Mesečne arhive: oktobar 2013

Mislila je da ljubav njenog života nije romantična. Onda je pogledala kroz prozor svoje kancelarije…

Kategorija: Istopolna partnerstva / Datum: oktobar 18, 2013

Alis je napisala: 30. jula prekinula sam sastanak zbog buke koja se čula napolju, sa ulice. Kada sam prišla prozoru, videla sam da moja devojka stoji u autobusu preko puta ulice.. i da me u stvari prosi…

Samo noć ranije, pričale smo o romantici i rekla sam joj da uopšte nije romantična… I onda je odlučila da to promeni neobičnom prosidbom.

Podrška prvoj povorci ponosa u Podgorici

Kategorija: Prajd / Datum: oktobar 16, 2013

Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava iz Beograda, šalje punu podršku i poruku solidarnosti prvoj povorci ponosa u Podgorici, koja je zakazana za nedelju, 20. oktobar 2013. godine


Povorka ponosa, mirna protestna šetnja jedne diskriminisane manjine koja želi da skrene pažnju na probleme sa kojima se suočava, biće lakmus papir stanja ljudskih prava u Crnoj Gori i predstavljaće test za državne institucije i zrelost same države.

Foto: Kvir montenegro na konferenciji kojom je najavljena Povorku ponosa u Podgorici

Foto: Kvir Montenegro na konferenciji kojom je najavljena Povorka ponosa u Podgorici

Imajuću i vidu izuzetno visok nivo homofobije u crnogorskom društvu koji je dokazan brojnim istraživanjima LGBT organizacija, smatramo da će i nedelja ponosa i povorka ponosa uspeti da u izvesnoj meri ukažu na ključne probleme sa kojima se suočavaju LGBT osobe u Crnoj Gori počev od odbacivanja porodice, dobijanja otkaza na poslu do prebijanja, pretnji nasiljem, smrću i sl.

Ipak rednosti pluralizma, različitosti, tolerancije i vladavine prava su vrednosti za koje se opredelilo crnogorsko drustvo kada je zauzelo jasan evropski kurs. Pravo na mirno okupljanje je jedno od tih vrednosti i jedno od osnovnih ljudskih prava te je LGBT osobama, kao i svim drugim građanima i građankama ono garantovano najvišim pravnim aktom, nizom drugih zakona i normama koje je Crna Gora ratifikovala.

Znajući da postoje pojednici koji nisu tolerantni i koji misle da mogu da idu protiv vrednosti države i društva, nužno je da to pravo, taj skup koji nikoga ne vređa niti poziva na nasilje, bude ostvaren u maksimalno bezbednom javnom prostoru, bez pretnji nasiljem od strane trećih lica.

Neće biti izgovora za bilo kakvu zabranu ili dislociranje skupa, neće biti mesta za bilo kakve političke kalkulacije i pridobijanje političkih poena, jer bi država time samo pokazala kako ne radi svoj posao i kako je slabija od onih koji eventualno prete ugrožavanjem bezbednosti učesnika povorke. U prilog ovoj tvrdnji ide i kontekst Srbije i odluke Ustavnog suda Srbije koji je već tri puta odlučivao o zabrani parade ponosa (slučajevi 2009, 2011, 2012) i za sva tri slučaja doneo odluku da je zabrana parade ponosa bila protivustavna.

Vlada je odgovorna za podsticanje kulture tolerancije i društvene inkluzije svih manjinskih grupa, pa i LGBT osoba, te će miran prajd adekvatno obezbeđen, sa pozivom na toleranciju i prihvatanje različitosti, biti jedna lepa slika koja će otići u svet, čije će oči biti uprte u Crnu Goru u nedelju, 20. oktobra.

Kao organizacija koja je više puta pokušala da organizuje povorku ponosa u Beogradu, ali u tome, zbog bezbednosnih rizika i nespremnosti države nije uspela, znamo koliko je u organizacionom i bezbednosnom smislu izazovno i hrabro organizovati povorku ponosa te šaljemo punu podršku organizaciji Kvir Montenegro i povorci ponosa u Podgorici u kojoj ćemo 20. oktobra šetati zajedno. Ponosno!

U nadi da zajedno stvaramo bolje društvo,
Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava

ILGA Europe godišnja konferencija po prvi put u regionu

Kategorija: Vesti / Datum: oktobar 15, 2013

17. godišnja konferencija krovne LGBTI organizacije u Evropi

Hrvatska, Zagreb, 24-27. oktobar 2013, hotel Šeraton


ILGA Europe najveća i politički najuticajnija LGBTI krovna organizacija u Evropi, koja okuplja 355 organizacija civilnog društva iz 44 evropske države, održava 17. po redu godišnju konferenciju u Zagrebu od 24 do 27. oktobra 2013. godine

ilgazagreb

Konferencija pod nazivom „Porodica je važna!“ (Family matters! Reaching out to hearts and minds) će se održati u hotalu Šeraton, a njoj će prisustvovati blizu 300 aktivista/tkinja LGBT organizacija iz 42 zemlje kao i predstavnici/ce Evropskih institucija.

Konferencija je jedinstvena prilika da brojni LGBTI aktivisti/tkinje diskutuju o zajedničkim problemima i izazovima, da razmene iskustva i primere dobre prakse po pitanju suprotstavljanja diskriminaciji i borbe za postizanje jednakosti. Sve ovo će se postići na 35 radionica ali i na sastancima koje je moguće organizovati za vreme trajanja konferencije kao i u slobodno vreme.

ILGA Europe godišnja konferencija je takođe idealna prilika da se slave pojedinačni i zajednički uspesi LGBT organizacija širom Evrope i da se sa njima upozna što veći broj aktivista/tkinja ali i da se postave temelji budućih zajedničkih projekata. Sa druge strane konferencija predstavlja godišnji sastanak članova ILGA Europe gde se vrši i izbor za nove članove odbora i gde se usvaja plan aktivnosti i finansijski izveštaj za prethodnu godinu koji podnosi izvršni odbor ILGA Europe.

Labris će učestvovati na panelu „Zajednički napori LGBT organizacija i sindikata ka uspostavljanju pune jednakosti LGBT osoba na tržištu Istočne evrope“ gde će izneti svoje planove i strategiju u oblasti rada i zapošljavanja LGBT osoba u Srbiji.


Understanding the ILGA-Europe Annual Conference from ILGA-Europe on Vimeo.

Ciljevi konferencije su:

  • Razmena znanja i iskustva kao i podizanje kapaciteta LGBT aktivista/kinja u području zagovaranja, osmišljavanja i implementacije kampanje;
  • Identifikovanje ključnih mogućnosti zagovaranja;
  • Razvijanje zajedničke evropske vizije budućnosti LGBT pokreta i strategija za postizanje pozitivnih društvenih i političkih promena.

Aktivnosti i radionice na konferenciji:

Radionice su koncipirane tako da prate glavnu temu konferencije ali takođe obrađuju i brojne druge interesantne teme sa aspekta koji je povezan sa vodećom temom. Radionice će pokriti sledeće oblasti:

problemi LGBT mladih, organizovanje parade ponosa, povećanje kapaciteta organizacija govor mržnje, uloga sindikata u postizanju ravnopravnosti LGBT osoba, rad s školama u prevenciji vršnjačkog nasilja, zagovaranje za prava istopolnih parova, problemi sigurnosti za LGBT aktiviste, upotreba socijalnih mreža u zagovaranju, stvaranje LGBT pokreta, kako voditi organizaciju, religija i homofobija, problemi istopolnih parova, problemi transrodnih osoba, problemi interseksualnih osoba, zločin iz mržnje, strateško parničenje, nova istraživanja, kako ojačati pokret LGBT roditelji, koorporativna podrška LGBT pokretu, LGBT sport itd).

Na panelima i na plenarnim sesijama, govoriće uticajni političari iz inostranstva i zemlje koja je domaćin konferencije.

Društvene aktivnosti su takođe sastavni deo svake ILGA Europe konferencije i one podrazumevaju svečanu večeru koja je predviđena za zatvaranje konferencije, filmske projekcije, tematske zabave, izložbe, razgledavanje grada domaćina itd.

Sve o ILGA Europe konferenciji možete pratiti na njihovom sajtu.

PRIJAVI SE: Seminar za psihologe/psihološkinje u srednjim školama

Kategorija: Edukacija / Datum: oktobar 14, 2013

Labris vas poziva da učestvujete na osmom po redu seminaru – Istopolna orijentacija u savetodavnom i terapijskom radu. Seminar je namenjen pre svega psiholozima/psihološkinjama i stručnim saradnicama/saradnicima, koji/e su zaposleni/e u srednjim školama ali i nastavnicima koji procenjuju da će im edukacija na pomenutu temu biti od značaja u radu


Seminar će održati od 09. do 10. novembra, 2013. u Zrenjaninu/Hotel Vojvodina, i obrađivaće sledeće teme:

  • LGBT terminologija i identiteti
  • Ljudska prava lezbejki i gejeva
  • Društveni mehanizmi homofobije
  • Comming out
  • Trans egzistenciju
Foto: Beta

Foto: Beta

Učesnici/e će imati prilike da, u radu sa stručnjakinjama Duškom Jovanović i Marijom Krivačić iz Psihokod-a, dodatno prošire svoja znanja i veštine. Razgovaraće se o ličnim stavovima vezanim za istopolnu orijentaciju, predrasudama i stereotipima, simulirati konkretne situacije rada sa osobama drugačije seksualne orijentacije.

Učešće na seminaru je besplatno – troškovi puta, smeštaja i hrane su pokriveni.

Seminar je podržan od strane Civil Rights Defenders-a i Ambasade Kraljevine Holandije.

U prilogu Vam šaljemo prijavu. Ako ste zainteresovani/e, popunjene prijave možete poslati na aleksandra.gavrilovic@labris.org.rs, ili faksom na 011/ 3227 480.

Ukoliko imate dodatnih pitanja, budite slobodni da nas kontaktirate. Nas telefon je 062/263 234.

*Napomena: Broj učesnika/ca je ograničen. Poziv je otvoren do 04. novembra, 2013.

Molimo Vas i da informacije o predstojećem seminaru prosledite svojim kolegama i koleginicama, za koje smatrate da bi mogli da budu zainteresovani za učešće.

Sigurni smo da ćete prepoznati važnost održavanja ovog seminara i svojim prisustvom doprineti njegovoj uspešnoj realizaciji. U tom smislu, radujemo se budućoj saradnji.

Aleksandra Gavrilović, Programska koordinatorka za edukaciju, Labris

Coming out u Rusiji – 67 uhapšenih

Kategorija: Vesti / Datum: oktobar 13, 2013

Otkada je u Rusiji uveden zakon koji zabranjuje gej propagandu, pritisak i pretnje nasiljem od strane homofoba dvostruko uvećani


Šezdeset sedam ljudi je uhapšeno na LGBT događaju u Sankt Petersburgu (Rusija) u sukobima anti-gej pristalica sa aktivistima i borcima za ljudska prava.

Foto: ria.ru via creative commons

Foto: ria.ru via creative commons

Povodom međunarodnog dana Coming out-a, izašli su da proslave pojedinci koji se javno identifikuju kao LGBT osobe u centru grada, na području Marsa (Marsovo pol).

Oko 200 konzervativaca i verskih aktivista, pripadnika Ruske pravoslavne crkve i ruskih nacionalističkih organizacija, blokirali su područje Marsa i sprečili LGBT aktivistima da se približe spomeniku.

Sukob između dve grupe izbio je kada su antigej pristalice pevale verske pesme i vređali aktiviste, te ih pokušali sprečiti da podignu pride zastavu i plakate.

Interventna je prekinula borbu i uhapsila 15 LGBT aktivista i 52 antigej pristalica.

Otkada je uvede zakon koji zabranjuje gej ‘propagandu’, koji je deo šire kampanje za slamanje ruske LGBT zajednice, pritisak i pretnje nasiljem od strane homofoba se dvostruko povećao.

 

Preuzeto sa Slobodari

Međunarodni Coming out dan: Sve odvratne stvari cvetaju u mraku

Kategorija: Prajd / Datum: oktobar 11, 2013

Danas je međunarodni Coming out dan koji se u svetu obeležava već 25. godina. U Srbiji ta praksa postoji od 2001. godine kada su posle prekida prve Parade ponosa aktivisti i aktivistkinje rešili da se pojave u javnoj sferi delovanja i da pokažu da su izabrali istinu, a ne laž


Labris je do sada održao veliki broj coming out radionica, i posvetio dve knjige coming out-u, koje možete preuzeti na našem sajtu: Treći glas – Coming out i lezbejke u Srbiji, Sunčica Vučaj, 2009. i Lične priče lezbejki o coming out-u, Ljiljana Živković, 2006. Ovom prilikom prenosimo odeljak iz Trećeg glasa:

Lezbejke i njihove majke: Ćerke za ceo život?

Majke uglavnom teško prihvataju svoje ćerke lezbejke. Čak i kada se to desi, put prihvatanja je uglavnom, mukotrpan i dug – za obe. Druge majke dugo ćute, ignorišu, nikada ne prihvate. Neke majke nisu više žive, a ćerke su ostale da žive bez njih. Većina lezbejki sa kojima sam razgovarala je zapravo govorila o neprihvatanju od strane svojih majki. Većina tih majki ćutnjom prekriva činjenicu da su im ćerke lezbejke i tim stavom “ne želim da znam” prave gotovo neprobojan zid ka svojim ćerkama. A ćerke uglavnom kažu: “Nikada nismo pričale, ali ja znam da ona zna.”

Foto: hungryforchange.tv  via creative commons

Foto: hungryforchange.tv via creative commons

Nije lako u početku. Mnoge mame su na početku ignorisale ono što su im ćerke saopštile ili jednostavno – nisu htele da razgovaraju. A onda je to počelo da se menja u njihovom odnosu. “Rekla je da ne želi da priča sa mnom. Posle dve nedelje ćutanja, došla je kod mene i rekla da zna ko mi je bila prva devojka.”; “Pošto sam se autovala, odbacila me je, ali smo onda započele proces prihvatanja. Plakale smo i bežale jedna od druge. Nisam htela da odustanem. To i dalje traje. Sada je to pozicija razmene i poverenja između nas kao dve žene, koje su istovremeno majka i ćerka. Proces sa mamom mi je jedan od najvažnijih u vezi sa coming out-om. Osnažujuć je u mom odrastanju. Moj proces autovanja je postao stub našeg odnosa. JA SADA POSTOJIM u svojoj porodici.”

Ćerke koje su sa svojim majkama prevalile dug put tokom procesa razotkrivanja svog lezbejskog identiteta, kažu da su mnogo dobile svojim autovanjem. Sada govore da im je odnos postao “dublji”, “iskreniji”, “da konačno imaju intimni rečnik”, itd. Za neke od njih, bolji odnosi su postali i u porodici, ili ih je opet, pozitivan coming out osnažio da se sada pripreme i autuju ocu, nekim bliskim rođacima.

Majke su uglavnom razočarane, jer su im ćerke lezbejke. Naime, u našem društvu se posebno osnažuju kapaciteti žena za brigu i negu drugih, za razliku od muškaraca gde se to ne čini, pa otuda postojiprilična neravnoteža u uzvraćanju emocionalne brige kada je u pitanju odnos između muškaraca i žena. Žene ne mogu da očekuju da će muškarci, u potpunosti, odgovoriti na njihove emocionalne potrebe, kao što to mogu očekivati muškarci. Sa druge strane, majke na neki način i uče svoje ćerke da tako nešto i ne očekuju od muškaraca. Majka koja odjednom dobija informaciju kako je njena ćerka u vezi sa drugom ženom – dakle onom koja joj može pružiti na planu emocionalnih potreba mnogo više nego što bi to učinio jedan muškarac – mogu osetiti razočaranje, jer one nikada nisu imale tako nešto – za sebe.

Reakcije majki mogu da budu i pozitivne. Moguća su neka razmišljanja i u tom smeru. Naime, mnoge majke (ako ne i većina) su socijalizovane na način da se žrtvuju za svoju decu. Ako prepoznaje da njena ćerka može dobiti više na planu emocionalnih potreba od druge žene, nego što bi to bio slučaj sa muškarcem, reakcija majke na ćerkin coming out može biti pozitivna. Naprimer, kada njena ćerka bira drugu ženu kao svoju partnerku, to može da znači da ćerka daje vrednost ženama. Kako se uloga žena u društvu percipira uglavnom kao manje vredna, majka može na određenom nivou doživljavati ćerkin izbor istovetno kao vrednovanje nje same. Zatim, žene su u svojoj socijalizaciji naučene da potiskuju svoj bes, a naročito onaj prema muškarcima. Kada se ćerka autuje majci kao lezbejka, u tom procesu može doći do potvrde majčinog potisnutog besa koji ona ima prema muškarcima i njenim dosadašnjim iskustvima sa njima. U tom procesu se može dogoditi da majka zauzme drugačiji stav prema sebi i svom životu i početi da u njega unosi promene o kojima dosad nije ni sanjala.

Naravno, moguće su reakcije majki koje su ambivalentne (a u primerima smo imali prilike da vidimo). Majke se mogu osećati ćerkinim izborom u isto vreme i odbačenim, ali na neki način i vrednijim u njihovom životu.

Reakcije ćerki, takođe, mogu biti pozitivne i negativne, kada je u pitanju njihov coming out majkama. Ćerke često osećaju krivicu ili strah i treba imati na umu da ta osećanja mogu biti sastavni deo njihove internalizovane homofobije. Ono rezultira pojavom samomržnje koja se može pojaviti u raznovrsnim oblicima. Ćerkama nije jednostavno da ignorišu činjenicu da im se majke osećaju loše ili krivim zbog toga što su one lezbejke. Ćerke često nesvesno traže podršku ili potvrdu od svojih majki, a kako njihova reakcija može biti veoma negativna na coming out, pojavljuju se bes, razočaranje, stid. Ovakvo stanje može da preraste u začarani krug u kome su i majka i ćerka povređene i ljute međusobnim nerazumevanjem ili neosetljivošću za osećanja one druge.

Labris oduvek neguje kulturu coming out-a

Na pitanje, “ako se slažeš da je razotkrivanje lezbejskog identiteta emancipatorski čin, koju bi to jednu stvar izdvojila kao posebno osnažujuću za lezbejsko autovanje?”, dobila sam puno raznovrsnih sjajnih odgovora od svojih sagovornica, pa ih ovde popisujem u jednu objedinjenu listu: ženske i lezbejske organizacije moraju i dalje da rade na osnaživanju i edukaciji lezbejki, jer su mnoge lezbejke i dalje izolovane, bez informacija i neosvešćene, da postoji lezbejska zajednica/zajednice, da lezbejska zajednica nastavi da bude osnažujuća, ali i da stvori više mesta za poštovanje različitosti.

Sociološki gledano, lezbejke se nalaze u jednom neobičnom položaju da pripadaju kulturi kojoj njihovi roditelji ne pripadaju. Većina, pak, kulturnih zajednica poseduje mrežu prirodne socijalizacije od rođenja u okviru koje deca uče o mehanizmima preživljavanja, ili imaju sisteme podrške, pre svega od strane svojih roditelja. Lezbejke, sa druge strane, odrastaju bez modela uloga i odgovarajućeg mentorstva.

U svojoj sredini sam se susrela samo sa jednom lezbejkom čija je majka lezbejka. To bi mogao biti argument protiv stava prethodno izrečenog, sa dužnom
ogradom da ni to ne znači nužno da bi majka lezbejka i ćerka lezbejka imale identične, slične, odnosno međusobno podržavajuće socijalne mreže ili mikrokulturu.

Lezbejski coming out predstavlja složen proces u kome se odbacuju ustaljene kulturne norme, proklamuje ženska seksualnost i stavlja na izazov ono što nazivamo heteroseksualnom postavkom. Zbilja društveni i lični poduhvat.

Alis Manro, žena koja piše najbolje gej i lezbejske kratke priče u Kanadi, osvojila Nobela za književnost

Kategorija: Feminizam, LezPismo / Datum: oktobar 11, 2013

Manro je prva Kanađanka i 13. žena koja je dobila Nobelovu nagradu za književnost. Objavila je deset zbirki pripovedaka, kao i roman „Životi devojaka i žena“. U svojoj 80. godini objavila je prvu lezbejsku priču Gravel, i to u The New Yorker-u 2011. i sa njom ušla u sve književne preglede queer kanadske knjižvenosti


Alis Manro poznata je u svetu književnosti po pisanju kratkih priča i po tome što je uvek zauzimala ženski point of view u svom književnom radu. Ovo je prvi put da je Nobelovu nagradu za književnost osvojila forma kratke priče. To je mala revolucija za kratku priču i potvrđuje da ova nepopularna forma u stvari živi svoje najbolje dane. Ovo je definitivno vreme kratkih priča.

Foto: telegraph.co.uk via creative commons

Foto: telegraph.co.uk via creative commons

Alis Manro je samo dva puta za svoje protagoniste izabrala muškarce, odnosno pisala u muškom rodu. Prvi put bilo je to 1980. kada je objavila za mnoge najbolju gej kratku priču u Kanadi The Turkey Season, u zbirci „The Moons of Jupiter“, to je po nekim kritičarima najmoćniji deo kanadske homoerotizovane književnosti (pored prvog poglavlja Engleskog pacijenta iz 1982. godine).

Manro je prva Kanađanka i 13. žena koja je dobila Nobelovu nagradu za književnost. Objavila je deset zbirki pripovedaka, kao i roman „Životi devojaka i žena“. U svojoj 80. godini objavila je prvu lezbejsku priču Gravel, i to u The New Yorker-u 2011. i sa njom ušla u sve književne preglede queer kanadske knjižvenosti.

Jedno od najupadljivijih svojstava njenih priča jeste njihova lociranost u malim mestima jugozapadnog Ontarija. Slično kao u delima Vilijema Foknera i Flenerija O’Konora, junakinje dolaze u sukob sa uskogrudim shvatanjima sredine i suprotstavljaju se duboko ukorenjenim tradicijama.

Objavila je deset zbirki pripovedaka, kao i roman „Životi devojaka i žena“. Pored romana „Životi devojaka i žena“, na srpski su prevedene zbirke pripovedaka „Bekstvo“ i „Više od sreće“. Pa ukoliko još uvek niste zatvorili vaše spiskove za predstojeći Sajam knjiga u Beogradu koji počinje 20. oktobra i traje do 27., ovo je pravi trenutak da zabeležite sledeće naslove:

Previše sreće

Naslov originala: Too much happiness / Alice Munro
Prevodilac: Predrag Šaponja


delfi_previse_srece_alis_manroViše nego ijedan pisac posle Čehova, Alis Manro ima cilj i ostvaruje ga, ona ostvaruje gestalt kompletnost u prikazivanju života. Oduvek je imala genijalni dar za razvijanje trenutaka epifanije i rasplitanje njihovog sadržaja. Trenuci za kojima traga u pripovedanju nisu više oni u kojima protagonistkinja dolazi do nekog uvida; sada su to momenti u kojima se ostvaruje sudbinski, neopozivi, dramatični čin. Za čitaoca, to znači da ne može da razmišlja o značenju pripovetke sve dok ne isprati svaki preokret zapleta i da će sijalica da mu se upali tek na poslednjoj stranici.

Bekstvo

Naslov originala: Run a way / Alice Munro
Prevodilac: Predrag Šaponja


delfi_bekstvo_alis_manro„Alis Manro na samo nekoliko stranica zahvata romaneskni luk života svojih protagonista. Čitave decenije ona sabija u seriju od nekoliko stroboskopskih trenutaka, tajnovito povezanih na neopisiv način. Zajedno sa Vilijamom Trevorom, ona je jedan od živih kolosa modernog pripovedanja. Njen čehovski realizam, pronicljivi psihološki uvidi i instinktivni ose}aj za emocionalnu aritmetiku domaćeg života uticali su na mlađe pisce različitih poetika, od Debore Ajzenberg, preko Džonatana Franzena, do Lori Mur.“
Mičiko Kakutani, The New York Times

Život devojaka i žena

Naslov originala: Lives of girls and women / Alice Munro
Prevodilac: Anđelka Cvijić


delfi_zivoti_devojaka_i_zena_alis_manroJedini roman Alis Manro, kanadske književnice poznate po više puta nagrađivanim zbirkama pripovedaka, predstavlja hroniku odrastanja jedne devojke u provincijskom gradiću u Ontariju četrdesetih godina. “Autobiografska po formi, ali ne i u činjenicama”, ova knjiga iskreno i psihološki pronicljivo pripoveda o formativnim godinama u životu jednog mladog bića.

Del Džordan stanuje na kraju Flets rouda, na farmi lisica, koje uzgaja njen otac. U detinjstvu joj najčešće prave društvo jedan ekscentrični zakleti neženja i njegov brat grubijan. Kada zbog škole počinje češće da odlazi u grad, biva okružena ženama – majkom, ostrašćenim agnostikom koji prodaje enciklopedije lokalnim farmerima, majčinom cimerkom, požudnom Fern Doerti, i svojom najboljom drugaricom, Naomi, sa kojom deli radosti i frustracije adolescencije.

Kroz ova sećanja na mladost susrete sa seksom, rađanjem i smrću, Del Džordan istražuje tamne i svetle strane stasavanja u zrelu žensku osobu. Ona je duhoviti posmatrač i hroničar života jedne male sredine. A tvorac njenog lika, Alis Manro, ovim romanom još jednom dokazuje da je bez premca kada se radi o poznavanju života devojaka i žena.

„Alis Manro ima nepogrešivi talenat da u običnom pronalazi neobično i upečatljivo.“

priredila: Dragoslava Barzut

The Fosters: Porodična drama sa dve mame

Kategorija: Istopolna partnerstva, LezKULTura / Datum: oktobar 7, 2013

Serija prati porodicu koju čine lezbejski par: dve mame i njihova nesebična ljubav prema (usvojenoj) deci. Serija je apsolutno vredna gledanja, ne samo zbog vaše aktivističke involviranosti već zbog istinskog bogatstva likova koji se u njoj pojavljuju


The Fosters je ovogodišnja hit serija u produkciji ABC Family. Kada je serija najavljena, izvršna producentkinja Dženifer Lopez bila je zabrinuta zbog preterane različitosti likova: istopolni par različite rase, biološki sin jedne od partnerki, usvojeni blizanci hispano porekla sa problematičnom biološkom porodicom itd.

tumblr_mtjt53slo31so21i9o6_500

Međutim, i pored genetskog demografskog inženjeringa, sat vremena koliko traje jedna epizoda serije, prevazilazi jednostavnu melodramu zahvaljujući vrhunskoj glumi i veoma uverljivo prenesenom prodičnom dinamikom istopolnog para. Razlog tome je što The Fosters deluje stvarno! Mogli biste da ih poznajete, možda već znate nekoga kao što su oni.

Akcenat serije je na porodici koju čini istopolni par, i svi zapleti počinju u stvari upravo odatle. Dve mame: policajka Stef (igra je Teri Polo) i zamenica direktora u srednjoj školi Lena (srdačna Šeri Saum). Serija nikada ne gubi fokus sa njih dve tj. sa njihove hiperemotivne svakodnevice, u kojoj je često potrebno uložiti mnogo (više) da bi porodica mogla da funkcioniše.

Foto: afterellen via creative commons

Foto: afterellen via creative commons

Porodica je zaokružena usvojenim blizancima Hesusom (Džejk T. Ostin) i Marijanom (Siera Ramirez), i Brendonom (Dejdvid Lambert) koji je biološki sin Stef iz prvog braka.

Kada Lena u prvoj pilot epizodi dovede kući Keli, još jedno dete koje je na usvajanju, bez konsultacije sa Stef porodična drama se zahuktava.

Keli: Dakle, vi ste lezbejke. I ovo je pravi sin.
Hesus: Oni više vole reč „ljudi“, ali da – gej su.
Stef: Ko je to?!

Foto: afterellen via creative commons

Foto: afterellen via creative commons

Stvarno The Fosters prikazuje potpuno modernu porodicu iz vašeg bloka. Feministkinja Lena i policajka Stef, čini se verno preslikan model lezbejskog idealnog para. Serija obiluje humorom na račun Leninog radikalnog feminizma i pragamatičnosti koju ispoljava Stef.

Link sa kojeg možete da preuzmete prvu sezonu: The Fosters, prva sezona