Mesečne arhive: decembar 2013

Sarajevo: Konferencija o ljudskim pravima LGBT osoba

Kategorija: Vesti / Datum: decembar 16, 2013

Danas u Sarajevu počinje regionalna konferencija „Poboljšanje stanja ljudskih prava lezbejki, gej, biseksualnih i trans osoba na zapadnom Balkanu“ u organizaciji Sarajevskog otvorenog centra i Fonda za otvoreno društvo BiH, a povodom Međunarodnog dana ljudskih prava


Ovo je prvi put da se u BiH organizuje konferencija koja u fokusu ima stanje ljudskih prava LGBT osoba, ne samo u BiH, nego i u zemljama regiona.

Na konferenciji će učestvovati predstavnici državnih organa za zaštitu ljudskih prava i  organizacija civilnog društva iz regiona zapadnog Balkana, kao i predstavnici institucija Evropske unije koji će diskutovati o temi nacionalnih mehanizama ljudskih prava LGBT osoba i podijeliti najbolje prakse njihove primene.

Foto: Labris

Foto: Labris

Na konferenciji će učestvovati i aktivistkinje Labrisa Jovanka Todorović i Dragana Todorović.

Konferencija će biti održana u dvorani zgrade UN-a, najavljeno je iz Sarajevskog otvorenog centra.

 

 

Predstavljanje modela zaštite prava i unapređenja kvaliteta života LGBTIQ osoba u Srbiji

Kategorija: Istopolna partnerstva, Vesti / Datum: decembar 13, 2013

Na današnjoj konferenciji prvi put predstavljen Model zakona o rodnom identitetu, Predlog zakona o registrovanim istopolnim zajednicama i radna verzija predloga javne politike kojim će se objediniti zahtevi LGBTIQ zajednice


BEOGRAD, 13. decembar 2013. (FoNet) – Centar za promociju LGBTIQ prava – Gejten, uz podršku organizacije za lezbejska prava – Labris i Foruma za etničke odnose, predstavili su danas Model zakona o rodnom identitetu i Model zakona o registrovanim istopolnim zajednicama, kao i javnih politika iz oblasti zaštite prava i poboljšanju kvaliteta života LGBT građana

Foto: Medija centar

Foto: Medija centar

Model zakona o rodnom identitetu ima za cilj zaštitu i unapređenje prava trans osoba, odnosno osoba čiji doživljaj rodnog identiteta i njegovo ispoljavanje odstupa od uobičajenih i očekivanih binarnih rodnih uloga.

Model zakona izrađen je u skladu sa preporukama vodećih međunarodnih organizacija, Džogdžakartra principom Ujedinjenih nacija, kao i preporukama Komesara za ljudska prava Saveta Evrope.

Osim što je u skladu sa zahtevom za depatologizacijom trans identiteta, Model zakona je u saglasnosti i sa postojećim domaćim zakonodavstvom, kojim je predviđeno izdvajanje sredstava iz fonda obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Modelom zakona o rodnom identitetu trans osobama omogućava se zaštita od diskriminacije i ostvarivanje prava u oblastima koje su u ovom trenutku kod nas u potpunosti neregulisane (pravo na promenu imena i oznake pola, pravo na zapošljavanje, osiguranje, bračni i porodični život, zdravstvenu zaštitu).

Aktivista Kristian Ranđelović rekao je da osobe koje žele da promene pol moraju da prođu kroz tri faze koje obuhvataju psihijatrijski tim, hormonsku terapiju i hiruršku fazu.

Prema njegovim rečima, problem osoba koje promene pol je što one posle toga postaju pravno nevidljiva lica.

Predstavnica Centra za unapređenje pravnih studija Jelena Simić rekla je da se kod nas medicinski zahvat promene pola radi već dvadeset godina, ali je neadekvatana pravna zaštita.

Simić je podsetila da je 2011. godine donet zakon prema kojem se 65 odsto ukupne cene operacije promene pola finansira iz Zdravstvenog fonda osiguranja, ali taj zakon nikad nije primenjen u praksi.

Ona je istakla da ne postoje pravne regulative koje posle operacije rešavaju problem promene imena, jedinstvenog matičnog broja, upisa u zemljišne knige, prava na penziju i druga pravna pitanja.

Aktivistkinja Labrisa Dragoslava Barzut rekla je da je Labris u saradnji sa pravnim ekspertima Centra za unapređenje pravnih studija i Aire centra iz Velike Britanije izradio Model zakona o registrovanim istopolnim zajednicama koji je tehničke prirode i reguliše već postojeće odnose.

Prema njenim rečima, u Srbiji postoji nekoliko hiljada istopolnih zajednica koje zbog nedostatka pravne regulative ne mogu da ostvare niz prava, kao što su pravo na nasleđivanje, pravo na socijalno i zdravstveno osiguranje, pravo na posete u bolnicama i drugo.

Mladen Antonijević Priljeva iz Foruma za etničke odnose rekao je da u saradnji sa Labrisom – organizacijom za lezbejska ljudska prava i Savetom Evrope – LGBT jedinicom, Forum sprovodi projekat podrške formiranju javnih politika iz oblasti zaštite prava i poboljšanju kvaliteta života LGBT građana.

Tokom trajanja projekta koji se završava zaključno sa 31. decembrom, projektni tim je realizovao preko 40 konsultacija sa više od 20 organizacija iz korpusa organizacija za zaštitu ljudskih prava gde je na osnovu prikupljenih informacija definisano pet prioriteta za formiranje predloga javne politike i to:

1. Pristup pravdi i vladavina prava;
2. Bezbednost, prevencija nasilja i borba protiv nasilja;
3. Zabrana diskriminacije;
4. Obrazovanje i socio-ekonomska stabilnost;
5. LGBT kultura i identiteti.

Na osnovu sprovedenih kosultacija i konsultativne konferencije sa organizacijama civilnog društva i njihovim predstavnicima/cama održane u cilju inicijalne identifikacije ključnih problema i potreba LGBT na osnovu kojih smo formirali predloga javne politike, jasno artikulišući ono što u ograničenom obliku možemo okrakterisati kao političke zahteve LGBT zajednice.

Model zakona o rodnom identitetu (pdf)
Model zakona o registrovanim istopolnim zajednicama (pdf)
Snimak konferencije pogledajte na sajtu Medija centra

Evropa u borbi za LGBT prava

Kategorija: Istopolna partnerstva / Datum: decembar 12, 2013

Najviši sud u Evropskoj uniji doneo je odluku da u zemljama članicama gde istopolni parovi ne mogu da se venčavaju, oni moraju da imaju iste pogodnosti, kao i ljudi koji su u braku, ako uđu u građansko partnerstvo


Sud pravde EU doneo je danas odluku vezanu za slučaj Frederika Heja (Frederic Hay), francuskog bankarskog službenika koji nije dobio dodatno odsustvo i bonuse koji se daju zaposlenima koji su se venčali kada je sklopio građansko partnerstvo sa svojim muškim partnerom, preneo je AP.

Foto: Wikipedia via creative commons

Foto: Wikipedia via creative commons

U to vreme, francuski zakon je ograničavao brak na ljude različitih polova.

Evropski sud je nazvao Hejevu situaciju direktnom diskriminacijom zasnovanom na seksualnoj orjentaciji.

Francuski zakon i kolektivni ugovor banke su se od tada promenili.

Portparol suda je, međutim, rekao da se današnjom odlukom suda utvrđuje standard za sve zemlje EU.

Lezbejski filmovi na Merlinka festivalu

Kategorija: Umetnost / Datum: decembar 9, 2013

Peti Međunarodni festival LGBT filma „Merlinka“ biće organizovan od 12. do 16. decembra u Velikoj sali Doma omladine Beograda. Slogan ovogodišnjeg festivala je „Život je kabare“ i promoviše ideju da je uprkos homofobiji, nasilju, netoleranciji i diskriminaciji život lep i pun lepih događaja za pamćenje, od kojih su neki završili i na filmskom platnu


Ove godine Gej lezbejski info centar i Dom omladine Beograda kao organizatori festivala pripremili su bogat program koji sadrži 55 kratkih, igranih i dokumentarnih filmova iz preko 25 zemalja sveta.

Među njima treba posebno izdvojiti belgijski film „Mixed Kebab“ o mladom Turčinu koji odlučuje da živi sa drugim muškarcem umesto da se oženi, američki dokumentarac „I am Divine“ o legendarnom Glennu Milsteadu poznatijem kao Divine, zvezdi ranih radova Johna Watersa, turski dokumentarac „My Child“ o roditeljima LGBT dece i njihovom aktivizmu u Turskoj, grčki igrani film „The Guide“ o turističkom vodiču koji vodi grupu studenata arhitekture kroz Atinu, španski igrani film „For 80 days“ o ljubavi dve prijatelji iz mladosti između kojih se javlja ljubav posle 50 godina, izraelski igrani film „Snails in the Rain“ o mladom studentu koga progoni anonimno ljubavno pismo koje mu je poslao drugi muškarac, nemački dokumentarac „Rent Boys“ o muškarcima seks radnicima iz Berlina u režiji Rose von Praunheim i mnogi drugi. Merlinka festival svake godine dodeljuje nagradu „Dorotina cipelica“ za najbolji kratki film. Detaljniji program dostupan je na sajtu www.merlinka.com.

Nakon Beograda, Merlinka festival će u 2014. godini gostovati u Sarajevu i Podgorici.

Četvrtak, 12. decembar 2013. 17:00 VELIKA SALA DOMA OMLADINE BEOGRADA

orgazamOrgazam
La Petite Mort
Režija: Jolanda Suter, Roswitha Heer
Švajcarska, 2013.
Kratki film (Queer)
Trajanje: 6 min.

Senzualni okršaji voća i povrća. Seks između vitaminskih bombi. Orgija za vegane u 7000 frejmova.

Svetica

Svetica
La Santa
Režija: Mauricio Lopez
Čile, 2012.
Kratki flm (Trans)
Trajanje: 14 min.

Marija je 13-godišnja devojčica sa interseks karakteristikama (hermafrodit drugačije rečeno), koja je prisiljena od strane svog oca da u svetoj procesiji u svom gradu uzme ulogu Svete Marije Bogorodice jer je on ubeđen da će tako biti „izlečena“.

TRAILER „La Santa“ (The Blessed) from Mauricio López on Vimeo.

s ljubavlju vasa deca

S ljubavlju, vaša djeca
Režija: Okvir
Bosna i Hercegovina, 2012.
Kratki film (LGBT)
Trajanje: 15 min.

“S ljubavlju, vaša djeca” prikazuje lične priče pet LGBT osoba o građenju odnosa sa njihovim roditeljima i starateljima u Bosni i Hercegovini. Ovaj kratki dokumentarac istražuje narative pokvirivanja granica biološke i izabrane porodice kroz prizmu iskustva bezuslovne ljubavi, ormara, razumjevanja, podrške, hrabrosti, odbijanja, brisanja i migracije LGBT osoba. Ove lične priče su poziv svakoj osobi, roditelju, staratelju i detetu da promisli lične/političke načine građenja naših veza i zajednica unutar patrijarhalnog društva Bosne i Hercegovine.

Četvrtak, 12. decembar 2013. 19:00 VELIKA SALA DOMA OMLADINE BEOGRADA

Za 80 dana

Za 80 dana
80 egunean
Režija: Jon Garaño, Jose Mari Goenaga
Uloge: Itziar Aizpuru, Mariasun Pagoaga, José Ramón Argoitia
Španija, 2011.
Igrani film (Lezbejski)
Trajanje: 105 min.

Sedamdesetogodišnja Axun dobija poziv iz bolnice da preuzme brigu o bivšem zetu koji je ozbiljno povređen u saobraćajnoj nesreći. Na njeno iznenađenje žena koja vodi računa o drugom pacijentu u istoj bolnici je Maite, njena najbolja drugarica iz mladosti. Nisu se videle preko 50 godina. Viđanja u bolnici će pokazati da je prijateljstvo koje su imale kao mlade je još uvek postojeće. Njihovo prijateljstvo je pre pedeset godina bilo specijalno a i danas će ista osećanja izaći na površinu. Njih dve se zabavljaju dobro u društvu jedna druge sve dok Axun ne sazna da je Maite autovana lezbejka. Axun potom počinje da preispituje svoja sopstvena osećanja prema Maite. Da li je njihovo prijateljstvo kada su bile mlade bilo i više od prijateljstva? Postoji li negde ta tanka linija koja razdvaja prijateljstvo i žudnju? Sada kad Axun ima 70 godina, da li će se usuditi da pređe tu liniju?

Petak, 13. decembar 2013. 17:00 VELIKA SALA DOMA OMLADINE BEOGRADA

margaritas

Margarite
Margaritas
Režija: Mayté Richter
Nemačka, 2013.
Kratki film (Lezbejski)
Trajanje: 12 min.

Subota veče u koktel baru. Čaše se sudaraju, služe se ledene margarite, svi su opušteni osim Rite. Ona nervozno čeka na svoj prvi sudar na slepo. A onda sudar kreće sasvim suprotno od očekivanog.

MARGARITAS – Trailer from May Ti Margaritas on Vimeo.

kraljica mojih snova

Kraljica mojih snova
The Queen of My Dreams
Režija: Fawzia Mirza, Ryan Logan
Uloge: Mouzam Makkar, Fawzia Mirza
SAD, 2012
Kratki film (Lezbejski)
Trajanje: 3 min.

Kao devojčica, Fawzia Mirza je pala pod uticaj Bolivudskih filmova i njihovih heroina sa sve njihovim ljubavnim obećanjima i ženstvenom perfekcijom. Ali kao odrasla ona gleda preko ramena i zamišlja romantičnu priču klasičnog filma „Aradhana“ u sasvim drugačijem svetlu.

Petak, 13. decembar 2013. 19:00 VELIKA SALA DOMA OMLADINE BEOGRADA

dete moje

Dete moje
My Child
Režija: Can Candan
Turska, 2013.
Dokumentarni film (LGBT)
Trajanje: 81 min.

„Dete moje“ je dokumentarac o veoma hrabroj i inspirativnoj grupi majki i očeva u Turskoj koji su roditelji dece koja su LGBTI. Ne samo što su svi oni prešli težak put u prihvatanju svoje dece već su preduzeli sledeći korak u tome da svoja iskustva dele sa ostalim LGBTI familijama kao i sa samom javnošću. U dokumentarcu „Dete moje“ sedmoro roditelja intimno dele svoja iskustva sa gledaocima dok redefinišu pojmove toga šta znači biti roditelj, porodica, i aktivista u konzervativnom, homofobičnom i transfobičnom društvu.

Subota, 14. decembar 2013. 17:00 VELIKA SALA DOMA OMLADINE BEOGRADA

zivot obicnog tempa

Život običnog tempa
Režija: Aleksandar S. Kalezić
Srbija, 2013.
Kratki film (Lezbejski)
Trajanje: 7 min.

Priča o tajnoj ljubavi dve devojke. Priča o sakrivanju istine sopstvene seksualne orijentacije. Priča o svim devojkama koje iz straha od osude okoline odlučuju da žive život koji nije njihov, u kom one nisu ono što celim bićem zapravo jesu. Priča o borbi. Priča o strahu. Priča o ljubavi. Priča o dodiru. Priča o nežnosti. Priča o bolu. Priča o razočarenju. Priča o nemanju hrabrosti. Priča o neprihvatanju. Priča o meni. Priča o tebi. Priča o snu u kom jedino možemo da živimo život običnog tempa.

svet u glavi

Svet u glavi
Il mondo sopra la testa
Režija: Peter Marcias
Italija, 2013.
Kratki animirani film (LGBT)
Trajanje: 11 min.

Film se dešava u Kalgariju na Sardiniji, u izmišljenom svetu gde politički lideri imaju apsolutnu moć. U tom svetu se može desiti da grupa gejeva, lezbejki i trans ljudi kidnapuje političkog diktatora i zahteva otkup za njegovo puštanje. Ali, da li oni koji žive u licemerju i oni kojima je laž osnova uspeha, ikada mogu biti iskreni?

Nedelja, 15. decembar 2013. 17:00 VELIKA SALA DOMA OMLADINE BEOGRADA

Tsuyako
Režija: Mitsuyo Miyazaki
Uloge: Sachiko Katsumata, Miho Fujima, Sonoe Mizoguchi
Japan, 2011.
Kratki film (Lezbejski)
Trajanje: 25 min.

U post-ratnom Japanu Tsuyako živi prezahtevan život radnice u strugari, poslušne žene i voljene majke. Kada se njena ljubavnica iz prošlih vremena, Yoshi, iznenada pojavi, ona budi ponovo strast koju je Tsuyako sakrivala i branila sebi da je oseti nakon njihovog rastanka. Kada Yoshie vidi kako porodica tretira Tsuyako, ona je moli krenu i žive zajedno kao što su oduvek maštale. Tsuyako mora da bira između obaveza kao žene i obećanja slobode, dok se bori sa time da ne naruši tradiciju Japana i da osramoti svoju porodicu.

Društveni leptir
Social Butterfly
Režija: Lauren Wolkstein
Uloge: Camille Claris, Ulysse Grosjean, Anna Margaret Hollyman
Francuska, 2013
Kratki film (Lezbejski)
Trajanje: 15 min.

Chloe, mlada tinejdžerka iz Francuske, dobija iznenadnu posetu tokom svog osamnaestog rođendana.

Social Butterfly Trailer from Lauren Wolkstein on Vimeo.

Nedelja, 15. decembar 2013. 19:00 VELIKA SALA DOMA OMLADINE BEOGRADA

Muškarac za jedan dan
Man for a day
Režija: Katarina Peters
Nemačka, 2012
Dokumentarni film (Trans)
Trajanje: 96 min.

Pojavljivanja na scenama širom sveta aktivistkinje za rodna pitanja Diane Torr su legendarna. Tokom zadnjih trideset godina fokus performansa ove umetnice bio je eksploracija umetničkog, teoretičkog kao i praktičnog aspekta rodnog identiteta. Katarina Peters je učestvovala i posmatrala radionicu u Berlinu koju je Torrova držala, a u kojoj je grupa slobodoumnih žena bila udružena u tome da otkriju tajnu muškosti. Šta je ono što čini muškarca muškarcem a ženu ženom. Gde je najpreciznije rodni identitet formatiran? Koliko je u svemu tome priroda a koliko uzgoj? Svaka od radionica Torrove predstavlja otvoreni laboratorijski eksperiment u društvenom ponašanju u kome se postavlja pitanje. Publika ima uvid u intimni život učesnika radionice pre, tokom i nakon njihove transformacije u novopronađene ljude.

Ponedeljak, 16. decembar 2013. 17:00 VELIKA SALA DOMA OMLADINE BEOGRADA

Atipican par

(A)tipičan par
Režija: Maša Zia Lenárdič, Anja Wutej
Uloge: Maša Zia Lenárdič, Anja Wutej
Slovenija, 2012.
Kratki film (Lezbejski)
Trajanje: 6 min.

Tipičan dan u tipičnom životu tipičnog lezbejskog para koji pokušava da iskomunicira svoj put kroz njihovu tipičnu vezu. (A)tipična nota: Film je snimljen, režiran, produciran i odigran od strane samo dvoje ljudi.

(A)Typical Couple – Teaser from Queer Artivism on Vimeo.

kafa-pita

Kafa i pita
Coffee & Pie
Režija: Douglas Horn
Uloge: Sophia Takal, Amy Seimetz, Karen Chamberlain
SAD, 2011.
Kratki film (Lezbejski)
Trajanje: 15 min.

U ovoj samoprozvanoj anti-romantičnoj komediji, a ipak nekako neritmičnoj ljubavnoj priči, par June i October raskidaju. Manipulativna June se krije iza svoje moralne superiornosti koja opravdava raskid. Prevarena October uči od konobarice sa iskustvom, Billy-Jean, da se osveta najbolje služi uz – pitu. Film sladak i kratak kao pita da u njemu uživaju svi.

Coffee & Pie Trailer from Andrew Stoneham on Vimeo.

Ponedeljak, 16. decembar 2013. 21:00 VELIKA SALA DOMA OMLADINE BEOGRADA

Da, uzimam

Da, uzimam!
I do
Režija: Glenn Gaylord
Uloge: Jamie-Lynn Sigler, Alicia Witt, Maurice Compte
SAD, 2013.
Igrani film (Gej, lezbejski)
Trajanje: 91 min.

Gej Britanac u Njujorku gubi svoja prava imigranta i ženi se svojom najboljom prijateljem kako ostao u zemlji. Ali, kada njegov dečko biva prisiljen da napusti zemlju na njemu je da bira da li da krene s njim ili ostane u Americi. Film se bavi problematikom bračne jednakosti u SAD kroz prizmu prava imigranata.

Kolumna: Novi posao

Kategorija: Kolumna, Pičkanterije / Datum: decembar 9, 2013

A onda sam na netu spazila oglas: „Potrebna devojka slobodoumnih shvatanja sa dobrim znanjem engleskog jezika za odlično plaćen online posao. Poslati CV i fotografiju na mejl: xxxx.“ Pokazala sam ga mojoj devojci Lidiji, smejući se ideji kako bih sočivo mikroskopa prinudno mogla zameniti sočivom veb kamere…


Sva moja nastojanja da pronađem adekvatan posao putem zvaničnih konkursa bila su uzaludna. Sa diplomom molekularne biologije nisam se uspela zaposliti ni kao laborantkinja, ali ni kao konobarica, prodavačica, cvećarka, sobarica… Hitno mi je bio potreban novac za prevod i nostrifikaciju diplome, master itd. pa sam dijapazon zanimanja maksimalno proširila. Ali, bez poznanstva i preporuke, svuda sam bila autsajderka, naročito u trgovini i ugostiteljstvu. Među konkurentkinjama bi se uvek našla neka mlađa, zgodnija i iskusnija, tako da obećanje: „Sledeće nedelje ćemo Vam javiti šta smo odlučili“, uglavnom nisam dočekala. Prilikom retkih intervjua, nekoliko poslodavaca mi je predočilo da ne izgledam dovoljno atraktivno za današnje pojmove, i nakon svakog sam se osećala sve bednije. Nisam ni pomišljala da bi svoj izgled morala da menjam iz temelja i prilagođavam ga japijevskom ili estradnom dreskodu, pošto sam do nedavno po laboratorijama fakulteta šetala samo beli mantil. Svu svoju energiju, napor i pažnju fokusirala sam na polimerizacije nukleotida i translacije polipeptidnih proteinskih lanaca, ali od toga nažalost nije bilo baš nikakve koristi u periodu besparice.

A onda sam na netu spazila oglas: „Potrebna devojka slobodoumnih shvatanja sa dobrim znanjem engleskog jezika za odlično plaćen online posao. Poslati CV i fotografiju na mejl: xxxx.“ Pokazala sam ga mojoj devojci Lidiji, smejući se ideji kako bih sočivo mikroskopa prinudno mogla zameniti sočivom veb kamere. Iznenadila me svojom rekacijom:

– Javi im se i zakaži razgovor, pa ćemo zajedno otići da vidimo o čemu se radi i kakvi su uslovi. Ako su slobodoumnih shvatanja, onda im neće smetati to što si lezbejka i što ćeš doći sa mnom.
Nagovorila me je da pošaljem fotku u kupaćem kostimu od prošlog leta, na kojoj izgledam mnogo privlačnije nego u prirodi. Da nije bilo Lidijine podrške, sigurna sam da se ne bih javila na konkurs.

Istog dana me je telefonom pozvala Sonja, koja se predstavila kao PR agencije i zakazale smo susret sa glavnim šefom u mirnom kafeu na Vračaru gde nikada ne zalazim, a koji sam zbog toga i predložila. Dominik i Sonja su nas tamo čekali po dogovoru. Predstavila sam im Lidiju kao svoju devojku bez ustručavanja. Oboje su bili vrlo ljubazni i informisali nas o njihovim očekivanjima u vezi sa novom radnicom.

Foto: hazardedizioni via creative commons

Foto: hazardedizioni via creative commons

Dominik je Belgijanac iz Antverpena, mojih godina. Već tri godine on često menja sedišta i postepeno širi tržište putujući po siromašnijim evropskim državama zajedno sa svojih nekoliko kompjutera. Za male pare iznajmljuje udobne stanove na periferiji, u kojima se sve odigrava. Kao vlasnik sajta, angažuje devojke spremne da svojim egzibicionisanjem, preko raznih linkova uključujući i Skype, ispunjavaju vlažne snove usamljenim muškarcima iz Belgije, Francuske i Nemačke. To podrazumeva hot-chat, svlačenje, preoblačenje, igranje uz muziku, i sve drugo što te voajere uzbuđuje a devojkama ne smeta. Radi se minimum 20 sati nedeljno u večernjim satima, honorar se isplaćuje nedeljno i zavisi od toga koliko dugo devojka zadrži klijenta na vezi, što opet zavisi od toga koliko je novca uplatio na račun Dominikove firme. Mogu a i ne moram da vidim klijenta, ali zato oni gledaju mene iz svoje pohotne anonimnosti, što mi olakšava poziciju jer se ne opterećujem njihovim izgledom, u maniru peepshow-a. Na Lidijino pitanje: „Zašto si izabrao Beograd za bazu?“, rekao je da su ovde devojke slobodnih nazora, da su lepe i pametne a bez posla, što je prokleto tačno. Ostavila sam odličan utisak na Dominika, pa smo zakazali fotografisanje za moj prvi seksi portfolio već sledećeg dana na dotičnoj adresi. Rekao je da izaberem pseudonim i dao mi odrešene ruke da svoj novi imidž kreiram onako kako želim. Tvrdio je da njegov sajt nije dostupan korisnicima sa područja Srbije i Balkana, te sam tako potpuno zaštićena od prepoznavanja, kao i da ne postoji mogućnost recordinga mojih sesija da bi eventualno kasnije mogle biti zloupotrebljene. Sugerisao je da koristim šminku, donji veš, perike, šešire, naočare i nakit, u zavisnosti od raspoloženja, ali da sve to moram sama obezbediti.

Bila sam u tremi kao da mi predstoji kasting za holivudsku produkciju i uspaničena što ne raspolažem odgovarajućim aksesoarom. Lidija me je smirivala govoreći kako ćemo sve sukcesivno nabaviti, ali da ne moramo žuriti jer ću posle prve nedelje probnog rada sigurno znati da li želim da nastavim time da se bavim i da li ću s Dominikom potpisati ugovor na tri meseca. Obuzela me je velika moralna dilema. Nisam ni sanjala da ću ikada svoju ženskost staviti u službu manipulacije i kontrole nad muškarcima, ali, u Srbiji su pamet, znanje i ideologija uvek u raskoraku sa mogućnostima i zaradom. Lidiji sam na ivici plača priznala da se osećam napeto i posramljeno jer je taj posao degradirajući, ali, ohrabrila me je dugim, toplim zagrljajem:

– Živimo u eri obmane i prinude, a to je ionako privremeno rešenje. Seti se rada Milijane Babić „Tražim posao“ koji smo nedavno diskutovale na Oktobarskom salonu. Zamisli da moraš da kelnerišeš u zadimljenoj kafani prepunoj pijanih muškaraca. Tvoja diploma ne treba da te ograničava. Shvati dušo, ti nisi tipična silikonska lutka i tu leži tvoj potencijal, u tvojoj prirodnosti. Ovo je prilika da iskreiraš neki sasvim nov virtuelni identitet ili više njih. Ja se neću buniti ako neka od tih sajber nimfi dã sebi oduška kad se vrati kući posle radnog vremena, i na meni iskali sve svoje frustracije u krevetu. Okreni ugao posmatranja i opusti se. Svaki porodičan, situiran Evropljanin, želi da mu ispred nosa zaigra zanosna Terpsihora, Talija, Kaliope, Uranija ili neka druga. Još niko nije navukao bolest niti zatrudneo posredstvom interneta, pa nećeš ni ti. Uostalom, zaradićeš tri moje plate administratorke u računarskom centru, za duplo manje vremena.

Foto: headforart via creative commons

Foto: headforart via creative commons

Dilema je nestala i definitivno sam prelomila:
– Ti si moje zlato! Sviđa mi se da se zovem Uranija, kao grčka boginja astronomije i kosmičke harmonije.
– Tako je dušo, svi ti paćenici će ti uskoro lizati tabane kao psi i debelo plaćati tvoje društvo, – dodala je Lidija zaverenički. – Biće ti zabavno a nećeš se puno umarati, imaćemo slobodne vikende i vremena napretek. Ali molim te, ne smeš nikome reći čime se baviš! Ni rođenoj sestri! Živimo u društvu punom predrasuda. Ne želim da me naše prijateljice sažaljevaju, a tebi da zameraju. Izbegni moralisanje, zavist, osudu… znaš sve, nisi mala.

– U pravu si Lidija, nikom ništa, ni za živu glavu! Reći ću im da radim večernju smenu na recepciji novog hostela na Paliluli, glup posao za male pare, i to je to. Dobro je što nisam tamo zaista počela da radim za 20.000. Ali moraš mi sad odmah reći iskreno i zakleti se da moj novi posao neće uticati na našu vezu!?
– Kunem se, budi spokojna. Jedino ja mogu da spavam u krilu božanstvene Uranije dok drugi o tome maštaju. Ali ti sad meni obećaj, ako se pojavi neka klijentkinja, to mi moraš prijaviti! Za frajere ne marim, ali za žene…

Bacila sam se na nju i prekinula je strastvenim poljupcima. Vodile smo ljubav te noći kao nikad pre. Prožimale smo se ekstatično kao izuvijane polimeraze u fazi nezaustavljive replikacije nabujalih heksamernih enzima.

***

Sa Dominikovom agencijom za „menagement and consulting“ potpisala sam ugovor o tromesečnoj saradnji, na 50% od ukupne zarade. Posao je procvetao zahvaljujući mom prirodnom talentu. Sonja i ja smo se smenjivale u njegovom stanu na isti način. Nije ona bila nikakav PR, već je radila isto što i ja, samo što je mesec dana duže poznavala Dominika. Sonja je imala dve univerzitetske diplome, jednu sa ETF-a i drugu sa Megatrenda, ali to nije bilo od važnosti, jer sam je ubrzo pretekla u broju mušterija. Obogatila sam kolekciju seksi donjeg veša za male pare kod Kineza. Lidija mi je svesrdno pomagala oko stajlinga. Posle godinu dana veze, naš seksualni život je doživeo preporod. Pričala sam joj sve šta mi se dešava, ne krijući svoj uspeh u tom malom kupleraju. Isprva mi je smetalo što je moj poslodavac Dominik, sve vreme prisutan u drugom kraju sobe, udubljen u tri ekrana i dve tastature, ali sam se brzo na to navikla i apstrahovala ga. Nije imao drugu sobu osim spavaće. Osećala sam se bezbedno i samouvereno, a mašte mi nije nedostajalo. Helmut, Nemac iz Dortmunda, voleo je da me gleda dok igram uz muziku, ali je tražio i da se mazim. Držao bi me po 70 minuta na vezi, posle čega bih dobila upalu mišića, ali ja volim da igram i prija mi da se mazim, a pri tom čak ne moram da budem gola već u crvenom negližeu. Svaka moja sesija je svojevrsni performans u trajanju od 15 min i duže. Osim pojedinačnih, zakazivali smo i „konferencijske“, grupne sastanke. Belgijanci vole striptiz u društvu. Bio je tu i Francuz, Žan-Pjer, srednjovečni advokat iz Liona, foot-fetišista kome sam njihala stopalima ispred očiju i lakirala nokte na nogama, dok on liže ekran, mahnito drka i grokće kao prasac, ali tad bih isključila ton i okrenula monitor ka Dominiku, da ga ne bih gledala i slušala. Za nepuna tri meseca sam dobila četiri bračne ponude. On je jedan od onih koji su me zaprosili. To što klijenti masturbiraju me ne ugrožava, jer i ja to ponekad radim pred njima misleći na Lidiju. Da li neko plaća da drka na Uranijinom profilu, ili to besplatno radi preko Fejsbuka i drugih sajtova, je stvar slobodnog izbora i ličnih potreba. Ne pada mi teško kad ih lažem u lice i pričam im kako su divni i kako me ispunjavaju, jer sam jako usamljena, siromašna studentkinja mikrobiologije iz Bosne, koja živi sa nepokretnom bakom i nema vremena za balkanske šonje. Većina idiota poveruje u tu priču, ili se prave da veruju. Često se ograđujem od verbalne konverzacije, govoreći im da moja baka spava u susednoj sobi i da ne smem da je probudim, pa smo više u pismenom nego u usmenom kontaktu. Tako dobijam na vremenu koje mi plaćaju. Zavrtala sam ih kako sam htela, bez griže savesti.

Dominik je bio oduševljen mojim talentom i harizmom, ali se ponašao uzdržano. U pauzi bismo zajedno ogovarali klijente, pošto on sve nadgleda, ali i kontroliše server, tajming i bankovni račun. Zauzeta korisnicima, nisam ni primetila kad je počeo da se loži na mene. Uživljavao se u moje performanse i često mi sugerisao šta sve treba da radim: „sedni na stolicu, raširi noge, češljaj kosu, pošalji mu poljubac, šljapkaj se po guzi…“. Od svih mojih klijenata on je zapravo bio najveći voajer. Bar jednom dnevno bi otrčao u kupatilo da izdrka, ali me nije seksualno uznemiravao ni na koji način, pa Lidiji to nisam spomenula. Ubrzo sam zbog velike potražnje počela da radim i tokom vikenda, premašujući normu. Prva moja dvonedeljna zarada je bila veća od plate dekana na Biološkom fakultetu. Sve više sam bila tražena, otimali su se o Uraniju, Nemci ponajviše. Jedan je platio celu nedelju unapred svaki dan po pola sata, ali je on voleo da mu pričam bajke. Taman smo Lidija i ja počele da kalkulišemo s novcem i štedimo za letovanje na Tajlandu, kad me je jednog dana Dominik snishodljivo upitao:

Are you really a lesbian, Urania?
– Naravno da jesam, upoznao si moju devojku. Otkud to pitanje?
– Zaljubljen sam u tebe. Znam da to nije smelo da se desi, ali… morao sam da ti kažem šta osećam.
Bila sam u šoku. Koji smor! Za dve nedelje je isticao ugovor koji je valjalo produžiti. Kao šef bio je korektan, ali… sabrala sam se i upitala ga:
– Are you really an idiot, Dominic? Keep it up by yourself in the bathroom.
Pocrveneo je i nasmejao se. Nije mu bilo prijatno, ali ja više nisam želela da mu bude prijatno. Osetila sam se ugroženo zbog njegovih emocija. On je moj poslodavac. Napokon je promucao kao da su mu usta utrnula:
– Da, ja sam idiot. Oprosti mi ovu grešku!
– Sve je ok, zaboravi! – rekla sam mu hladno oblačeći mrežaste čarape, spremna za dejt sa Helmutom ispred veb kamere.

Čim sam stigla kući, prijavila sam Lidiji šta se desilo. Uozbiljila se, ali kada sam joj rekla da sam ga provalila kako odlazi u kupatilo da drka u toku mojih seansi, crkla je od smeha. Bila sam zabrinuta:
– Sve je bilo suviše idilično da bi dugo trajalo. Moj integritet je narušen, a karijera mi je u opasnosti.
Lidija je spremno rekla:
– Ako treba da se umešam, slobodno reci.
– Nema potrebe za tim. Videćemo kako će se stvari odvijati. Do isteka ugovora je ostalo još dve nedelje.
Napravila mi je čokoladni sufle da bi me odobrovoljila, a potom me mazila po leđima sve dok nisam zaspala na sofi ispred uključenog televizora.

Narednih dana smo se pravili da se ništa nije dogodilo, ali me je elan napustio i nisam mogla da se skoncentrišem na posao. Nerviralo me je Dominikovo prisustvo. Tokom te nedelje mu je dva puta pukao server pa sam tamo gubila vreme čekajući da ga popravi. Minirao mi je kontakte sa klijentima, što mi je bilo jasno kao dan, jer su Žan-Pjer i Helmut, moji najbolji klijenti, odjednom nestali. Piljio je u mene čeznutljivo kao tele pred kravljim vimenom, zabranio mi je igre sa dildom i pušenje cigareta tokom sesija jer mu navodno dim smeta plućima, a i smanjio mi je honorar 15% za kaznu jer sam dva puta uzastopno kasnila po desetak minuta, zbog zastoja u prevozu. Ali nije prestao da trči u kupatilo kad god sam izvodila koreografiju à la Bettie Page. Naši su odnosi postali zategnuti, a radna atmosfera zatrovana. Nedugo zatim mi je blazirana Sonja s visine stavila do znanja da su Dominik i ona započeli romansu, što se isprva činilo da mi ide u prilog, ali sam ubrzo shvatila da je to obična tandemska urota. Nisam htela Sonji da pričam o skrivenim afinitetima njenog dečka da me ne bi još više mrzela. Nešto se opako zakuvalo u njihovom umu. Prema meni su se oboje ponašali bahato, što ranije nije bio slučaj. Imala sam utisak da traže novu devojku da bi me izbacili iz igre, ali to nije tako lako pronaći, s obzirom na prirodu posla. Kad god sam dolazila kući, redovno sam se žalila na njih Lidiji. Bila sam bezvoljna i isceđena kao citoplazma kad iscuri kroz oštećenu membranu mitohondrija. Toliko isceđena da mi nije bilo stalno ni do čega, pa ni do seksa.

Foto: headforart via creative commons

Foto: headforart via creative commons

Moj pretpostlednji dan na poslu je bio užasan. Imala sam samo dva klijenta i veći deo vremena sam provela pušeći i smrzavajući se na terasi. Šef mi je uputio kritiku zbog opalog prometa, mada smo oboje znali da je tome svesrdno kumovao. Slutila sam da mi sutra neće ponuditi da obnovimo ugovor, ali ionako mi se u međuvremenu sve ogadilo. Dominik ne plaća porez na prihod, niti legalno zapošljava radnice, niti im obezbeđuje zdravstveno i penziono osiguranje, pa ni taj ugovor nije validan uz nezakonite radnje kojima se bavimo. Ali, zato sad on ima devojku i bar je nešto kresnuo od kako je u Srbiji. Sonja je okupirala teritoriju. Nije više odlazila dok ja radim, a iz kuhinje se širio miris pasulja i prženih kobasica. Dominik je prestao da trči u kupatilo sa erekcijom u pantalonama. Nisam mogla da izvagam ko mi je od njih dvoje odvratniji.

Lidija me je tešila tvrdeći da nije nikakva šteta ako odem od njih i da ću biti odlučnija da pronađem ozbiljniji posao.
– Ali ništa ne može biti tako isplativo! Šta misliš zašto Dominik to radi već tri godine?
– Zato što je iskompleksirani, neostvareni makro, emotivni bogalj i muljator željan lake zarade, koji mobinguje i eksploatiše svoje radnice tako što ih primorava da spavaju s njim dok im otima polovinu zarade, – rekla je precizno.

Bila je subota kada sam kod Dominika otišla po poslednju platu zajedno sa Lidijom. Sonja nije bila tamo. Odnele smo mu flašu vina na poklon i slagale ga da sam našla posao u struci na jednom institutu, i da neću moći više kod njega da radim. Čestitao mi je. Popili smo vino i neobavezno ćaskali folirajući se da smo prijatelji, a zatim se zauvek razišli. Bila sam presrećna što na sve mogu da stavim tačku.

Kad smo se vratile kući Lidija je bila čudno misteriozna. Sipala nam je po čašu vina i rekla da treba o nečemu da razgovaramo. Slušala sam je pažljivo:
– Videla sam da Dominik raspolaže jednostavnom tehnologijom, a njegovo informatičko znanje sigurno nije veće od mog. Vladam HTML-om, PHP-om i CSS-om, tako da bismo mogle izraditi naš privatni sajt za online druženja i pokrenuti sopstveni biznis u Dominikovom stilu, kojim se možeš baviti odavde, iz spavaće sobe. Uplatićemo inostrani hosting i domen, privući mnoštvo članova iz Evope i sa time nastaviti na naš način. Ako se posao razvije, možemo da uključimo i druge, pouzdane devojke. Nije Dominik bolji od nas. On ima dve radnice i lepo zarađuje, pa zašto onda ne bi ti sama mogla to da izguraš uz moju pomoć? Da li se slažeš?
Zinula sam u čudu. Ko bi se tome nadao!? Lidija jeste IP inženjerka u računarskom centru ali od nje ovo nisam očekivala:

– Daaa… to bi bilo ludilo! Neverovatno ludilo!
– Mala ulaganja, velika dobit! – rekla je pobedonosno i kucnule smo se čašama.
– Ti si žena koju obožavam! – vrisnula sam.
– A možda bismo ipak mogle da iznajmimo neki stančić u blizini kao poslovni prostor, da ne pravimo ovde gužvu, – premišljala se.
– A da uključimo i lezbejke? Verujem da ima usamljenih žena širom sveta, raspoloženih za druženje sa mladim, napaljenim fuficama poput mene? – bacila sam joj žišku.
– Slušaj mala, upozorila sam te pre tri meseca. Da li se sećaš svog obećanja? Žene nisu iz te priče, one nikad ne mogu biti tako očajne i bedaste kao muškarci da bi koristile online stimulaciju i seksualne usluge. Njihov mozak nema takvu morfološku i neurobiološku strukturu… ma to ne dolazi u obzir, biću ljubomorna! – klonula je u fotelji.
– Ljuubavi, šalim se! Za žive ćelije, biohemiju i neurobiološke karakteristike sam ja zadužena, a ti za softver i bankovne transakcije. Ne brini, muškarci će ostati naša jedina target grupa jer su predvidivi i bezopasni kad su na pristojnoj distanci! – rekla sam vragolasto, – ali ako žele da gledaju hardkor lezbejski seks u kom učestvujemo nas dve, moraju desetostruko platiti!
– Molim? Sad i mene hoćeš da uvučeš u svoj prljavi scenario? To ne bih podnela, mada još nisam oprobala sve svoje potencijale, – durila se.
– Lidija, ništa ne može da se ispreči između nas dve posle svega što smo za godinu dana zajedno protutnjale. Ako si bila strpljiva i omogućila mi sve uslove da diplomiram, sad je došao čas da ti se revanširam. Daću sve od sebe da naš biznis uspe, ali sad odmah moram da proverim tvoj potencijal.

Klečala sam ispred fotelje na kojoj je sedela, svukla joj farmerke i nežno joj lizala tople butine i prepone. Zatim sam je položila na tepih i legla preko nje. Valjale smo se po njemu, golicale se i cičale na sav glas. Usred naše predigre čula sam da mi je stigla poruka na telefonu. Prekinula sam zanos na trenutak. Bio je to mejl, odgovor na moju prijavu za posao od pre tri meseca. Pročitala sam ga Lidiji:

– Poštovana, razmotrili smo Vašu prijavu za asistenta u Laboratoriji za kriogensku prezervaciju matičnih ćelija na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, i pozivamo Vas na razgovor u utorak, 10. decembra u 10 h, u Odseku za molekularnu tipizaciju tkiva na drugom spratu, adresa…

Sedele smo na tepihu kao ukopane i dugo se nepomično gledale, dok nismo nekontrolisano prsnule u smeh. Kad smo se pribrale, vratile smo se na započeto i polako skinule jedna drugoj gaćice.

 

__________________________________________________Piše: Biljana Kosmogina, kolumna Pičkanterije

Foto: Labris

Foto: Labris

Multimedijalna umetnica i aktivistkinja iz Beograda koja se bavi prozom, poezijom, performansom, fotografijom i novinarstvom. Piše za književne časopise i web-portale, dobitnica je tri književne nagrade i zastupljena je u tri antologije srpske proze. Na kulturno-aktivističkoj sceni prisutna je i u okviru grupe ARTEQ. Njena zbirka priča F-book objavljena je 2008. godine. Pored mnogobrojnih nastupa Kosmogina je 2012. s performansom P kampanja, natupila na TBA festivalu u Portlandu (USA). Njen rad je zasnovan na borbi za ženska i manjinska prava, propitivanju rodnih i seksualnih identiteta, nemilosrdnoj kritici političkog sistema i patrijarhalnih odnosa u društvu. Kosmogininu kolumnu Pičkanterije od jula meseca pratite na sajtu Labrisa u mesečnom terminu.

 

Denver: Međunarodna konferencija LGBT lidera/ki

Kategorija: Lobiranje / Datum: decembar 9, 2013

Dvadesetdeveta (po redu) međunarodna konferencija LGBT lidera, koju je organizovao američki Viktori institut, a na kojoj je učestvovala i aktivistkinja Labrisa, održana je tokom 6. i 7. decembra 2013. u Denveru (Kolorado)


Viktori institut se dugi niz godina bavi obukom za politički angažman onih LGBT aktivista/tkinja koji imaju ambicije za bavljenje politikom na različitim nivoima. Sa tim u vezi, aktivnosti Viktori instituta zasnivaju se i na pružanju podrške i ekspertize aktivistima/tkinjama za vreme i nakon izbornog procesa.

Foto: Labris

Foto: Labris

Tokom dvodnevne konferencije, koja je okupila blizu 600 učesnika/ca bilo je prilike da se čuju iskustva aktivista/tkinja iz celog sveta, od onih koji su pobedili u izbornoj trci i zauzeli neku od funkcija na lokalnom ili državnom nivou do onih koji se spremaju za kandidaturu na različitim pozicijama u zemljama u kojima žive i rade.

Iako su aktivisti/tkinje u SAD-u pre više od trideset godina počeli da primenjuju ovu strategiju direktnog uključivanja u donošenje političkih odluka u okviru svojih zajednica, na konferenciji se moglo čuti koji su to izazovi bili sa kojima su se susretali, počev od prepreka koju su imale aktivistkinje kao žene, kao lezbejke, kao buč lezbejke ili kao Afroamerikanke.

Na konferenciji su, između ostalog bile organizovane radionice posvećene starijoj generaciji LGBT osoba, pitanju ravnopravnosti trans oboba, zaštitu mladih LGBT osoba od uznemiravanja putem društvenih mreža i interneta generalno. Jedna od radionica je bila posvećena strateškom planiranju na kome se moglo čuti da organizacije u SAD-u rade na strateškom planiranju veoma posvećeno i profesionalno i to često uključuje vremenski period od godinu dana intenzivne razrade strateškog plana.

Posebno interesantan i interaktivan panel nazivom „Women Out to Win“ uključio je i raspravu o tome koliko su žene i dalje u neravnopravnoj poziciji u odnosu na svoje kolege, počev od diskriminacije koja se tiče jezika i obraćanja, preko stereotipizacije rodnih uloga.

Stanje ljudskih prava LGBT osoba van SAD-a, kao i mogućnost unapređenja istih, bile su tema plenarnih sesija oba konferencijska dana.

Sa velikom zadovoljstvom ističemo da će od naredne godine, kroz zajednički projekat sa Labrisom, Viktori institut biti aktivan u Srbiji i regionu.

Iz Denvera za Labris,
Jovanka Todorović

Koordinatorka Labrisa učestvovala na samitu u Vašingtonu: Uticaj SAD-a na ljudska prava širom sveta

Kategorija: Lobiranje / Datum: decembar 7, 2013

Koordinatorka Labrisa učestvovala na panelu „Šta može SAD da učini da poboljša stanje ljudskih prava širom sveta“, u Vašington DC-u gde je 4. i 5. decembra 2013. godine održan samit organizacije Human Rights First pod nazivom „American Ideals. Universal values“


Na samitu organizacije Human Rights First pod nazivom „American Ideals. Universal values“ učestvovalo je blizu 400 učesnika (političara, advokata, profesora, biznismena, vojnih lica, članova kongresa kao i međunarodnih aktivista za ljudska prava). Sa sedištem u Njujorku i Vašingtonu, Human rights First je međunarodna, neprofitna organizacija za zaštitu ljudskih prava, koja blizu 30 godina svoju apsolutnu nezavisnost obezbeđuje tako što ne prima donacije od strane države.

Jovanka_Todorovic_insert_Washington_Blade_by_Michael_K_Lavers

Koordinatorka Labrisa učestvovala je na panelu zajedno sa aktivistkinjom iz Rusije, Masom Gerson, Kaspars Zalitistom, LGBT aktivistom iz organizacije Mozaika iz Letonije, Ileanom Ros Lehtinen, kongresmenkom iz Floride. Igor Kochetkov je takođe bio predviđen za govornika ali nije bio u mogućnosti da prisustvuje samitu jer je neposredno pred put dobio pretnje te zbog odgovornosti i solidarnosti prema kolegama nije želeo da napušta Rusiju.

Panel na kome je aktivistkinja Labrisa govorila „How should the United States advanced the human rights of LGBT people around the world?“ moderirao je Johnatan Capahart, novinar i član uredništva Washington Posta.

Koordinatorka Labrisa je napravila opšti osvrt na stanje ljudskih prava LGBT osoba u Srbiji uz isticanje Labrisovih dotsignuća ali i dostignuća drugih LGBT organizacija, a publiku i moderatora je najviše interesovalo koliko je pritisak i podrška SAD-a uticala na stanje ljudskih prava u Srbiji danas i uopšte koliko je međunarodna podrška bila presudna za sve što je Labris postigao u proteklih 18 godina svog postojanja. Tim Human rights first organizacije zadužen za medije je sa predstavnicom Labrisa snimio video prilog koji je stavio akcenat na saradnju LGBT organizacija u Srbiji sa Ambasadom SAD-a u Beogradu.

Ukupno 13 panela tokom dvodnevnog samita bavilo se pitanjem zaštite branitelja ljudskih prava širom sveta i uloge SAD-a u tome, podsećanjem na Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima usvojenu pre tačno 65 godina, kao i paralelom između aktivizma koji je pre 50 godina vodio Martin Luter King i onog koji vode aktivisti danas.

Jedan od panela bio je posvećen pitanju budućnosti religijskog pluralizma na Bliskom istoku, dok su se drugi paneli bavili pitanjem slobode u internet prostoru, zatim trgovinom ljudima i ulogom koju SAD-a treba da preuzmu po pitanju sprečavanja tog fenomena.

Posebnu pažnju i interesovanje svih prisutnih na samitu, izazvalo je obraćanje nacionalne savetnice za bezbednost, Susan E. Rice, stalne predstavnice pri UN i članice kabineta predsednika Obame.

U kratkom razgovoru sa aktivistima iz Bahreina, Letonije i aktivistkinjom iz Srbije, savetnicu je najviše interesovala saradnja sa ambasadama SAD-a u pomenutim zemljama kao i mogućnost unapređenja iste. Koordinatorka Labrisa je je istakla da je saradnja sa predstavnicima ambasade SAD-a u Beogradu izuzetno dobra i da LGBT aktivisti pored finansijske podrške dobijaju i podršku na raznim konferencijama koje organizuju kao i uličnim manifestacijama i protestima.

Iz Vašingtona za Labris,
Jovanka Todorović

TEDTalks: Emotivna korektnost

Kategorija: Vesti / Datum: decembar 5, 2013

Političke razlike u većini slučajeva teško bivaju prevaziđene. Međutim, postoji mnogo načina da prepoznate ljudsko u ljudima sa kojima se politički ne slažete.

U ovom TEDTalk-u, lezbejska politička analitičarka i predstavnica zajednice Seli Kon govori zašto misli da liberali i konzervativci treda da se fokusiraju više na prevazilaženje političkih razlika i usredsrede se na slušanje jedni drugih, ona to naziva Emotivnom korektnošću.

„Decenijama smo bili skoncentrisani na političku korektnost, ali ono što je zaista bitno više je emotivna ispravnost„, navela je Kon u svom TedTalk-u. Emocionalna korketnost je ton, osećaj, na koji način izgovaramo stav, iskazujemo poštovanje i saosaćanje jedni prema drugima. „Ono što sam shvatila jeste to da političko uverenje ne počinje sa idejama ili činjenicama ili podacima, politička uverljivost potiče od emotivne preciznosti.“