Mesečne arhive: avgust 2014

Zašto sam još uvek buč lezbejka?

Kategorija: LezKULTura / Datum: avgust 1, 2014

Zašto bi se neko držao sve više zastarelog modela žena – buč lezbejka?


Mušku odeću sam počela da nosim pre nekoliko godina, misleći da će mi to što izgledam kao lezbejka pomoći da smuvam devojke. Čim sam počela sa time, shvatila sam da se mnogo prijatnije osećam i prvi put mi se svidelo ono što vidim u ogledalu. Svi koji me znaju rekli su mi da izgledam prirodnije, kao da se najzad moja odeća uklapa sa mojom ličnošću. Pre sam se osećala kao da nosim neudoban kostim koji mi loše stoji.

Ipak, primetila sam da mnoge buč devojke koje preferiraju mušku sekciju u butiku, ne samo da prihvate muške manire, već prestanu da se identifikuju kao žene u potpunosti. Izgledalo mi je da, ne odbijajući binarnost i ne kreirajući nove zamenice, ispadam pomalo zastarelo. Ček i pomalo cis-seksistički. Jer, danas i fejsbuk nudi preko 50 opcija rodnih identiteta. Pa, zašto bi se onda neko držao sve više zastarelog modela žena – buč lezbejka?

01orange

Najpoznatija američka bučica Lea DeLaria iz serije Narandžasta je nova crna

Pre svega zato što me je jezik rodnih identiteta uvek zbunjivao. Osećala bih se srećno, umorno, anksiozno, ali nikad kao muško ili žensko. Osim toga, dopadalo mi se da se izdvojim od ostalih žena, posebno zato što one vole da izopšte nas iz svoje grupe, ističući da je važno da se kao žena osećaš lepom ili mi žene imamo potrebu za nežnošću i pažnjom, što samo po sebi isključuje žene kao što sam ja. Ne samo da ne volim da se osećam lepom, i da više volim da pružam nežnost, nego još i ne volim da jedem čokoladu! Dakle, ispadam iz svih kalupa koje popularna kultura i same žene nameću kao esenciju ženstvenosti.

U prošlosti me poprilično uznemiravala ideja da uopšte nisam žena. Jer, po svim karakteristikama sam muževna – agresivna, ambiciozna, snažna, vođena logikom i takmičarski nastrojena. Ne manjka mi zdravog razuma, nisam nezaštićena, krhka, slabašna ni preterano emotivna. A tu nastaje problem! Takođe, sve svoje maskuline osobine smatram vrlinama, a feminine – manama! Izgleda da ja svoju muževnost, tj. nedostatak ženstvenosti ne mogu da sagledam van banalnih rodnih stereotipa.

U našoj kulturi, toliko je uobičajeno pokušavati da se udaljiš od negativnih stereotipa vezanih za žene da, ukoliko vređamo muškarce, poredimo ih sa ženama, a žene hvalimo dajući im stereotipno muške osobine. Štaviše, svako od nas poznaje mnogo više strejt žena koje se hvale da su u društvu jedan od momaka nego što zapravo poznajemo lezbejki. Ironično, jedna od stvari koje delim sa drugim ženama je entuzijazam sa kojim ističem po čemu ja to nisam tipična žena.

Tokom odrastanja, devojčice se bombarduju pravilima o tome kakve treba da budu. Ja znam da sam ja bila devojčica. Uostalom, da nisam, ne bih se osećala skroz odraslom tek kad sam počela da se oblačim kako meni prija. Ta rodna pravila usporavaju njihovo samoistraživanje. Možda će jednog dana rodna binarnost potpuno nestati, a mi prestati da gušimo decu odgajajući ih kao muškarce ili žene. Do tada, rod ostaje jedna od prvih stvari koju deca uče da prepoznaju na sebi i drugima, pa je važno da granice toga šta je muško, a šta žensko, držimo što otvorenijim.

02orange

Najpoznatija američka bučica Lea DeLaria iz serije Narandžasta je nova crna

Divno je to što ljudi koji su nezadovoljni rodom dodeljenim pri rođenju postaju sve osnaženiji i vidljiviji. Isto tako je važno da mladići i devojke, kao i genderqueer osobe imaju što više uzora u vidu osoba koje se ne uklapaju u rodne stereotipe. Volim da mislim da ja to predstavljam, živeći tom logikom vođena, snažna, agresivna i takmičarski raspoložena, snažna buč žena.

Izvor: slate.com