Mesečne arhive: april 2014

Uključiti celo društvo u borbu protiv diskriminacije

Kategorija: Lobiranje / Datum: april 11, 2014

BEOGRAD – U Srbiji je diskriminacija i dalje veoma prisutna, a da bi se iskorenila potrebno je uključiti celo društvo i jasno predvideti ciljeve i novac za njihovo ostvarivanje, rečeno je danas na javnoj raspravi o Nacrtu akcionog plana za sprovođenje Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije


„Poslednjih dana niz nemilih događaja, poziv na linč pripadnica nevladine organizacije Žene u crnom, pravljenje liste takozvanih srbomrzaca, pretnje smrću pripadnicima LGBT organizacije ili slučaj zaposlene u Gradskoj čistoći koja je zamoljena da izađe iz banke jer je bila u radnoj uniformi, samo su dokaz da diskriminacije u Srbiji u ima“, izjavio je šef političkog odeljenja Delegacije EU u Srbiji Luka Bjankoni.

commons.wikimedia.org

commons.wikimedia.org

Na skupu u Palati Srbija u Beogradu, Bjankoni je pohvalio način na koji je doneta Strategija i na koji se donosi Akcioni plan, uz uključivanje značajnih aktera, zainteresovanih strana i građana.

Strategija je usvojena još u junu 2013. godine, ali bez Akcionog plana nije bilo moguće da se ona sprovodi, rekao je Bjankoni, ukazavši da će za sprovođenje od odlučujućeg značaja biti posvećenost, ali i određivanje finansijskih sredstava za ispunjavajanje ciljeva.

Bjankoni je ponudio da EU uradi ekspertsku analizu plana.

Šefica pregovaračkog tima za pregovore sa EU Tanja Miščević ocenila je da je Akcioni plan dobro napravljen, da su uzeti u obzir postojeći akcioni planovi i strategije iz drugih oblasti koje se mogu odnositi na diskriminaciju, kao i da su mere jasne, rokovi realistični i ostvarivi, a predviđen je i način za praćenje sprovođenja.

„Svaka od ovih mera mora imati jasnu finansijsku stranu, potrebe se moraju poklapati sa realnim sredstvima da bismo znali odakle će novac doći – iz budžeta, bilateralnih donacija, fondova EU ili projekata“, ukazala je Miščević.

Ona je dodala da tokom svih aktivnosti u okviru pregovora sa EU Srbija treba „oprezno i pametno„ da predviđa finansiranje planova.

Tanja Miščević je ukazala da su Strategija i akcioni plan značajni za pregovore o članstvu u EU, kao deo potrebnog okvira u poglavlju 23 posvećenog ljudskim pravima i jedno od sredstava da se dostignu standardi i vrednosti EU, ali da su značajni i za samu zemlju.

Tokom pregovora će od ključnog značaja biti primena, koja je Srbiji do sada često bila slaba strana, podsetila je Miščević, rekavši da treba osmisliti načine da se osigura ispunjavanje obaveza na vreme.

„Morali bismo početi da razmišljamo o sistemu ili uvođenju jednog sistema ranog uzbunjivanja – da ne čekamo da nam istekne rok, već da pre toga osiguramo da odgovorni budu svesni da postoji opasnost od docnje“, rekla je Miščević.

Državna sekretarka u Ministarstvu pravde Gordana Stamenić rekla je da se ovim Akcionim planom zaokružuje strateški okvir u poglavlju 23 u pregovorima sa EU, ali da će se i dalje raditi na unapređenju zakona.

Ona je ukazala da je značajno da se razvije svest da je borba protiv diskriminacije zadatak u koji se mora uključiti celo društvo, uključujući i državne organe, poslodavce, sindikate i sve druge.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić rekla je da Akcioni plan ne sadrži samo mere za ublažavanje stanja, već i one koji treba da otklone uzroke diskriminacije.

„Akcioni plan vidimo kao okvir za mobilizaciju svih društvenih aktera da bi se tolerancija prema manjinama promovisala kao zajednička vrednost koju društvo prihvata“, rekla je Petrušić.

Ona je preporučila da se predvidi i jačanje kapaciteta institucije Poverenika.

Izvor: rtv.rs

Lena Dunham primila nagradu za doprinos LGBT zajednici i zahvalila svojoj sestri lezbejki

Kategorija: Vesti / Datum: april 10, 2014

Autorka i junakinja popularne serije „Girls“, Lena Dunham ove je nedelje primila nagradu organizacije Point Foundation za doprinos vidljivosti LGBT zajednice i u svom govoru posebno zahvalila svojoj sestri koja joj je otvorila oči o životima LGBT osoba


„Ovo je prostorija s verovatno najzgodnijim ljudima u kojoj sam ikad bila. Ne želim podržavati stereotipe, ali gej muškarci zaista znaju stvarno dobro urediti i počistiti. Valjda sam zato bila s toliko njih“, našalila se na početku svog govora 27-godišnja glumica. Dunham se uglavnom zahvaljivala svojoj porodici, ponajviše sestri Grejs.

lena_dunham_vogue

„Oduvek sam osećala snažnu emotivnu povezanost s LGBT zajednicom. Zapravo, poprilično sam se razočarala kad sam shvatila da me seksualno privlače muškarci. Kad se moja sestra autovla, pomislila sam: ‘Hvala ti Bože što barem neko u porodici može istinski zastupati moja uverenja i strast“, ispričala je Dunham, javlja Vanity Fair.

Odrastanje na Manhattanu lišeno predrasuda

Njena sestra Grejs autovala se sa 17 godina, što je za glumicu bila prekretnica u razumevanju problema s kojima se LGBT zajednica svakodnevno susreće. „Mi smo odrastali na Menhetnu, gde nikoga nije bilo briga koje si seksualne orijentacije. Bila sam jako ljubomorna na decu koja su imala dvojicu očeva. Naši roditelji bili su snažni zagovaratelji ravnopravnosti i tolerancije pa je njen proces autovanja bio oslobođen svih predrasuda. Zahvaljujući njima i okolini, ona je bila sigurna da je voljena i obožavana. Presrećna sam što je uspešno ušla u svet odraslih kao žena i kao lezbejka“, s ponosom je govorila Lena o svojoj sestri.

Glumica je s oduševljenjem i zanosom govorila i o seriji „Girls“ koja ruši sve tabue u medijskoj prezentaciji žena i ženskoj seksualnosti te kaže kako je prezadovoljna što ima mogućnost da radi s talentiranim pojedincima. „Pokušavamo prikazati nestereotipne primere različitih ljudi koji žive u ovom predivnom gradu“, kazala je Dunham koja Fodnaciji donirala 25 hiljada dolara za aktivnosti usmerene na LGBT mlade.

Izvor: Crol

Tribina „Ne okreći glavu – Upoznaj trans osobu i njene probleme“

Kategorija: Lobiranje / Datum: april 9, 2014
rex.31.3.bjpg

Foto: Spy

Tridesetprvog marta, na Međunarodni dan vidljivosti i slavljenja trans* osoba, te podizanja svesti o nasilju i diskrimaciji kojima su izložene, održana je tribina u Kulturnom centru Rex, pod nazivom „Ne okreći glavu – Upoznaj trans osobu i njene probleme“. 

Ovaj događaj je realizovan u okviru kampanje „Skućimo zajednicu“, sa ciljem otvaranja centra za savetovanje i podršku LGBTIQ populaciji i njihovim porodicama. Kampanju sprovodi organizacija Siguran puls mladih u saradnji sa organizacijama Gayten-LGBT i Labris.

Prvi deo tribine, na kojoj su govorili/e Jelena Simić, Zorica Mršević, Kristian Ranđelović i Milan Đurić, uz moderaciju Jovanke Todorović, ticao se mogućnosti sagledanja transrodnosti kroz prizmu istorije, kulture, književnosti i ostalih sfera, trans* identiteta, te položaja u kome se trans* osobe nalaze danas u svetu i kod nas, uključujući i pravni kontekst. Istaknuta je i važnost usvajanja Zakona o rodnom identitetu, predloženog u oktobru 2013. godine od strane organizacije Gayten-LGBT, koji bi značajno unapredio položaj trans* osoba u pravnom i medicinskom pogledu.

Drugi deo ovog dešavanja činila je živa biblioteka, tokom koje su aktivisti Gordana Mitrović i Andrej govorili o svojim iskustvima trans egzistencije u Srbiji i odgovarali na pitanja učesnika/ca.

Celokupnom događaju prisustvovali su predstvanici/ce vladinog i nevladinog sektora, kao i osobe zainteresovane za tematiku egzistencije i prava trans* osoba.

 

Izvor: Gayten

Magda Janjić: Žene su dobile borbu na dar

Kategorija: Feminizam, Intervju / Datum: april 8, 2014

Postoje žene koje svojim delovanjem unesu promenu u naše danas. Žene koje nas istovremeno, bez poštede podsećaju na univerzalne, gotovo klasične sisteme vrednosti, čisto da ne zaboravimo da su ove svakodnevne apokalipse varke na koje smo navikle, da postoje samo obične, neobjašnjive ljubavi i prozori kojima se vraćamo. Jedna od njih koja nas iznova uči da dajemo, volimo, praštamo bez krivice (same sebi ponajviše) jeste i Magda Janjić, blogerka i kolumnistkinja koja nam svakonedeljno na tumblr-u i u nedeljniku NIN, piše uputstvo za upotrebu života u Beogradu. Umesto uobičajene potrage za odgovorima na pitanja koja nam ona postavlja, obrnula sam praksu, i slična pitanja uputila na njenu adresu


Ona je Magda Janjić. Ima 36 godina. Dvoje dece. Ima posao i ljubavni život. Ima probleme sa zubima od svoje desete godine. Zato se retko smeje, na slikama.

Foto: Bojana Janjić

Foto: Bojana Janjić

1. Magda imaš li razloga za smeh danas, aprila 2014. godine u Beogradu?

Retko. Ali imam, kad stignem. Smejem se uglavnom u kući ali i štedim smeh. Smejem se sa bliskim ljudima, ne trošim ga na nebitne. Trebaće mi i trebaće meni i mojima (ovde bi sad išao smeh). Ma, smejem se, samo mislim da je taj smeh malo precenjen i nervira me kad mi ljudi govore da treba da se smejem više.

Postoji mnogo recepata za sarmu, od zapečenih do kuvanih, sa zaprškom, bez zaprške, ovakve i onakve… ali, spremiti onu jednu jednostavnu sarmu bez mnogo komplikovanje, a recept po principu: rekla mi je mama da tako treba.

2. Zašto je danas kuvati sarmu velika stvar? Da li je zavijanje sarme bila velika stvar i za tvoju majku? Šta se to desilo u međuvremnu? Sećaš li se šta je bilo veliko za tvoju majku? Kuvaš li?

Ove godine sam prvi put sama napravila sarmu. Ne znam zašto je velika stvar danas napraviti sarmu, možda da bih preživela, da bih dokazala da mogu i to? Čitav život fama oko te sarme. Prave je mame babe, strine, tetke, i kad pogledaš u tu šerpu to deluje kao neko znamenje. Malo je počelo da mi smeta to što je nikad nisam pravila i eto, uspela sam pred Novu godinu. U velike stvari moje majke ne bih uvrstila sarmu. Kuvala je ali je veća stvar ta što nije imala nikad potrebu da se dokazuje na taj način. U tome je razlika. Nije bila nesigurna na taj način, a i nije se toliko pričalo o hrani. Ja sam uvek mrzela da kuvam, ne znam zašto. I praktično, dok nisam dobila decu nisam kuvala skoro uopšte. Ali deca moraju da jedu i vole da jedu, te sam i ja počela da kuvam. A danas, evo malo sam zavolela da kuvam. Ali samo malo.

3. U svojim tekstovima često preispituješ poziciju žene na početku 21. veka u Srbiji. Žene smo, jer tako piše u knjigama? Ili?

Tek kad sam se u potpunosti ustanovila kao žena i shvatila šta to sve znači i šta mogu i hoću, onda sam počela i da preispitujem sve to. Kada sam shvatila da to što sam žena ne znači da bilo šta moram, niti da ispunjavam bilo čija očekivanja sve je bilo lakše… ili teže. Ono što je meni dragoceno jeste to što mene nisu društvene okolnosti, niti priča o pravima žena naterali (uslovno rečeno) da živim svoj život onako kako hoću, već sopstvena intuicija i želja. E, onda idu odluke koje moraš da doneseš da budeš i živiš kao žena bez ijednog razloga da se bilo kome pravdaš. A to ti se dogodi ili ti se nikad ne dogodi. To ipak, ima veze samo sa unutrašnjim osećanjima, a moja su bila takva da sam htela sebe kao nezavisnu ženu, u svakom smislu. I mislim da je to jedini način. I za to ti nisu potrebne pare, ni takozvana sigurnost za kojom, po mišljenju ovog patrijarhalnog društva, žene tragaju. Zajebi to. Odbacila sam tu sigurnost i sama birala svoju sigurnost, šta god to bilo. Mislim da su žene dobile borbu na dar. Dobro je kad se boriš i kad ne plivaš u gnojavom i ubuđalom „sigurnom gnezdu“ koje ti ovo društvo servira.

Drugim rečima, i ukratko, siromašni moraju umreti.

4. Zašto mi koji nemamo ništa i seljaci uvek moramo da platimo više? Koje su to privilegije izostale? Čak i onda kada smo počele da radimo sa 18 godina.

Pa, kao što sam malopre rekla, borba je u pitanju. Velika je razlika između borbe i odbrane. Ovaj svet nije krojen po nama, ovo nije naš svet (kako mi je nedavno rekla Lepa Mlađenović). Mi moramo same da pravimo taj svet i da ga menjamo. I kako nemamo privilegije, i dalje ćemo biti uskraćene. Ja mogu da radim četiri posla i opet nemam dovoljno, ne u ovoj zemlji. Ali radiću i peti i šesti sve dok ne budem mogla da radim jedan posao koji će biti dovoljan, ako se to ikada dogodi.

Foto: Bojana Janjić

Foto: Bojana Janjić

5. Moguće li je voleti kada se nema para za račune? Moguće li je voleti kada te otac pita kada ćeš da se udaš za nekog divnog mladića, a živiš sa devojkom već godinama?

Jao, izgleda da je moguće. Zajebano je, ali moguće. Nikad nisam bila zagovornica teze da kad je teško tu nema mesta za ljubav i da kao „ljubav nestane zbog problema“. To je bullshit. To su sve kukavice ili nisu sa pravom osobom. Što se mene tiče, čudo je šta sve ljubav može da preživi ako je ljubav. Ja recimo imam primer prijatelja koji su zajedno od osnovne škole. Oni su prolazili kroz pakao čitav život jer je on bio druge veroispovesti i eno ih sad, vole se već 20 godina, imaju decu. Namerno sam dala taj primer. Isto je i sa tim kad te tata pita da li ćeš da se udaš, a ti imaš devojku. Tvoj je izbor. Kaži mu: „Ne, neću da se udam, ili možda hoću, ali za svoju devojku.“ I ne, nije lako. Nije bilo ni mojim prijateljima lako, ali su odlučili i voleli se u vreme ratova i horora. Moraš da odlučiš da hoćeš nekoga da voliš, ko god to bio. I onda giljaš i voliš.

6. Svakog četvrtka puštaš muziku u IDIOT-u, menja li te uloga DJ? Za koga voliš da puštaš muziku? Ko je publika koja te prati i sluša?

To u Idiottu je jedna super stvar koja mi/nam se dogodila. Dugo sam odbijala da puštam muziku bilo gde, i onda kao ‘ajde da probam. I desila se magija četvrtkom uveče. Ja sam naravno odmah imala ideju da ustvari želim da puštam muziku ženama. To sam htela pre svega. Ali sam mislila i na dugogodišnje goste Idiotta, među kojima sam i sama. I uspela sam, spojila sam nemoguće. Spojila sam stariju ekipu Idiotta sa novom i mladom, ali pre svega slobodnom ženskom energijom. Svi oni žele da razmene nešto. Dodir, igru, pesmu i slobodu i zato je taj četvrtak intiman i različit. Ne prepuštam ih slučaju, već im dajem priliku da se kroz muziku zbliže i jako sam srećna zbog toga. Uvek ponavljam, jako je važno da prvo utičeš na mikro svet koji te okružuje, i to neminovno kreće da se širi. Ni to nije lako, ali uspeš ako imaš tu energiju koja je iskrena, a mene ne zanima masa i energiju usmeravam prvo na svetove koje poznajem i njih želim da spajam. To se događa u Idiottu.

7. Vidiš li sličnost između uloge one koja piše i one koja pušta muziku, ko je tvoja idealna čitateljka, zamjišljaš li je? a ko idealna slušateljka?

Moja idealna slušateljka je ona kojoj ne smeta da čuje neku pesmu koju obožava million puta. Ona koja zna da će joj tu biti fino i koja može da se oslobodi, koja može da zagrli svoju devojku i da igra sa njom bez toga da je neko gleda popreko. Takođe je moj idealni slušatelj onaj koji stoji za šankom i dolazi tu već 20 godina, a nije moron i kapira šta to mesto predstavlja. Ali, znaš šta, Idiott je uvek bio takav. Mi volimo da kažemo kako je Idiott jedno intelektualno mesto pre svega, i niko tu neće da dopusti da jedno kultno mesto izneveri slobodu koju predstavlja. Veruj mi, a to sam uvidela za ovo vreme, ja koja puštam muziku sam ista ona koja piše. Zato ljudi dolaze. Slična je energija. Ne zajebavam se sa emocijama, i sve dobijaju u raw formatu, i kroz pisanje i kroz muziku. Ne podilazim i to se ljudima sviđa. To se i meni sviđa. Ali ponekad ispunjavam želje, muzičke želje. Imaju prava da hoće isto koliko i ja imam prava da puštam muziku. Pravilo je da svi moramo da imamo slobodu da budemo isti i različiti.

Moje čitateljke nisu idealne i nema idealnih. Skoro sve su okrnjene i ja ne želim idealne čitateljke. Moje pisanje je intuitivno i amatersko isto kao i čitanje onoga što pišem. Opet je stvar u energiji i onome što želiš da preneseš ili saopštiš. Ja želim da sam tu, ne iznad i ne ispod. I ko je tu, kapira me i zna da se ne zajebavam. Nema vremena za zajebavanje. Odnosno, nema vremena za zajebavanje sa bilo čim.

Razgovarala: Dragoslava Barzut

25 LGBTQ naslova koje morate da pročitate

Kategorija: LezKULTura / Datum: april 7, 2014

Iako broj LGBTIQ romana za tinejdžere raste iz dana u dan, ove knjige su dobre za početnike u žanru. Prošle nedelje zamolili smo članove zajednice da proberu najbolje ličnosti iz literature namenjene mlađim čitaocia u okviru lezbejske, gej, bi, trans i kategorije onih koji preispituju svoj identitet i orijentaciju. Na kraju smo izbor sveli na ovih 25 naslova


Lezbejski naslovi

Cameron PostPogrešno obrazovanje Kamerona Posta

Smeštena u ruralnu Montanu 1990-ih godina, ova knjiga autorke Emili M. Danfort je naširoko hvaljen roman koji nastavlja tradiciju klasika Eni u mojim mislima. Kameron Post oseća i olakšanje i krivicu zbog stradanja njenih roditelja u automobilskom udesu. Njihova smrt znači da nikad neće saznati istinu o njenoj istopolnoj orijentaciji.

Kao siroče, ona dolazi da živi sa staromodnom babom i ultrakonzervativnom tetkom Rut. Tu se zaljubljuje u najbolju drugaricu, devojku koja radi na ranču. Nakon autovanja, tetka je šalje u religiozni kamp gde se homoseksualnost navodno leči, a gde ona u stvari spoznaje koliko košta skivanje svog identiteta.

Huntress

Lovkinja, Melinda Lo

U svetu kojim ljudi vladaju, priroda je izbačena iz ravnoteže. Sunce ne sija već dugo, žetve propadaju. Još gore, neprijateljski raspoložena bića se pojavljuju i prete opstanku ljudi.

Da bi rešile krizu, sdamnaestogodišnje devojke, Kede i Taisin izabrane su da idu na opasan, do sad neviđen put u Tanili, grad Vile Kraljice. Taisin je mudrac i petlja sa magijom, a Kede je ovozemaljska devojka. Tokom misije, sudbine im se spajaju. Kada članovi njihove grupe podlegnu izazovima, one se oslanjaju jedna na drugu i na kraju zaljubljuju. Ipak, kraljevstvu treba samo jedna lovkinja da ga sačuva i ono što sledi može ih zauvek razdvojiti.

Keeping you a secretČuvam te kao tajnu, Džuli En Piters

Uz stabilnu vezu sa dečkom, kao i šansu da ode na Ivi koledž, život predsednice učeničkog saveta Holand Džeger izgleda dobro. Izgleda. Ipak, sve se menja kad u školu dođe Cece Godar. Cece i Holand gaje snažna osećanja jedna prema drugoj, ali kako će na ovu vezu u povoju reagovati okolina?

Dirljiva ljubavna priča o dve devojke dostojan je naslednik klasika Nensi Garden Eni u mojim mislima. Karakterističnim stilom i humorom, Pitersova savršeno prikazuje emocije koje prate ljubav u nastanku.

 

razlika izmedju tebe i meneRazlika između tebe i mene, Madlen Džordž

Džes skraćuje svoju kosu švajcarskim vojničkim nožem. Nosi ogromne ribarske čizme. Osnivač je i jedini član Nacionalne organizacije za oslobođenje čudaka. Emili nosi džempere sa dugmadima oblika bisera. Potpredsednica je učeničkog saveta. Ima dečka.

Njih dve ničeg zajedničkog nemaju, sem utorka poslepodne koji provode zajedno. Džes želi da obnaroduje njihovu vezu, ali Emili se plaši da bi puno izgubila. Kada se u sukobu u školi nađu na suprotnim stranama, moraju da odluče da li im je važnija ljubav ili ono u šta veruju.

 

trougaoBermudezin trougao, Morin Džonson

Njihovo prijateljstvo počelo je toliko davno da je nazivano biblijskim, bejahu u početku samo Nina, Ejveri i Mel. Tako tvrdi Nina Bermudez, seniorka u srednjoj školi, govoreći o tzv. Bermudezinom trouglu – sebi i svoje dve najbolje drugarice. Sa prvim razdvajanjem, kada Nina odlazi na 10 nedelja preko leta, sve se naprasno menja.

Nina ubrzo saznaje šokantnu istinu, videvši Ejveri i Mel… Kako se ljube! Što predstavlja vrhunski izazov za njihovo prijateljstvo. Ali to je samo početak njihove, nekad bolne, nekad smešne avanture tokom koje ove tri devojke otkrivaju ko su i šta žele.

Gej naslovi

two boys kissing
Dva momka se ljube, Dejvid Levitan

Njujork Tajmsov autor bestselera Dejvid Levitan priča priču baziranu na istinitim događajima – o Hariju i Kregu, dvojici sedamnaestogodišnjaka koji učestvuju u 32-časovnom maratonu poljubaca sa namerom da postave svetski rekord. Sve to priča hor muškaraca nalik na antičke grčke horove – sačinjen od gej muškaraca iz generacije koja je postradala od AIDS-a.

Dok dva dehidrirana i neispavana momka spajaju usne, oni postaju centralni deo života drugih gej momaka koji se nose sa oslabljenim dugotrajnim vezama i problemima oko autovanja, te krizama rodnog identiteta i zavisnošću od sajtova za upoznavanje. I za sve to vreme poljupca tokom kog bivši par preispituje svoja osećanja jedan prema drugom.

Geografski klubGeografski klub, Brent Hartinger

Rasel Midlbruk je ubeđen da je jedini gej u Gudkajnd srednjoj školi.

Sve do trena kad se ispostavi da je osoba sa kojom se dopisuje na gej četu Kevin, neautovana zvezda košarkaškog tima u njegovoj školi. A uskoro upoznaje i ostale gej učenike. Njegova najbolja drugarica postaje biseksualka Min, a tu je i fudbalerka Tereza, njena devojka. Pa zatim Ajk, Terezin politički aktivni prijatelj.

No, kako će se okupljati a da ne privuku pažnju? Jednostavno, napraviće klub toliko dosadnog naziva da niko ni ne pomišlja da se učlani – geografski klub. Debitantski roman Brenta Hartingera je komičan, dinamičan i jasan prikaz modernih tinejdžera koji možda u svom klubu možda neće naučiti mnogo o geografiji, ali hoće o društvenim odnosima, životu i ljudskom srcu.

aristotel_dante

Aristotel i Dante otkrivaju tajne univerzuma, Bendžamin Alir Saenc

Aristotel je besni tinejdžer čiji je brat u zatvoru. Dante je sveznalica neobičnih pogleda na svet. Prilikom prvog susreta na bazenu, čini im se da ništa zajedničko nemaju. Ipak, kada dvojica usamljenika provedu neko vreme zajedno, među njima počne da se razvija posebno prijateljstvo koje traje ceo život i menja isti iz korena. Kroz prijateljstvo, oni spoznaju istine o sebi i grupi ljudi kojoj žele da pripadaju.

 

 

herojHeroj, Peri Mur

Poslednje što Tom Krid želi jeste to da uzrokuje još bola svom ocu. Zato tajne, kao što je posedovanje čudnih moći, ne deli sa drugima. Kao i tajnu da je pozvan da se pridruži superherojskoj grupi iz koje mu je otac izbačen. A i tajnu da je gej, zbog koje se sam sebe stidi.

Ipak, to što je postao član te grupe otvara mu novi svet. Tu upoznaje posebnu grupu neuklopljenih heroja – Skarlet, koja može da obuzda vatru, ali ne i svoj bes, Tipoid Lerija, koji svakog može učiniti bolesnim dodirom i Rut koja vidi budućnost. I svi oni, kao i Tom imaju stvari koje kriju. Ipak, kad otkriju smrtonosnu zaveru u grupi, moraće da nauče da veruju jedni drugoma. Da bi preživeo, Tom će se suočiti sa izazovima koje nije ni zamišljao. A da bi našao sreću, moraće da se suoči sa očevom prošlošću i spozna kakav heroj on želi da bude.

proxyProksi, Aleks London

Noks je rođen u jednoj od najbogatijih porodica u gradu. Ima sve što može da poželi od najnovije tehnike do najbolje odeće, pa čak i Proksija da podnosi sve njegove kazne. Kada Noks polomi vazu, Sid dobija batine. Čak i kad Noks izazove saobraćajni udes i ubije čoveka, Sid biva osuđen na smrtnu kaznu. Sid je Proksi, njegov život nije njegov.

Ali nije, opet, ni Noksov. Oni imaju više zajedničkog nego što bi iko pomislio. Kad shvate da je jedini način da pobede sistem da se međusobno čuvaju, zajedno beže. Jurnjava sa kraja na kraj zemlje otkriće tajno društvo pobunjenika i testirati rešenost oba momka da uspeju, te pokazati u blještavom svetlu razliku onih koji duguju i onih koji naplaćuju. Jer neki se dugovi ipak ne mogu otplatiti.

Biseks naslovi

pinkPink, Lili Vilkinson

Ava ima jednu tajnu – dosadili su joj ultra kul statusi, radikalna politika i crna garderoba i spremna je ne samo da proba, već i da bude nešto novo – neko ko nosi roze, ima dečka i uklapa se u okolinu.

Promena škole idealna je šansa za isprobavanje novog identiteta. Ipak, za slučaj da ne ispadne sve kako treba, Ava nove interese krije od roditelja, i naročito od svoje devojke sa kojom je u dugoj vezi.

Tajne same po sebi, dovoljno su teške za čuvanje, a stvari otežava Avino otkriće da promene koje želi idu dublje od garderobe. Čak i ulazak u muzičku grupu u školi postaje komplikovan, a u nizu neplaniranih izazova i komplikacija, Ava počinje da brine da nikad neće spoznati pravu sebe.

decko_i_devojke
Momci sa devojkama, Aleks Sančez

Iako je oduvek znao da je gej, Lens nikad nije imao pravog dečka. Serđo je biseks, ali jedinu pravu vezu ima sa devojkom. Iako u prvom susretu spoznaju međusobnu hemiju, pitanje je hoće li prevazići međusobne razlike. Ali je u vezi sa momkom dve godine, ali kada sretne Kimiko, ne može da je smetne sa uma. Da li to znači da je gej? Ili bi? Kimiko, zaljubljena u Ali, ne veruje da tako lepa devojka hoće da bude sa njom, učiniće sve da joj pomogne da to otkrije.

 

 

adaptationPrilagođavanje, Melinda Lo

Širom Severne Amerike jata ptica se sudaraju sa avionima i izazivaju udese desetina letelica. Hiljade ljudi umiru. A da stvari budu još gore, vlasti obustavljaju sve letove u strahu od terorizma, zarobljavajući milione putnika.

Među njima su Riz i njen dugogodišnji partner iz debatnog tima i dečko Dejvid. Tada im se dešava katastrofa – na mračnom putu kroz pustinju, vozeći se kući u San Francisko, ptica udara u njihov far i automobil se prevrće. Oni se bude u vojnoj bolnici i doktori odbijaju da im kažu šta im se desilo, gde su i kako su čudesno spaseni.

Još čudnije stvari postaju kad se Riz vrati kući u San Francisko, gde se odigrava policijski čas, specijalne službe uklanjaju mnoštvo mrtvih ptica, a čudno prisustvo je naizgled prati. Međutim, kada Riz sretne prelepu Amber Grej i zaljubi se u nju, njena potraga kreće skroz drugim tokom i dovodi je do mogućnosti da razotkrije globalnu zaveru koju je Vlada decenijama brižljivo čuvala.

empress_of_the_worldCarica sveta, Sara Rajan

Nikola Lenkester provodi leto na letnjem programu za talentovanu decu gde se najboljim učenicima pruža prilika da okuse osam nedelja studentskog života. Nik ima prijatelje u pozorišnoj trupi i orkestru, ali nikada nije imala prijatelje koji su joj samo prosto prijatelji. I nikada nije imala vezu. Međutim, prvog dana se odjednom zaljubljuje u Katrinu, maničnu kompjuterašicu, Isaka, nevoljno finog momka i Kevina – neartikulisanog kompozitora. I u Batl… Batl je prelepa plava plesačica i sve što Nik nije.

Uskoro, njih dve postaju prijateljice, a brzo i nešto više. I šta raditi kad misliš da te privlače momci, a onda ti devojka ukrade srce?

Coda Final CoverKaz_Coda-cvr
Koda, Ema Trevejn

Od rođenja, osamnaestogodišnjem Antemu je muzika u venama, što je sigurno uočio Korp, koji pomoću muzike i drugih sredstava koja utiču na mozak kontroliše sve ljude, a naročito provodnike, kao što je Antem, čija životna energija predstavlja glavni izvor snage u Mreži.

Uprkos tome što gleda kako njegovom ocu ponestaje životne energije, Antem nalazi utehu u blizancima o kojima brine. Svoj beg pronalazi u andergraund rok bendu gde svira, ali kraj tome dolazi nakon sumnjive smrti člana benda usled predoziranja narkoticima. Revolucija se oglašava na sve načine sem pesme i Antem to rešava da promeni. Ali hoće li mu devojka koju voli pomagati ili odmagati?

Transrodni naslovi

lunaLuna, Džuli En Piters

Reganov brat Liam ne podnosi osobu za koju se izdaje tokom dana. Kao i mesec po kom je izabrao žensko ime, njegovo pravo lice, Luna, pojavljuje se samo noću u podrumu, pomoću sestrine odeće i šminke. Tu se transformiše u prelepu devojku koja on očajnički želi da bude. Sve se menja kad Luna poželi da izađe iz ljuske. Hoće li je okolina prihvatiti kao takvu?

Zavodljiv i provokativan, ovaj roman je nezaboravna saga o trans tinejdžerki i njenoj borbi za svoj identitet i prihvatanje.

 

jasamdzejJa sam Džej, Kris Bim

Džej je uvek znao ko je i bio je ubeđen da će svi jednom shvatiti da je on momak greškom rođen u telu devojke. Tokom odrastanja, telo ga je izdalo i, namesto molitvi da postane pravi dečak, počinje da pokriva svoje telo što je moguće više, skrivajući se od sveta. Kada ga izda najbolji prijatelj, Džej reši da prestane da se skriva i bude onaj koji zaista jeste, ne mareći za cenu te odluke.

Inspirativna priča o samootkrivanju i borbi da se ostane veran sebi sigurno će učiniti da se čitaoci prepoznaju u njoj.

 

almost_perfectSkoro savršena, Brajan Kečer

Logan Viterspun otkriva da ga devojka sa kojom je tri godine u vezi vara, ali sve se menja kada se u njegovoj srednjoj školi u malom gradu pojavljuje nova učenica. Sejdž Hendriks se sa njim sprijateljuje onog trenutka kada on prestaje da veruje ljudima. Nju su roditelji školovali od kuće i zabranili joj da ima veze, ali ona odbija da Loganu kaže zašto.

Jednog dana Logan iskazuje svoja osećanja Sejdž, ali već koji momenat kasnije zažali zbog toga, otkrivši da je ona zapravo dečak. Besan, on je se odriče, zbog čega će kasnije zažali. Nije ni svestan koliko će truckav biti put do povratka poljuljanog poverenja.

parrotfishPerotfiš, Elen Vitlinger

Iako se Angela Kac MenNer nikad nije baš dobro osećala kao devojka, njeno šišanje na kratko i kupovina muške odeće, kao i zahtev da je zovu novim imenom, Grejdi, predstavljaju šok za sve. Iako je on srećan novim životom, sve ostale to povređuje – roditelji glume uvređenost, sestra se ponaša umrtvljeno, a najbolja drugarica Iv – kao da Grejdi ne postoji. A tu su i praktične stvari, kao odluka o tome koju svlačionicu treba da koristi. Nije da je očekivao podršku, ali ni da vršnjaci u školi budu tako bezobrazni. Kao žrtva surovih šala, nailazi i na nenadane saveznike – autsajdera Sebastijana i predivnu maturantkinju Kitu Čarls.

Stilom pisanja ispunjenim i humorom i tugom Elen opisuje muke u kojima će svaki tinejdžer moći da se prepozna.

freak_boyDečko nakaza, Kistin Klark

Spolja gledano, Brendanu Čejsu je lako. On je poznat rvač, uživa u video igrama i vezi sa naizgled savršenom partnerkom Vanesom. Ali iznutra, muči ga to što svoje telo oseća pogrešnim – potajno priželjkuje dugu kosu, nežnu kožu i ženstvene obline. Ima li imena za takve kao što je on – momke koji okasiono žele da budu devojke? Ili je Brendan samo nakaza?

U ovoj sagi Kristin klark tri strane narativa balansiraju na ivici žileta dok Brendan pokušava da pronađe samog sebe, Vanesa da održi vezu u životu, a Anđeo da se konfrontira svojim demonima.

Kvir naslovi

openly_straightOtvoreno strejt, Bil Konigsburg

Rejf je normalan tinejdžer iz Boldera u Koloradu – igra fudbal, osvaja nagrade za skijanje i rado piše.

I, da, on je gej. Autovan je od osmog razreda, nije bio zadirkivan i u drugim školama je držao predavanja o toleranciji. No, Rejf želi da bude normalan momak, ne gej momak. Da mu to što je gej bude deo života, a ne glavna osobina.

Kada upiše mušku školu, odlučuje da svoju seksualnost taji, ne u smislu povratka u senku već u smislu ostavljanja te teme kao tabula rasa. I dok ga nastavnik provocira da napiše svoju priču, on se zaljubljuje u Bena, koji i ne veruje da ljubav postoji.

every_daySvaki dan, Dejvid Levitan

Svaki dan drugo telo, drugi život i… ljubav sa istom devojkom.

Nema upozorenja kad će i ko to biti, ali je naučila da se nosi sa time, živeći po nizu pravila – ne vezuj se previše, ne mešaj se ni u šta i ne budi primećena.

I to je u redu dok se jednog jutra ne probudi kao Džastin i sretne njegovu devojku Rianon. Od tog trena, pravila više ne važe. Jer, A. je najzad našla nekog sa kim želi da bude iz dana u dan.

 

weetzie_batVici Bat, Frančeska Lia Blok

Pre petnaest godina Frančeska Lia Blok je napravila ogromnu pomamu knjigom Vici Bat o kojoj se jako mnogo govorilo. Poetični rolerkoster je kreiran tako da se uklapa sa sestrinsko-bratskim knjigama Prelepi dečaci i Devojke koze.

Otkrijte ponovo magiju ove knjige koja je očarala čitaoce svih generacija, srušila standarde i učinila Frančesku Liu Blok jednom od autorki sa najjačim nasleđem u novijoj istoriji.

 

 

ashEš, Melinda Lo

Nakon očeve smrti, Eš je prepuštena na milost i nemilost okrutne maćehe. Jedino zadovoljstvo joj je ponovno čitanje bajki koje joj je majka nekad pričala. Sanja kako je vile odvode onako kako joj je rečeno da mogu, ali upoznavši mračnu vilu Sidean, shvata da je želju previše shvatila zdravo za gotovo.

Dana kada Eš sretne kraljevu lovkinju Kaisu, njeno srce počinje da se menja. Umesto da lovi vile, Eš počinje da lovi Kaisu, ali Sidean ne želi da je pusti. Tada Eš mora da odluči između prave i ljubavi iz bajke.

 

will_graysonVil Grejson, Vil Grejson – Džon Grin i Dejvid Levitan

 

U neočekivano doba na neočekivanom mestu, jedne hladne čikaške noći, sreću se dva momka, oba imena i prezimena Vil Grejson. Dok im se svetovi sudaraju i sjedinjuju, njihovi životi kreću u novom pravcu, ka epskoj romansi koja će ih odvesti u stvaranje do tad neviđeno spektakularnog srednjoškolskog mjuzikla.

Smešna, emotivna i duboko introspektivna, zajednička knjiga Džona Grina i Dejvida Levitana nabijena je humorom i pisana otvorena i čista srca, što je obojci donelo nebrojene fanove.

Izvor: Epicreads

Saopštenje: Osuda novih pretnji GSA aktivistima

Kategorija: Lobiranje / Datum: april 3, 2014

GSAkartice

Koalicija za ravnopravnost KORAK oštro osuđuje nove pretnje smrću aktivistima i aktivistkinjama Gej strejt alijanse i podržava ovu organizaciju u zahtevu Ministarstvu unutrašnjih poslova i svih drugim nadležnim državnim institucijama i organima da hitno pronađu počinioce ovog krivičnog dela i privedu ih pravdi.

Gej strejt alijansa (GSA; Alijansa) je danas, 1. aprila saopštenjem obavestila javnost da su joj ponovo upućene pretnje smrću, ovoga puta preko mejla organizacije. Najnovije pretnje smrću Alijansi su najbrutalnije do sada i u njima se eksplicitno poziva na ubijanje i klanje članova i rukovodstva GSA, i „čišćenje“ Srbije od ove organizacije.

Ovim pretećim porukama se takođe pozivaju članovi Srpske radikalne stranke (SRS) i ultradesničarskih pokreta Obraz i Naši da „uzmu noževe u ruke i da počnu klat sve članove Gej strejt alijanse“. Dalje se u porukama poziva da se Srbija očisti od te „pederske organizacije“ i da se članovi GSA „ubijaju nemilice“. Takođe se u porukama vređa i predsednik Alijanse i poziva se na njegovo ubistvo. Obe poruke se završavaju rečima „I sretno vam klanje“ a potpisane su jedna sa „Mladen Obradović“ a druga sa „Ratko Mladić“. Alijansa u saopštenju navodi da je i ranije preko mejla ili društvenih mreža dobijala poruke u kojima se uglavnom vređa LGBT populacija ali naglašava da nikada do sada na taj način nije dobila ovako brutalne i eksplicitne pretnje smrću.

KORAK i GSA podsećaju da su ovoj organizaciji i pre dvadesetak dana upućene pretnje smrću preko njenog SOS telefona, što se takođe desilo prvi put od kada ova organizacija postoji. Na ove pretnje su javno reagovale nezavisne institucije za zaštitu ljudskih prava. Međutim, prema informacijama kojima ova organizacija raspolaže ovaj slučaj se još uvek nalazi u tužilaštvu i nije prosleđen policiji na rešavanje, što se „pravda“ novim Zakonom o krivičnom postupku i njegovom sporošću, te su sada šanse da se ovaj slučaj reši zanemarljivo male.

GSA najnovije pretnje smrću shvata izuzetno ozbiljno. S obzirom da se Alijansa bavi osetljivom oblašću i da ima dugogodišnje iskustvo u radu, kao i u suočavanju sa raznim bezbednosnim izazovima, za ovu organizaciju je nesumnjivo da je u poslednjih nekoliko nedelja postala nečija meta. Bez obzira ko stoji iza toga, a mogućnosti su razne, GSA poziva sve nadležne organe da ovo što se dešava shvate krajnje ozbiljno, hitno reaguju i iskoriste sve zakonske mogućnosti kako bi se zaštitili aktivisti GSA i drugi branitelji ljudskih prava i kako ne bi došlo do mnogo negativnijih posledica.

U atmosferi linča koja se ponovo stvara u Srbiji pretnjama organizaciji Žene u crnom i novim spiskovima „izdajnika“ koje pravi ultradesničarska organizacija Naši, KORAK i GSA smatraju da je potrebno uložiti maksimalan napor i državnih institucija i nevladinog sektora i međunarodnih organizacija kako bi društvo u kome živimo postalo tolerantnije i kako bi se nasilje u društvu napokon sankcionisalo, a oni koji vrše nasilje i koji prete adekvatno kaznili.

Koaliciju KORAK čine Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Beogradski centar za ljudska prava, Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS i Gej Strejt Alijansa GSA (iz Srbije); Fond za humanitarno pravo Kosovo i Inicijativa mladih za ljudska prava (iz Kosova); Centar za građansko obrazovanje (CGO) i LGBT Forum progres (iz Crne Gore).

KORAK i GSA zato pozivaju državu i njene institucije da jasno pokažu nameru da se na efikasan način posvete sistemskom sankcionisanju pretnji i nasilja i zaštiti branitelja i braniteljki ljudskih prava u Srbiji.

 

Izvor: Koalicija za ravnopravnost KORAK

Kratka priča Jasne Žmak: Homo za Žminj

Kategorija: LezKULTura, LezPismo / Datum: april 3, 2014

Homo za Žminj. To su bile prve riječi koje si naučila na mom jeziku (tako ti zoveš čakavštinu). Tad još nisi znala ni šta je, a kamoli gdje je Žminj. Tad još nisi znala ni šta je maneštra, a za šparuge si mislila da rastu na stablu. Masline si vidjela samo na pizzi, Učku iz aviona, a ljude iz Pule si zvala Puljanima. Ipak, da je bicikla ženskog roda, to si već ranije bila naučila.

Foto: etsy.com via creative commons

Foto: etsy.com via creative commons

Homo za Žminj. Moj tata je nekad to govorio svaku noć prije spavanja, kao što je tvoj govorio Idemo u horizontalu. Kao što oni bez mašte govore Idemo spavat, tamo odakle si ti, odnosno Gremo spat, tamo odakle sam ja. Tako smo ti i ja cijelo djetinjstvo odlazile svaka u svoj krevet, u horizontalu i u Žminj, a danas skupa odlazimo u naš zajednički krevet koji nema svoju metaforu, jer mi si prije spavanja ne govorimo ništa, mi se samo ljubimo za laku noć.

Homo za Žminj. Nisi mi vjerovala, kad sam ti napokon otkrila što to znači. To sam ti rekla one prve naše noći, šapnula zapravo. A ti me nisi razumjela… pa sam ti ponovila još jednom, i još jednom, zapravo, ponavljala cijele noći.

Homo za Žminj, pa Homo za Bale, pa Homo za Pavliće, pa Homo za Križmane, pa Homo za Bokordiće, i tako od Pazina do Pule i natrag, prvo po ipsilonu, pa onda po staroj cesti, te noći smo prošle cijelu Istru. Otkrila si nešto strašno privlačno u imenima istarskih sela, toliko privlačno da nam sad iznad kreveta visi karta Istre s koje čitam kad mi pamćenje stane. Šapnem ti Karojba, Savičenta, Rudani, Lanišće i ti si gotova, kao Jamie Lee Curtis kad joj Kevin Kline govori talijanski. A kad ja počnem s talijanskim, gotova si još i brže… Portole, Grisignana, Dignano, kaput. Jedino te Trst nikako ne pali, pa on pod našim krovom ipak nije naš.

Većinu tih sela nikad nisi vidjela, većinu nisam ni ja, ali svako od njih ima svoje mjesto u našem krevetu bez metafore. Istarska sela su vokabularij tvog užitka, način da ti kažem koliko te volim.

Zagreb, srećom, nema takav efekt na mene… ali tvoj francuski sasvim dobro odrađuje posao.

U međuvremenu si osim francuskog odlučita naučiti i istrijanski, istarski, čakavski, sva tri. Geografiju sam savladala, sad je vrijeme za lingvistiku, ponosno si najavila. Meni bi bilo draže da si se umjesto toga dala na gastronomiju ili na vina, ali ti uporno tvrdiš da ljubav ne ide kroz želudac, nego kroz jezik; i već si nabavila Gustafe, Francija i Tamaru Obrovac, pa umjesto mene, po cijele dane slušaš njih, i kao da su audio programi za učenje stranih jezika, ponavljaš njihove stihove… a ja te prijateljima, umjesto sa moja cura, sada predstavljam sa my fair lady.

Kažeš da je sve to meni za ljubav, ali ja te sabotiram, jer znam da nema nade za tvoju pidgin čakavštinu. Kažem ti, Ti si furešt i pomiri se s tin, a ti onda poludiš, jer još ne znaš šta znači furešt.

Ipak, ne posustaješ u svojoj istrofiliji… I da možeš, tražila bi državljanstvo i oženila se sa mnom samo da dođeš do njega.

Nakon što smo jučer za doručkom tako slušale Krasna zemljo (bez dizanja zastave), jutros si me ponovo probudila puno prerano; uzbuđena, jer si napokon uspjela sama složiti jednu cijelu zavisno složenu ča rečenicu. Bilo je ravno pet ujutro kad si me, čitajući s papira, s katastrofalno lošim naglascima, pitala Kadi homo danaska, forši poli mediga, a forši na mrkat?

Ja sam, još snena i u polusnu samo odmahnula rukom i rekla Ala šu, homo dalje… sanjala sam, čini mi se, lopate i Učku.


Jasna Žmak (Pula, 1984) Radi kao scenaristica i dramaturginja. Piše i objavljuje kratke priče i kritičke tekstove. Živi u Zagrebu.

Marija napisala knjigu. Koja Marija? Marija Šerifović

Kategorija: LezKULTura, LezPismo / Datum: april 2, 2014
„Postradah u gresima mojim, od same mladosti moje,
ne zaboravi me, Gospode, zbog greha mojih i ne pogubi me zbog bezakonja mojeg.“
Nepoznati autor, Ispovedna molitva, (druga polovina XIV v.)

piše: J. Nidžović


Čitav luk kulturne istorije sa istorijom pismenosti i istorijom književnosti uložen je u ovo, mesto u kome ishodi sadašnjica. O ovom ličnom, političkom i pomalo dramatičnom silogizmu nema spora, tim pre što ću mu pridodati jedan neobavezujuć smajli:

:)

sugerišući da će ovaj osvrt biti blago nezainteresovan za očekivane manjkavosti u stilu i postupku. Upravo stil i postupak u svojim nedovršenostima biće povod za neka tumačenja i opaske nad kojima bi se moglo zapitati promišljajući i neki lezbejskiji delokrug tema-problema.

Pa, da počnemo:

Ispovest-Marija-Serifovic-53952Kontekst kaže da je Marijinu prvu knjigu izdala izdavačka kuća Laguna 20. februara. Knjiga broji oko 110 stranica, od čega je devedesetak stranica efektivno ,,u tekstu“. U najboljem nepoznavanju tradicije pikarskog ili bildungsromana mala Marija, isprva nemirno dete, već nakon tri stranice polazi u školu, a nakon dvadesete odlazi na Evroviziju. A život se topi, i nestaje brzo, ko dlanom o dlan.

Ispovest je formalno podeljena u dva dela: Prvi i Drugi. U prvom se Marija osvrće na svoju prošlost, dok se drugi oslanja na plan sadašnjice i ideje o budućnosti. Pripovedanje je organizovano tako da trijumfuje u pokušaju da se čitalačkoj publici približe i rasvetle okolnosti u vezi sa njenom seksualnom orijentacijom. I ovde, krećući se u ravni idejnosti, saplećemo sebe o nekoliko dokaza dostupnih u razlomku simboličkog kapitala i (/) pristupačne cene koji je imenovan kao Ispovest:

1) Tema seksualnosti gotovo potpuno biva odvojena od drugih tema na kojima junakinja ili ma ko zasniva vlastitu subjektivnost. Najvickastija okolnost ovog tipa je poglavlje u kome je reč o Evroviziji, a u kome nema niti reči ma o čemu „pederskom“. Menadžeri i politička tela bivaju podvrgnuta kritici jednog ruralno sveznajućeg tipa, floskulno obeleženi kao „stare varalice“. Ali i lezbejstvo ima svoje poglavlje.

2) Dve slike koje bivaju postojane u čitavoj ispovesti su slika porodice i slika vere. Ovo i jesu česti i legitimni uzori mnogim ženama. Otud priznanja koja stoje u vezi sa majčinstvom i planiranjem porodice, kao fortissimo završnica, preklopljena sa obraćanjem ocu, Gospodu, banki sperme, donoru…

Mnoge knjige novog žanra pod nazivom misery memoir1 imaju manje ili više slične nedoslednosti, koje im ne treba uzimati za zlo. Sa druge strane, i kada je reč o prilikama ove autorke, ove knjige, ove čitalačke publike, pretpostavke iz 1) i 2) ispostavljaju se u:

1, 1) tome da, ako bismo prebili sve i dvared pocrtali, žena snimi dokumentarac/seriju i knjigu napisa, a ne autova se čestito. Više spomenu mladića i udvarača + Niti jednoj ženi pravog imena: viteški ili ne, tek, sve i hotimičnim zahvatanjem iz plitkog bunara lezbejskog pitanja, ostajemo večno žedni, žedne, ili zagrcnute od nekoliko centimetara po kojima slova tvore nisku reči poput: ,,…pa osećaj zadovoljstva možda nije tako snažan kao sa muškarcem…“2

(Ovde mi na pamet pada Malvina koju uzimam u šake ne bih li se još jednom „popravila“ jednim nezaboravno nežnim i preslatko devetnaestovekovno inhibiranim mestom iz Malvine Mirka Kovača: „Kada se nebo nadnese a oblaci prekriju krov vaspitališta sv. Majke Angeline, a kad kiša počne bubnjati u olucima, mi bismo […] Prekrivene čaršafom i preko glave, mi bismo šaputale i molile se, a onda jedna drugoj u nekoj uspavljujučoj omamljenosti, svlačile spavaćice, pa je tako nadolazila božija milina, kad duša ište mir i blaženstvo…“3)

2, 1) …a i jeste, uradila je jednu važnu + jasnu + glasnu i značajnu stvar u pogledu vidljivosti svake, pa i lezbejske subalterne većine, koja dvostruko negira zainteresovanu, angažovanu/ ideologizovanu (lezbejsku) manjinu. In your face: pravoslavna, biseksualna, srpskopolitički prosečno pismena devojka! Želim da kažem da ova knjiga uredno dostupna stoji ravnopravno (štaviše, poštenije koliko i ličnije) sa mnogim lgbt aktivističkim preduzimljivostima.


1. [Misery memoir (memoari jada) je žanr navodno biografske književnosti koji se uglavnom bavi trijumfom protagoniste nad ličnom traumom ili zlostavljanjem, često iz vremena detinjstva. Takođe se ponekad naziva patografija.]
2. [Marija Šerifović, Ispovest, Laguna, Beograd, 2014, str. 102.]
3. [Mirko Kovač, Malvina, Samizdat B92, Beograd, 2009, str. 23.]