Mesečne arhive: novembar 2013

U 2013. godini ubijene 238 trans osobe širom sveta

Kategorija: Vesti / Datum: novembar 20, 2013

„Transgender Murder Monitoring“ otkriva da najveći broj ubistava transrodnih osoba dolazi iz naprednih zemalja koje imaju najprogresivnije zakone u vezi sa LGBT pravima


Brazil i Meksiko nalaze se na čelu liste sa najviše prijavljenih ubistava transrodnih osoba u poslednjih godinu dana, navodi se u izveštaju koji je objavio Transgender Europe’s Trans Murder Monitoring project. Izveštaj je objavljen u iščekivanju 15. Međunarodnog dana sećanja na transrodne osobe 20. novembar 2013. godine.

 Okupljeni na bdenju ubijene transrodne žene Islan Netls (Islan Nettles) u Džek Robinson parku u Harlemu, 27. avgusta 2013, u Njujoruku. Foto: Mario Tama / Getty Images


Okupljeni na bdenju ubijene transrodne žene Islan Netls (Islan Nettles) u Džek Robinson parku u Harlemu, 27. avgusta 2013, u Njujorku. Foto: Mario Tama / Getty Images

Izveštaj obuhvata samo ubistva trans osoba koja su dokumentovana putem javno dostupnih informacija, slučajeve koji su prijavljeni od strane organizacija, tako da on ne pruža pravu sliku o obimu zločina širom sveta. Mapa objavljena u izveštaju, pokazuje da čak zemlje gde su prava gej i lezbejki na visokom nivou, ostaju opasna mesta za trans osobe.

Istopolni parovi u Brazilu i Meksiku su dobili nekoliko važnih sudskih sporova u poslednjih godinu dana, i time znatno olakšali put za izjednačavanje prava na brak. Međutim, i pored toga prijavljeno je 95 slučaja ubistva trans osoba u Brazilu, i 40 u Meksiku. Šesnaest ubistava trans osoba prijavljeno je u SAD-u.

Neki manji narodi su takođe pokazali visoku stopu ubistva trans osoba u odnosu na veličinu populacije. U Hondurasu na primer, tri trans osobe budu ubijene na svaka dva miliona stavnonika.

enhanced-buzz-wide-513-1384350342-18

Iz Trans Murder Monitoring-a navode da prema statistici u poslednjih pret godina najviše stradaju maloletne osobe. Od početka 2013. godine 22 trans osobe su ubijene, 11 od njih su bile mlađe od 18 godina.

Među njima nalaze se i 13-godišnja trans devojčica koja ubijena u Makaibi u Brazilu 9. juna, 14-godišnja trans devojčica ubijena u gradu Ibipora, Brazil 15. oktobra i 16-godišnja trans devojčica koja je podlegla ranama dobijenim tokom žurke 22. jula na Jamajci.

Od 2008. godine Transgender Europe je dokumentovao 1.374 ubistva trans osoba u 60 zemalja širom sveta. Od ovog broja, 108 žrtvama su bili ispod 20 godina starosti.

Izvor: Buzzfeed
Prevela: Dragoslava Barzut

Seminar: Na slovo, na slovo… L

Kategorija: Vesti / Datum: novembar 19, 2013

Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava od 2006. godine organizuje seminar namenjen lezbejkama i ženama čija je seksualna orijentacija različita od heteroseksualne. Do sada je seminar realizovan u Kikindi, Vrbasu, Jastrebcu, Lepenskom viru, Vrnjačkoj banji, Kovačici i Zlatiboru


Ove godine organizuje deveti po redu seminar 21. i 22. novembra 2013. godine. Seminar se održava pod imenom „Na slovo, na slovo L…“, a uključuje radionice na kojima učesnice imaju priliku da razmene iskustva i nauče nešto novo.

6a00e554015a2e8834013485797020970c copy copy

Teme koje su obrađivane na dosadašnjim seminarima:

  • Coming out
  • Internalizovana homofobija
  • Diskriminatorne prakse u jeziku
  • Nasilje u lezbejskim vezama

Na ovogodišnjem seminaru Na slovo na slovo L pričaćemo o identitetima i kako se u njima snalazimo, zatim o stereotipima, predrasudama i homofobiji i kako oni utiču na nas, kao i o našim iskustvima obelodanjivanja svoje seksualne orijentacije.

U toku rada i uveče će biti prikazivani filmovi i organizovane žurke.

 

Skoplje: Marš tolerancije „Makedonija ima ljubavi za sve“

Kategorija: Vesti / Datum: novembar 19, 2013

Dana 16. novembra 2013. Helsinški odbor za ljudska prava Republike Makedonije i LGBT centar podrške u saradnji sa još četrnaest nevladinih organizacija, peti put organizovao Marš tolerancije u Skoplju. Marš je održan pod sloganom „Makedonija ima ljubavi za sve“ a cilj je bio obeležavanje Međunarodnog dana tolerancije, Marš tolerancije posvećen je pravu na život bez nasilja.

01

Foto: LGBT centar podrške

Foto: LGBT centar podrške

Foto: LGBT centar podrške

 

 

NAUKA vs. ZABLUDE Stručnjaci razbili 10 najčešćih mitova o istopolnim brakovima

Kategorija: Istopolna partnerstva / Datum: novembar 19, 2013

Danas protiv pedera, sutra možda protiv prava žena na abortus ili veštačku oplodnju


Pitanje braka kao zajednice žene i muškarca, o čemu će građani/ke Hrvatske odlučivati na referendumu 1. decembra, kao i mnogo puta dosad potaknulo je raspravu o pravima LGBT osoba. A kao što u Hrvatskoj to obično biva, o homoseksualcima svi znaju sve, pa se bez stvarnih argumenata i naučno utemeljenih činjenica u javnosti, kao i u komentarima ispod tekstova o referendumu, znaju pročitati svakakve nebuloze – od toga da homoseksualnost nije prirodna, da je u Bibliji navedena kao nešto zlo, da je to bolest i da se može izlečiti do toga da će nam pederi i lezbe uništiti porodice i decu. Ti su argumenti, dakako, homofobični i ne proizlaze iz teza koje su opšeprihvaćene, već su temeljeni na pogrešnim stajalištima verskih aktivista koji očigledno vode neke svoje ideološke ratove. Danas protiv pedera i drugih manjina, sutra možda protiv prava žena na abortus ili veštačku oplodnju. Pod krinkom borbe za očuvanje porodice (koja je ugrožena zbog mnogočega, ali ponajmanje zbog LGBT osoba) u javnosti se mogu čuti različite teze protiv homoseksualaca, čime se urušava mukotrpno stvarano društvo tolerancije. Homofobija u većini slučajeva počiva na neznanju i strahu od drugog i drugačijeg. Stoga je jedini ispravan lek za to – znanje. I razbijanje predrasuda i mitova o homoseksualcima. Zato su u Jutarnjem listu odlučili izdvojiti deset najčešćih razloga zbog kojih se Hrvati protive istopolnim brakovima i na njih odgovoriti protivargumentima, dokazima i naučnim činjenicama.

Foto: CROPIX

Foto: CROPIX

1. Zato što u Bibliji piše da je Bog stvorio Adama i Evu, a ne Adama i Stevu

Hrvoje Cirkvenec, urednik portala Križ života

U poslednje vreme često se čuje argument kako je Bog stvorio Adama i Evu, kako Bog nije stvorio homoseksualce, a kako Biblija, za koju vernici drže da je Sveto pismo i reč Božja, osuđuje homoseksualce. No, što se tiče Biblije, znamo da Stari zavet, odnosno Levitski zakonik, na koji se pozivaju mnogi homofobni vernici, zapravo nije ništa već zbir mnoštva židovskih propisa koje je davno pregazilo vreme. Primera radi, Katolička crkva je danas protiv smrtne kazne, a Levitski zakonik Starog zaveta upravo za niz „verskih“ prekršaja kao kaznu spominje – kamenovanje. Uz to, što se tiče Novog zaveta, Isus ni na jednom mestu nije spomenuo homoseksualnost, dakle nije ni osudio homoseksualce. Na tom je tragu bio i papa Franjo nedavnom izjavom: „Ko sam ja da sudim homoseksualcima?“ Isus je bio problematična osoba, sudeći po evanđeljima, za ondašnji vrh religije kojoj je pripadao – židovstva. Svojim naukom ponekad je kršio starozavetne norme te time sablažnjavao židovske poglavare, ponajviše druženjem s ljudima koji su bili na margini društva – koji su na sebi nosili stigmu „grešnika“ ili ljudima koji nisu bili članovi židovske zajednice. Ako se ta slika sa samih početaka preslika na današnje vreme, žalosno je tvrditi kako bi Isus, da se rodi danas, imao istih problema kao i pre dve hiljade godina, posebno kada bi video kako se Crkva diskriminatorno odnosi prema određenim osobama.

2. Da je homoseksualnost prirodna, bilo bi je i u životinjskom svetu

Doc. dr. sc. Zoran Tadić, Biološki odsjek Prirodoslovno-matematičkog fakulteta u Zagrebu

Postoje neka istraživanja koja tvrde da je jedan deo mozga, koji zovemo hipotalamus (tzv. INAH-1 područje), manji kod muškaraca homoseksualaca nego kod heteroseksualnih muškaraca, ali se tako ne može pokazati je li smanjenje INAH-1 područja uzrok ili posledica homoseksualnosti. Kada je reč o životinjskom svetu, homoseksualnost postoji u oko 450 vrsta životinja, uglavnom primata, vodenih sisavaca (delfina, kitova), parnoprstaša (papkara) i ptica, a nešto je ima i kod nekih drugih životinja. Zašto ona postoji, ne znam, trebalo bi to proučavati s evolucijskog stanovišta, jer evolucija podstiče širenje vlastitih gena kroz evolucijsko vreme. Homoseksualnost, na prvi pogled, to ne podstiče jer se dve jedinke istog pola ne mogu razmnožavati. Dakle, evolucijski promatrano, homoseksualnost ne stvara potomke, ona je evolucijska slepa ulica. Ali, ipak postoji.

02

3. Kada bismo dali brak homoseksualcima, onda možemo i pedofilima, zoofilima…

Prof. dr. sc. Snježana Prijić-Samaržija, Filozofski fakultet u Rijeci

Prvo, temeljno načelo moralno ispravnih odnosa je obavešteni pristanak i, po mogućnosti, uzajamnost. Odnos dvoje ljudi je ispravan ako oboje pristanu na taj odnos i ako je taj njihov pristanak punovažan, što znači da razumeju što odnos podrazumeva i koje su posledice. Više je nego jasno da odnosi homoseksualnih parova ispunjavaju sve uslove, radi se o pristanku punoletnih osoba. Budući da među njima postoje ljubav i uzajamno uvažavanje, ispunjen je dodatni uslov uzajamnosti. Pedofilija ne ispunjava uslove jer dete nije sposobno za punovažni pristanak budući da ne razume narav spolnog odnosa ni njegove fizičke i psihičke posledice. Ono je žrtva, što nikako nije slučaj kod homoseksualnih parova. U slučaju zoofilije nema punovažećeg pristanka jer se radi o odnosu sa životinjom, a u slučaju nekrofilije o mrtvom telu. Dakle, više je nego očigledno da upore]ivanje pokazuje potpuno nepoznavanje moralnih načela i vrednosti. Drugo, upoređujući homoseksualne odnose s pedofilijom, nekrofilijom i zoofilijom, pokušava se naglašavati neprirodnost homoseksualnih odnosa i izazvati gađenje. Teza proizlazi iz stava religijske doktrine prema kojoj su neprirodni i nemoralni svi odnosi u kojima nije moguće začeće. Ova pretpostavka nije opšeprihvaćena, a čak i da jeste, prirodnost ne povlači moralnost. Ni disanje pod vodom s bocama vazduha nije prirodno, transfuzija i transplantacija organa nisu prirodne pa zato nisu nemoralne.

4. Tradicionalna porodica – mama, tata i dete jedini je prirodni i održivi model

Dr. sc. Tea Škokić, viša naučna saradnica u Institutu za etnologiju i folkloristiku

Uvid u etnografsku građu o hrvatskim tradicionalnim kriterijumima braka i porodice pokazuje da je porodica nekada uključivala mnogo više članova od današnje nuklearne porodice te su decu odgajala starija deca ili starije žene, a ne otac i majka. Brak je po današnjim kriterijumima bio na granici pedofilije jer su se udavale mlade devojke, gotovo devojčice, u nekim krajevima i po principu otmice. Parovi u ruralnim područjima su i po više godina živeli crkveno nevenčani, a postojali su i probni brakovi u kojima je žena prvo morala dokazati svoju plodnost da bi se uopše mogla udati. Nuklearna građanska porodica i model dvoroditeljskog odgoja dece – koji danas, iako sve manje, praktikujemo – uvezeni su s protestantskog Zapada te su ovde u punom smislu zaživeli tek u socijalizmu. Stoga je, smatram, svako pozivanje na tradiciju unaprijed izgubljen argument.

5. Jer je homoseksualnost bolest i te ljude treba lečiti

Mr. spec. Iva Žegura, klinička psihološkinja

Prema navodima nekih istraživanja, smatra se da je sedam do 15 posto odraslih osoba homoseksualne orijentacije. Društvo u kojemu živimo počiva na patrijarhalnim i heteroseksualnim normama koje favoriziraju seksualne odnose u svrhu reprodukcije, zanemarujući pritom činjenicu da su i tokom istorije ljudske civilizacije, kao i kod različitih vrsta životinja prisutne i ostale varijacije seksualne orijentacije. Homoseksualna orijentacija već je nekoliko decenija izuzeta iz klasifikacije mentalnih poremećaja i kao takvu je valja razdvojiti od parafilija. Što se tiče homoseksualnih veza, istraživanja su opet vrlo jasna. Istopolni parovi su podjednako predani u svojim romantičnim vezama kao i heteroseksualni parovi. Postoji i niz predrasuda o istopolnim roditeljima koji podižu decu. Međutim, istraživanja pokazuju da razvedene majke lezbejke postižu podjednake rezultate kao i razvedene heteroseksualne majke na merama psihološkog zdravlja. Deca imaju više kontakta s gej očevima nego s razvedenim heteroseksualnim majkama. Briga i ulaganje u roditeljsku ulogu podjednaka je kod heteroseksualnih i homoseksualnih očeva. U dosadašnjim studijama ispitano je više od 500.000 dece gajeva i lezbejki roditelja te ni jedno nije imalo konfuziju oko rodnog identiteta.

03

6. Ti gejevi stalno nešto traže! Što sad opet žele? Neka to rade u svoja četiri zida!

Marko Sjekavica, pravnik i član Građanskog odbora za ljudska prava

Slobodno izražavanje dela osobnosti, koji uopšte nije prvenstveno seksualan, već je i afektivan, socijalan, intelektualan, a teži postizanju bliskosti s drugom osobom, u ovom slučaju istoga pola, dok ni sa čim ne smera ograničiti izražavanje takvih istih potreba drugih, među njima i heteroseksualnih osoba, preduslov je postojanja slobodnog društva. Dakako da unutar četiri zida čovek može upražnjavati razne aktivnosti za koje mu ne treba saglasnost zajednice. Po prirodi stvari postoje radnje koje su rezervisane za neki intimni, ne-javni ambijent. Međutim, zatvoriti homoseksualce u četiri zida i jedino tamo im dopustiti da budu slobodni građani ravno je stavljanju Indijanaca u rezervate i zatvaranju Židova u geta. Za mene je to naizgled umjereniji i manje nasilan, a zapravo perfidniji oblik homofobije i diskriminacije. Onaj ko je ugnjetavan, ne samo da ima pravo pobuniti se, već mu je to i dužnost!

7. Zato što će dopuštanje istopolnih brakova uništiti obitelj kakvu poznajemo

Eli Pijaca-Plavšić, prof. sociologije i direktorka Foruma za slobodu odgoja

Teško je govoriti o uništavanju porodica u slučaju da se dozvoli brak homoseksualcima jer već živimo u zemlji u kojoj se svaki četvrti brak raspada, a trend je u stalnom porastu. Možda se ovde najbolje pozvati na objavljeno istraživanje “Homoseksualni brak i percipirani napad na heteroseksualni brak”, koje je proveo Portland State University, a kojim su se želeli utvrditi trendovi u broju sklopljenih heteroseksualnih brakova u odnosu na postojanje mogućnosti sklapanja istopolnih brakova. Autori tog istraživanja na temelju dobivenih nalaza zaključuju da ne postoje značajni dugoročni ili kratkoročni efekti istopolnih brakova na broj sklopljenih heteroseksualnih brakova i da na broj sklopljenih heteroseksualnih brakova ne utiče legalizacija istopolnog braka ili partnerske zajednice među pripadnicima istog pola. Slično je naučno pitanje postavljeno unutar akademske zajednice u odnosu na broj sklopljenih istopolnih brakova u Danskoj, Norveškoj, Švedskoj, Holandiji i na Islandu i tada takođe nije pronađena značajna promena u broju sklopljenih heteroseksualnih brakova i stopi razvoda nakon što je istopolnim parovima zakonski omogućeno da sklapaju brak. Nema nikakvog naućnog dokaza da gej brakovi ugrožavaju porodicu.

04

8. Manjina opet teroriše većinu svojim zahtevima za većim pravima

Mr. sc. Mirko Petrić, sociolog i viši predavač na Sveučilištu u Zadru

Naglašavanje interesa i želja većine nauštrb prava manjine, koje je često u hrvatskom društvu, svedoči, nažalost, o niskom stepenu njegove demokratske razvijenosti. U savremenim razvijenim demokratijama smatra se, naime, da je imperativ upravo zaštita prava manjina i generalno onih koji u društvu raspolažu s manje moći za sprovođenje vlastitih legitimnih interesa. Štoviše, veliki francuski sociolog Alain Touraine smatra da odnos prema „slabijima“ u nekom društvu govori o njegovom razvojnom potencijalu i spremnosti za uključenje u modernizacijske procese. Prioritet svih javnih akcija u sledećem razdoblju u Hrvatskoj bi stoga trebalo biti povećavanje tolerantnosti, odnosno spremnosti na slušanje argumenata i uvažavanje potreba „drugih“ i „drugačijih“. Bez toga jednostavno nećemo moći komunicirati s razvijenim društvima koja su se odavno odmaknula od kolektivističkih manifestacija moći.

9. Oni uopšte nisu obespravljeni! Imaju sva prava koja trebaju imati

Prof. dr. sc. Sanja Barić, predstojnica Katedre za ustavno pravo u Rijeci

LGBT osobe prema sadašnjem Zakon o istopolnim zajednicama imaju samo dva prava: pravo na zajedničku imovinu i pravo na izdržavanje. Ova jedina dva prava dolaze do izražaja tek u trenutku eventualnog raspada te zajednice kada je moguće tražiti podelu zajedničke imovine te uzdržavanje od nekadašnjeg partnera/ke. Oba su ova prava bez praktične vrednosti tokom zajedničkog života. Pravni poredak ne priznaje nikakva daljnja prava (od elementarnih prava na priznanje statusa porodice za potrebe raznih životnih situacija, npr. bolesti ili smrti, preko prava iz radnog odnosa, zdravstvenog i penzijskog osiguranja do poreznih prava). Istopolne zajednice imaju status porodičnih zajednica utemeljen praksom Evropskog suda za ljudska prava i Hrvatska mora takvim zajednicama priznati prava barem izjednačena s pravima vanbračnih zajednica. Nijedan referendum nema smisla ako se ne radi o promeni ili uklanjanju neke odredbe, a ovde je u pitanju zadržavanje postojeće pravne definicije. Unos ove definicije u Ustav pravno je ograničenog učinka: rezerviše samo naziv „brak“ za zajednicu žene i muškarca. Sva prava i obaveze iz braka, vanbračne i istopolne zajednice proizlaze iz zakonskog okvira. To je zakonska, a ne ustavna materija. Budući da su istopolne zajednice porodične zajednice prema međunarodnim standardima, one se ne mogu u pravima razlikovati od uporedivih raznopolnih zajednica. Njima se može priznati i pravo na usvajanje.

10. Zato što istopolni parovi naprosto ne mogu biti roditelji

Ana Karlović, prof. psihologije i voditeljka programa Medijacija, Forum za slobodu odgoja

Apsolutno je nepravedno nečiji brak okarakterizovati kao ne-validan ili kao „ne-brak“ samo zato što par nema dece, odnosno potomaka. Društveni trendovi i realnost upućuju na pojavu sve kasnijeg sklapanja braka i dobivanja dece, a deo parova suočava se s neplodnošću, no to njihov brak ne čini ništa manje brakom te i njihova zajednica čini punopravnu porodicu. Takođe, moramo biti svesni činjenice kako mnoge gej /ili biseksualne osobe jesu roditelji. Premda neke od starijih definicija opisuju porodicu kao „društvenu grupu koju karakteriše zajedničko prebivanje, ekonomska saradnja i reprodukcija“, savremenije definicije ističu kako se „porodica odnosi na one osobe koje dele zajedničku istoriju, koje se vole, koje su živele veći deo života zajedno i koje dele profesionalne interese, ekonomske potrebe, političke poglede ili seksualne preference“. Opštom deklaracijom o ljudskim pravima pravo na brak jedno je od osnovnih ljudskih prava. Ističe se da „punoletni muškarci i žene imaju pravo na sklapanje braka i osnivanje porodice bez ikakvih ograničenja glede rase, nacionalnosti ili vere.“ Oni imaju ista prava prilikom sklapanja braka, u braku i tokom razvoda. Brak se može sklopiti samo „uz slobodan i potpun pristanak osoba koje stupaju u brak“. Dete nije uslov za punopravnost porodične zajednice!

Olakšano konkurisanje OCD za budžetska sredstva

Kategorija: Vesti / Datum: novembar 15, 2013

Vlada Srbije usvojila Uredbu o izmeni i dopuni uredbe koja reguliše finansiranje OCD-a


Na 104. sednici, održanoj u petak, 25. oktobra 2013. godine, Vlada Srbije usvojila je Uredbu o izmeni i dopuni Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja.

Izmene su usvojene na inicijativu Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije koja je paket predloženih izmena uputila Ministarstvu pravde i državne uprave početkom juna 2013. godine.

Usvojene izmene odnose se na smanjenje obima dokumentacije koja su udruženja i druge organizacije civilnog društva u obavezi da dostave prilikom konkurisanja za budžetska sredstva. Zahvaljujući usvojenim izmenama udruženja više neće biti u obavezi da prilikom konkurisanja za dodelu sredstava za finansiranje programa od javnog interesa pribavljaju činjenice o tome da li je udruženje upisano u registar nadležnog organa (uverenje, potvrda, izvod), odnosno, neće više biti u obavezi da overavaju fotokopiju izvoda iz Statuta, kojim se utvrđuje da se ciljevi udruženja ostvaruju u oblasti u kojoj se program realizuje, već će to ubuduće činiti nadležni organi po službenoj dužnosti.

Izmenjenu Uredbu možete pogledati u prilogu.

Stav: Lešinari, dobar dan! Kako ste? Kako vam je srce limeno?

Kategorija: Kolumna / Datum: novembar 13, 2013

Optuživati roditelje da su profitirali na smrti sopstvenog deteta je više od neljudskog, nemam reči za divljačko iživljavanje nad porodicom Ognjanović. Poruka joj je da su roditelji dobro zaradili na njenoj smrti. Da li tu uopšte ima govora o bilo kakvom pravu na pijetet?


Ovo naše izopačeno društvo je postalo apsolutni šampion u jednoj prefinjenoj manipulativnoj tehnici, koju bih nazvala „Bokserski džak“. „Bokserski džak“ je osoba koja se nađe u nekoj životnoj situaciji, pod određenim okolnostima. Na primer, to može biti mlada aktivistkinja neke političke stranke, koja se oklizne i padne na jednom od javnih skupova. Inače, poželjno je i visoko preporučljivo za „bokserske džakove“ birati osobe ženskog pola! Onda je potrebno toj situaciji obezbediti poveći medijski prostor, osobu lagano ocrnjivati, da bi se održavala tenzija i tako golemo društveno nezadovoljstvo i bes (a ima ga) iskaliti na bokserskom džaku. „Bokserski džak“ treba što jače udarati, vređati, ponižavati, degradirati, njemu samom što više bola naneti. Dakle, nije neka mudrost, niti otkrivanje tople vode, na „bokserskom džaku“ treba iskaliti sve negativne emocije, isprazniti ih, a najveća dobrobit i stvarni cilj jeste odvući pažnju raje od stvarnih društvenih problema. Istina, u ovom društvu i ne treba baš mnogo truda za takvo što, jer ovo društvo tradicionalno odbija imati svoje mišljenje i koristiti sopstvene misaone resurse.

36874_milan-grahovac_af

Iako živimo u društvu u kome nas malo šta može iznenaditi, izbor najnovijih „bokserskih džakova“ je više nego šokantan, degutantan, morbidan, a reći da je duboko nehuman je običan eufemizam. Poslednjih desetak dana „bokserski džakovi“ su dvoje ljudi, koji su pre nepuna četiri meseca izgubili svoje jedino dete. Naravno, reč je o roditeljima male Tijane Ognjanović.

Svi mediji, društvene mreže, forumi itd. preplavljeni su osudama porodice Ognjanović, koja je „počistila pare“, treba ih „uhapsiti“, nemoralni, hohštapleri, kriminalci.. Vodi se pretkrivični postupak. Ne bavim se biologijom, ali mislim da je samo kod ptica lešinara zabeleženo da se hrane na ovaj način smrću drugog bića. Optuživati roditelje da su profitirali na smrti sopstvenog deteta je više od neljudskog, prosto ne mogu pronaći reči u svom jezičkom fondu, kojim bih opisala svoju nevericu nad divljačkim iživljavanjem nad ovom porodicom. Da ne govorim o tome kako i koliko poštujemo uspomenu na tu devojčicu. Poruka joj je da su roditelji dobro zaradili na njenoj smrti. Da li tu uopšte ima govora o bilo kakvom pravu na pijetet?

Svi su pametni i svi znaju šta bi radili sa tim novcem, kako to treba rešiti, roditeljima se posebno zamera što ne izađu javno da odgovore na optužbe itd. Međutim, da ja vas pitam: Da ispred vaših vrata stoji hiljade i hiljade besnih ljudi sa palicama, spremnih na „jen*, dva, tri“, da vas izudaraju kao „bokserski džak“, a vi ste sami, da li biste otključali vrata i pokušali da im bilo šta objasnite?

Očekivanja su razna. No, da li mislite da je stvarno razumno očekivati od roditelja koji su pre nepuna četiri meseca izgubili svoje jedino dete da razmišljaju o tome šta će s tim novcem, kako će i da o tom još polemišu s javnošću? Neko ko je vodio tako intenzivnu, očajničku bitku da spasi svoje dete i nažalost, izgubio je, mislite da se mogao oporaviti za nepuna četiri meseca? Mislite da je bol uminuo i da se sad raduju činjenici što na računu ima milionče? Da li je moguće da smo kao ljudi do te mere izgubili saosećajnost i da nemamo nimalo razumevanja i da ne možemo pretpostaviti kako se ti roditelji osećaju danas i koliko im mi sad prouzrokujemo dodatni bol i patnju? Šta nam je? Otkud znamo kako im je? Možda taj novac mrze i ne žele ni misliti o njemu, ni pipnuti ga?


Dajte, ljudi, uključimo sopstvene mozgove, dokle će nam zlonamerni tabloidi formirati mišljenje? Zato nam i jeste tako kako nam je i ne vidimo šta nam se događa!


Hajde da iznesemo neke argumente.

Činjenica je da ova država nikada nije zakonski regulisala kako i na koji način se postupa sa novcem koji je prikupljen za pojedinca u humanitarne svhe. Da li je to odgovornost države ili porodice Ognjanović? Je l’ to sad njih spaljujemo na lomači zbog toga?

Usled nedostatka pravne regulative za konkretnu situaciju, mišljenja sam da se ovde može govoriti samo o institutu ugovora o poklonu. Ako sam dala novac za lečenje ove devojčice (da li jesam ili nisam svakako neću deliti sa javnošću, jer humanost ne bi trebalo da bude nešto čime se lupaš u grudi), onda sam ja to učinila jer sam želela da određena suma novca, koji je u mojoj svojini, pređe u svojinu te devojčice, ne očekujući bilo šta zauzvrat. Reč je o dobročinom pravnom poslu – ugovor o poklonu, na koji se primenjuju pravna pravila predratnog prava, tačnije Srbijanski građanski zakonik. Raskid ovog ugovora se može tražiti samo ako je poklonodavac toliko osiromašio, da više nema sredstava za izdržavanje (što bi u ovom slučaju bilo teško zamislivo, ko bi dao toliko novca detetu koje ne poznaje i time ugrozio sopstvenu egzistenciju?) ili ako poklonoprimac iskaže grubu neblagodarnost prema poklonodavcu, što u ovom slučaju takođe nije moguće, jer je poklonoprimac, nažalost preminuo. Naime, formalno-pravno sav priliv novca je išao na račun otvoren na Tijanino ime. Da li onda možemo govoriti o izvršenju nekog krivičnog dela?

Druga stvar koja se spočitava Tijaninim roditeljima je da lažu kad kažu da ne mogu raspolagati njenim novcem, dok se ne okonča ostavinska rasprava iza njene smrti, te da će tada odlučiti šta će s tim novcem. Jedan advokat je u nekim novinama izajavio da je to laž i da se ne treba sprovoditi ostavinska rasprava, jer je devojčica bila maloletna i sve pripada njenim roditeljima. To je samo delimično tačno, poluistina, a kad najšira javnost ne zna pravo, onda je lako na taj način manipulisati činjenicama. Naime, tačno je da su roditelji male Tijane postali njeni zakonski naslednici, po sili zakona, u momentu njene smrti. Međutim, nijedna banka neće dozvoliti raspolaganje njenim novcem dok zakonski naslednici ne prezentuju pravnosnažno ostavinsko rešenje. A za to je naravno potrebna ostavinska rasprava, a u ostavinskoj raspravi roditelji će biti pozvani da daju nasledničke izjave. Gore pomenuti advokat je propustio reći da je davanje nasledničke izjave preobražajno pravo i da roditelji mogu dati i negativne nasledničke izjave (odreći se prava na nasledstvo) i u tom slučaju se smatra kao da nikada nisu ni postali naslednici.

Međutim, teško mi je da poverujem da roditelji male Tijane sada razmišljaju o svemu ovome, verovatno se guše u svom bolu i ovo sve im je nebitno.
U morima komentara o ovom slučaju, nailazila sam i na komentare ljudi koji saosećaju sa ovom porodicom i pišem ovaj tekst u ime svih tih ljudi i u svoje ime. Dragi Ognjanovići, želimo da vam poručimo da u ovoj zemlji ima mnogo ljudi (nažalost, naš glas se slabije čuje) koji saosećaju sa vašom patnjom i veruju vam i žale što vam se prouzrokuje dodatni bespotrebni bol.

Molim sve one koji se slažu sa onim što je napisano u ovom tekstu da ga šire dalje, da se čuje i glas onih koji na ljude ne gledaju kao na „bokserske vreće“!

 Slavoljupka Pavlović

PREMIJERNO! Prvo poglavlje novog romana Nore Verde: Do isteka zaliha

Kategorija: LezKULTura, LezPismo / Datum: novembar 11, 2013

„Do isteka zaliha“, romaneskni prvenac Nore Verde donosi priču o disfunkcionalnom odnosu dve lezbejke, Nore i Lune


COVER (1)Pripovjedačica romana je antijunakinja koja prima, ali i deli šamare. Od političke korektnosti zazire – bez zadrške opisuje ono šta se događa ispod krute maske „napredne sredine“.

„Do isteka zaliha“ priča o pokušajima da se šamari izbegnu. Da ona koja šamara zaustavi ruku, a ona koja prima šamare ne odluči uzvratiti.

Naslov nove knjige Nore Verde referira se na sveprisutnu konzumerističku sintagmu, svakodnevnu rasprodaju i nisku cenu emocija, nezdrave hrane, prirodnih resursa…

Zalihe su na samom minimumu, no protagonisti romana to vide tek u retkim trenucima lucidnosti.

OVDE možete da preuzmeti prvo poglavlje romana „Do isteka zaliha“.