Mesečne arhive: decembar 2013

Da li je 2013. bila dobra godina za prava LGBT populacije?

Kategorija: Lobiranje / Datum: decembar 27, 2013

„Australija, Indija, Uganda, Rusija, a sad i [Nigerija] – Bila je sjajna godina u SAD-u, ali na svetskom nivou? Izgleda da je najgora“, podvukao je jedan stručnjak za pitanje LGBT zajednice u svetu

0303

Photo: Dmitry Lovetsky / AP and Philippe Laurenson / Reuters

Vašington – u pogledu LGBT pokreta na svetskom nivou, 2013. je bila godina krajnosti.

Pobeda u vidu legalizovanja istopolnog braka u Sjedinjenim državama, Ujedinjenom kraljevstvu i Francuskoj bila je presudna za aktiviste LGBT prava. Posle decenija izgubljenih bitaka, činilo se da su dobili raspravu o tome da li homoseksualci i lezbejke treba da imaju sva građanska prava u demokratskim zemljama koje se već dugo smatraju predvodnicima kada se radi o ljudskim pravima u svetu (što se tiče transseksualnih aktivista, oni su imali uspeha u Kaliforniji i Holandiji, ali isti nivo podrške nije postignut u pogledu njhovih prava).

Možda je upravo zbog toga prihvatanje ruskog zakona o „gej propagandi“ darnulo u živac zapadnjačke aktiviste. Taj zakon zapravo zabranjuje propagiranje „netradicionalnih seksualnih odnosa maloletnicima“. Na nedavno održanom dobrotvornom skupu posvećenom ruskim LGBT organizacijama, muzičarka Melisa Eteridž govorila je u ime mnogih američkih homoseksualaca i lezbejki kada je rekla da: „Svi mi [u SAD] koji smo prešli taj put [do ravnopravnosti], kada vidimo šta se dešava u Rusiji [kažemo], ‘Ne, ne, ne, ne. Nikada se nećemo vratiti na staro’“.

Loše vesti za LGBT populaciju su se nizale kako se godina bližila kraju. U Indiji, zemlji koja ima 1, 2 milijarde ljudi, Vrhovni sud vratio je na snagu zakon o sodomiji i na taj način ponovo učinio istopolne veze kriminalnim delom. Neočekivano, parlament Ugande prihvatio je predlog zakona poznat kao „ubiti homoseksulace“, koji je dugo bio na čekanju (doduše, kazna je smanjena na doživotnu robiju u konačnoj verziji), dok je Nigerija, sedma zemlja po veličini u svetu, na granici prihvatanja najsurovijeg zakona na svetu u vezi sa LGBT pravima.

„Australija, Indija, Uganda, Rusija, a sad i ovo,“ izjavio je Ken Kero-Mec u imejlu upućenom BazFidu. Mec je član Saveta za ravnopravnost LGBT populacije pri Kongresu SAD-a, zadužen za inostrane poslove. „Bila je sjajna godina u SAD-u, ali na svetskom nivou? Izgleda da je najgora“.

Iako se rasprava o ljudskim pravima ne može svesti na semafor sa rezultatima, ovi statistički podaci ipak mogu biti korisni: 18 zemalja u kojima živi nešto više od 10% svetske populacije priznale su istopolne brakove, dok 77 zemalja još uvek zakonom zabranjuje sodomiju.

U nekim slučajevima, kao što je Rusija, strogo zabranjivanje LGBT prava je proračunati politički potez koji su povukle vođe u zemlji da bi ujedinili naciju protiv Zapada. Ali, na drugim mestima, kao što je u Indiji, Zimbabveu, ili Singapuru, unutrašnje pravne i političke nesuglasice objašnjavaju mnogo više o uzmicanju od LGBT prava nego što to čine međunarodne prilike. Ipak, jezik koji se koristi u raspravama oslikavaju način na koji je ta borba preneta na svetski nivo: LGBT aktivisti koriste univerzalni jezik borbe za ljudska prava, dok njihovi protivnici odgovaraju tvrdnjama da se bore da sačuvaju domaću tradiciju i verska uverenja od „stranih“ uticaja.

Ovde je osvrt na neke od najvažnijih priča u 2013. vezanih za LGBT prava u svetu.

Marš braka: UK, Francuska, Brazil, Meksiko…

0404

Brendan Mcdermid / Reuters

Najjasniji znak da je pokret za LGBT prava započeo novo poglavlje bilo je izglasavanje bračne ravnopravnosti u Britaniji i Francuskoj, kao i odluka Vrhovnog suda SAD-a da se istopolni brakovi priznaju u svakoj državi putem njihovih sudova. Manje zapažena vest u SAD-u bila je ta da je u maju Nacionalni savet pravde Brazila takođe uspostavio bračnu ravnopravnost. Pri tom, sudije iz nekoliko meksičkih država odobrile su brak za istopolne parove, u skladu sa prošlogodišnjom odlukom Vrhovnog suda Meksika.

…i Kolumbija

Photo: GUILLERMO LEGARIA/AFP / Getty Images

Photo: GUILLERMO LEGARIA/AFP / Getty Images

Takođe, sudije u Kolumbiji počele su venčavati istopolne parove po odluci koju je Ustavni sud doneo 2011, a koja je stupila na snagu u junu 2013. Međutim, zbog nejasnoća koje postoje u toj odluci počeo je novi krug sudskih rasprava, što znači da je samo pitanje vremena kada će Sud morati da odluči da li ti brakovi važe ili ne. U međuvremenu, Ustavni sud odobrio je pravo LGBT populacije na usvajanje u dva važna slučaja.

Australija, Hrvatska i Zimbabve? Ne baš.

Photo: Antonio Bronic / Reuters

Photo: Antonio Bronic / Reuters

Kada je pobornik bračne ravnopravnosti Kevin Rad izgubio mesto premijera od Tonija Abota na septembarskim izborima, izbledela je nada da će se australijski zakon o braku promeniti. Australijska teritorija prestonice, pod čijom nadležnošću je i glavni grad Kanbera, napravila je iskorak i prihvatila predlog zakona o legalizovanju istopolnih brakova na svoju ruku. Posle četiri dana tokom kojih su se održavala venčanja, Vrhovni sud ih je zaustavio, uz obrazloženje da federalni zakon ima preimućstvo nad odlukom ATP-a.

Građani Hrvatske, zemlje na Balkanskom poluostrvu, glasali su 1. decembra za zabranu uvođenja istopolnih brakova u Ustav. Ovo je bila na neki način sramota za zemlju u kojoj su LGBT prava bila pod lupom tokom perioda priključivanja u EU ovog leta.

U Zimbabveu su takođe izglasali zabranu istopolnih brakova kada je u martu donet novi Ustav. Predsednik Robert Mugabe iskoristio je pitanje gej prava kao oružje protiv svog protivnika, Morgana Tsvangiraija tokom pregovora o nacrtu (Tsvangirai je bio manje neprijateljski nastrojen prema gej populaciji, ali nikad nije javno podržao pravo na brak). Mugabeova Zanu PF partija probudila je netrpeljivost prema LGBT populaciji tokom izbora koji su usledili nakon donošenja Ustava. Na primer, 7. juna muškarci naoružani čekićima, za koje se veruje da su povezani sa državnom omladinskom milicijom, preturili su sedište homoseksualaca i lezbejki Zimbabvea.

Britanska imperija uzvraća udarac u Indiji i Singapuru…

Photo: AP Photo/Ajit Solanki

Photo: AP Photo/Ajit Solanki

Iako je Ujedinjeno kraljevstvo usvojilo ravnopravnost brakova, mnoge bivše engleske kolonije drže se zakona o sodomiji koje su nasledili od svoje bivše vladarke – kraljica Viktorija još uvek vlada ličnim životima svojih bivših podanika, iako je prošlo više od veka od njene smrti.

Ranije ovog meseca, indijski Vrhovni sud ponovo je učinio istopolne veze kriminalnim delom kada je odredbu o sodomiji, poznatu kao Član 377, proglasio ustavnom. Da podsetimo, sprovođenje ovog zakona je obustavljeno od kada ga je Vrhovni sud u Delhiju 2009. godine oborio.

U oktobru, sudija iz Singapura podržao je singapursku verziju tog zakona, Član 377a, kada je u svojoj presudi tvrdio da je homoseksualnost nešto što se može promeniti. Ta tvrdnja je izgleda bila zasnovana na jednom jedinom istraživanju, tokom kojeg su istraživači ispitivali stav Singapuraca prema homoseksualnosti.

Photo: Neha Sumitran

Photo: Neha Sumitran…

…i Ugandi

Photo: Jessica Rinaldi / Reuters

Photo: Jessica Rinaldi / Reuters

Uganda je takođe bivša britanska kolonija, a dugo predlagana ekstremna verzija zakona o sodomiji – takozvani predlog zakona „ubiti homoseksualce“– stavljen je na dnevni red tokom poslednje sednice parlamenta u 2013. godini. Poslanica Rebeka Kadaga koja je prošle godine pozvala na donošenje zakona kao „Božićnog poklona“ za narod Ugande, ove godine bila je odlučna da uspe u tome, čak i po cenu kršenja skupštinske procedure.

Posle glasanja 20. decembra, odluka o zakonu je sada na predsedniku Zoveriju Museveniju. U konačnoj verziji zakona, smrtna kazna je preinačena u doživotnu robiju. Jedan američki sudija doneo je odluku da je predlog tako ekstreman da bi njegov američki zagovornik, Skot Lajvli, mogao biti optužen za zločine protiv čovečnosti od strane američkih sudova.

…i Nigeriji.

Photo: Kevin Coombs / Reuters / Reuters

Photo: Kevin Coombs / Reuters / Reuters

Nigerija, još jedna bivša kolonija Britanije i sedma po veličini zemlja u svetu, takođe je na ivici donošenja surovog zakona protiv LGBT populacije. Dok ovaj zakon nije tako rigorozan kao onaj u Ugandi, iza svega postoji namera da se kazne za istopolne veze pooštravaju.

Poznat kao „protiv istopolnih brakova“, ovaj predlog bi omogućio vlastima da uhapse istopolne parove zbog održavanja venčanja, kao i da bilo kakvu podršku LGBT pravima označi kao kriminalnu radnju.

Predlog je u procesu razmatranja od 2006, a Skupština i Senat odobrili su svoje verzije. Senat je 19. decembra odobrio verziju predloga koja je bila rezultat kompormisa i koja će se uskoro naći na stolu predsednika Gudlaka Džonatana.

A, tu je i Rusija

Photo: Alexander Demianchuk / Reuters / Reuters

Photo: Alexander Demianchuk / Reuters / Reuters

Donošenje ruskog zakona o zabrani „propagiranja netradicionalnih seksualnih odnosa maloletnicima“ imalo je niz posledica i izvan granica te zemlje, a to je verovatno i bila namera predsednika Vladimira Putina.

Zakon je omogućio Putinu da podupre svoju moć organizovanim protivljenjem Zapadu i uterivanjem straha u kosti u svom dvorištu. Stupivši na snagu mesecima pre Zimskih olimpijskih igara u Sočiju, zakon je očekivano izazvao sukobe oko ovog pitanja, prikazavši Putina kako se suprotstavlja Zapadu. Vlast je bila rada da unutar zemlje širi strah od „invazije homoseksualaca“, upozoravajući na ružičastu opasnost u programima na državnoj televiziji.

Kako se situacija za homoseksualce i lezbejke pogoršavala u zemlji – strah od građana koji uzimaju zakon u svoje ruke, jednak je strahu od poteza države kojim bi se zabranila njihova politička prava – tako su neki od ruskih saveznika primenjivali ovaj pristup u kulturološkoj borbi protiv Zapada. U Ukrajini, Jermeniji, Moldaviji i drugim zemljama koje su privučene Evropskom unijom, snage koje podržavaju veze sa Rusijom koristile su animozitet prema LGBT pravima da zastraše javnost i tako spreče približavanje zapadnjačkim susedima.

Photo: Alexander Demianchuk / Reuters

Photo: Alexander Demianchuk / Reuters

I šta nas očekuje?

Photo: Maxim Shemetov / Reuters

Photo: Maxim Shemetov / Reuters

Naravno, ruskoj skaski se ne nazire kraj. S obzirom na Zimsku olimpijadu u februaru, ona će nastaviti da okupira raspravu o LGBT pravima kako budemo ušli u 2014. godinu. Postoji bojazan među borcima za ljudska prava da će se LGBT aktivisti koji su zaslužni za to što je ruski zakon naišao na neodobravanje međunarodne zajednice naći u zatvoru kada interesovanje međunarodne javnosti splasne posle Igara.

Ima i svetlih tačaka u borbi za prava LGBT populacije. Na Tajlandu i u Vijetnamu, ozbiljno se razmatraju predlozi o građanskoj zajednici. U Čileu je upravo izabrana predsednica koja kaže da podržava istopolne brakove, a organizovani pomak napravljen je u vezi sa građanskim zajednicama u Peruu, koja se smatra jednom od najkonzervativnijih zemalja Južne Amerike.

Ipak, čini se da se svet deli na dve strane kada je reč o LGBT pravima. Bitka sve više prelazi u međunarodnu sferu gde LGBT prava sve češće postaju centralna tema, dok se jaz među narodima produbljuje.

Izvor: BuzzFeed
Uredila: Dragoslava Barzut
Prevod: Labris

Saopštenje Saveta za rodnu ravnopravnost Zaštitnika građana povodom učestalih napada na braniteljke i branitelje ljudskih prava

Kategorija: Saopštenja / Datum: decembar 26, 2013

SAOPSTENJE

Savet za rodnu ravnopravnost Zaštitnika građana, koji okuplja stručnjake i stručnjakinje u ovoj oblasti, najoštrije osuđuje učestale napade na branitelje i braniteljke ljudskih prava u Republici Srbiji.

Spremnost države da zaštiti ljudska prava i unapređuje demokratske standarde u mnogome se ogleda u podršci javnom delovanju ljudi koji se bave zaštitom i promocijom ljudskih, manjinskih i prava žena i dece. Zakonodavni okvir u Republici Srbiji zabranjuje diskriminaciju i štiti ravnopravnost kao jedno od osnovni ljudskih prava, iako je oblast zaštite branitelja i braniteljki ljudskih prava najmanje normativno određena. Ujedinjene nacije su donošenjem Deklaracije o borcima za ljudska prava, kao i Evropska unija u Smernicama EU o braniteljima ljudskih prava jasno iskazale važnost proaktivne politke i jačanje uloge i pozicije organizacija čija je misija zaštita ljudskih prava.

Svedočimo nažalost, nizu slučajeva u kojima sami branitelji postaju žrtve kojima su prava prekršena i ugrožena. Jedan od njih je slučaj Aide Ćorović, braniteljke ljudskih prava koja se više od dve decenije nalazi na čelu borbe za demokratičnije i pravednije društvo. Ova, sad već bivša direktorka organizacije civilnog društva Urban-in iz Novog Pazara, poslednje tri godine prima pretnje zbog svog delovanja i javnih istupa. Poslednji napadi usko su povezani sa njenim učešćem u pozorišnoj predstavi „Sedam“ u kojoj ona izgovara tekst silovane Pakistanke, podsećajući da su Ujedinjene nacije uvrstile silovanje nad ženama u ratu kao posebnu vrstu ratnog zločina. Svojim delovanjem Aida Ćorović ukazuje na potrebu stalnog unapređivanja demokratije, ali i na neophodnost pokretanja akcija u cilju opšte društvene dobrobiti.
Prepoznajući ulogu branitelja i braniteljki ljudskih prava u procesu unapređivanja društva, Savet za rodnu ravnopravnost Zaštitnika građana smatra da napadi na Aidu Ćorović istovremeno predstavljaju i napad na demokratsko društvo.

Pozdravljajući postupanje Ministarstva unutrašnjih poslova koje je, prepoznajući visok stepen rizika, obezbedilo neposrednu, dvadesetčetvoročasovnu policijsku zaštitu Aidi Ćorović, Savet poziva i sve ostale relevantne aktere, a naročito predstavnike javne vlasti i nadležne institucije da, u skladu sa principom dužne pažnje, istraže slučajeve pretnji, otkriju i kazne učinioce, i na taj način omoguće braniteljkama i braniteljima ljudskih prava da zastupaju i promovišu ljudska, manjinska i prava žena i dece na lokalnom i nacionalnom nivou.

Kabinet Zaštitnika građana

Kolumna: ČKE RUKOMETAŠKE (Pesma nas je održala)

Kategorija: Kolumna, Pičkanterije / Datum: decembar 25, 2013

Nisam pomno pratila rukomet ali sam uvek srećna kad se naše domognu medalje, kao i sad kad se ženska reprezentacija izborila za srebro na Svetskom prvenstvu. Sinoć sam slučajno prolazila blizu čuvenog balkona Skupštine grada gde su rukometašice proslavile osvojeno drugo mesto uz podršku nekoliko stotina, najviše hiljadu građana. Ali, kao vinovnica tog nesvakidašnjeg događaja, vratila sam se kući sa čudnim, protivurečnim, uglavnom negativnim utiscima


Prvo što sam čula još u Vlajkovićevoj, dok sam se približavala platou gradske Skupštine koji su obezbeđivale pojačane policijske snage, sa gradskog ozvučenja treštali su prepoznatljivi stihovi lokalnog hita „Čke beogradske“. Beograđanka sam po rođenju, tolerantna, slobodoumnih shvatanja, i svaka urbana žvaka može da me kupi pod uslovom da ima smisla ili bar poentu u najavi, ali ovog puta nisam pronašla baš nikakvu konekciju između osvajanja srebra na SP-u, sportskog duha, zdrave pameti, Gazda Paje i stihova ove pesme. Možda nisam dovoljno luda čka da bih se primila na:

Čke beogradske, totalno poludele,
sve bi malo rakije, eksere il thc!
stvarno niste normalne
„stvarno nismo normalne“
stvarno niste normalne
„stvarno nismo normalne“
Kažem hej čko, zašto uvek mora to,
zašto uvek alkohol s vutricom, ekserom,
to je zlo „nije zlo“ jeste jebeni hardcore,
ja bih da se uzmemo ti bi da uzmemo.
Kažem hej čko, zašto uvek mora to,
zašto uvek alkohol s vutricom, ekserom,
to je zlo „nije zlo“ jeste jebao te kser,
vi nikada niste fejk, lude čke beogradske.
Čke beogradske, totalno poludele,
sve bi malo rakije, eksere il thc!
stvarno niste normalne
„stvarno nismo normalne“
stvarno niste normalne

Kao neupućena i osetljiva čkica, saznala sam iz pouzdanih izvora da je „Čke beogradske“ omiljena motivaciona pesma ženske reprezentacije, koja ih je bodrila i ulila im dodatnu snagu, istrajnost i koherentnost, i dovela ih do medalje (kako su izjavile medijima). Da se razumemo, ne smeta meni što se naše rukometašice smatraju ponosnim beogradskim cavama, ali deci i omladini one valjda treba da budu uzor i primer sportskog duha i zdrave pameti, a ne da na neadekvatan, degradirajući način zastupaju beogradski imidž. U toj gužvi sam čula i stav jednog prolaznika da su: „sudije mnogo jele govna i to na svom terenu“. To ne mogu da potvrdim jer nisam gledala finale, ali verujem mu na reč, jer da nije bilo tako, sigurno bi se domogle zlata, i gužva ispred skupštinskog balkona bi bila neuporedivo veća, kao i slavljenička euforija mase u koju sam uplivala bez ikakvih predrasuda, sa iskrenom namerom podrške.

Rukometaške čke su me razočarale. Ne predstavlja mi problem da se poistovetim sa čkama, bile one pobedničke ili gubitničke, ali sam sigurna da nikad ne bih u kontekstu javne proslave sportske medalje baš taj muzički izbor napravila, no nema veze, možda imam poremećene kriterijume jer ne pijem radžu i ne cepam ksere, a pošto se te pesme gadim, čudan transfer rastućeg blama me je ubrzo oterao kući. Kao da sam neka intruderska, vanzemaljska, mračnjačka čka usred nedužne, vesele gomile. Možda bi kod nas u sličnom istorijskom trenutku i stanju duha, glatko prošao i neki Thompsonov hit? Ko još obraća pažnju na tekst u takvim prilikama. Ne znam ko je bio odgovoran za izbor muzike sa razglasa, ali odmah potom sam istinski napregla mozak pokušavajući da shvatim konekciju između „čaka beogradskih“ i pesme „Još ovu noć“ koja je usledila. Čuveni kafanski sentiment „slavuja iz Mrčajevaca“ nikog nije ostavio ravnodušnim, masa se ponovo zanjihala.

Nekoliko stotina, (ponavljam) možda čak i hiljadu ljudi, žena i dece, je opčinjeno jednoglasno pevalo kao da su na novogodišnjem dočeku obeznanjeni preporučenom kombinacijom rakije, ksera i vutre, a možda su čak dobili i prirodne haludže usled dugotrajnog čekanja rukometašica i smrzavanja na platou. Najveći apsurd se ipak desio na kraju, kad je jedna rukometašica izazvala opšti klimaks i skandiranje publike urlajući na mikrofon: SRBIJA – KRALJEVINA – SRBIJA – KRALJEVINA! Možda joj je nešto kvrcnulo u glavi posle svečanog prijema kod predsednika države, možda je proradio ekser, možda se osetila kao kraljevska čka, ali ovakva vrsta politizacije sportske manifestacije je ne samo neumesna već i besprizorna. Kraljevina Srbija postoji još jedino u prošlosti i originalnoj verziji „Bože pravde“, čijih stihova nikad ne mogu da se setim u celini, ali znam da u njoj preovlađuju molitve Bogu za spas srpskoga kralja i srpskoga roda, što odavno nema nikakve veze sa realnošću.

Posle ovog iskustva sam odlučila da više nikada neću nijednom sportisti ispod balkona klicati. Pobegla sam i zavukla se u svoju feminističku rupu, da me neki od naloženih patriota ne bi izubadao nožem jer ne pevam i ne kličem sa njima. Oj naša prestonico svetske i evropske kulture, međ’ kserima, vutrom, radžom i medaljama, urbanom balegom natopljena, dirljivo infantilna, društveno politički neosvešćena i moralno razorena! Oj reprezentacijo moja opičena kraljevska! Da smo na platou ispred Skupštine svi zapevali pesmu Brazil, skinuli se do pola i zanjihali golim sisama, bilo bi mi prihvatljivije. Kako da budem „haj“ u ovakvim situacijama, a da se ne osećam katastrofično samo zato što sam normalna? Jebem ti srpsko narodno veselje! U urbanom slengu postoji više naziva za tu vrstu derneka: šabanija, seljana, debilana i džiberana. Nije bitno da li uz sve to idu isključivo narodnjaci, ali na našim slavljima često neko nastrada, bilo da su slava, svadba, sportski uspeh ili neki drugi povodi u pitanju. Prvo se pije, ždere, peva, grli i ljubi, a onda prorade noževi il’ neko završi sa metkom u vugli. Ali sve to ide u prilog prisilne urbane adaptacije, tranzicije i agresivne politizacije, baš kao i rakija, ekseri, lajnovi, sport i političari. Mnogo smo jači jer smo navijači.

Kada sam stigla kući sjebana, vrlo me je zanimalo da vidim izveštaje medija sa dotičnog skupa, ali gorak ukus mi se samo pojačao. Kafanske fotke razularenog društvanjceta koje slavi medalju su neutešne: „GORELA KAFANA: Rukometašice uz Dačića i „Miljacku“ proslavile srebro! Iako su poražene u finalu Srpkinje nisu mogle da sakriju sreću i oduševljenje posle osvojenog srebra iako su nešto ranije bile kivne na sudije.“ O ukusima, uzorima i pravdi ne vredi raspravljati, ali čke beogradske narodnjačke i političke razvaljuju brate za sve pare, a moj je problem što nisam toliko urbana, namunjena, looda i povodljiva, pa nikako da se srodim sa zajednicom, da se uživim i počnem da uživam, da pustim mozak na ispašu, zafrljačim čašu u ćošak kafane i popnem se na sto da tverkujem.

__________________________________________________Piše: Biljana Kosmogina, kolumna Pičkanterije

Foto: Labris

Foto: Labris

Multimedijalna umetnica i aktivistkinja iz Beograda koja se bavi prozom, poezijom, performansom, fotografijom i novinarstvom. Piše za književne časopise i web-portale, dobitnica je tri književne nagrade i zastupljena je u tri antologije srpske proze. Na kulturno-aktivističkoj sceni prisutna je i u okviru grupe ARTEQ. Njena zbirka priča F-book objavljena je 2008. godine. Pored mnogobrojnih nastupa Kosmogina je 2012. s performansom P kampanja, natupila na TBA festivalu u Portlandu (USA). Njen rad je zasnovan na borbi za ženska i manjinska prava, propitivanju rodnih i seksualnih identiteta, nemilosrdnoj kritici političkog sistema i patrijarhalnih odnosa u društvu. Kosmogininu kolumnu Pičkanterije od jula meseca pratite na sajtu Labrisa u mesečnom terminu.

 

Aktivistkinja Labrisa govorila o izazovima branitelja i braniteljki ljudskih prava

Kategorija: Lobiranje, Saopštenja / Datum: decembar 23, 2013

YUCOM – Komitet pravnika za ljudska prava, uz finansijsku podršku Civil Rights Defenders i Ambasade SR Nemačke u Srbiji, organizovao je 20. decembra 2013. konferenciju pod nazivom „Izazovi u zaštiti ljudskih prava i podršci socijalno ugroženim grupama“


Konferencija je ujedno bila i povod za predstavljanje YUCOM-ovog godišnjeg izveštaja o radu 2013. i obuhvatila je tri panela:

  • Ljudska prava pred sudovima (Natalija Šolić, Kristina Todorović, Katarina Golubović advokatkinje YUCOM-a)
  • Izazovi braniteljki i branitelja ljudskih prava (Biljana Srbljanović – braniteljka ljudskih prava, Danko Runić- Hartefakt fond, Jovanka Todorović- Labris)
  • Položaj socijalno ugroženih grupa i pravo na adekvatno stanovanje (Jelica Mišković – koordinatorka za romska pitanja opštine Odžaci, Veljko Žigić – Udruženje izbeglica iz Republike Hrvatske, Jovana Vuković – Regionalni centar za manjine, Nikola Grujić pravnik YUCOM-a)
Foto: Medija centar

Foto: Medija centar

Nakon uvodnih reči, na prvom panelu je pravni tim YUCOM-a će predstavio iskustva i izazove pravnog zastupanja u 2013. godini, posebno u vezi sa neefikasnim odgovorom sudstva na slučajeve povreda ljudskih prava. Konstatovano je da se sve više ljudi se obraća YUCOM-u zbog kršenja ekonomskih i socijalnih prava a kršenje ljudskih prava je trend izazvan sadašnjom ekonomskom krizom. Naglašeno je da je napravljen veliki pomak donošenjem propisa o zaštiti ljudskih prava, između ostalog jer oni daju uputstva sudovima o njihovoj primeni.

Istaknuto je da i dalje postoje ljudi koji odustaju od slučajeva pred sudom zbog toga što nemaju poverenja u sistem jer nisu otklonjeni raniji nedostaci koji treba da se uklone novim zakonima i kao poseban problem navela naplatu štete u slučajevima diskriminacije i kršenja ljudskih prava. Zaključeno je da je lakše ispraviti nedostatke, nego dozvoliti da sudske greške dovedu do presude protiv države Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Na drugom panelu braniteljke i branitelji ljudskih prava poveli su diskusiju o problemima sa kojima se susreću u svom aktivizmu i o odnosu vlasti i društva prema tome što se bave ljudskim pravima.
Aktivistkinja Labrisa, Jovanka Todorović je osim opšte ocene stanja položaja branitelja i braniteljki ljudskih prava u Srbiji, iznela i razloge i primere zbog kojih je položaj žena u aktivizmu teži.
Biljana Srbjanović je govorila iz lične perspektive o problemima sa kojima se susreće i na društvenim mrežama i na ulici, ali i o tome zbog čega oseća strah. Biljana je dalje pričala o sveprisutnom seksizmu u javnom prostoru.

Korisnici socijalnih usluga i programa stanovanja i predstavnici marginalizovanih društvenih grupa govorili su o svojoj borbi protiv sistema koji pravi razlike između pojedinaca u ostvarenju osnovnih prava.

Snimak diskusije možete pogledati na MC Web televiziji:
I deo
II deo
III deo

In memoriam: novinarka Tamara Kaliterna, antiratna i antifašistička aktivistkinja

Kategorija: Vesti / Datum: decembar 22, 2013

Nepobitna je činjenica da je Tamara Kaliterna uvijek bila i do danas ostala među onima (sve rjeđima) koji i dalje stvari i pojave nazivaju pravim imenom i čije Smrt fašizmu!, oduvijek i zauvijek jeste i znači konačnu borbu za normalnost i zdravlje razuma


piše: Nermin Čengić

Tamara Kaliterna je jedna od ponajboljih novinarki na Balkanu. Njeni britki i nesvakidašnji komentari prošlog i aktuelnog trenutka, sažeti u školski primjer profesionalnog kritičkog novinarstva sa jasnim stavom, operisanog od podilaženja bilo kome i čemu, pa i samom čitaocu, dovoljno puta su nas gonili na preispitivanje samih sebe i svog neposrednog i šireg okruženja. Što nije ostalo neprimjećeno i na puno većem prostoru od ovog našeg nekad zajedničkog a sad, po svoj prilici, vječno raskomadanog.

Foto: protest.ba

Foto: protest.ba

Nepodilaženje ove sjajne autorice bilo kakvim interesima osim baznom interesu istine i pravednosti previše često je nailazilo na potpuno nesuvislu kritiku uvrijeđenih tipusa, spremnih na totalni obračun sa svim i svakim osim sa svojom prirođenom sujetom i na koncu glupošću. Kaliterna je u takvom stanju stvari, kao vrhunski kritičar ljudi i vremena, bila ‘prirodna’ žrtva njihovog stupidnog odstrela.Redovno preživljavanje njenih nepokolebljivih stavova, koji nude isključivo normalnost i pravdu, kao i sve dubljeg tonjenja u kaljužu besmisla njenih malicioznih kritičara, koji ne zaslužuju ni da im se imena dostave na uvid, neminovna je čak i u ovom ovakvom haosu u kakvom obitavamo.

Prevashodne teme interesovanja Tamare Kaliterne su nesklad i diskompozicija koju kreiraju aktuelni političari i njihovi jataci, o čijim životnim i poslovnim ‘podvizima’ autorica, kao pravi profesionalac u svom poslu, zna daleko više od prosječnog novinara ograničenog na bazne informacije i ništa više od toga, što ju čini rijetko vrhunskim stručnjakom u svom domenu. Način na koji piše o goropadnim pojavama brutalne društvene ponude, koji bez uzmaka možemo nazvati razotkrivanjem, više je nego zanimljiv, vrhunski, dozirano satiričan ali i neupitno kritičan prema svakoj nepodopštini, što čitaoca naprosto drži u stalnom nestrpljenju dok čeka svaki novi tekst.


Sjajne osvrte Tamare Kaliterne možete pratiti i na našem portalu protest.ba


Tamara Kaliterna je ove godine, na nagovor svojih prijatelja, objavila knjigu ‘Ponavljači lažne istorije’, koja sadrži njene autorske tekstove pisane od 1990. godine, nastale u vremenu kad je u Srbiji i cijelom Balkanu istinska hrabrost bila pisati istinu. Zbog toga je često i sankcionisana od vladajuće menažerije.

Treba napomenuti da je, što je dodatno porazno za cijeli nam ‘region’, gotovo svaki tekst Tamare Kaliterne prilično aktuelan i u sadašnjem trenutku jer nosi jasnu sliku i pojašnjenja često zaboravljenih činjenica i likova prisutnih posljednjih više od dvije decenije na ovim prostorima, a koji se često, upravo računajući na kratkoću sjećanja domaćeg čitatelja, lako prefarbaju u nove boje i nude pod novim, prihvatljivijim uslovima.

Tamara nam ne dozvoljava da zaboravimo već nam nudi jasnu i do kraja profesionalno predstavljenu sliku prilika i izvornih kreatora disharmonije kakvu na Balkanu i šire živimo tokom svog tog vremena nenormalnosti i bahatosti, vremena raspuklog pod naletima teškog oblika nacionalizma, ušminkanog fašizma i napose vremena smrti. Kako i danas živimo u sasvim haotičnim društveno-političkim uslovima, tako se i tekstovi objavljeni u ‘Ponavljačima lažne istorije’ neizbježno protežu sve do 2013. godine.

Razmišljanja Tamare Kaliterne bilo u ovom ili svakom drugom izdanju više su nego vrijedno (nije pretjerano reći enciklopedijsko) štivo, nasušno potrebno svakom ko želi shvatiti ili ima intenciju komentarisati političke i društvene teme najprije balkanskih prostora, a zatim i šire, bilo da to radi privatno ili javno. Nepobitna je činjenica da je Tamara Kaliterna uvijek bila i do danas ostala među onima (sve rjeđima) koji i dalje stvari i pojave nazivaju pravim imenom i čije Smrt fašizmu!, oduvijek i zauvijek jeste i znači konačnu borbu za normalnost i zdravlje razuma.

Izvor: protest.ba

Crna Gora: Feminističkoj organizaciji ANIMA uručena nagrada

Kategorija: Vesti / Datum: decembar 20, 2013

Feministička mirovna organizacija ANIMA – Centar za žensko i mirovno obrazovanje osnovana u Kotoru 1996. godine, dobila nagradu za afirmaciju ljudskih prava i građanski aktivizam


Direktorica Centra za građansko obrazovanje iz Podgorice Daliborka Uljarević je uručila sinoć, na svečanom otvaranju filmskom festival posvećenog ljudskim pravima “Ubrzaj”, novoustanovljene nagrade CGO-a za afirmaciju ljudskih prava i građanski aktivizam u Crnoj Gori.

Foto: Anima

Foto: Anima

Nagrade su dobili bivši policajac Goran Stanković, novinar Vijesti i Monitora Tufik Softić, u kategoriji izuzetnih pojedinaca, i NVO Centar za žensko i mirovno obrazovanje ANIMA iz Kotora, u kategoriji izuzetnih organizacija.

Posetite sajt Anima kao i FB stranicu.

 

Predsednik Obama šalje lezbejske sportske ikone na Olimpijske igre u Sočiju

Kategorija: Sport / Datum: decembar 18, 2013

Aktivističke oči sveta dugo su bile uprte u potez Obamine administracije oko Zimskih olimpijskih igara u Sočiju. Odgovor je konačno stigao, i to u najboljem mogućem obliku


Barak Obama odlučio je zajedno sa svojom suprugom Mišel Obamom, bojkotovati Igre, a isto će učiniti i njegov prethodnik Buš, i aktuelni potpredsednik Bajden. Kako bi poslao još jasniju poruku svom kolegi Vladimiru Putinu, u američkoj delegaciji šalje dve deklarisane lezbejke i vrhunske sportistkinje.

Jedna od njih je teniska legenda Bili Džin King koja je počašćena predsednikovim pozivom. „Veoma sam ponosna što ću predstavljati LGBT zajednicu i podržati sve sportiste i sportiskinje koji/e će se takmičiti u Sočiju. Nadam se da će ove Olimpijske igre biti prekretnica za globalno prihvatanje svih ljudi“, izjavila je polaskana King.

I dok će King prisustvovati svečanom otvaranju Igara, hokejašica Caitlin Cahow, prisustvovaće zatvaranju najprestižnijeg sportskog događaja, javlja The Guardian.

SAD kao simbol borbe za prava LGBT osoba

billie-jean-king-2Iako se u Obaminom saopštenju nisu eksplicitno naveli homofobni ruski zakoni kao razlog bojkota, iz njegove se poruke jasno može razaznati da je reč upravo o aktuelnim događanjima u ovoj zemlji. U objašnjenju se, među ostalim, navodi kako će „američka delegacija prestaviti svu raznolikost koju simbolizuju Sjedinjene Američke Države i pokazati svetu američke vrednosti, timski duh i predanost“.

Kao službeni razlog nedolaska državnog vrha naveli su „preopterećen raspored“ koji predsedniku „onemogućava odlazak na Igre“. S obzirom na to da je ovo prvi takav potez jedne američke vlade u poslednjih 13 godina, nekako smo skeptični oko navedenog službenog razloga.

Glasnogovornik vodeće američke organizacije za ljudska prava Human Rights Campaign, Majkl Kol-Švarc, pozitivno je iznenađen ovim potezom predsednika. „Nadamo se da će ruski narod i celi svet doživeti ovo kao poruku da SAD prihvata različitosti i poštuje borbu za ljudska prava i prava LGBT osoba“, kazao je on.

Izvor: gaystarnews

Novi Sad: Labris predstavio rezultate monitoringa sprovođenja preporuka Saveta Evrope

Kategorija: Lobiranje, Saopštenja / Datum: decembar 18, 2013

Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava danas u Novom Sadu u prostorijama Nezavisnog društva novinara Vojvodine, predstavila rezultate monitoringa sprovođenja preporuka Saveta Evrope koje se tiču zabrane diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta


Na konferenciji je predstavljen i Model zakona o rodnom identitetu kojim se regulišu prava trans* osoba od strane Gayten-LGBT, centar za promociju LGBTIQ prava.

Foto: Labris

Foto: Labris

Tokom 2012. i 2013. godine Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava je uz podršku ILGA Europe (međunarodne gej i lezbejske asocijacije) vršila monitoring sprovođenja preporuka Saveta Evrope koje se tiču zabrane diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta. (Recommendation CM/Rec (2010) 5.

Ispred Labrisa Dragana Todorović govorila je o tome kako su institucije odgovarale na naše upitnike, koja institucija je najviše uradila i gde nije bilo gotovo nikakvog napretka. Preporuke, proces monitoringa i prvi rezultati bili su predstavljeni i tokom 2012. godine u Beogradu i Novom Sadu. Tokom 2013. godine monitoring je nastavljen i izveštaj ažuriran u odnosu na nove informacije kao što je npr. uvođenje instituta zločin iz mržnje u postojeći krivični zakonik Srbije.

Labris cover

Operativni tekst Preporuke sadrži četiri glavna zahteva: pregled postojećih mera da bi se eliminisala bilo kakva diskriminacija na temelju seksualne orijentacije ili rodnog identiteta, uvođenje efektivnih mera za borbu protiv te vrste diskriminacije, osiguravanje da žrtve imaju pristup efektivnim pravnim lekovima i osiguravanje da je Preporuka prevedena i rasprostranjena u najvećoj mogućoj meri. Takođe se zahteva da se države članice vode principima i merama sadržanim u dopuni Preporuke.

Iako se Srbija obavezala da će promovisati, poštovati i ojačavati prava LGBT zajednice, ratifikacijom mnogih međunarodnih dogovora i dokumenata, i usvajanjem mnogih sektoralnih, nacionalnih zakona koji bi trebalo da štite LGBT prava, ovi zakoni se u praksi ne sprovode adekvatno. Zakoni u kojima se eksplicitno spominju seksualna orijentacija i/ili rodni identitet su opšti Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o radu, Zakon o visokom obrazovanju, Zakon o javnom informisanju, Zakon o radiodifuziji, Zakon o mladima, amandmani i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju i socijalnoj sigurnosti, i Zakon o amandmanima i dopunama Krivičnog zakona.

Postoji nedostatak sistemskog pristupa u praćenju efektivnosti i unapređenja odredbi u postojećim antidiskriminacionim zakonima i podzakonskim aktima, kao i u analizi onoga što bi moglo biti urađeno u drugim sferama, koje nisu direktno pokrivene postojećim zakonima, uključujući i nedostatak istraživanja i državnih statistika o slučajevima diskriminacije i nasilja na temelju seksualne orijentacije ili rodnog identiteta.

Postoje dokazi koji ukazuju na to da državne vlasti nisu u stanju da se efikasno nose s nasiljem i pretnjama nasiljem bilo usled nedostatka kapaciteta, bilo zbog nedostatka političke volje. Iako relativno adekvatan zakonski okvir i zakonski lekovi za žrtve postoje, ne primenjuju se efikasno. Dokazi ukazuju na to da LGBT osobe često odbijaju da prijavljuju incidente zbog straha od dalje viktimizacije, a i ako odluče da prijave incident, često se događa da sud ne inicira nikakvu zakonsku akciju ili odloži završavanje ovakvih slučajeva. Iako postoje dobri primeri efikasnosti policijskog i sudskog rada, retki su.

Srbija je tek nedavno počela da promoviše i primenjuje CMCE Preporuku, što je rezultat njenog učešća u LGBT projektu Saveta Evrope, zajedno s Albanijom, Italijom, Crnom Gorom, Latvijom i Poljskom. Ovo je značajan pozitivan signal da je Srbija voljna da implementira CMCE Preporuku ozbiljno, kako CMCE Preporuka sačinjava glavni okvir za LGBT projekat, koji pored ostalih aktivnosti, uključuju i razvoj i implementaciju akcionog plana.

 


IZVEŠTAJ o implementaciji Preporuke CM/Rec(2010)5 Komiteta ministara zemljama članicama o merama za borbu protiv diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta u Srbiji možete preuzeti.