Mesečne arhive: april 2014

Velika retrospektiva slikarke Naste Rojc

Kategorija: Umetnost / Datum: april 23, 2014

Umetnica koja je izbegavala građanske formalnosti i čajanke u salonima, koja je bila samo u formalnom braku sa prijateljem, svoj život je posvetila jednoj Engleskinji uz koju je njen slikarski opus postajao sve bogatiji i slobodniji u odabiru tema


Ovog proleća u Zagrebu je upriličena retrospektivna izložba Naste Rojc u Umjetničkom paviljonu koja će trajati od 15. aprila do 1. juna.

Nasta Rojc je bila umetnica koja je svoje obrazovanje stekla u velikim umetničkim centrima s početka 20. veka poput Beča i Minhena. Družila se sa mladim hrvatskim slikarima tzv. minhenskog kruga: Becićem, Kraljevićem, Hermanom, Račićem. Njena izlagačka delatnost je bila velika i ogledala se u mnogobrojnim izložbama upriličenim u evropskim zemljama poput Francuske, Češke, Poljske, Engleske, Škotske i Ruminije.

Foto: Tportal via creative commons
Foto: Tportal via creative commons

Sarađivala je sa Women’s International Art Club-om iz Londona i bila je jedna od najodlučnijih zagovornica ravnopravnosti „muškog“ i „ženskog“ slikarstva i osnivačica Kluba likovnih umetnica 1928. godine.

Nasta Rojc je iza sebe ostavila autobiografsko izdanje pod nazivom „Moja pisma iz Engleske“ koja svedoče o njenoj spisateljskoj darovitosti. Pisma je objavila tokom 1928. i 1929. u zagrebačkoj Hrvatskoj reviji.

Više informacija na Tportal-u

Uredila: Rosebud

Lezbejske ljubavi Grete Garbo i Marlen Ditrih dobijaju ekranizaciju

Kategorija: Vesti / Datum: april 18, 2014

U nedostatku televizijskih serija o lezbejskim ljubavima iz prošlog veka, produkcijska kuća Annapura Pictures, koja stoji iza Oskarom nagrađenog filma Američke varalice, donosi nam zanimljive i skrivene živote holivudskih zvezda Grete Garbo i Marlen Ditrich


Naziv serije za sada nije poznat, a iza iščekivanog projekta stoje Angela Robinson (The L Word, D.E.B.S., True Blood, Girl Trash) i Alex Kondracke (Hung). Ono što se za sada zna jeste da će radnja serije biti smeštena u Zlatno doba Hollywooda, prenosi portal Deadline.

Foto: tumblr via creative commons

Foto: tumblr via creative commons

Među likovima čije će tajne živote gledaoci/teljke moći da pratie bite će Džon Gilbert, Mercedes de Acosta, Tallulah Bankhead, Alla Nazimova, Barbara Stanvik, Cari Grant i Džon Vejn. Glavna radnja prati glumice u odelima, Garbo i Ditrih.

Privatni život Garbo otkriven je u knjizi Vilijama Dž. Mana Behind the Screen: How Gays and Lesbians Shaped Hollywood, u kojoj autor govori o njenoj otvorenoj vezi s Džonom Gilbertom te višegodišnjoj vezi s Mercedes de Acosta. S Acostom je svojevremeno bila i nemačka zvezda Ditrih, pa će biti zanimljivo videti kako će produkcijski i rediteljski tim prikazati ovaj deo njihovih života.

 

Izvor: Crol

Helena Janečić: Život slobodne umjetnice košta puno živaca

Kategorija: Intervju, Umetnost / Datum: april 18, 2014

Život slobodne umjetnice košta puno živaca, živim s mamom i jedva plaćam račune, provodim nebrojene sate radeći na nečemu što se možda ni neće prodati. U svemu tome nađe se i zadovoljstvo, kad vidim da je moj rad nekom inspiracija


Zima je otpočela proljećem, mogla bi biti parafraza legendarne pesme Ksenije Erker nastale ravno pre 40 godina, a koja se najbolje rimuje sa martom u Beogradu, ove 2014. godine. Proljeće, Beograd, Labrisova femslam žurka u KC gradu samo su neki od povoda za posetu slikarke i strip autorke Helene Janečić. Dok hodamo ulicama Beograda, na potezu od Slavije prema Trgu Republike, mapiramo pojedine tačke važne za beogradsku lezbejsku istoriju. Prostorije Ženskog centra, pokazujem Heleni prvi Labrisov prostor. Početak devedesetih, i jedno takođe predivno proleće. Razgovaramo o prvim lezbejskim kafićima, i mestima na kojima su se okupljale lezbejke u Beogradu pre nego što je Labris započeo sa svojim delovanjem. Konstatujemo Beograd kome nedostaje lezbejsko pamćenje. Pričamo o početku devedestih godina i Akademiji, gde su lezbejke počele da prepoznaju jedna drugu, po stilu odevanja, po otvorenosti u komunikaciji prema ženama, ali i po umetničkim praksama koje su gradile simbole i značenja za neka nova čitanja.

helena

1. Helena, koju ulogu ima istorijski kontekst za umetničko delo? Stvaraš li ti imajući vremenski okvir u vidu? Da li će za sto godina neka devojka koja bude izučavala slikarke sa početka 21. veka prepoznati u tvojim radovima tragove vremena u kojima si stvarala? Šta će ona moći da vidi, u stvari?

Naravno da historijski kontekst ima veliku ulogu za umjetničko djelo. Kada znamo povijesne i društvene okolnosti u kojima je djelo nastalo, tako možemo mjeriti socijalni značaj i poruku djela. Na primjer, nedavno sam pročitala lezbijski klasik The well of loneliness od Redcliff Hall, nastao 1928. Čim je izdana, knjiga je proglašena opscenom i bila je zabranjena zato što otvoreno govori o lezbijstvu i o tome da je homoseksualnost prirodna. Razmišljam o vremenskom okviru u kojem je knjiga nastala… pa tako i u svojim radovima. Recimo ako bi ove godine napravila radove koji bi se ticali istospolnih brakova koji su sad aktualni u Hrvatskoj, onda bi ta serija slika postala relevantna kroz povijesni, politički i društveni okvir.

2. Sećaš li se svog prvog aktivističkog dolaska u Beograd?

Sjećam se prvog aktivističkog dolaska u Beograd. Nastupala sam sa Bura bendom na Queer Beogradu. Bili smo jako uzbuđeni jer smo se kao cover bend i umjetničko aktivistički projekt već proslavili po regiji, i svim selima u Slavoniji, a sada smo prvi put nastupali u Beogradu. Mislila sam da će beograđanke totalno poluditi za nama. Uvijek sam imala sliku srpskih djevojaka kao iznimno frendly, spontane, neopterećene i opuštene…

Nije bilo baš kako sam zamišljala, ali na nastupu je bila frontmenica benda Lesbians on ecstasy, Fruity Frankie, i nakon nastupa mi je prišla i rekla da smo bili kul, izhvalila nas. Lesbians on ecstasy je inače isto cover bend.

Bili smo smješteni u bivšem Labrisovom uredu. I preživjeli smo, obožavateljice nas nisu spopadale.

3. Uočavaš li neka interesantna slikarska imena u Beogradu, kako vidiš regionalnu saradnju i sličnosti između rada umetnica/ka iz regiona?

Ja sam toliko zatvorena u svojoj sobi i ateljeu da uopće ne znam šta se događa u regiji. Ali zahvaljujući čudesnim znanjima i moćima jedne djevojke počela sam polako upoznavati srpsku modernu umjetnost i značajna imena kao Zora Petrović, Sava Šumanović, Kosta Hakman, Nadežda Petrović, Cuca Sokić. Što se tiče nekih suvremenih umjetnika, pratim i volim rad Nine Bunjevac.

4. Kako doživljaš Beograd u pogledu ostvarenja LGBT prava? Gde ti je lepo u Beogradu?

Beograd sam uvijek doživljavala kao metropolu, sa dobrim kulturnim sadržajem. Ali po pitanju LGBT prava mi se čini daleko od prihvatljivog. Vidim da se stvari mjenjaju, da postoje festivali, edukacija, inicijative za poboljšanje.

Svaki put kad dođem u Beograd ja sprovodim svoje male osobne akcije u suradnji sa svojom djevojkom…ljubljenje na Kalemegdanu, grljenje na Adi, držanje za ruke na Zelenom vjencu, ljubakanje u hotelu Moskva u društvu otmjenih gostiju.

5. Koliko doživljaš slikarstvo kao prostor slobode i kreacije za stvaranje novog jezika? Smatraš li da je baviti se slikakarstvo danas retro?

Slikarstvo za mene nije samo prostor slobode, nego prostor za razmišljanje i problematiziranje različitih tema. U ovo doba kompjutera, multimedije, ja jedino znam slikati i crtati. Baš sam retro. Osjećam se kao kazeta, ili ploča.

helena via miroslav ilic

6. Ima li i gde je mesto lezbejskoj umetnosti? Sa kim komunicira tvoj umetnički rad? Treba li umetnost da bude sklonište ili izlog?

Lezbijska umjetnost postoji, i ona je tu među nama. Može ispunjavati galerijske prostore, ili djelovati na javnim površinama, na jumbo plakatima, pločnicima, zidovima zgrada.

Što se tiče mog rada, on komunicira sa čitavim društvom jer upućuje na određene pojave koje se ne uklapaju u normativ.

7. Kako se rimuju slikarstvo i kapitalizam? Koliko košta život slobodne umetnice, vidiš li tu prostor za otpor prema sistemu?

Ja živim u podsistemu sistema jer živim sa mamom. Ne znam koja je solucija bolja, da me jede kapitalizam ili mamina pravila. Život slobodne umjetnice košta puno živaca, živim s mamom i jedva plaćam račune, provodim nebrojene sate radeći na nećemu što se možda ni neće prodati. U svemu tome nađe se i zadovoljstvo, kad se neki rad proda ili kad vidim da je moj rad nekom inspiracija, kad pomislim da me djevojke muvaju zbog mog rada.

8. Baviš li se istraživačkim radom nekih umetnica u svetu, inspiriše li te nečiji rad?

Svaki dan me nešto ili netko inspirira. Prije nego što doručkujem vidim najmanje tri rada koja bi mogla napraviti. Inspiria me rad mojih kolegica skojim djelim atelje, prijateljice koje su književnice, glazbenice, pjesnikinje, te se svakodnevno u mislima utrkujem snjima i pitam se kad ću već napraviti novu izložbu.

Razgovarala: Dragoslava Barzut

PRIJAVI SE: Trening za profesorke/profesore i stručne saradnice/saradnike zaposlene u srednjim školama

Kategorija: Edukacija / Datum: april 16, 2014

Labris vas poziva da učestvujete na devetom po redu treningu – Istopolna orijentacija u nastavnom i savetodavnom radu


Trening će se održati 26-27. aprila, 2014. u Beogradu/Hotel Majestic, i obrađivaće sledeće teme:

    • LGBT terminologija i identiteti
    • Ljudska prava lezbejki i gejeva
    • Društveni mehanizmi homofobije
    • Coming out
    • Trans egzistencija
Foto: Beta

Foto: Beta

Učešće na seminaru je besplatno – troškovi puta, smeštaja i hrane su pokriveni.

Seminar je podržan od strane Ambasade Kraljevine Holandije.

U prilogu Vam šaljemo agendu treninga i prijavu. Ako ste zainteresovani/e, popunjene prijave možete poslati na aleksandra.gavrilovic@labris.org.rs, ili faksom na 011/ 3227 480.

Ukoliko imate dodatnih pitanja, budite slobodni da nas kontaktirate.

Naš telefon je 062/263 234.

*Napomena: Broj učesnika/ca je ograničen.

Poziv je otvoren do 20. aprila, 2014.

Molimo Vas i da informacije o predstojećem seminaru prosledite svojim kolegama i koleginicama, za koje smatrate da bi mogli da budu zainteresovani za učešće.

Prijavu možete preuziti OVDE
Agendu treninga možete preuzeti OVDE

 

Aleksandra Gavrilović, Programska koordinatorka za edukaciju, Labris

Udruga Lori objavila književni konkurs za najlepšu kratku priču LGBTIQ tematike

Kategorija: LezKULTura / Datum: april 16, 2014

Riječka udruga LORI i knjižara Ribook s ponosom pozivaju sve zainteresovane da učestvuju u književnom konkursu za najlepšu kratku priču LGBTIQ tematike. Rok za slanje radova je 23. maj 2014.


Zainteresovane/e mogu poslati najviše dve neobjavljene priče dužine do 500 reči, na e-mail drustveni_tim@yahoo.com, s naznakom ZA KNJIŽEVNI NATJEČAJ. Priču treba potpisati šifrom i poslati u jednom prilogu, a u posebnom prilogu (attachmentu) treba navesti svoje podatke: ime, prezime, godište, mesto stanovanja, nekoliko reči o sebi, svojim hobijima i ljubavi prema pisanju.

knjikonkursLORI

Takođe, potrebno je da autori/ke naglase žele li da se njihove priče potpišu imenom i prezimenom ili pseudonimom. Pseudonimi ne smeju biti uvredljivi niti diskriminišući.

Prispele priče ocenjivaće i rangirati stručni žiri: Mima Simić, renomirana kritičarka, književnica, publicistica, dugogodišnja aktivistkinja za ljudska prava, prevoditeljka, rokerka i još mnogo toga; Suzana Tratnik, priznata slovenska spisateljica, prevoditeljka i publicistkinja, također vrlo angažovana zagovarateljica prava LGBT osoba; te predstavnica LORI, Antonija Stojanović, voditeljka društvenog tima LORI i prevoditeljka, koja i sama ponekad „piskara“, uglavnom kratke priče.

Najboljima knjižara Ribook sprema poklon-izdanje knjige, a udruga LORI poklon-pakete raznih iznenađenja. Nakon konkursa, u dogovoru sa zainteresiranim autorima/kama, priče će biti objavljene na internetskoj i Facebook stranici udruge LORI, a potom i u e-knjizi.

‘Korektivna silovanja’ događaju se i u SAD-u

Kategorija: Vesti / Datum: april 16, 2014

Korektivno silovanje je izraz skovan pre petnaestak godina u Južnoj Africi, zemlji sa sve učestalijim slučajevima u kojima grupe muškaraca siluju lezbejke kako bi ih „vratili na pravi put“. Nažalost, Južna Afrika nije i jedino mesto na svetu gde se ovaj zločin iz mržnje događa, a o tome progovara i Project Unbreakable


Grejs Braun, autorka projekta, dosad je fotografisala stotine žena i muškaraca koji su preživeli silovanje, s ciljem njihovog osnaživanja. Njene fotografije, dopunjene rečima koje su za vreme silovanja žrtve morale slušati od svog silovatelja, potresne su i teško se zaboravljaju.

Foto: Grejs Braun

Foto: Grejs Braun

Crna statistika južnoafričke organizacije Luleki Sizwe kaže da samo u Cape Townu svake sedmice bude silovano najmanje 10 lezbejki.

Deo projekta Grejs Braun bavi se korektivnim silovanjem, a na fotografijama vidimo devojke koje su silovane kako bi ih „izlečili“ od homoseksualnosti. „Sada više nisi lezbejka“, „Previše si lepa da bi bila lezbejka“, „Dokazaću ti da si heteroseksualna“, samo su neki od citata koji se nalaze na transparentima ovih hrabrih mladih žena.

Izvor: radisarajevo.ba

Malta: Istopolni parovi mogu usvajati decu

Kategorija: Vesti / Datum: april 15, 2014

Valjeta – Parlament Malte usvojio je zakon po kome će homoseksualni parovi moći da usvajaju decu


Istopolni parovi moći će da sklapaju građanske unije koje će imati ista prava kao brakovi, uključujući mogućnost da usvajaju decu.

Svi poslanici vladajuće Socijalističke partije glasali su za usvajanje zakona. Nacionalistički opozicioni poslanici su bili uzdržani, uz obrazloženje da podržavaju civilne unije, ali da imaju rezerve prema usvajanju dece, navodi AP.

Foto: Charismanews via creative commons

Foto: Charismanews via creative commons

Katolička crkva na Malti se izjasnila protiv zakona.

Poznati biskup Čarls Šikluna, koji je ranije bio visoki zvaničnik u Vatikanu, rekao je da je zakon u nekim aspektima dobar, ali da se nije vodilo računa o interesima dece.

Izvor: B92

Dok sam bila trudna osećala sam se kao u drag-u

Kategorija: Edukacija / Datum: april 15, 2014

Kao trudnica, buč lezbejka A. K. Samers imala je problem da se nosi sa svojim izmenjenim, naglo feminiziranim telom


Ja nisam ja, navodi A. K., trudna buč lezbejka u svojim memoarima pretočenim u strip. Crtež nje u svemirskom odelu, u trećem tromesečju trudnoće stoji iznad ovih reči, dok njeno ovalno oblikovano telo pluta, povezano za svemirsku letelicu u daljini. Piše o tome da joj je njena partnerka, zvana Vi, upravo kupila brushalter za dojilje, i da je njeno preuzimanje karakteristično muške rodne uloge iznenada srušeno do temelja. „Nema poricanja, ja sam za doveka žena – ja sam suze i sline, ja sam anemija i ljubičaste vene. Ja sam sise.“

A. K. Samers, njena partnerka Elison, i njihov sin Frenklin

A. K. Samers, njena partnerka Elison, i njihov sin Frenklin

Knjiga, nazvana Devet punih meseci u dragu opisuje kako je Samersova zbog trudnoće izgubila maskulini identitet i pronašla sebe u novom, feminiziranom telu i svom iznenada bizarno feminiziranom svetu. U tom svetu, rodne uloge su znatno definisanije, a ljudi ne samo da slobodno komentarišu ženska tela, već ih ponekad, potpuno samouvereno i dodiruju.

Samersova je navikla da u ženskom okruženju bude autsajder, ali tokom trudnoće se za čudo, osetila prihvaćenom, čak i kao deo mejnstrim ženskog društva. U neku ruku, trudnoća je učinila moj bučizam nevidljivim i navela ljude da se sa mnom ophode kao sa trudnicom. Ljudima koji su skloniji konvencionalnom razmišljanju, izgledalo je kao – „ista si kao io svi mi, naposletku!“.

To nije bilo skroz pozitivno osećanje. Bilo je lepo osetiti se kao deo šire mase ljudi, ali to kao da nije bilo moje iskustvo, kao da to nisam bila prava ja. Razgovarajući sa strejt ljudima koje sam tek ovlaš poznavala, postigla sam da se otvore prema meni, naročito ako i sami imaju decu. Ali, izgubila sam svoj „bučizam“. Mislila sam kako sam još uvek različita i kako je moj stil života različit, i kako je, ukoliko se to izgubi, sve ovo sranje.

Copyright: AK Summers

Copyright: AK Summers

Srela sam Samersovu, kojoj je inače 46 godina, u njenoj kancelariji u Njujorku. Ona je prijateljski nastrojena, precizna u izražavanju i pomalo nervozna zbog davanja prvog intervjua. Trudna bučica je njena prva knjiga stripova. Svoj bučizam opisuje kao maskulini estetski sistem, te privlačnost koju oseaća prema lezbejkama koje se identifikuju kao femice. „Viđenje sebe u vezi sa femicama pomaže mi da dostignem osećaj maskuliniteta.“ Upravo taj osećaj učinio je promene na njenom telu uzrokovane trudnoćom još više zbunjujućima, a razlike između nje i njenih fem poznanica sve zamagljenijim.

Pregnant Butch: Nine Long Months Spent in Drag by A. K. Summers

Pregnant Butch: Nine Long Months Spent in Drag
by A. K. Summers

Ideja o knjizi Trudna bučica došla je istog trena kada i sama ideja o bebi, njenom sinu Frenklinu, sada desetogodišnjaku. Kada je ideju o trudnoći saopštila prijateljici, ona joj je predočila kako će to da izgleda. Odgovor koji joj je pao na pamet jeste da će ličiti na trudnog Tintina, što ju je opet navelo da nacrta mali crtež. Još uvek ga negde čuva. Na pitanje da li joj se slika svidela, odgovara da je uvek volela Tintina i da je kao mala želela da bude kao on kad odraste, pa bi sliku stavila u kolonu sa stvarima kojima je zadovoljna. Ipak, nije želela da je vide kao trudnicu.

Samersova je bila usvojeno dete u toploj i ljubavlju ispunjenoj porodici, odrastajući u državi Džordžiji sa još dva brata. Iako je uvek bila buč, osamdesetih godina nije smela da se autuje kao buč lezbejka. Tada nisam znala nikog od gej ljudi i strašno sam se plašila otkrivanja, a adolescencija u ormaru ostavila je posledice.

Jedina bučica koju je poznavala bila je profesorka fizičkog. Bila je odbojna i zatrudnela je u poslednjoj godini Samersove u srednjoj školi. Izbledele slike ove žene polako su se vraćale sa mišlju o trudnoći, oživljavajući strahove iz doba adolescencije, kad je bučizam bio sinonim za ružnoću.

Na Oberlinu, liberalnom umetničkom koledžu u Ohaju, Samersova se autovala porodici telefonom već tokom druge nedelje. Tad je počela da izražava svoj buč identitet. Ona i njena devojka počele su da maštaju o feminističkoj kolektivnoj porodici koju bi zasnovale i gradile. Iako je to bila samo ideja u to vreme, posle tri godine veze sa Vi, ideja o bebi bila je sve jača i sveprisutnija.

Copyright: AK Summers

Copyright: AK Summers

Kada je Samersova posetila doktora, savetovano joj je da se jajne ćelije uzmu od Vi, te oplode spermom anonimnog donatora i usade u njenu matericu, kako bi se sprečila naknadna pravna borba oko priznavanja roditeljstva. Ipak, kako je i sama bila usvojeno dete, želela je da se koriste njene jajne ćelije. Želela je, kako kaže, biološku vezu sa detetom i to osećanje je bilo jednako snažno kao i osećanje nelagode što će kao bučica prolaziti kroz trudnoću. I to je bio dovoljan razlog da opravda sve probleme. Stari prijatelj se složio da bude donator sperme.

U nedeljama koje su prethodile oplodnji, brinula je da njen maskulinitet ne dovede do komplikacija, te da između ženstvenosti i plodnosti postoji neka dublja veza. Iako joj to sada izgleda smešno, tada je svakog trena bila spremna da čuje da nešto nije u redu.

Zapravo, brzo i lako je zatrudnela i usput izbegavala tradicionalnu trudničku odeću – široke pantalone, farmerke i hozentregere. Sve feminiziranije telo uporno joj je smetalo. Kako kaže, bučice žele da na njima sve izgleda kao da je namerno baš tako kako jeste. Drugačije jednostavno izgleda pogrešno. U jednom trenutku izgledalo je kao da ima pivski stomak, ili kao neki pomalo zapušteni momak, ali kako kaže, nije se osećala tako smešnom. Stvar sa haljinama i ženskom odećom kod mene je takva da se u njima osećam kao da me je sređivala osvetoljubiva starija sestra, sa namerom povređivanja svog mlađeg brata.

Do trena kad je Frenklin trebao da se rodi, te brige su izbledele, usled brige da će porođaj loše proći i preispitivanja sopstvenog fizičkog stanja i hrabrosti.

Copyright: AK Summers

Copyright: AK Summers

To je opet imalo veze sa njenim bučizmom, jer kaže da je imala ideju da tzv. prave žene to obavljaju bezbrižno i prirodno pa su zbog toga jače. Ne želi da zapada previše u psihoanalizu, ali smatra da taj strah delom dolazi od skrivanja u mladosti i prikazivanja sebe kao snažne face, dok bi ovde moglo da se desi da pokaže slabost. „Neuspeh u ovom slučaju zaista me je zastrašivao. Zato sam i mojoj majci zabranila da prisustvuje, mada je ona to ignorisala“.

Porođaj je bio prirodan i Samersova kaže da je devet meseci u dragu pojačalo njen buč identitet. Pojačalo je, zapravo, one stvari koje joj znače kad je muškost po sredi, a prigušilo neke strane, nebitne stvari. Na primer, pridavanje značaja tuđem mišljenju. Odnos sa detetom sada je bio na prvom mestu, ispred milion drugih ljudi. Mogla sam da izgledam katkad i budalasto i da se toga ne plašim. Umanjilo mi je strah.

Jednu stvar bi dodala, kako navodi, a to je da je ona iznela trudnoću, što je zapravo veoma buč.

Sada ide na karate sa Frenklinom, dugokosim dečakom koji barata srednjovekovnim naoružanjem i sličnim stvarima. Roditeljsku odgovornost ravnomerno deli sa Vi. Frenklin je vrlo otvoren prema rodnim razlikama i shvata da je ispravno uraditi ono što osećaš kao pravu stvar. Predivno je imati sina koji tako otvoreno podržava svoju buč majku.

Izvor: The Guardian
Prevela: Dragoslava Barzut