Mesečne arhive: jun 2014

Ellen DeGeneres i Portia De Rossi su na Hvaru?

Kategorija: LezKULTura / Datum: jun 30, 2014

I ovoga ljeta predivna hrvatska obala privlači brojna poznata lica, a sada je Hvar, prema pisanju portal totalhvar.com, posjetio još jedan slavni par – Ellen DeGeneres i Portia De Rossi navodno uživaju na našem sunčanom otoku


preuzeto sa: tportal.hr

Prije nekoliko dana glumica Kate Hudson sa suprugom Mattom Bellamyjem posjetila je Dubrovnik, a u istome gradu nedavno se održavalo jet set vjenčanje američkih milijunaša Fabiole Beracasa i Jasona Beckmana. Prošloga tjedna na Hvaru su boravili Keira Knightley i Sam Worthington, pa se čini da je i ove godine Lijepa Naša prava Meka za poznate face.

ep_520

Na Hvaru navodno trenutno uživaju glumica Portia De Rossi i slavna voditeljica Ellen DeGeneres, to potvrđuje i fotka s Instagrama koju je na svojim stranicama objavio portal totalhvar.com.

Na fotki Ellen i Portia, koje su se vjenčale 2008. godine na tajnoj ceremoniji u Los Angelesu pred samo 20-ak prijatelja, u ležernom izdanju uživaju na Hvaru.

ellen2_hvar

Srećan vam Dan ponosa

Kategorija: Vesti / Datum: jun 27, 2014

Još 27. juna 1969. godine u Njujorku lezbejke, gej muškarci, transrodne i transpolne osobe su se javno usprotivili policijskom teroru, i odbili da budu žrtve diskriminacije, nasilja i poniženja. Ovaj datum je kasnije prihvaćen kao simboličan dan oslobođenja i ponosa lezbejki i gej muškaraca


Na današji dan pre 19 godina prvi put je u Beogradu obeležen Međunarodni dana ponosa LGBT osoba. Prvi put su te 1995. godine Labris, grupa za lezbejska ljudska prava i AKRADIJA, gej i lezbejski lobi ovaj datum proslavili internim programom.

Na današnji dan pre 13 godina Labris je organizovao prvi Prajd u Beogradu. Danas se na taj događaj gleda kao na veliku hrabrost LGBT aktivistkinja, veliku hrabrost i veliku ludost.

Labris obeležava Dan ponosa 2012. godine na Trgu republile

Labris obeležava Dan ponosa 2012. godine na Trgu republile

Na današnji dan pre sedam godina Labris je objavio oglas u Blicu povodom Međunarodnog dana ponosa LGBT osoba. Takođe, istog dana, novi broj novina Labris, na 12 strana, objavljen je kao dodatak u dnevnom listu Danas.

Na današnji dan pre četiri godine sa zgrade u Beogradu, u kojoj se nalaze prostorije Zaštitnika građana, razvijena je zastava duginih boja, simbol LGBT populacije. Na taj način, aktivisti LGBT organizacija i kancelarija Ombudsmana su pozvali na toleranciju i poštovanje.

Na današnji dan pre dve godine aktivistkinje i aktivisti nevladinih organizacija Žene u crnom, Labris, Queeria i Beograd prajd, prošetali su centrom Beograda, obeleživši na taj način 27. jun, Međunarodni dan ponosa Uličnom akcijom „Ćutanje nas neće zaštititi“. Tada je prema mnogim navodima u madijima održan mini Prajd.

Današnji dan ispunjen je raznim događajima, šetnja, projekcija hrvatskog filma Mima i Marta u 19.30 h u UK Parobrodu! Veče lezbejske poezije koje Labris organizuje u znak sećanja na Štefi Markunovu, pesnikinju i mirovnu aktivistkinju (19 h).

Srećan vam praznik drage prijateljice i prijatelji!

Dykes on Bikes: podrška Paradi ponosa u Splitu

Kategorija: Sport / Datum: jun 25, 2014

Aktivistička biciklistička akcija Beograd – Split: podrška Paradi ponosa u Splitu
01-07. jun 2014. godine

„Sa namerom da podržimo lezbejke u Splitu i Hrvatskoj, promovišemo žensko zdravlje i bicikl kao sredstvo koje čuva prirodu 1. juna krenule smo na 640 kilometara dugo putovanje do Splita“, uvode nas u priču Ivana i Nina.

Ivana i Nina na putu Beograd - Split

Ivana i Nina na putu Beograd – Split

Četvrta Parada ponosa u Splitu održana je 7. juna ove godine. Ona je posebna ne samo zato što je četvrta po redu, već i zato što su predhodne tri doprinele formiranju lokalne LGBT organizacije – Rišpet. Udruge: Kontra1, Iskorak2 i Domine3 – organizatorke prve tri Parade ponosa aktivno su podržavale samoorganizovanje lezbejki, gejeva, biseksualnih i trans osoba u Splitu. Rezultat te podrške bilo je osnivanje Rišpeta, organizacije koja je preuzela pripremu četvrte Parade ponosa.

Aktivistkinje Mreže Žene protiv nasilja, uz kontinuiranu podršku Kvinna Till Kvinna fondacije, sa ponosom su ponovo bile u Splitu. Uz sećanje na 2011. godinu i najdramatičniju – prvu Paradu4, želja za učešćem u svakoj narednoj paradi bila je još snažnija. Pored poruke ljubavi za lezbejke i gejeve širom regiona aktivistkinje Mreže ŽPN, Ivana Miučić i Nina Đurđević Filipović „vrteći pedale“ do Splita želele su da pošalju još dve važne poruke. Prva se odnosi na brigu o ženskom zdravlju kroz bavljenje sportom, u ovom slučaju biciklizmom, a druga na brigu o jedinoj planeti i buđenje ekološke svesti. Ono što su druge aktivistkinje Mreže ŽPN mogle da zključe, diveći se Ivaninoj i Nininoj energiji, jeste da je ženska snaga nesaglediva i da ženska podrška ne poznaje granice.

107 kilometara vožnje biciklom dnevno!

„Izazovi na putu se nisu ogledali samo u broju pređenih kilometara već i u susretima sa scenama poplavljenih područija, usponima, strmim deonicama, kišom i snažnim udarima vetra“, prisećaju se Ivana i Nina

1. Jun: Beograd – Šabac
Put od Beograda do Obrenovca isprva je išao uz desnu obalu Save – zaobilazeći poplavljena područja, odnosno prolazak kroz sam Obrenovac. Tužne slike poplavljenih kuća i dvorišta, nasipa od džakova, dodatno pojačane udisanjem isparenja pratile su nas neko vreme. Cilj za 1. jun bio je ugledati Šabac. Sa ponosom smo završile rutu u Šapcu, na konaku kod prijateljice, uzbuđene zbog narednog dana: prelepa Bosna nas je čekala i mi smo joj se radovale.

10325151_731481063570427_5111028997465442289_n

2. Jun: Šabac – Vlasenica
Jutrom smo krenule put Malog Zvornika i ušle u Bosnu i Hercegovinu. Do tada, put kroz Srbiju i isprva BiH, bio je nežno zatalasan, a nakon što smo se odvojile od prelepe saputnice Drine krenuli su ozbiljniji usponi. Ovaj dan smo završile u brdima – u Vlasenici. Planinski uslovi: niska temperatura i kiša osujetili su naše planove da razapnemo šator pozivajući nas u toplu motelsku sobu. Dan završavamo sa upamćenim slikama neverovatne prirode koja nas okružuje, umorne i srećne.

10409482_731474183571115_5916064942917295247_n

3. Jun: Vlasenica – Sarajevo
Jutro iz mašte daje nam krila da se vinemo na cirka 1200 metara visine, odakle kreće spust ka Han Pijesku. Nakon spusta u Sokolac, od malog sela Podromanija, kreće veliki uspon na Romaniju. Vreme je i dalje prohladno i kišovito, što je za ovako naporan uspon daleko bolja okolnost od letnje vreline. Treći dan završavamo u Sarajevu, na konaku kod prijateljice, računajući koliko je neverovatnih kilometara za nama, čuvajući Bosnu, Drinu i Romaniju u srcu.

10460131_731480770237123_1265425798789620885_n

4. Jun: Sarajevo – Mostar
Od brdovitog Sarajeva nadalje prati nas toplo i sunčano vreme. Oko 45 kilometara nakon Sarajeva, posle sela Bradine, čeka nas neverovatno dug, strm i prelep spust do božanstvenog Konjica. Nastavak puta sve do Jablanice ide takođe manje-više nizbrdo. Od Jablanice lepotice krećemo kanjonom uz boginju Neretvu, do Mostara. U Mostaru kampujemo ispod Starog mosta na šljunkovitim terasama sećajući se bolne istorije mesta, sa ženama svih nacija u srcima.

5. Jun: Mostar – Drvenik
Napuštamo prelepi Mostar i krećemo ka Hrvatskoj. Granicu prelazimo kod Metkovića. Od Metkovića, preko ušća Neretve u Jadran i sve vreme duž obale, do kraja dana, prati nas izuzetno jak frontalni vetar koji nas donekle usporava. Veče završavamo kampujući na plaži u Drveniku, nadomak nežnih valova.

10151870_731480696903797_4914274867292346736_n

6. Jun: Drvenik – Split
Uz „palme na obali sreće gdje oblaci kruže svu noć, gdje lađa ka sreći se kreće i skoro u luku ce doć’, tri palme, tri tajne, tri sjene, naš raj, naše nebo, naš dom, i čarobni lik mlade žene u srcu sačuvala sam svom…“ u Split stižemo po planu i programu i provodimo veče kod prijatelja.

„Sutradan, 7. juna, pridružujemo se aktivistima/kinjama Rišpeta u njihovim novim kancelarijama, blizu Đardina. Program Parade osmišljen je tako da šetnja kreće od Đardina, nastavlja Marmontovom ulicom, do Rive, zatim se na Pjaci diže zastava duginih boja, i potom se vraćamo u Đardin da pratimo program Parade. Okupljanje, povorka i ceo program protekao je mirno i u najboljem redu. Okvirno je procenjeno da je bilo 200 ljudi. Policija je, standardno, osiguravala ceo skup, i ulazak i izlazak iz Đardina – isključivo je bio moguć kroz policijsku barikadu. Takođe, policija je standardno pratila povorku dok je prolazila ulicama. Tokom šetnje i na Pjaci tokom dizanja zastave ljudi su sedeli u kafićima – neki su aplaudirali, neki su samo posmatrali dešavanje. Na Đardinu su govorili organizatori/ke iz Rišpeta, Kontre, Domina, učesnicima/cama su se obratili i lokalni/e i regionalni/e aktivisti/kinje. Ivana i ja smo govorile o našoj akciji za lokalni splitski radio. Pošto je gradonačelnik Splita, Ivo Baldasar, bio sprečen da dođe, umesto njega je među učesnicima parade bio dogradonačelnik Goran Kovačević. Nije bilo učešća drugih predstavnika/ca vlasti“, prepričava Nina.

Narednog dana Nina i Ivana su se sastale sa Tončijem – aktivstom QSport organizacije iz Splita, te razmenile informacije o različitim LGBT sportskim aktivnostima i mogućnostima za organizovanje zajedničkih akcija.

O ženskom biciklizmu

Nezavisno putovanje biciklom podrazumeva da na biciklu nosite sve što će vam usput trebati – od garderobe, kozmetike, šatora, vreće za spavanje, hrane, raznih potrebština, pa do rezervnih delova i alata za eventualne popravke i sređivanje bicikla. Zavisno od količine tereta, on se raspoređuje prvenstveno u zadnje bisage (torbe), povrh njih, prednje bisage i prednju torbu na volanu. Alternativno, ili dodatno, moguće je prikačiti malu prikolicu za bicikl, te na nju spakovati još stvari. Ovaj način putovanja svakako postaje sve popularniji u svetu. Putovanje biciklom, osim što pospešuje zdravlje, omogućava putnici da se mnogo bolje upozna sa terenom koji prolazi, da uživa u prirodi, upoznaje ljude, i naravno to je sasvim ekološki način putovanja. Najbitnije – to je uzbudljiva avantura.

Putujući, iako je tek bio početak juna a na jek sezone, Ivana i Nina srele su mnoge putnike i putnice na biciklima. Primetno je da ni jednom nisu naišle na samu ženu, ili čak par žena, već isključivo na singl muškarce, dvojicu muškaraca i muško-ženske parove. Pošto prate online site-ove za biciklistkinje, specifično one za žene koje putuju na biciklima, znaju da ima dosta žena koje bicikliraju. Prošle godine Nina je na putu ka Dubrovniku srela ženu od sedamdesetak godina koja je sama putovala na natovarenom biciklu od Ljubljane do Crne Gore. Ipak, i dalje, žene su u manjini na drumu. Ivana i Nina pretpostavljaju da je pitanje bezbednosti jedan od ključnih faktora koji utiču na to. Fizička spremnost za ovakva i slična putovanja ne bi trebalo da budu odlučujuća – pošto putnica sama određuje tempo, brzinu, dnevnu kilometražu i rutu.

Pošto je „motor“ koji pokreće vozilo zapravo telo, neophodno je biti u dovoljno dobroj kondiciji za taj poduhvat. Ali to nikako ne znači da treba biti na nivou profi biciklistkinje. Izgled tela je sasvim irelevantan – fokus je na onome što telo može da uradi. Žene su stalno pod određenim pritiskom po pitanju fizičkog izgleda – sve znamo poruku: moramo biti mršave! I kad smo ohrabrene da se bavimo svojim zdravljem i ojačamo telo uvek je poenta na tome da imamo „bikini telo“, „spremno za leto“, „bez naslaga na različitim delovima tela“ ili da „imamo telo poput holivudskih glumica“ – što je totalni waste of time i ni malo zabavno… i ne nudi ženama nikakav osećaj lične snage i moći – što bi trebalo da je jedan od benefita vežbanja i dobre fizičke kondicije. I što je skroz feministički. Do skora se činilo da se feminizam uopšte ne bavi tim pitanjem fizičke kondicije (osim u kritici modne industrije i sl.). Sve češće ipak nalazimo na online blogove/siteove femistkinja koje dele svoja iskustva i ideje o sportu, vežbanju, fizičkoj kondiciji – upravo sa fokusom na zdravlje i osećaj lične moći. Nina je nedavno, od jedne feminističke fitness blogerke (Krista Scott-Dixon) pročitala jako dobru definiciju dobre fizičke kondicije: to je moć činjenja. Dakle, izgled tela je nebitan, već je bitno iz njega izvući maksimum potencijala.


1. [Više o Kontri iz Zagreba možete pročitati na internet prezentaciji http://www.kontra.hr/cms/]

2. [Više o Iskoraku iz Zagreba možete pročitati na internet prezentaciji http://www.iskorak.hr/]

3. [Više o Dominama iz Splita možete pročitati na internet prezentaciji http://www.domine.hr/]

4. [Više o prvoj Paradi ponosa u Splitu možete pročitati na http://www.blic.rs/Vesti/Svet/259415/Prekinuta-gej-parada-u-Splitu-Ucesnici-zasuti-kamenicama-i-bakljama]

Hrvatska: Usvojen konačni predlog Zakona o životnom partnerstvu

Kategorija: Vesti / Datum: jun 25, 2014

Premijer Zoran Milanović rekao je na sednici vlade da se Hrvatska tim predlogom zakona usklađuje s rešenjima iz uglavnom zapadnih država. „Verujemo da zakon o životnom partnerstvu nikoga ne vređa. To je jedan ljudski zakon, zakon koji uključuje, a ne isključuje“, istakao je premijer


Ministar uprave Arsen Bauk rekao je da je konačni predlog Zakona o životnom partnerstvu osoba istog pola pokušaj demokratskog kompromisa između vrednosnih stavova i svetonazora, i odraz društvenog konteksta kojim se reguliše položaj istopolnih zajednica u skladu sa standardima EU.

On je podsetio da predlog zakona uvodi instituciju životnog partnerstva kao formu zajedničkog života istopolnih osoba, dok institucija braka i dalje ostaje ograničena na heteroseksualne osobe.
Istopolnim parovima se takođe osigurava i pristup većini konkretnih prava koja uživaju heteroseksualne zajednice, osim usvajanja dece.

SONY DSC

„Radi se o zakonu koji će manjini doneti nešto bolje životne uslove, a većini ništa lošije“, dodao je Bauk.

Udruženje Zagreb prajd pozdravilo je odluku vlade i ocenilo da je prepoznavanje, regulisanje i zaštita porodičnog života istopolnih parova pozitivan pomak i korak napred. Oni su u saopštenju, međutim, ukazali da predloženi zakon i dalje potvrđuje diskriminaciju i podelu građana i građanki na institucije za „heteroseksualne porodice“ (bračna i vanbračna zajednica) i „neheteroseksualne porodice“ (životno partnerstvo i neformalno životno partnerstvo).

Očekuje se da će Sabor do kraja jula usvojiti predloženi zakon. U Hrvatskoj se od 2003. istopolnim zajednicama priznaje status „neregistrovane kohabitacije“. U decembru prošle godine u Hrvatskoj je održan referendum na kojem je većina izašlih birača odlučila da se Ustavom brak definiše kao zajednica muškarca i žene.

Referendum je raspisan na osnovu oko 750.000 potpisa koje je prikupila izrazito konzervativna građanska inicijativa „U ime obitelji“, uz podršku Katoličke crkve u Hrvatskoj i desno orijentisanih političkih stranaka. Oni su na taj način želeli da unapred onemoguće izjednačavanje prava homoseksualnih i heteroseksualnih zajednica.

Prethodno je vladajuća koalicija levog centra na čelu sa Socijaldemokratskom partijom najavila donošenje zakona o partnerstvu kojim bi homoseksualnim zajednicama data veća prava, što je obećano i u predizbornoj kampanji.

Ljudska prava: 5 govora koji su menjali društvo

Kategorija: Lobiranje / Datum: jun 24, 2014

1. Katie Cattermole dekonstruiše stereotipe o lezbejkama u svom govoru razmatrajući hipererotizovanost lezbejki u pornografiji kao posledicu nečeg što ona naziva „hijerarhija patrijarhata“

2. Govor Geena Rocero „Prkoseći zadatom rodu“

Rocero navodi da je stopa samoubistava među transrodnim osobama devet puta veća u odnosu na nacionalni prosek; ona želi da umanji taj procenat i koristi svoju priču kao platfomru za promenu.

3. Lana Wachowski u svom govoru „Imajući nevidljivi identit“ otvoreno govori o osećanjima odbijanja i prihvatanja kod transrodnih osoba.

4. Annne Hathaway svoj govor „Supporting Lifestyle Choises“ započinje pričom o „drugačijosti“ njene porodice i izazovima sa kojima se u društvu zbog svoje „alternativnosti“ nosi

5. Judith Butler u svom govoru „Poreklo rodnih različitosti“ govori o diskursu koji homoseksualnost vodi ka boljem razumevanju i prihvatanju. Takođe, ona govori da izbor načina života nije uzrok homoseksualnosti. Izbor neće proizvesti homoseksualnost već će samo učiniti da se osećamo dobro „u svom identitetu“.

Priredila: Dragoslava Barzut

UMETNOST #ZAJEDNAKOST: Četiri dana LGBT i kvir filma u UK Parobrod

Kategorija: Vesti / Datum: jun 23, 2014

Imanentna ljudskoj slobodi, jednakost pred zakonom, bez obzira na nacionalnost, veru, rasu, pol, rod, seksualnu orijentaciju, boju glasa, kose i očiju – to je ono što nas u očima društva i države čini slobodnim i ravnopravnim bićima?


Tokom četvorodnevnog IDAHO Films programa u prostorijama beogradske Ustanove Kulture Parobrod, od 24. do 27. juna a u saradnji sa lokalnim i regionalnim partnerima, Merlinka Festivalom i Queer Zagreb Udrugom, kao i nezavisnim produkcijama i autorima i autorkama,  biće prikazana aktuelna domaća i strana kinematografska ostvarenja koja se na različite načine bave LGBTQI i kvir tematikom. Prikazivanje igranih, dokumentarnih i eksperimentalnih filmova otvara prostor u kome ovi filmski autori i autorke mogu javno da deluju i tako dobiju neophodnu vidljivost, ali i sugeriše načine na koje se kroz film i video može boriti za slobodu izražavanja i senzibilisati javnost o pitanjima koje ugrožavaju LGBTQI zajednicu i boriti se za društvo oslobođeno diskriminacije, homofobije i transfobije.

Na programu su: utorak 24. jun – selekcija filmova međunarodnog festivala kvir filma MERLINKA, sreda 25. jun – QUEER Zagreb predstavlja selekciju Queer Momenti, četvrtak 26. jun  IDAHO Belgrade predstavlja svoju selekciju igranih i dokumentarnih filmova lokalne i regionalne produkcije uz prateću panel diskusiju KVIR I FILMa u petak 27. juna – IDAHO Belgrade premijerno u Srbiji prikazuje film PIEROT LUNNAIRE, adaptaciju čuvene Šoenbergove opere u režiji kanadskog autora Bruce LaBruce-a, koji je nakon svoje svetske premijere na festivalu Berlinale u januaru 2014. osvojio Teddy nagradu. Zanimljivo je i da će čak sedam ostvarenja imati svoju premijeru upravo u okviru IDAHO Belgrade selekcije.

Ulaz na sve projekcije je slobodan. Ostatak programa kao i tačnu satnicu možete pogledati ovde.

 

IDAHO Art: Izložba fotografija SNAPSHOT JEDNAKOSTI

Kategorija: Umetnost / Datum: jun 23, 2014

photo13

SNAPSHOT JEDNAKOSTI – Dvočasovna pop-up izložba fotografija NYC 1 MINUTE Weddings

Autor: Goran Veljić (SAD)

Kuturni Centar REX, 26. jun od 17h do 19h

Imanentna ljudskoj slobodi, jednakost pred zakonom, bez obzira na nacionalnost, veru, rasu, pol, rod, seksualnu orijentaciju, boju glasa, kose i očiju – to je ono što nas u očima društva i države čini slobodnim i ravnopravnim bićima.

U četvrtak 26. juna od 17 do 19h u Sali Kulturnog Centra REX održava se pop-up izložba fotografija pod nazivom “SNAPSHOT JEDNAKOSTI” koja prikazuje trenutke sa LGBTQI venčanja u Njujorku autora Gorana Veljića, savremenika i svedoka sociološke i antropološke promene koju je ovom gradu bračna jednakost donela. Izložbu SNAPSHOT JEDNAKOSTI realizuje organizacija IDAHO Belgrade u saradnji sa UK Parobrod i Ambasadom Kraljevine Holandije. Dan kasnije, 27. juna iste fotografije biće prikazane i na posebnoj  izložbi u galeriji MC u Njujorku.

„Za 1 minut koliko traje jedno (gej) venčanje, proleti i celi život svih onih koji su u istoriji čovečanstva dali doprinos teškoj borbi za jedno od najvažnijih ljudskih prava. U svojim fotografijama Goran Veljić uspeva da iz svih tih života koji za 1 minut prolete pred matičarem zabeleži onaj najznačajniji – trenutak u kojem smo zaista svi jednaki. Kroz „snapshotove“ razmena bračnih zaveta, stavljanja burmi, prvog poljupca – emotivna oluja sa aktera prenosi se na posmatrača. Ali punctum ovih fotografija nije to emotivno uzbuđenje, već svest da je (bračna) jednakost civilizacijska bitka koja mnogim zemljama, kao i u Srbiji, još uvek nije osvojena.“ – iz kataloga izložbe.

Kada je reč o pitanju bračne jednakosti u Srbiji, organizacija Labris je 2010. godine sa ekspertskim pravnim timom predstavila model Zakona o registrovanim istopolnim zajednicama, od kada kroz lobiranje, medijsku kampanju „Ljubav je zakon“ i druge aktivnosti radi na njegovom usvajanju koje je usled političkih previranja odloženo za 2017. godinu.

Autor Goran Veljić, rođen u Smederevskoj Palanci, bavi se dokumentarnom i političkom fotografijom ceo svoj život. Odlazi u Njujork 2008. godine gde nastavlja da gradi karijeru fotografa od kada o njemu pišu i govore New York Post, Daily News, E!, Splash News i mnogi drugi. Autor je i čuvene fotografije na kojoj Aleck Baldwin fizički nasrće na novinara i koju su preneli brojni mediji širom planete. Trenutno je jedan od zvaničnih fotografa NY City Hall-a, gde se održavaju venčanja koja vrlo često traju svega jedan minut. Jedan je od fotografa koji je imao priliku da slika prva legalna venčanja LGBTQI osoba u Njujorku nakon izglasavanja Marriage Equality Act-a 2011. godine. Anin i Nikolin tata, živi i stvara u Njujorku gde je osnovao ageniciju za venčanja NYC 1 MINUTE Weddings.

IDAHO Belgrade je mlada kulturno aktivistička platforma koja inicira i organizuje kulturne događaje sa uverenjem da su umetnost i kultura najmoćnija sredstva u borbi protiv homofobije i transfobije, kao i u borbi za bilo koju društvenu promenu.

Umetnost povezuje, stvara novi prostor za tumačenje i razumevanje, traži otvorenost za nove ideje, nudi moguća rešenja.

http://www.idahobelgrade.org
http://www.ny1minute.com
http://www.ukparobrod.rs
http://www.rex.b92.net

Dve godine od smrti Štefe Markunove

Kategorija: Vesti / Datum: jun 18, 2014

Danas se navršava dve godine od kada sa nama nije naša divna prijateljica pesnikinja i mirovna aktivistkinja Štefa Markunova


Ne samo u ovom danu već u svakom danu koji dolazi sadržan je generacijski trud i zalaganje velikih žena koje su svoje lične priče neraskidivo izjednačile sa političkim. Jedna od tih velikih žena svakako je i Štefa Markunova, lezbejska pesnikinja i mirovna aktivistkinja. Štefa je bila aktivna u ženskim mirovnim grupama devedesetih kao i u Labrisu od njegovih samih početaka.

Samo ono što nisam uradila, nisam ni pokušala. sloboda se ne dobija, ona se usvaja, prvo izgraditi sebe u intergralno izbalansirano biće, u etičkom smislu, intelektualnom, učiti od drugih, znanja koja su dostupna, menjati sebe i svet u plemenitije i bolje, u altruističkom smislu deliti sa drugima znanje koje je univerzalno svačije, tako menjati sebe i svoju okolinu.

Danas kada se navršava dve godine od njene smrti objavljujemo kratki pregled fotografija Štefe Markunove iz arhiva Labrisa.