Mesečne arhive: novembar 2013

Brutalno pretučeni gejevi u Beogradu

Kategorija: Vesti / Datum: novembar 11, 2013

Đorđe I. (23) i Branislav P. (21) brutalno su pretučeni noćas dva sata iza ponoći kada su zadobili brojne povrede


Prema njihovoj izjavi datoj policiji, batine su dobili zbog činjenice da su pripadnici LGBT populacijeKako Alo saznaje, tuča se dogodila u klubu Mistik u Čumićevom sokačetu, kada su se Đorđe i Branislav najpre verbalno sukobili sa nekim momcima.

Foto: sullydish.files.wordpress via creative commons

Foto: sullydish.files.wordpress via creative commons

Rasprava je kulminirala opštom tučom u kojoj su Đorđe i Branislav izvukli deblji kraj. Oni su vozilom hitne pomoći prevezeni u Urgentni centar gde su hosptalizovani.

Policija istražuje slučaj i traga za ostalim učesnicima, a takođe, snimci video nadzora iz kluba će im mnogo pomoći kako bi otkrili pravi razlog tuče, navodi Alo.

OCD traži od gradskih i opštinskih vlasti da hitno reaguju povodom rasističkih incidenata u Zemunu: Sramota je!

Kategorija: Saopštenja / Datum: novembar 10, 2013

Organizacije civilnog društva traže od nadležnih državnih organa, a posebno od gradskih i opštinskih vlasti da hitno reaguju povodom rasističkih incidenata jer će u suprotnom snositi teret odgovornosti za nasilje koje ovih dana eskalira u naselju Kamendin u Zemun polju


Sramota je da na dan Borbe protiv fašizma na delu teritorije grada Beograda stanovnici danima žive u strahu zbog fašističkih povika koji se mogu čuti na protestima u Zemun polju. Organizacije civilnog društva traže od nadležnih državnih organa, a posebno od gradskih i opštinskih vlasti da hitno reaguju povodom rasističkih incidenata jer će u suprotnom snositi teret odgovornosti za nasilje koje ovih dana eskalira u naselju Kamendin u Zemun polju, Opština Zemun.

Foto: Telegraf

Foto: Telegraf

Od svih nadležnih očekujemo:

  • Osudu i pokretanje postupaka protiv onih koji šire rasnu netrpeljivost i mržnju, pozivaju na diskriminaciju i stvaraju atmosferu linča prema romskoj populaciji
  • Da prestanu sa politizacijom ovog pitanja, jer je bezbednost svih građana prioritet, a iskorenjivanje rasizma ustavna obaveza, odnosno da zaborave na političke boje i jedinstveno pristupe rešavanju ovog problema
  • Da prestanu sa politizacijom ovog pitanja, jer je bezbednost svih građana prioritet, a iskorenjivanje rasizma ustavna obaveza, odnosno da zaborave na političke boje i jedinstveno pristupe rešavanju ovog problema
  • Da hitno reaguju i koordiniraju aktivnosti na smanjenju nasilja

Od gradskih i opštinskih vlasti očekujemo:

  • Da objave tačne podatke, čime bi demantovali lažne napise i informacije koji se danima pojavljuju u domaćim medijima, a vezani su za socijalno stanovanje i realne troškove ovog vida zaštite prava
  • Da u što kraćem roku organizuju sastanak sa svim nadležnim sekretarijatima i građanima i koordiniraju aktivnosti koje će rezultirati poboljšanjem zdravstvenih i svih drugih uslova stanovnika glavnog grada

Od Ministarstva unutrašnjih poslova očekujemo:

  • Da u skladu sa zakonima Republike Srbije i Ustavom Republike Srbije ne dozvole javno širenje i promovisanje mržnje i rasne netrpeljivosti.

Istovremeno apelujemo na građane da budu svesni svih mogućih manipulacija u ovom tenutku i da ne učestvuju i ne pružaju podršku onima kojima je jedini cilj širenje mržnje i nasilja.

Svaljivanje krivice za sva krivična dela koja se na određenoj teritoriji dešavaju na romsku populaciju je izuzetno opasno, jer se povlađuje stereotipima i kriminalizuje ugrožena populacija.

Organizacije civilnog društva će povodom diskriminatornih i uvredljivih napisa u medijima podneti i žalbu Savetu za štampu protiv medija koji svojim neodgovornim pisanjem stvaraju klimu u kojoj je nasilje protiv Roma dozvoljeno.

Praxis
Centar za integraciju mladih, Svratište za decu – CIM
Kuća ljudskih prava i demokratije koju čine:
Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM
Beogradski centar za ljudska prava
Građanske inicijative
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
Centar za praktičnu politiku
Regionalni centar za manjine
Žene u crnom
Centar za kulturnu dekontaminaciju
Centar za evroatlanske studije
Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava
Građanska čitaonica „Libergraf”
Impuls, Tutin
ALTERO – Asocijacija za lični trening, edukaciju, razvoj i osnaživanje
Udruženje Žene juga
NVO „Veza”
Centar za prava Romkinja, Niš
Rekonstrukcija ženski fond
Glas razlike
Centar za unapređenje pravnih studija
Centar za marginu
Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS
Romski centar DAE
Centar za nenasilnu akciju
Sandžački odbor za ljudska prava

9. novembar 2013. godine

Kolumna: Uradi sama [3]

Kategorija: Handy dyke, Kolumna / Datum: novembar 10, 2013

Zašto pojedine lezbejke sebi daju za pravo da okarakterišu drugu ženu, lezbejku kao „muškobanjastu“? Da li je ona manje žensko ako se oblači drugačije? Nije. Da li je manje lezbejka? Nije. Da li su to žene koje menjaju svet i koje hrabro nose svoj teret kroz život? Jesu.


Raspodele, podele. Da li je istina da lakše pronađemo stvari koje su lepo složene i raspoređene na policama? Kad uđete u prodavnicu, stanete ispred rafova gde je izloženo voće i izaberete svoju voćku, ili ispred rafa sa slatkišama i izaberete svoju čokoladu. Postavlja se ono krucijalno pitanje, da li ova organizacija na policama ima svoje limite i gde se oni nalaze?

Koliko vam se često dešava da se naježite? Šta u nama izaziva reakciju kože, koju zovemo „ježenje“? Ja se naježim svakog puta kada čujem da lezbejku oslove sa „muškobanjasta“, ili kad lezbejke kažu za buch devojke: „da sam htela muškarca, bila bih sa muškarcima“, i onda još dodaju da treba da se ponašaju kao žene. Da to ne izgovara jedna lezbejka, pomislila bih da dolazi iz usta, recimo Dragana Palme ili njemu sličnih.

Foto: Tumblr

Foto: Tumblr

Evo ovako, da se vratimo malo u prošlost i samo pomenemo ono što svaka od vas zna, prost jedan odevni predmet koji zovemo – pantalone. Da li je nositi pantalone „muški princip“? Danas više niko neće reći da ste „muškobanjasta“ jer nosite pantalone. Hoće u pojedinim krajevima sveta, ali ako posmatramo ove „naše“ razvijene, sigurno nikome neće pasti na pamet da vas tako „sortira“.

Znate i same da to nije palo sa neba, to vam je jasno? Znate da su u prošlom veku mnoge žene propatile zbog tog odevnog predmeta. Preplakale dan i noć, dobijale batine, i to ne male, i danas vi imate slobodu da se uhvatite za taj odevni predmet i ne razmišljate o tome.

Zašto onda, iz kog razloga, pojedine lezbejke, sebi daju za pravo da okarakterišu drugu ženu, lezbejku kao „muškobanjastu“? Da li je ona manje žensko ako se oblači drugačije? Nije. Da li je manje lezbejka? Nije. Da li su to žene koje menjaju svet i koje hrabro nose svoj teret kroz život? Jesu.

Imamo veliku slobodu, koju same sebi ograničavamo, a ta sputavanja dolaze upravo iz odrastanja, i iz onoga što učimo od okoline, i onda projektujemo na sebe. Pronađemo neki kliše u ponašanju, oblačenju i tu se zarobimo, a iskreno, za tim nema nikakve potrebe, jer nema veće čarolije i više mogućnosti za slobodu nego kad ste žena.

Evo ja sam u svojoj radionoci pronašla neke nove mogućnosti za podele lezbejki, i verujete ništa nisu manje strašne od ovih postojećih.

Lezbejke radilice i lezbejke trutovi. Videćete i same, da lako možete da projektujete neke vama bliske žene u jednu ili drugu grupu, zar ne? No šta nam to govori, da li nas to definise kao osobe? Da li nas to definise kao žene? Kao lezbejke? Pa ne, to je samo jedna prosta projekcija, koja ništa, ama baš ništa ne govori o nama u pravom smislu. Možemo napraviti milion i jednu projekciju i to će uvek biti samo projekcije. Prosto matematički opisano izgleda ovako: Mi smo trodimenzionalna bića, a takva butch-fem, radilica-trut, ili bilo koja druga podela je dvodimenzionalna projekcija, dakle samo jedna prosta ravan, izvučena iz naše trodimenzionalnosti ili višedimenzionalnosti.

Foto: tumblr

Foto: tumblr

Opaska „ponašaj se kao žena“ ima svoje dubokosežne korene u temeljima patrijarhata, i održala se do danas, i sto je najgore razmnožila se i međi lezbejskim življem. Kako to žena treba da se ponaša da bi bila više ili manje žena? Šta je to predefinisano i definisano kao pravilo, kao okov oko noge sto „moramo“ da poštujemo da bi nas percipirali kao žene?

Ako sledite svoje osećaje, ako kreirate svoj identitet prema tome, kako i to šta osećate, ako ga vajate i razrađujete iz dana u dan, razvijate svako jutro kad se probudite i pridodajete neki novi detalj, to ste vi, i tačka. Niko nema prava da određuje nečiji identitet ili da definiše druge osobe, a to uglavnom radimo. Čak i ako ste jako senzibilisane, desi vam se da „procenite“ drugu osobu, bez da je saslušate o tome ko je. To radimo u autobusu, na ulici. Nekada jer nam se ta osoba sviđa, pa upoređujemo energije, nekada jer osećamo odbojnost, ali često pređemo tu granicu i zakoračimo tamo gde nam nije mesto. Pored ovoga, ako druge žene percipirate samo dvodimenzionalno, šanse da nađete sreću u životu su vam drastično redukovane.

Ta nasleđena loša struja patrijarhata koja je zarazila naše duše, takođe generiše nešto u celoj LGB zajednici što se zove transfobija, jer upravo kada dajete sebi slobodu da „butch“ devojku okarakterišete kao „muškobanjastu“, vi time generišete transfobiju, i svaki put sve više, a transfobija opet pravi limite u percepciji ljudi oko vas, i tako vas ograničava da stvarno vidite lepotu ovoga sveta i ove planete.

Ispriću vam sada jednu moju viziju kako transfobiju možemo da okrenemo u nešto korisno, i pomognemo drugima. Naravno to ni u kom slučaju više ne sme biti fobično ponašanje, već kritički osvrt i otvaranje novih vidika. Evo za primer, ako posmatramo kako transvestit od sebe formira ženski lik. Kao primer to je osoba koja dolazi iz muškog dela populacije, i većinu vremena provodi igrajući „mušku“ ulogu u društvu, no ima i trenutke kada svoju ulogu zameni „ženskom“. Ne bih da generalizujem, ali stereotipni način je da oni uglavnom svoj ženski lik formiraju kao „slabiji“, „gluplji“, „ne tako sposobne“ jer su upravo to one ekstremno loše karakteristike, kako žena treba da izgleda i da se ponaša, koje, ako želite još dalje nam propagiraju i u medijima u okviru raznih „riality“ emisija, ali i daleko van toga. Odatle, upravo zbog takvog ponašanja istih, generiše se transfobija kod feminiskinja, jer upravo to narušava sav višedecenijski rad i borbu, ako hoćete i revoluciju po pitanju prava žena. No, ideja koju hoću ovde da plasiram, ne mora da bude negativna, već, možda upravo jedna feministicka radna grupa, može da u razgovoru, ili napisanom tekstu, uputi iste te travestite u načine borbe i načine izgradnje identiteta, koji ne moraju da nipodaštavaju i narušavaju feminističku borbu. Verujem da ovakav način razmišljanja u stvari donosi kvalitet celoj zajednici i boljitak svima, a tiče se takođe dekonstrukcije patrijarhata u nekim dugačkim pipcima gde se on neočekivano pruža i prostire, i dobićete saborce tamo gde se najmanje nadate.

Drage moje radilice i trutice, kako god se osećale, i projektovale, prolazile razne faze lične izgradnje, učite od drugih, iz tuđih iskustava, ideja, misli, rečenica, koristite ih i prilagodite i izmenite tako da postanu cigla u vašem zidu identiteta, da taj zid postane još jači i stabilniji. Osuđujući i procenjujući druge, samo slabimo naš identitet i pokazujemo da nismo dovljno kvalitetne cigle našle.

 

 

________________________________________________Piše: Anđela Tomić, Majstorica ili handy dyke

Foto: Labris

Foto: Labris

1971. godine na putu ka porodilištu ispustila je roda, zato je u detinjstvu imala problem sa identitetom, što se kasnije pokazalo kao dobro, jer je utočište našla u umetnosti i matematici, tačnije filmu i programiranju. Svet je upoznala sa više strana, no glavna alatka za menjanje sveta joj je queer feminizam i lezbejski aktivizam uz primenu modernih tehnologija i drevnih učenja o samospoznaji. Vise nego ponosna majka jednog prepametnog deteta.

 

Sinoć otvorena Slobodna zona: ovo je film za sve nas!

Kategorija: Umetnost / Datum: novembar 8, 2013

Na festivalskom programu Slobodne zone i ove godine našli su se najbolji angažovani dokumentarni i igrani filmovi, pobednici najvažnijih svetskih festivala a među njima se nalaze i filmovi koji donose snažnu lezbejsku i feminističku poruku, nemojte ih propustiti


Deveti po redu filmski festival Slobodna zona trajaće do 13. novembra u Dvorani Kulturnog centra i Domu Omladine u Beogradu, a po prvi put deo festivalskog programa istovremeno će moći premijerno da pogledaju i gledateljke i gledaoci u Novom Sadu i Nišu!

Foto: imdb via creative commons

Foto: imdb via creative commons

Danas pogledajte

19:00 Dvorana Kulturnog centra Beograda
Short term 12 (igr.)
režija: Destin Kreton

SINOPSIS

Sa svojih dvadeset i nešto godina Grejs radi kao supervizorka doma za zbrinjavanje problematičnih tinejdžera – Short Term 12. Iako je muče sopstveni demoni iz prošlosti, ona je posvećena svom poslu i štićenicima doma u kome radi. Kada Džejden, talentovan i nestrpljiv tinejdžer stigne u dom, Grejs više nije u stanju da ignoriše teškoće sopstvenog detinjstva što stavlja delikatnu ravnotežu između njenog ličnog života i posla u opasnost, tako da mora da se izbori sa krizom koja je ujedno uništava i daje joj neočekivan tračak nade.

„Muškarača“ u Nišu i Novom Sadu

U nedelju, 10. Novembar, 20:00 u Niškom kulturnom centru i sredu, 13. novembra, 20:00 u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine moí éte da pogledate francuski film „Muškarača“ koji govori o devojčici koju doživljavaju kao dečaka.
režija: Selin Sijama

Definitivno ima nečeg dečačkog kod desetogodišnje Lore. Ona se nedavno preselila u novu sredinu sa roditeljima i svojom malom sestrom, Žanom. Leto je i sva druga deca iz komšiluka se igraju napolju – samo Lora je sama, jer ne zna nikoga svojih godina. Ali onda, jednog dana, ona upoznaje Lizu, devojčicu istih godina kao i ona. Lora dopušta da njena nova drugarica veruje da je ona dečak. Lora postaje Mikael, i čim je došlo do ove “transformacije”, ona počinje da se igra sa ostalom decom iz komšiluka. Kako vreme prolazi, Lorin odnos sa Lizom postaje sve bliskiji što dvosmislenost njene situacije čini još složenijom.

 

Saopštenje za javnost povodom diskriminatornog govora pop pevača Željka Joksimovića, sudije X Factor Adria

Kategorija: Saopštenja / Datum: novembar 6, 2013

Gayten-LGBT, Centar za promociju LGBTIQ prava i Labris, organizacija za lezbejska ljudska prava, najoštrije osuđuju sinoćnje ponašanje jednog od sudija u emisiji X Factor Adria, koje se emituje na kanalu televizije PINK.


U rijaliti emisiji takmičarskog karaktera koja je emitovana 5. novembra, pop pevač Željko Joksimović je pokazao osnovno nepoštovanje prema takmičarki koja se identifikuje kao transrodna osoba. Joksimović je u direktnoj komunikaciji sa Filipom Janevskim – Fifi (22), iskazao najpre nepoštovanje, zatim nevericu i gađenje i na kraju diskreditovanje nje kao takmičarke na osnovu njenog rodnog identieta, a ne na osnovu njenih pevačkih sposobnosti (Joksimovic u jednom trenutku i kaže: „To se meni ne dopada… a dobro pevaš“).

slika-zeljko-joksimovic-zeljko-kao-crnokosa-spot-slike-6737-1-1

Željko Joksimović kao javna ličnost ima odgovornost prema onome što u javnom prostoru izgovara. Isto tako i važnije, on pokazuje osnovno nepoznavanje prava na rodno izražavanje, i krši Antidiskriminacioni zakon, sudeći o osobi na osnovu njenog ličnog svojstva, ne na osnovu njenih glasovnih mogućnosti.

Na taj način, Željko Joksimović doprinosi još težem položaju trans osoba u Srbiji, koje su izložene svakodnevnom nasilju i diskriminaciji na više nivoa. Do aprila 2013. je zabeleženo 78 slučajeva ubistva trans osoba u svetu, prema izveštaju Trans Murder Monitoring, organizacije Transgender Europe (TGEU), i objavljenog na obeležavanju Međunarodnog dana borbe protiv homofobije i transfobije (IDAHO).  http://transserbia.org/vesti/260-zabelezeno-78-slucajeva-ubistva-trans-osoba-2013-sakacenja-takodje-cesta-260 Podsećamo i na svirepo ubistvo Darka Vujanovića iz juna ove godine  http://transserbia.org/vesti/271-saopstenje-povodom-hapsenja-osumnjicenog-za-ubistvo-darka-vujanovica.

Očekujemo brzu i efikasnu reakciju Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, kao i javno izvinjenje pop pevača Željka Joksimovića i televizije PINK.

U Beogradu, 6. novembra 2013.