Mesečne arhive: februar 2014

Labris na sastanku sa kandidatom za gradonačelnika LDP, Željkom Ožegovićem

Kategorija: Lobiranje / Datum: februar 28, 2014

Šta će gradske vlasti uraditi za LGBT osobe u Beogradu, koje su to mere i dokumenta koje je moguće doneti kako bi se poboljšao položaj LGBT osoba na lokalu, kakav je stav u vezi sa dobijanjem besplatnog prostora za LGBT organizacije koje se bave pružanjem psiholoških i pravnih usluga, bila su samo neka od pitanja koja su organizacije za ljudska prava postavile Željku Ožegoviću, kandidatu za gradonačelnika izborne liste LDP


Sastanku koji je upriličen u okviru izborne kampanje, prisustvovali su predstavnici/ce nekoliko  nevladinih organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava i ono što je najviše interesovalo prisutne bilo je pitanje rešavanja problema nasilja u glavnom gradu sa posebnim osvrtom na LGBT osobe koje su veoma često izložene verbalnim ali i fizičkim napadima. Sa tim u vezi, Ožegović je pozdravio ideju donošenja lokalnog akcionog plana za suzbijanje homofobije i ponovio svoju podršku održavanju parade ponosa.

3

Ožegović se takođe složio sa stavom Labrisa o uključivanju najmanje 30% žena kako na predstavničkim tako i na izvršnim funkcijama u lokalnoj samoupravi.

Sa druge strane, aktivistkinje Labisa su izrazile zabrinutost zbog koalicionog partnerstva LDP-a sa Bošnjačko demokratskom zajednicom Sandžaka (BDZS), čiji je lider, Muamer Zukorlić, nedavno izjavio da su “pripadnici LGBT populacije duhovno i moralno devijantni i da ih treba preventivno lečiti!”

Politički angažman LGBT osoba na Balkanu: UKLJUČI SE!

Kategorija: Lobiranje / Datum: februar 27, 2014

uvodnakonferencijavictory

Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava i Victory Institute iz Vašingtona zajednički pokreću projekat „Politički angažman LGBT osoba na Balkanu“ koji će biti realizovan u Beogradu u periodu od marta 2014. do septembra 2014.


Projekat, koji će biti sproveden kroz set od šest edukativnih treninga za LGBT osobe iz regiona, (treninge vode eminentni profesori/ke, političari/ke, politički analitičari/ke) biće idealna prilika za sticanje relevantnih teorijskih i praktičnih znanja i motiv da se LGBT osobe osnaže za učešće u političkom životu.

Ko može da se prijavi na trening:

Set od šest edukativnih treninga je namenjen autovanim LGBT osobama iz BIH, Crne Gore, Hrvatske, Kosova i Srbije koje žele da učestvuju u procesu demokratizacije društva kroz pristupanje političkim partijama ili neki drugi vid učešća u političkom životu. Treninzi će poboljšati razumevanje LGBT osoba o tome kako demokratija funkcioniše, pomažući im da iskoristite svoje pravo da učestvuju u strukturama odlučivanja u demokratskom društvu.

Tok treninga:

Tokom aprila 2014. iz navedenih zemalja, biće selektovano 30 kandidata/kinja koji će proći obuku u trajanju od 6 meseci (6 dvodnevnih treninga). Obuka će biti sprovedena od aprila do septembra 2014. Planirano je da se pokriju različite teme koje u fokus stavljaju učešće LGBT osoba u demokratskom procesu. Nakon obuke, kroz neformalne mreže lidera/ki biće ohrabrena interakcija i razmena informacija među polaznicima/ama.

Broj treninga: 6

Broj učesnica/ka: 30

ZEMLJE IZ KOJIH DOLAZE UČESNICI/CE: BIH, CRNA GORA, HRVATSKA, KOSOVO, SRBIJA

Teme:

  • Na svakom treningu biće obrađena po jedna tema iz korpusa tema:
  • Razlozi za uključivanje LGBT osoba u demokratske procese
  • Rad u okviru političke partije
  • Javni nastup
  • Kreiranje političke poruke
  • Kreiranje političke kampanje
  • Politički sistemi u regionu – razlike i sličnosti
  • Naučene lekcije

Mesto održavanja treninga: Beograd

Vreme održavanja treninga: mart – septembar 2014

Radni jezici: srpski, bošnjački, hrvatski i crnogorski

Rok za prijavu za prvi trening: 17. mart 2014.

Prvi trening će se održati 26-27. aprila (TBC)

Troškovi: prevoza, ishrane i smeštaja su pokriveni od strane organizatora (Labris i Victory Institut).

PRIJAVE SLATI: na email: jovanka.todorovic@labris.org.rs ili faksom na + 381 11 3227 480 sa naznakom: Prijava za trening „Politički angažman LGBT osoba na Balkanu“

Program podrške aktivizmu mladih žena OGLEDALO

Kategorija: LezKULTura / Datum: februar 26, 2014

Rekonstrukcija Ženski fond mlade žene i mlade osobe ženskog roda (u daljem tekstu MLADE ŽENE) smatra nositeljkama i akterkama društvenih promena. Drugu godinu za redom, program OGLEDALO želi da podstakne i podrži udružene mlade žene, uzrasta od 16 do 30 godina, širom Srbije, da aktivno učestvuju u odlukama koje utiču na njihove živote.

OGLEDALO_2014

Program je zamišljen da pruži dostupnu, fleksibilnu, stratešku podršku neprofitnim nevladinim organizacijama i neformalnim (neregistrovanim) grupama koje vode mlade žene, inicijativama i širokom spektru aktivnosti usmerenih na njihove stvarne potrebe, interesovanja, prioritete, a u cilju postizanja socijalne, ekonomske, rodne, seksualne i svake druge pravde i promena, kako u sredinama u kojima žive, uče i rade, tako i šire.

Ovaj program je namenjen pre svega mladim ženama koje kritički promišljaju stvarnost, zauzimaju jasan stav u odbranu svojih prava, ne boje se suočavanja i borbe protiv različitih oblika nepravde, koje bes zbog iste pretvaraju u kreativnu akciju, koje ne idu „niz dlaku“, koje žele da menjaju ono što ih „žulja“.

Konkurs je otvoren od 25. februara do 31. marta 2014. Vaš predlog projekta treba poslati na prijavnom formularu koji možete preuzeti na veb sajtu http://rwfund.org/formulari ili nas pozvati sa zahtevom da vam formular pošaljemo poštom. Kompletno popunjen formular treba poslati ili elektronski na: office@rwfund.org ili običnom poštom na sledeću adresu:

Rekonstrukcija Ženski fond, Stevana Sremca 3/19, 11 000 Beograd

Konačnu odluku o predlozima projekata donosi Odbor, posebno izabran za program OGLEDALO. Odluke će biti donete najkasnije do 10. aprila.

Maksimalan iznos podrške za pojedinačan predlog projekta je 150.000 dinara.Trajanje projekta je u periodu od početka maja do kraja decembra 2014.

Za sve nedoumice,dodatna pitanja možete se javiti Mirjani Mirosavljević Bobić na mirjana.mirosavljevic@rwfund.org ili Tel: 011 322 11 39

Više informacija o programu OGLEDALO možete naći na http://rwfund.org/grantovi/ogledalo-2014.

RŽF je prva lokalna ženska fondacija u Srbiji, osnovana 2004. Misija RŽF-a je da podrži i održi feminističku političku platformu protiv rata, nacionalizma, rasizma, militarizma, bilo kog oblika diskriminacije i nasilja nad ženama.

Izašao novi broj Optimista: LGBT program ovogodišnjeg Festa

Kategorija: Uncategorized, Vesti / Datum: februar 26, 2014

Novi 16. broj Optimista, donosi pregršt zanimljivih tekstova. Prenosimo LGBT program ovogodišnjeg Festa koji samo što nije počeo! Preuzmite pdf primerak Optimista ili nam se javite ukoliko želite štampano izdanje.

poster_behind_the_candelabra MOJ ŽIVOT S LIBERAČIJEM
Režija: Steven Soderbergh
Scenario: Richard La Gravenese
Uloge: Michael Douglas, Matt Damon, Dan Aykroyd, Scott Bakula, Rob Lowe

Pre Elvisa, Eltona Džona, Madone i Lejdi Gage, postojao je Liberači: virtuoz na klaviru, neustrašivi izvođač i blistava zvezda scene i televizije. Liberači je živeo raskošnim životnim stilom kako na sceni, tako i van nje. Leta 1977. godine zgodni mladi neznanac Skot Torson ušetao je u garderobu poznatog pijaniste. Uprkos razlici u godinama i načinu života, dvojica muškaraca započela su tajnu ljubavnu vezu koja je trajala narednih pet godina.

02. mar | 20:30 | 300 RSD Dvorana Kulturnog centra
09. mar | 22:30 | 250 RSD Dom omladine

poster_nymphomaniacNIMFOMANKA
Režija: Lars von Trier
Uloge: Charlotte Gainsbourgh, Stellan Skarsgård, Stacy Martin, Shia La Beouf, Christian

Sinopsis:
Nimfomanka je strasna, poetska priča o životnom putu jedne žene od njenog rođenja do pedesete godine – glavne junakinje Džo koja sebi postavlja dijagnozu nimfomanke. Jedne hladne zimske noći šarmantni neženja Seligman nailazi na pretučenu Džo. Dovodi je u svoju kuću kako bi joj pomogao. Tokom sledećih osam poglavlja filma naratorka Džo rekonstruiše svoj zamršeni, višestruki život koji vrvi od asocijacija i isprepletanih događaja.

07. mar | 22:00 | 500 RSD Sava centar

poster_blue_is_the_warmest_colourPLAVO JE NAJTOPLIJA BOJA
Režija: Abdellatif Kechiche
Uloge: Léa Seydoux, Adèle Exarchopoulos, Salim Kechiouche, Mona Walravens, Jérémie Laheurte, Alma Jodorowsky, Aurélien Recoing, Catherine Salée, Fanny Maurin, Benjamin Siksou, Sandor Funtek

Sinospsis:
S petnaest godina Adela ne dovodi u pitanje svoju seksualnost. Njen život iznenada se menja kada upozna Emu, mladu ženu plave kose koja će joj omogućiti da otkrije strast, da sazri i ostvari se kao žena. U prisustvu drugih Adela traži, gubi i ponovo nalazi sopstvenu ličnost…

09. mar | 19:00 | 350 RSD Sava centar

poster_its_all_so_quietSVE JE TAKO TIHO
Režija: Nanouk Leopold
Uloge: Jeroen Willems, Henri Garcin, Wim Opbrouck, Martjin Lakemeier

Sinopsis:
Helmer je sredovečni farmer koji živi s nepokretnim ocem u holandskoj provinciji. Njegovi radni dani ispunjeni su posetama sakupljača mleka Johana, čoveka sličnih godina, prema kome Helmer gaji simpatije. Jednog dana on odlučuje da renovira kuću, kupi bračni krevet i preseli oca na sprat. Helmerov život postaje smisleniji kada u njega iznenada ušeta mladi zemljoradnik Henk koji želi da mu pomogne na farmi.

07. mar | 17:30 | 250 RSD Dom omladine
08. mar | 12:30 | 220 RSD Dom omladine
09. mar | 21:00 | 250 RSD Fontana

poster_dallas_buyers_clubPOSLOVNI KLUB DALAS
Režija: Jean-Marc Vallée
Uloge: Matthew McConaughey, Jennifer Garner, Jared Leto

Sinopsis:
Tokom 1986. sida je izazivala neshvatljivi strah, alarmirajući javnost i zbunjujući lekare u potrazi za lekom. U Teksasu, Ron Vudruf nije se plašio bolesti. Nije imao ni ideju o njoj. Zato, kada ovaj razmetljivi ženskaroš dobije HIV, njegova reakcija je instinktivna: nema šanse!
Film prikazuje istinitu priču o čoveku kome je ostalo još samo trideset dana života i koji pregovara s doktorkom o upotrebi eksperimentalnog leka Retrovira. Ne želeći da se podvrgne bolničkom lečenju, on krade lekove i prvi put ih uzima s pivom, alkoholom i kokainom. Kada mu pozli, počinje da traži drugi lek. Ne poštujući pravila, Vudruf krijumčari nedozvoljene lekove preko meksičke granice. Na svom putu dobija neočekivanu podršku slatkorečivog, ali problematičnog transvestita Rajona, koga maestralno igra Džerad Leto. Njih dvojica počinju da prodaju lekove narastajućem broju pacijenata obolelih od HIV-a, ne želeći da čekaju rezultate zvanične medicine.

06. mar | 22:00 | 350 RSD Sava centar
07. mar | 11:00 | 250 RSD Sava centar

poster_the_great_beautyVELIKA LEPOTA
Režija: Paolo Sorrentino
Uloge: Toni Servillo, Carlo Verdone, Sabrina Ferilli, Carlo Buccirosso, Iaia Forte, Pamela Villoresi, Galatea Ranzi

Sinopsis:
Aristokratkinje, ambiciozni pojedinci, političari, kriminalci, novinari, glumci, dekadentni plemići, umetnici i intelektualci – autentični ili umišljeni – pletu tkivo neuhvatljivih odnosa unutar beznadežnog Vavilona smeštenog u antičke palate, skupocene vile i na najlepše trgove grada. Đep Gambardela ima šezdeset pet godina, ravnodušan i razočaran, alkoholom zamućenog pogleda, posmatra ovu paradu ispražnjenog, na propast osuđenog, moćnog, depresivnog čovečanstva. Moralno mrtvilo od koga se vrti u glavi. A u pozadini, leto u Rimu. Veličanstven i nezainteresovan grad, kao diva na umoru.

06. mar | 19:00 | 350 RSD Sava centar
07. mar | 13:30 | 250 RSD Sava centar
08. mar | 21:00 | 250 RSD Fontana

7 LGBT pitanja koja su važnija od braka

Kategorija: Edukacija / Datum: februar 21, 2014

Mislite da je brak jedino što LGBT osobe interesuje? Pročitajte tekst


Od ukidanja DOMA-e (Defense of Marriage Act, Zakon o odbrani braka) do Maklemorovog hita Same Love, poslednjih nekoliko meseci mejnstrim LGBT pokreta bili su zanimljivi.

Međutim, ono što vam možda nije poznato jeste to da se priča o LGBT pravima ne završava na braku. LGBT aktivizam služi za osnaživanje svih kvir ljudi širom sveta, a to se neće desiti samo zato što su istopolni brakovi legalni.

Većina aktivista vidi LGBT pokret kao vid zalaganja za više od braka. Pojedini čak misle da je potrebno odložiti pitanje istopolnog braka i usredsrediti se na druge probleme.

Sledećih sedam stvari bi, u ovom ili drugom redosledu, trebalo da budu prioriteti:

1. Beskućništvo queer i trans mladih

beskucnistvo

40 odsto omladine bez krova nad glavom izjašnjava se kao pripadnici/e LGBT populacije. 68 odsto LGBT dece izbačeno je iz doma i porodice zbog svoje orijentacije ili identiteta, a 54 posto je prijavilo zlostavljanje od strane porodice. Ti događaji dovode kvir i trans omladinu u opasnost od mentalnih i fizičkih oboljenja, te bespotrebne kriminalizacije.

2. Nasilje nad queer i trans* osobama

nasilje

Samo tokom 2012. poznato je da se desilo više od 2000 slučajeva nasilja usmerenog ka LGBT ljudima. Prošlih meseci Islan Netles, trans žena, ubijena je, a Mark Karson, gej momak, upucan, dok je samo u maju mesecu u Njujorku bilo 7 napada na LGBT osobe.

3. Rasna ravnopravnost

rasnajednakost

Mnogi problemi LGBT populacije komplikuju se kad je reč o osobi koja nije bele rase. Štaviše, verovatnoća nasilja se udvostručuje, a više od 70 odsto ubijenih LGBT osoba su ljudi koji nisu bele rase. Gorepomenuta Islan Netles i Mark Karson su bili obojeni. Ipak, nasilje je samo deo problema kad je rasizam po sredi, jer se osobe drugih rasa osim bele suočavaju i sa ostalim problemima sa ove liste. Rasna jednakost podrazumeva sistematsko ispravno postupanje sa ljudima svih rasa i pružanje istih šansi svima, te se kao problem ne vezuje samo za LGBT populaciju, već se borba za LGBT prava ne može smatrati kompletnom dok ne bude uticala na sve LGBT osobe.

4. Prava imigranata/kinja

imigranti

Oko 2.7 odsto ilegalnih imigranata u SAD-u su LGBT osobe. Te osobe su važan deo pokreta imigranata. Kvir osobe koje imigriraju na više nivoa se suočavaju sa granicama i barijerama, kako stvarnim, tako i figurativnim, i mogu nam svojim iskustvom pomoći da ostvarimo ideje koje su daleko iznad sadašnjih mogućnosti imigracionog sistema. Deportacija i pritvorsko zadržavanje su neretko kobni po LGBT osobe, a nasilje i zlostavljanje tokom istih su redovna pojava. Skorašnji izveštaj Nacionalnog centra za jednakost trans osoba detaljno se posvećuje problematici trans migranata.

5. Jednakost u pogledu zdravstvene zaštite

zdravlje

Postoje značajna neslaganja u zdravstvenoj zaštiti između strejt i LGBT ljudi, a Centar za američki progres ih je otkrio 14 tokom 2009. godine, oko 82 odsto odraslih heteroseksualnih osoba imalo je zdravstveno osiguranje, dok je za LGB osobe to 77 odsto, a za transrodne – tek 57 odsto. Zdravstvenom zaštitom je, slično tako, zadovoljno 83 odsto strejt, 77 odsto LGB i 67 odsto transrodne populacije. Stoga, pristup zdravstvenoj zaštiti generalno, daleko iznad samog pristupa zdravstvenoj zaštiti preko bračnog partnera, jedan je od prioriteta LGBT pokreta.

6. Ekonomska pravda

ekonomija

Uprkos popularnim prikazima LGB poznatih i bogatih, većina kvir i trans osoba ima niske prihode. Diskriminacija pri zapošljavanju, nedostatak zdravstvenog osiguranja, beskućništvo i drugi faktori čine LGBT osobe ranjivima u pogledu ekonomske nejednakosti. Za gej i lezbejske porodice (potonje naročito!) daleko je verovatnije da žive ispod granice siromaštva nego strejt porodice, a deca koja u istopolnim brakovima rastu, češće odrastaju u siromaštvu. Za osobe druge rase osim bele, problemi se dodatno pogoršavaju.

7. Pravda za trans* osobe

transproblemi

Osnaživanje trans ljudi mora biti jedan od prioriteta LGBT pokreta. Mnogo trans ljudi živi u neopisivom siromaštvu i četvorostruko je verovatnije da imaju prihode ispod 10.000 dolara, nego što je to slučaj za strejt i LGB ljude. Naspram 1.6 odsto strejt i LGB populacije, pokušajima suicida pribeglo je 41 odsto trans populacije, a često su te osobe zlostavljane, vređane i napadane. T često je izostavljeno iz akronima od strane LGB populacije, njenih inicijativa i kampanja. Ne može biti jednakosti za LGBT populaciju dok plodove aktivističke borbe ne budu jednako ubirali i trans ljudi. Ovo su samo neki od problema LGBT osoba na koje bi trebalo obratiti pažnju, a većina organizacija koje se njima bave male su i bez resursa. Velike organizacije kao npr. Human Rights Campaign imaju pozamašnu istoriju isključivanja trans osoba iz svog rada. Vreme je da se mejnstrim LGBT pokret fokusira na najugroženije pripadnike LGBT sveta – kvir, trans, osobe drugih rasa osim bele…

Izvor: BuzzFeed
Prevela: Nataša T.

Sutra: Istinomer debata BG izbori

Kategorija: Lobiranje / Datum: februar 20, 2014

BgvtzY3CYAAciFU
Koje infrastrukturne projekte stranke planiraju da sprovedu u Beogradu ako dođu na vlast, o ekonomiji glavnog grada i drugim gradskim temama saznajte na Istinomerovoj debati posvećenoj beogradskim izborima.

Učesnici debate su:

Zorana Mihajlović (SNS)
Suzana Grubješić (URS)
Željko Ožegović (LDP)
Andreja Mladenović (DSS)
Aleksandar Antić (SPS)
Aleksandar Bijelić (DS)

Učesnicima debate možete postaviti pitanje na Facebook stranici Istinomera ili na Twitteru sa hashtagom #debataBGizbori

Petak, 21. februar 2014. Ustanova kulture “Vuk”, u 11 časova.

Blicov medijski odstrel ljudi bez dece

Kategorija: Kolumna / Datum: februar 19, 2014

preuzeto sa bloga Black Serbia
piše Saša Milošević


Jučerašnji Blic-ov članak o slavnoj Dženifer Aniston, potvrdio mi je da vodeći srpski mediji više nemaju apsolutno nikakve zadrške u svom diskriminatornom stavu prem određenim populacijama stanovništva.

Opisujući veselu i nasmejanu holivudsku zvezdu kao ženu koja je „nesrećna, sama i tužna jer u 45. godini života nema decu“ ova dnevna novina je krajnje netaktički „gurnula prst u oko svima onima“ kojima nije dato da budu roditelji. Ili pak to nisu sami želeli, što je opet pa njihovo pravo. Na jedan vrlo pompezan, no više nego prizeman način, Blic se pridružio tradicionalnoj srpskoj hajci na sve one koji se nisu ostvarili kao roditelji. I ne samo to, pompeznim naslovima Blic učestvuje u intenzivnom širenju predrasuda da su ljudi bez dece – nesrećni, što je apsolutna glupost u najavi.

Foto: au.ibtimes.com/

Foto: au.ibtimes.com

Ja upoznajem sve više onih kojima je čin roditeljstva živote pretvorio u sopstvene tragedije posebno u ovim vremenim koja su mnogo veći autoritet od njih samih kada je odgoj dece u pitanju.

Još je samo u uslovima našeg primitivnog mentaliteta tragedija ako nemaš decu, iako se daleko veca tragedija moze videti u sve vise slucajeva takozvanog srecnog roditeljstva. A mnogo je takvih koji jedva uspevaju da sakriju svoje pokajanje sto su se uopšte i rešili na decu. No kako su se uglvnom razmnožavali pod pritiskom tradicije (pravite decu šta čekate) ili pak kao rezultat pijanih snošaja sada ćute i trpe šta ih je snašlo. Svoj prividnu famu roditeljstva pokazuju najčešće pokušajem diskreditacije ljudi bez dece. Potpisujem da bi svako od njih izmedju sudbine Dženifer Aniston (svetska karijere i miloni dolara) sa jedne strane, i beskrajno kopulativne reprodukcije u uslovima materijalnog beznadja izabrao ovo prvo. Ko kaze drugačije – laze!

Tekst kao tekst o Anistonovoj nije ništa posebno – novinarstvo resavske škole vrlo popularno u Srbiji poslednje decenije. Mnogo je važnije to da je članak probudio polemiku među čitaocima ovog lista koja otkriva duboki konflikt među tradicionalno zaglupljenim masama koje pripadaju imaginarnoj partiji „Rodi po svaku cenu“ i onih koji su svesni da uprkos tome što nisu roditelji, žive život punim plućima bez maske i robovanja srpskom malograđanskom senzibilitetu. Na Blicovoj FB stranici vodi se pravi rat. Najžešći u svojim mržnjama su upravo oni koji su na svojom FB profilima postavili slike sa decom ili (van)bračnim partnerima koje vrlo često zadržavaju, na kvaran način, preko dece.

Tako Ivica Lukovic u svom imaginarnom obraćanju slavnoj glumici kaže: „Pa kad je trebalo da se radjaju deca i stvara porodica ti si jurila karijeru i da izmenjas sto vise kurceva, e sad eto ti pa kukaj!“ Pitam se samo kojim li je on to organom napravio dete kad sa ovoliko gorčine atakuje na mušku polnost.

Svetlana Vuk mu odgovara vrlo oštro: „A ti si fin covek, je li, bio si samo sa jednom zenom, nemas karijeru jer si ceo zivot radio za 20000, pomazes zeni 4-5 sati dnevno, presrecan si, bogat i svi ti zavide…“ Diskriminaciji se pridružuje i Nada Dujakovic koja ljude bez dece naziva „nesrecom“, poziva se na Bibliju i poput Božijeg sudije zaključuje: „PAMETAN i SPOSOBAN muskarac kao i zena nadju nacin da izgrade karijeru, a da pri tom imaju i porodican zivot i svojoj djeci pokazu koje su prave vrijednosti u zivotu.“ Ona pri tome ni sama nije začela porodicu, jer na njenom profilu stoji da je sa izvesnim muškarcem u „vezi“, u partnersksom odnosu koji ta ista Biblija ne priznaje.

Izvesni Deki Visnjic smatra da je Anistonova životinja jer se nije ostvarila kao majka. „Bolje da ga je primila na vreme, sada može da ide samo kod veterinara“. Pitam se samo, da li bi i svoju sestru, bez dece, poslao kod veterinara.

Likovanje nastavlja Nikola Pešić: Tek će da bude onih kojima je žao, onih što su još uvek „mlade“ za brak. A kad im dođe iz dupeta u glavu, eto ih četrdesete…

Marko Jaksic ustaje protiv diskriminacije slavne glumice: „E, hajde sada da je spale na lomaci jbg, nema decu, a one sto ostavljaju decu u sirotista su majke za medalju, eto onwe su rodile decu.“

Na opštu nacionalnu žalost i neobrazovanje koje je odavno izbrisalo granicu sa primitivnim mentalitetom, i Blic i pojedinici koji diskriminišu ljude bez dece zaboravljaju jedno: najlakše je ubaciti spermatozoid u za to anatomski dato mesto i začeti jedna nov organizam. Ali, treba znati umeti formirati jedno biće i naučiti ga da poštuje kako sebe tako i druge. Da bude srećno u toj svojoj koži i ne očekivati od njega ništa za uzvrat. Jer na ovaj svet dolazimo i sa njega odlazimo sami. Treba mu dati ljubav, a tu moć danas ima sve manje onih kojima je Bog poslao decu.

Mirjana Pantic se pita šta je svrha ovakvih pisanja: „A koja je funkcija ovih tekstova uopšte? Možda da uteše nesrećnike u Srbiji koji žive u zabludi da je dovoljno da se samo razmnože i da su time postigli sve, a ostalo je nebitno.“

Mira Markovic, jedna od ucesnica u FB polemici uočava ključni detalj: „Nijedna od ovih fotografija ne govore o nesrecnoj zeni, niti je ona to rekla na nacin na koji su to ove novine prenele, stoga, vraćam se ponovo na osmeh „tužne i same Dženifer Aniston“.

Takav osmeh, ma ni u približnoj srazmeri nisam sreo na licu prvog čoveka Blica, Veselina Simonovica, (osim onog montiranog osmeha na vanicnoj web prezentaciji) iako sam se sa njim sretao par puta. Iako je otac, ja ga nikada nisam video da se smeje pa se pitam da li je to znak da roditeljstvo ipak nije siguran i ključni put do sreće i unutrašnjeg ispunjenja.

Generalno, srećan roditelj u većini slučajeva je nasmejan jer želi da svojim optimizmom sačuva dete od sivih i teških momenata u životu. Srećan rodtelj ne pije, ne juri sojke sa strane i ne čini ništa što jednog dana može da ga diskredituje pre svega u očima sopstvenog deteta. I pri tome nema nikakvu bolesnu potrebu da diskriminiše one koji nisu roditelji.

Orman nije mesto za život

Kategorija: Kolumna / Datum: februar 18, 2014

Vest da se glumica Elen Pejdž javno izjasnila kao lezbejka obeležila je 14. februar 2014. godine. Događaj povodom kojeg je Elen održala svoj dirljiv govor bila je „Time to THRIVE“ konferencija u organizaciji Human Rights Campaign, koja ima za cilj promovisanje zdravih životnih navika među LGBT populacijom. Iako je veći deo međunarodne i domaće javnosti naizgled sa razumevanjem i toplom podrškom prihvatio ovaj hrabar čin, u nekim očima taj „potez“ uspešne holivudske glumice delovao je bespotrebno, kao „stvaranje mnogo buke ni oko čega“, kontraproduktivan, suvišan, a neki smatraju da ovakva vest „automatski izaziva odbojnost“ jer „dolazi do zasićenja“, šta god to značilo. „Ljudi su postali veoma naporni sa izjavama o seksualnim sklonostima. Ma, u redu je, budite šta hoćete, ne smarajte s tim više!“, „zašto je javnost dužna da zna da li je ona lezbejka, da bi dobila veći honorar, šta li?“, „a ovo je „vest“ (nasumični komentari sa www.b92.net), „ma kakva gej prava, kad imamo pravih problema, ljudi nemaju leba da jedu, a deca su nam bolesna“… Dragi komentatori, evo odgovora na vaša pitanja i zamerke.

01

Najpre, da razjasnimo osnovne stvari. Ne kaže se gej prava već ljudska prava. To su prava svih žena i muškaraca, to su naša prava. To nisu tamo neka izmišljena luksuzna prava da se sprovode blasfemične i „nenormalne“ gej aktivnosti i da se okupi jednom godišnje i u grupi paradira beogradskim ulicama, jer su državne vlasti i službe (samo) tog dana to obezbedile. Ne, to su ljudska prava zagarantovana svim građanima jedne zemlje, koja su jednoj grupi tih građana jednostavno – uskraćena. A ono što nazivamo gej ponosom, odnosno Prajdom, je osećaj suprotan od sramote i društvene stigme sa kojom se LGBT i kvir osobe neprestano bore.

Možda ne živimo u istom gradu, zemlji, planeti, možda su to paralelni univerzumi, ne znam, ali evo, (kao i većina mojih strejt, gej, kvir prijatelja i prijateljica) ja živim taj Prajd svaki dan. Svaki dan kada ustanem ujutru, otvorim fijoku, uzmem svoje šarene gaće i čarape, pa preko navučem ’civilnu’ odeću, izađem na ulicu i sa glavom u torbi zakoračim u „gegen die wand“ život u Srbiji. Živim Prajd svaki put kad idem u prodavnicu, na pijacu, kod lekara, na posao, na fakultet, na izložbu, u pozorište, u kafić, na žurku, na svadbu, u tržni centar, na protest, u park, na putu do kuće, u gradskom prevozu. Ja idem i živim Prajd i osvrćem se neprestano i gledam pravi li neko nagle pokrete u mojoj blizini i da li ide ka meni da me mlatne pesnicom ili tupim predmetom u glavu, jer možda, dok hodam sama ulicom izgledam neheteronormativno i neobično, možda iritiram, možda imam gej kosu, gej košulju, gej patike. Ja živim Prajd svaki dan i brinem da li će me lekarka savesno lečiti ili je u tome sprečavaju moje tetovaže i prezrivi strah od drugačijosti koji vidim u njenim očima. Ja živim Prajd svaki dan i razmišljam da li će me poslodavac zaposliti ako slučajno pomisli da sam gej, da li će me šikanirati ili otpustiti jer mu sama pomisao na moju potencijalnu različitost izaziva gnev i ugrožava ga rušeći njegovo patrijarhalno samopuzdanje. Dok živim svoj Prajd život u zaštićenom balonu okružena slobodounim prijateljima, pitam se kakva je svakodnevica gej šalterske službenice, gej radnika u fabrici, gej čistačici u školi, gej vozaču GSP-a, gej kontrolorki BusPlusa, gej Romu, gej invalidu, gej srednjoškolcu čiji se drugovi iz klupe napadaju mačetama?

Ono što cinični trolovi i ignorantni komentatori zanemaruju je svakodnevno ugrožen položaj LGBT i kvir osoba širom sveta i činjenica da je mnogima uskraćeno pravo da žive „kao sav normalan svet“. Argument zašto LGBT populacija svojom javnom pojavom (bilo hodanjem ulicom na putu za posao, šetnjom u parku ili na grupnom događaju koji se dešava jednom godišnje poput Parade ponosa) „provocira“ ostatak društva je ekvivalentan argumentu zašto žena provocira da bude silovana, ili zašto žrtva ubistva provocira da bude izmasakrirana. Povrh svega, LGBT i kvir osobe suočavaju se sa identičnim problemima kao i celokupno društvo: siromaštvo, nezaposlenost, posledice korupcije, loš zdravstveni sistem i mnogi drugi. Najdrastičniji i aktuelni primeri dodatno otežanog položaja su uvođenje anti-gej zakona u Rusiji, zatvorska kazna za homoseksualnu orijentaciju u Ugandi, kriminalizacija homoseksualnosti u Indiji, a sami smo svedoci da ni u našem balkanskom dvorištu ne cveta cveće jer iako zakoni formalno postoje, ne primenjuju se u praksi. Zato je vrlo tužno što jedan broj ljudi (čak navodno tolerantnih i slobodoumnih) ni ne želi da proba da razume šta uopšte znači biti i živeti kao LGBT ili kvir osoba (bilo gde na svetu), koliko je tim osobama teško da nose tu stigmu i svakodnevno budu nazivani bolesnicima. Zamisli, kako je to kad su ti uskraćena osnovna ljudska prava koja većina ima, što trpiš psihičko i fizičko nasilje samo zbog seksualne orijentacije koja je samo delić tvog identiteta, što svojim pukim postojanjem rizikuješ da te neko ubije iz mržnje, što za Dan zaljubljenih (ili bilo koji dan) ne smeš da javno uhvatiš za ruku svog istopolnog partnera ili partnerku dok ostatak sveta sme, što ne možeš da posetiš svog bolesnog partnera ili partnerku u bolnici, što ne možeš da sa njim ili njom uzmeš kredit za stan… Lista je beskonačna.

Zašto je „coming out“ važan? „Coming out“ ili autovanje znači emancipaciju ili oslobađanje od ugnjetavanja i pritiska. To znači izgovoriti istinu. Koliko je teško nekom običnom klincu da se autuje, toliko je teško i nekoj javnoj ličnosti da prihvati svoj identitet i podeli to sa svetom. Strah od neprihvatanja, rizik od uništavanja karijere, osećaj sramote – isto je i za javnu ličnost kao i za bilo koju drugu osobu na svetu. Zašto je činjenica da je se holivudska glumica deklarisala kao lezbejka – vest? Jer vest znači probijanje barijera i pomeranje granica. Godinama se spekuliše da je Elen gej, ali ogromna je razlika kada ona, iz sopstvenog osećaja društvene odgovornosti sama kaže tu istinu o sebi i izađe iz svog simboličkog zatvora, koji može imati nepopravljive posledice (kao što je velika stopa samoubistava LGBT osoba). U filmskoj industriji decenijama unazad glumci i glumice homoseksualne orijentacije stupaju u brak zarad pravljenja paravana jer su ugovorima sa produkcijskim kućama prisiljeni da održavaju imidž heteronormativne osobe. Zato što mnogi žive živote laži i obmane, vest je da se jedna glumica suprostavila takvom životu.

Izuzetno važan aspekt ove vesti nije da je Elen „priznala“ da je lezbejka, kako domaći i regionalni mediji prenose. Elen nije ništa skrivila time što je gej, da bi se njeno otkrivanje seksualne orijentacije moglo i smelo nazvati „javnim priznanjem“. Ona se javno deklarisala kao lezbejka. Izašla je iz ormana. Autovala se. Onog trenutka kada se u srpskom, hrvatskom, bosanskom i crnogorskom jeziku budu upotrebljavali izrazi za autovanje koji ne impliciraju krivicu, već oslobađanje od stigme i straha, naše društvo će odmaknuti korak dalje u borbi za jednaka prava svih građana i građanki.

Danas, u vremenu kada političari i državnici bespoštedno uskraćuju prava i negiraju jednakost LGBT i kvir osobama, „coming out“ je jako važan i hrabar gest. On je i ohrabrujući, za sve one koji se kriju i koji osećaju prisilnu sramotu zbog jednog dela svog identiteta, a takvih ima mnogo. Ovakav čin jedne javne ličnosti može da promeni javno mnjenje, smanji netrpeljivost i mržnju prema LBGT osobama, učini da ovo izvitopereno društvo počne da ZAISTA prihvata različitosti i prestane da ukida prava manjinama. Svim manjinama. Javno zagovaranje i „coming out“ javnih ličnosti utiču na javno mnjenje i imaju efekat senzibilizacije, povećavaju širenje tolerancije i razumevanja „drugačijih“, dugoročno smanjuju diskriminaciju, stvaraju javni pritisak na one koji sprovode zakone i imaju zadatak da štite sve građane, i najvažnije – osnažuju one koji su neopravdano poniženi i izgnani iz društva. Drugačiji – to smo svi mi.

Aktivistkinja Ash Beckham u svom TEDx izlaganju kaže da je autovanje i kada nekome prvi put izjavimo ljubav, kada kažemo da smo trudni, da smo izgubili nevinost, da bolujemo od neizlečive bolesti i umiremo ili da imamo neki politički stav, da podržavamo manjine… Iako teme drastično variraju, svako autovanje je univerzalno iskustvo – stresno i zastrašujuće. Možda je baš zato većini (koja „nikada nije u pravu“) strašno da se autuje kao solidarno mnoštvo i stane rame uz rame sa „slabijom manjinom“. Uz čast retkim izuzecima, evidentno je i odsustvo te iste solidarnosti od strane aktivističkih LGBT organizacija i zajednice u Srbiji u situacijama kada su ugrožena prava drugih manjina – radnički protesti, raseljavanje azilanata, progon Roma, nasilje nad ženama, bolesna deca, medijski linčevi pojedinaca zbog mišljenja suprotstavljenog vladajućem režimu… Mržnja, diskriminacija i nasilje nikada ne staju na jednoj grupi, već metastaziraju u svim delovima društva. Njuejdžersko jedinstvo, horizontalna udruživanja i stvaranje frontova u borbi za jednaka prava se možda nikada neće u potpunosti realizovati. Ali ono što bi moglo, treba i mora da se desi jeste da svako iz svoje pozicije, svojom ekspertizom, znanjem i veštinama, svojim glasom i radom odgovorno i aktivno deluje i zalaže se za jednaka prava svih. Svako od nas ima niz identiteta, seksualni je samo jedan od njih. Delovanje kroz različita polja sa zajedničkim ciljem borbe za ljudska prava je jedini način da svi pojedinačno budemo priznati kao celokupne osobe.

Kažu da je solidarnost snaga slabijih. Upravo zato, danas je imperativ autovati se prvenstveno kao solidarno biće, autovati se svakodnevno, beskompromisno. Autujte se, zdravo je. Jer, kako Ash Beckham tvrdi, „bez obzira od čega su napravljeni vaši zidovi, orman nije mesto za život, ni za jedno ljudsko biće“.

Lazara Marinković

*tekst se može preuzeti samo uz dozvolu autorke
Izvor: Peščanik.net, 17.02.2014.
Ilustracija: Keith Haring