u kojem smo zaista svi jednaki. Kroz „snapshotove“ razmena bračnih zaveta, stavljanja burmi, prvog poljupca – emotivna oluja sa aktera prenosi se na posmatrača. Ali punctum ovih fotografija nije to emotivno uzbuđenje, već svest da je (bračna) jednakost civilizacijska bitka koja mnogim zemljama, kao i u Srbiji, još uvek nije osvojena.“ – iz kataloga izložbe.

Posetite FB event za dodatne informacije.

O Autoru:

Goran Veljić, rođen u Smederevskoj Palanci, bavi se dokumentarnom i političkom fotografijom ceo svoj život. Odlazi u Njujork 2008. godine gde nastavlja da gradi karijeru fotografa od kada o njemu pišu i govore New York Post, Daily News, E!, Splash News i mnogi drugi. Autor je i čuvene fotografije na kojoj Alec Baldwin fizički nasrće na novinara i koju su preneli brojni mediji širom planete. Trenutno je jedan od zvaničnih fotografa NY City Hall-a, gde se održavaju venčanja koja vrlo često traju svega jedan minut. Jedan je od fotografa koji je imao priliku da slika prva legalna venčanja LGBTQI osoba u Njujorku nakon izglasavanja Marriage Equality Act-a 2011. godine. Anin i Nikolin tata, živi i stvara u Njujorku gde je osnovao ageniciju za venčanja NYC 1 MINUTE Weddings.

Feministički principi na internetu

Kategorija: Feminizam / Datum: decembar 4, 2014

Kao feministkinje, kakav internet želimo, i šta treba da uradimo da ga takvim napravimo?


U aprilu 2014. Asocijacija za progresivne komunikacije, APC, organizovala je Globalni sastanak o rodu, seksualnosti i internetu u Port Dicksonu, Malezija, u prisustvu 50 učesnica sa šest kontinenata, gde su se našle aktivistkinje za ženska prava i pitanja roda, LGBTIQ aktivistkinje i aktivisti, članice organizacija za prava u vezi sa internetom i tehnologijom i zagovornice ljudskih prava. Cilj sastanka bilo je premošćivanje prostora između feminističkih/LGBTIQ pokreta i pokreta za prava na internetu, te razmatranje ukrštanja i mogućnosti za partnerstvo.

o-FEMTECHNET-facebook

Postojeća debata o internetu i rodu teži fokusiranju na komponente roda u kojima nedostaju one politike koje bi taj deo interneta uredile, te prestupe koji nastaju kao rezultat toga, kao i povećanju uključenja žena u forume i grupe koje donose odluke. U pokušaju da se na ovom sastanku konverzacija izmeni i proširi, nametnulo se pitanje: ‘Kao feministkinje, kakav internet želimo, i šta treba da uradimo da ga takvim napravimo?’

#ImagineaFeministInternet

Tokom 3 dana, učesnice su diskutovale i debatovale o ukrštanjima roda, seksualnosti i interneta – ne samo kao alatke, već i kao novog vida javnog prostora. Razmišljajući o ovim problemima, učesnice sastanka osmislile su 15 feminističkih principa interneta. Kreirani su tako da budu dokument podložan evoluciji koji informiše ljude o radu i napretku na polju roda i interneta, te utiče na diskusije o kreiranju politika koje se tiču upravljanja internetom.

Pozivamo i vas da se pridružite debati o feminističkim principima interneta. Konektujte se na http://erotics.apc.org ili preko email-a na erotics@apc.org

  1. Feministički internet radi na osnaživanju većeg broja žena i kvir osoba – svim raspoloživim sredstvima napada patrijarhat. To između ostalog uključuje univerzalan, priuštiv, necenzurisan i jednak pristup internetu za sve.
  2. Feministički internet je nastavak, reakcija i produžena ruka naših pokreta i otpora na svim poljima, kako privatnim tako i javnim. Naša agenda je, kao osoba i kolektiva da svi zajedno odlučujemo šta će se publikovati i politizovati na internetu.
  3. Internet je transformativni javni i politički prostor podložan promenama. Ustanovljava nove forme u okviru kojih možemo da zahtevamo, izgrađujemo i izražavamo sebe, svoj rod i svoju seksualnost. Ovo uključuje teritorijalno povezivanje, zahtevanje tačnosti i transparentnosti kao i brojne prilike za izgradnju feminističkog pokreta.
  4. Nasilje – onlajn i visokotehnološko nasilje deo su kontinuuma rodno zasnovanog nasilja. Mizoginični napadi, pretnje, navalentno ponašanje, sprovođenje negativnih politika koje žene i LGBTIQ osobe povređuju, realno je, štetno i alarmantno. Kolektivna je odgovornost da ga lociramo, da mu se suprotstavimo i da ga suzbijamo.
  5. Potrebno je odupreti se religioznoj desnici i drugim ekstremističkim grupama, kao i državnim upravama, u slučaju monopolisanja prava na ućutkivanje feminističkog i LGBTIQ pokreta na nacionalnom i internacionalnom nivou. Moramo iskoristiti snagu interneta da povećamo vidljivost alternativne i različitih iskustava iz života žena i LGBTIQ osoba.
  6. Kao feminističke aktivistkinje, verujemo u izazivanje patrijarhata koji trenutno kontroliše i internet, kao i dovođenje više feministkinja i LGBTIQ osoba u poziciju da donose odluke. Verujemo u demokratizaciju i zakonsku regulaciju interneta i omogućavanje raspolaganja snagom interneta od strane većeg broja različitih ljudi.
  7. Feminističko preispitivanje neoliberalne kapitalističke logike koja rukovodi internetom kritika je za formiranje alternativnih vidova ekonomske snage, izgrađenih na principima jednakosti, solidarnosti i otvorenosti.
  8. Kao feminističke activistkinje, politički smo posvećene kreiranju i eksperimentisanju sa tehnologijom kao otvorenim izvorom (open source) alata i platformi za promovisanje, širenje i deljenje znanja. Omogućavanje i obučavanje svih da te alate koriste centralni je deo naše prakse.
  9. Uloga interneta u širenju ključnih informacija – uključujući one o zdravlju, zadovoljstvu i rizicima – ali i konverzacija o zajedništvu i kulturnim uticajima – esencijalna je i kao takva mora biti podržana i štićena po svaku cenu.
  10. Prismotra bez prekog razloga je alatka patrijarhata, namenjena ograničavanju prava i pristupa informacijama kako na internetu, tako i van njega. Pravo na privatnost i punu kontrolu nad našim datotekama, radi bezbednijeg i otvorenijeg interneta za sve. Jednaka pažnja mora da se posveti privatnoj prismotri na internetu, kao i prismotri od strane privatnih firmi i agencija, kao i samim organima državnih vlasti.
  11. Svako ima pravo da bude zaboravljen na internetu. Ovo uključuje i pravo na pristup datotekama i informacijama koje tamo postavimo, da ih kontrolišemo, da znamo ko i pod kojim uslovima može da im pristupi i da ih obrišemo za uvek. Ipak, ovo pravo treba uravnotežiti sa pravom na pristup informacijama od javnog značaja.
  12. Nezamenljivo je pravo na izbor, izražavanje i eksperimentisanje sa našim seksualnim identitetima na internetu. Anonimnost nam ovo omogućava.
  13. Strogo se protivimo svakom pokušaju vlade i privatnih aktera da kontrolišu, regulišu i uskraćuju pravo na seksualni život, te njegovo izražavanje i praktikovanje na internetu. To prepoznajemo kao deo većeg političkog projekta, moralne diktature, cenzure i stvaranja hijerarhije među građanima/kama u raspolaganju na osnovna prava.
  14. Kao feministkinje i zagovornici prava na internetu, prepoznajemo svoju ulogu u omogućavanju sigurnog, zdravog i informativnog interneta za decu i omladinu. Ovo uključuje i promovisanje bezbednih sajber aktivnosti. Istovremeno prepoznajemo i pravo dece na zdrav razvoj, što uključuje i pozitivne informacije o seksu i seksualnosti, u ključnim tačkama njihovog razvoja. Verujemo da o tome šta je uvredljiv sadržaj treba da se čuje i glas mladih ljudi.
  15. Onlajn pornografiju posmatramo kao i ljudska i radnička prava, koji zahtevaju pristanak, nezavisnost i slobodu izbora. Odbijamo uobičajeno povezivanje konzumenata pornografskog materijala sa nasiljem nad ženama. Odbijamo i etiketiranje svakog seksualnog materijala kao pornografskog, čak i kada je njegova namena edukativna, vezana za izražavanje seksualne orijentacije, rodnog identiteta i manifestovanja istog.

Izvor: http://www.genderit.org/articles/feminist-principles-internet

Žrtvama ratnih silovanja nije mesto u vicevima

Kategorija: Vesti / Datum: decembar 2, 2014

Voditelj Prve srpske televizije Ivan Ivanović je u emisiji koja je emitovana 30. novembra 2014. godine ismevao žrtve silovanja počinjenih tokom i u vezi sa ratom u Bosni i Hercegovini (BiH) i na taj način grubo uvredio hiljade žrtava ovog zločina u BiH. Organizacije za ljudska prava zahtevaju od Prve srpske televizije i Ivana Ivanovića da se javno izvine žrtvama silovanja tokom rata u BiH i da u znak pijeteta prema ovim žrtvama u terminu emisije prikažu film Grbavica, koji govori o sudbini silovanih žena u BiH.

o-RAPE-WOMAN-facebook

Voditelj emisije Veče sa Ivanom Ivanovićem je u delu emisije predviđenom za viceve (8:25 min) rekao: „Od 1995. godine porastao je broj Bosanki koje rađaju decu pre 15. godine. I posle kažu da ’plavi šlemovi’ tamo ništa nisu radili.“

Ivanovićev „vic“ na morbidan i uvredljiv način reinterpretira jednu od najstravičnijih epizoda rata u BiH, prikazujući masovna silovanja devojčica i žena kao šaljivu epizodu angažovanja međunarodnih mirovnih snaga u BiH, uz istovremeno grubo zanemarivanje niza sudski utvrđenih činjenica o žrtvama i razmerama ratnih silovanja žena u BiH.

Organizacije za ljudska prava ukazuju da eventualna Ivanovićeva aluzija na navode o silovanju Bošnjakinja u jednom od srpskih logora tokom rata, od strane pripadnika mirovnih snaga UN koji do sada nisu procesuirani, predstavlja posebnu uvredu za žrtve silovanja kojima je pravda do danas ostala uskraćena.

Autonomni ženski centar
Centar za evroatlantske studije
Centar za kulturnu dekontaminaciju
Civil Rights Defenders
FLIPSUR – Feministička lista protiv silovanja u ratu u zemljama bivše Jugoslavije
Fond za humanitarno pravo
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
Inicijativa mladih za ljudska prava
Mreža Žene protiv nasilja
Regionalni centar za manjine
Žene u crnom

 

Izvor: Fond za humanitarno pravo

Šesti BeFem: Nije BeFem jedna žena 6. i 7. decembar

Kategorija: Vesti / Datum: decembar 2, 2014

Pod sloganom „Nije BeFem jedna žena“ 6. i 7. decembra u KC gradu održaće se šesti festival feminističke politike, kulture i akcije. BeFem je feministički ali i festival queer i lezbejske kulture i akcije. Iz programa koji objedinjuje rad 80 učesnica i učesnika moći ćemo da apdejtujemo znanje o svim važnim feminističkim inicijativama i akcijama prethodne godine


Reč organizatorki festivala:

U prethodnih šest godina, stvarajući mesto susreta različitih feminističkih zajednica, pojedinki i pojedinaca, pokušavale smo da redefinišemo i rekonstruišemo pojmove politike i/ili političkog. Trudile smo se i da stvaramo nove, slobodne i autonomne prostore razlika. Učile smo jedne od drugih kako da živimo i mislimo (iz)van normi i unapred definisanih matrica. Svih ovih godina BeFem, festival feminističke kulture i akcije, raste kroz razmenu i proizvodnju drugih i drugačijih znanja i kroz zajedničko promišljanje feministkinja i feminista koje(i) deluju u postjugoslovenskom i prostorima internacionalne feminističke misli i akcije sa ciljem da dođemo do strategija i tehnika otpora svim oblicima patrijarhata, nacionalizma, fašizma, homo(trans)fobije, retradicionalizacije i konzervativizma. Feminizam se, međutim, na BeFemu otvara i za one koji do sada nisu bili deo feminističkih inicijativa, pa i ove godine, nastavljamo sa tom praksom.

befem_plakat

Ovogodišnji program možete preuzeti sa sajta BeFem-a.

Labris izdvaja:


Subota, 6. decembar 20 h

Projekcija filma „Još jednom“

režija Ana Opalić i Noah Pintarić/Hrvatska/2014./62’

Projekcija i razgovor sa Noom Pintarićem i Helenom Janečić

Film prati živote pet prijatelja, četiri lezbijke i jedne transrodne osobe, tijekom pet godina, od 2007. do 2013.g, fokusirajući se na njihove ljubavne odnose, prijateljstva, aktivizam i kreativan rad. Film je nastao iz potrebe autora i autorice da sagledaju intimne procese u vlastitim životima iz nešto šire perspektive, da detektiraju specifičnosti vlastitog životnog stila s obzirom na marginalnu i diskriminiranu poziciju koju zajednica kojoj pripadaju zauzima u društvu, da ispitaju oblike u kojima se njihova intima odnosi spram političke i društvene stvarnosti koja ih okružuje i da sve to učine iz osobne perspektive.

Nedelja, 7. decembar 13.30-15.30 h

Umetnost[]Rod[]Umetnost

[Međuprostor]

Seminar i radionica o modernoj umetnosti kao strategiji kvir-feminizma i LGBT pokreta

Vode: France Rose i Helle Grøndal

Mi smo dve umetnice i aktivistkinje za pitanja roda koje kroz umetnost rade na rodnim identititetima, LGBT i kvir-feminističkim pitanjima. Naš cilj je da otvorimo prostor za dijalog o kvir identititetima i kvir iskustvima. Na BeFem 2014. festivalu održaćemo seminar o modernoj umetnosti kao strategiji kvir-feminizma i LGBT pokreta. france rose će na seminaru pričati o teoretskom pristupu prostoru između ideala obe rodne uloge, dok će Helle Grøndal pričati o transdisciplinarnoj platformi Umetnost[]Rod[]Umetnost. Na radionici ćemo na praktičan način primeniti teoriju i koncepte o kojima ćemo čuti na seminaru. Cilj je da omogućimo bezbedan prostor gde zainteresovane osobe mogu, putem raznolikih aktivnosti, istražiti i razotkriti rod kao socijalni konstrukt.

19.00-19.45 (dole)

Verujem u svesnu solidarnost

Džuvljarke – Lezbejska egzistencija Romkinja je prva studija&priča o lezbejkama u romskoj zajednici koju je podstakla feministička lezbejka Vera Kurtić iz Ženskog prostora, organizacije za osnaživanje žena iz marginalizovanih društvenih grupa, iz Niša. Kroz razgovor sa autorkom želimo da se približimo okrutnoj stvarnosti Romkinja koje su odlučile da ne zavise od muškaraca, dok žive u dubokom ćutanju i otporu u svojim naseljima i široj zajednici. Pričanjem stvaramo mogućnost povezivanja lezbejki iz raznih neizgovorenih romskih ženskih egzistencija sa drugim ženama koje vole žene.

Razgovara Lepa Mlađenović.