Mesečne arhive: oktobar 2013

Kratka priča Lane Bastašić: ONA

Kategorija: LezKULTura, LezPismo / Datum: oktobar 31, 2013
Foto: visegradrevue.eu via creative commons

Foto: visegradrevue.eu via creative commons

Utorak

Ne smijem da dođem do tebe. Prstima. Očima. Jezikom. Negdje je neko odlučio tako. Nismo bile prisutne na tom sastanku. Ti i ja ne volimo sastanke. Obično napravimo glupu facu kad su oko nas glupi ljudi. Mi smo dva mala kameleona, pošpricani tuđim bojama dok su blizu. Ti i ja smo poput nekih geografskih metamorfoza koje se događaju milionima godina. Naše sekunde niko drugi ne primjećuje.

I ti ne znaš, bezglava djevojko, da si moja vremenska nepogoda u zemlji zabranjenih kišobrana, gromobrana i kabanica. I on te dira. Pipka. Pred svima. A ti, kao pravi poslušni kameleon, dodiruješ njega. Vršci tvojih smiješno iskrivljenih prstiju kao da su zašiveni za moje zjenice. A ja te volim, i ostalo. U ovom poremećenom svijetu, jedino je ljubav otporna na kameleonsku prelaznost.

Srijeda

Rekla si mi da si rođena u srijedu. Rekla si mi, takođe, da se srijedom rađaju odmjerene i staložene osobe. Nabrojala si, kao spisak namirnica, nekoliko poznatih mrtvaca rođenih u srijedu. Danas je još jedna staložena srijeda. Pravim kolač s jabukama. Prljam ruke.

Četvrtak

Ponekad si tupava. Znaš, onako… Imaš neki glup pogled. Kao da si glupa. Tako. Ili, na primjer, ponoviš nešto što sam ja rekla, a ti nisi razumjela, sa tim istim tupavim pogledom. Dobro je što nismo suviše dobre drugarice. Morala bih da te udarim. I cijela ta stvar sa tvojim noktima… Moronsko prebojavanje slojeva, da bi ih ponovo ogulila i pojela. Odvratno. I ostaci maskare na trepavicama. Grudvice u korijenu dlake. Jer se tebi ne da. Tebi se ništa ne da. A to je samo pokret rukom uveče prije spavanja.

Osim ako si otišla ponovo s njim u krevet, pa nisi stigla da skineš šminku. Nebitno. Trebalo bi da skidaš tu glupost sa svojih trepavica prije nego što odeš da spavaš.
Trebalo bi da ne ideš s njim da spavaš. Mrzim proklete grudvice na tvojim trepavicama.

Petak

Danas smo otišle da kupiš patike. Imaš malo stopalo i ružan mali prst. Kao da si prelazna evolucijska forma između čovjeka i neke životinje. Kao da si sljedeća u evoluciji. Kupila si šarene patike sa crvenim pertlama. Pitala si me šta mislim o njima. Rekla sam da su Ok. Onda smo otišle da pijemo limunadu. Ti si pričala o njemu, a ja sam čitala o konfliktu u Južnoj Osetiji. Rekla si mi kako previše gledam CNN i RT. Rekla sam ti da previše pričaš o njemu. Ti si rekla da to nije isto i da ostavim proklete novine. Ostavila sam proklete novine. I tad sam mogla da ti kažem da te volim, i ostalo, ali je došao konobar, pa sam pomislila da nema potrebe za tim glupostima. Imala si grudvice na trepavicama. Opet je prespavao kod tebe. Ruske snage ne idu prema Tbilisiju. Povlače se.

Subota

Kada si rekla da ćeš da prespavaš kod mene, zamolila sam te da poneseš svoj kaladont i da očistiš dlake iz umiovanika. Malo si se naljutila, ali si navikla na mene. Bilo mi je čudno što dolaziš, nismo mi toliko dobre drugarice. Bilo me je strah. Sjetila sam se onog filma… The Science of Sleep. Kad onaj fini momak ne razlikuje snove od stvarnosti, pa onda napravi glupost. Otišla sam da kupim neki sok i čokoladu. Osjećala sam se kao neki kreten s krizom srednjih godina. Kao tinejdžer u pedeset i drugoj. Tako sam se osjećala. Samo bez sekretarice i sportskog auta. Ti si rekla da ćeš da dođeš kod mene. Ti ćeš doći kod mene. Večeras. Možda ti kažem večeras. Možda budemo dovoljno pijane. Možda budemo suviše trijezne, pa ti kažem iz dosade. Možda pogledamo neki film u kojem se dešava nešto slično, pa ti kažem.

Nedjelja

Ružno spavaš. Kao hobotnica. Mada ne znam kako hobotnice spavaju, ali mogu da pretpostavim. Ili ne mogu. Nebitno, uostalom. Imaš ben iza lijevog uha. Udarala si me koljenima u bubrege. Ja sam te puštala da me kažnjavaš. Nisam se zamarala gledanjem u tebe ili nešto slično. Ustala sam da napravim kafu. Ti si otišla u kupatilo, a onda se vratila u dnevnu sobu u boksericama i potkošulji. Rastegla si tricepse i počešala se po glavi. Onda si se nasmijala i rekla: “Srećan rođendan.” I ja sam se nasmijala. Nisam ti ništa rekla. Bila sam srećna jer ti je ostalo maskare od sinoć. Nisi je skinula.

Ponedjeljak

Radiš u butiku u najvećem tržnom centru u Banjaluci. Prodaješ neke majice koje prezireš. Govoriš studentkinjama ekonomije da izgledaju seksi u tim istim majicama. Stojim držeći kafu i čekam da ti odu mušterije. Pitaš me kako sam provela veče. Ok, kažem. Pokušavaš da me nagovoriš na još jedan izlazak učetvero. Pristajem, nakon desetak minuta. Idemo u bioskop da gledamo Bandite. Očajno. Zašto mi uvijek namještaš retardirane prijatelje svog momka? Želiš da se muvam tu negdje, zar ne? Svaki drugi razlog bio bi potpuno odvratan.

Neki lik u bioskopu zagrlio je drugog dok je trajao film. Tvoj momak je rekao pederčine. Ovaj koji se računao kao moja pratnja nasmijao se kao hijena. Ti si prevrnula očima. Ja sam gledala film. Nekome je zazvonio telefon, pa je cvoktanje zubima ometalo gledanje filma. Nekome je zazvonio telefon. Da li će ovaj kreten da me prati kući? Da li će očekivati da ga pozovem unutra? Ti bi to voljela. Dobro onda. U bioskopu je tvoja ruka u ruci tvog momka. Povremeno se nagne da te poljubi, a ti se smiješ. Onako. Rutinski. Kakav kriminalni motiv za osmijeh.

Utorak

Ne smijem da dođem do tebe. Prstima. Očima. Jezikom. Negdje je neko odlučio tako. I tako dalje. I ostalo. Imam grudvice na trepavicama. Pitam se hoćeš li primijetiti to danas. Danas je utorak. Ja sam rođena u utorak. Nisi me nikad to pitala.

 

Lana Bastašić, preuzeto iz knjige „Pristojan životˮ

Foto: Lana Bastašić

Foto: Lana Bastašić

Rođena 1986. godine u Zagrebu. Diplomirala komunikologiju 2009. godine. Objavila zbirku kratkih priča „Vatrometi“ (Beograd, 2011). Učestvovala na festivalima Srpsko pero 2008, Ulaznica 2008. i 2009, Moravske tajne KK, Pontes 2009. i Reč u prostoru. Objavila kratke priče u zbornicima Blogopedija, Najkraće priče 2008, Rukopisi 32, Ja sam priča, Od priče do priče, te u časopisima Novi put, Književne novine, Ulaznica, Fanzin i Žvžgolj. Urednica web portala „Nezavisni prostor“. U slobodno vrijeme piše kratku prozu, svira klavir i tetovira se. Živi u Madridu.

Srđa Popović: Inspiracija generacijama koje dolaze

Kategorija: Vesti / Datum: oktobar 29, 2013

Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava sa velikim žaljenjem je primila vest o smrti advokata i istaknutog borca za ljudska prava, gospodina Srđe Popovića


Odlazak jednog od najistaknutijih advokata ljudskih prava u Jugoslaviji, poznatog i po tome što je hrabro zastupao optužene u političkim procesima koji su uhapšeni posle studentske pobune 1968. godine, predstavlja nenadoknadiv gubitak za naše društvo, društvo sa ekstremno niskim nivoom kulture ljudskih prava.

Foto: avaz.ba via creative commons

Foto: avaz.ba via creative commons

Advokat Popović jedan je od retkih koji je atentat na premijera Srbije imenovao državnim udarom, podnoseći krivične prijave zbog pobune Crvenih beretki koje su samo predstavljale uvertiru ovako tragičnom činu.

Popović je bio i pokretač i potpisnik peticija za ukidanje člana 133 (delikt govora), za ukidanje smrtne kazne, za donošenje zakona o amnestiji, za uvođenje višestranačkog sistema u SFRJ.

Bio je jedan od osnivača Svetske asocijacije pravnika, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, član Savetodavnog odbora Helsinškog odbora za ljudska prava u Njujorku, a dobitnik je i nagrade Vladavina prava, njujorške sekcije American Bar Association.

Iako Srbija i ljudska prava u Srbiji njegovim odlaskom gube mnogo, uverene smo da dela nastavljaju da žive i posle smrti, i da će Popović biti, kao i do sada, inspiracija generacijama koje dolaze.

U Zagrebu održana 17. godišnja konferencija krovne LGBTI evropske organizacije, ILGA Europe

Kategorija: Lobiranje / Datum: oktobar 29, 2013

ILGA Europe – međunarodna LGBTI asocijacija je, u saradnji sa tri lokalne organizacije iz Hrvatske i to „Lezbijske grupe Kontra“, „Centra za prava seksualnih i rodnih manjina Iskorak“, i „Rišpet – LGBT organizacije iz Splita“, u periodu od 23. do 26. oktobra 2013. u Zagrebu, organizovala 17. po redu godišnju konferenciju pod nazivom „Porodica je bitna!“ (“Familly matters! Reaching out to hearts and minds“)


Sa četiri plenarne sesije, dva glavna panela, i 35 radionica, godišnja konferencija ILGA Europe, koja je ove godine u Zagrebu okupila preko 250 učesnika/ca, uglavnom aktivista/kinja LGBT pokreta, ali i predstavnika/ca sindikata, drugih udruženja iz 42 zemlje, kao i predstavnika/ca vlasti Hrvatske, predstavlja najveći i najznačajniji događaj za ljudska prava lezbejki, gejeva, biseksualnih, transseksualnih/transrodnih i interseks osoba.

Na prijemu povodom otvaranja konferencije u Palati Dverce, prisutnima se obratio Milan Bandić, gradonačelnik Zagreba, dok je predsednik Hrvatske, Ivo Josipović dobrodošlicu učesnicima/cama konferencije poželeo putem video poruke.

Konferenciju je vodila Sintija Rotšild, aktivistkinja, koja se temom ljudskih prava, ženskih prava i prava seksualnih manjina bavi preko 20 godina, dok su se kao istaknuti gosti obratili Majkl Kešman i Ulrike Lunаček, članovi Evropskog Parlamenta i ko-predsednici Intergrupe za LGBT prava u Evropskom parlamentu.

Foto: Predstavnica Labrisa Dragana Todorović sa Ulrike Lunaček i Majklom Kešmanom, poslanicima Evropskog parlamenta, o budućnosti LGBT prava u EU

Foto: Predstavnica Labrisa Dragana Todorović sa Ulrike Lunaček i Majklom Kešmanom, poslanicima Evropskog parlamenta, o budućnosti LGBT prava u EU

Na plenarnim sesijama su govorili: Stavros Lambrinidis, specijalni predstavnik EU za ljudska prava, Aurel Ciobanu-Dordea, direktor za ravnopravnost u Generalnom direktoratu pravde Evropske komisije, Vanda Novicka, članica Parlamenta Poljske, Miguel Val de Almedia, profesor Univerzitetskog instituta u Lisabonu i LGBT aktivista, kao i Uzra Zeja, vršiteljka dužnosti pomoćnika sekretara za demokratiju, ljudska prava i rad, Sjedinjenih američkih država.

Ispred Labrisa, konferenciji su prisustvovale Dragana Todorović i Jovanka Todorović. U okviru panela pod nazivom „Sindikati i LGBTI organizacije zajedno za ravnopravnost na radnom mestu u Istočnoj Evropi“ učesnicima su se obratile Sanja Juras (Lezbejska grupa Kontra), Jasna Petrović (Savez samostalnih sindikata Hrvatske), Tatjana Grajf (SKUC LL) i Dragana Todorović. Dragana Todorović je tom prilikom govorila o značaju saradnje sa sindikatima u ostvarivanju prava LGBT osoba na radnom mestu i prilikom zapošljavanja, o aktivnostima koje je Labris do sada sproveo u domenu rada i zapošljavanja, kao i o planovima koji se tiču intenziviranja rada sa sindikatima, poslodavcima i relevantnim institucijama, u narednom periodu.

Imajući u vidu to da je zalaganje za pravno prepoznavanje istopolnih partnerstava u fokusu rada organizacije Labris, na inicijativu Labrisa je organizovan celodnevni medijski trening koji su vodili Ričard Uridž i Jolanta Cihanoviča. Razmatrajući teorijske ali i praktične strane zagovaranja, ističući snagu argumenta i ličnih priča, ukazano je na bitne komponente koje čine zagovaranje za pravno regulisanje istopolnih zajednica uspešnim.

Godišnja konferenciji ILGA Europe pored toga što predstavlja generalni godišnji sastanak same organizacije, predstavlja i idealnu priliku za aktiviste/tkinje širom Evrope da razmene iskustva, znanja i planove oko budućih projekata i saradnje. Aktivistkinje Labrisa su iskoristile ovu prliku da u održe sastanke sa predstavnicima/ama institucija EU i drugih međunardonih organizacija, predstavnicima/ama donatorskih organizacija, medijima, kao i predstavnicima/ama istaknutih nevladinih organizacija za ljudska prava Evrope i Sjedinjenih američkih država.

Izborom je odlučeno da će se godišnja konferencija ILGA Europe 2015. godine organizovati u Atini, glavnom gradu Grčke, a naredna 2014. u Rigi, glavnom radu Litvanije.

Održavanje konferencije su pomogli: Evropska komisija, Fondacija za otvoreno društvo, Sigrid Rausing trust, Vlada kraljevine Holandije i Freedom House.

ILGA Europe (European region of the International Lesbian, Gay, Bisexual, Trans and Intersex Association) je krovna međunarodna LGBTI asocijacija, koja okuplja 408 organizacija iz 45 evropskih zemalja i koja ima participativni status u Savetu Evrope od 1997 ali i konsultativni status u ekonomskom i socijalnom savetu Ujedinjenih nacija od 2006. godine.

Zabrinutost zbog mogućeg odlaska Tamare Lukšić Orlandić

Kategorija: Lobiranje / Datum: oktobar 28, 2013

Zabrinutost povodom informacije da Tamara Lukšić Orlandić nije ponovo predložena za izbor na mesto zamenice zaštitnika građana za prava deteta


Direktorka uprave za rodnu ravnopravnost rada, zapošljavanja i socijalne politike dr Natalija Mićunović uputila je danas pismo povodom slučaja nepredlaganja Tamare Lukšić Orlandić na funkciju zamenice zaštitnika građana za prava deteta.

Foto: Medija centar via creative commons

Foto: Medija centar via creative commons

Pismo je upućeno zaštitniku građana, Odboru za prava deteta Narodne skupštine Republike Srbije, kao i odboru za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne Skupštine Republike Srbije.

Pročitajte pismo u celosti OVDE.

Istinita priča: Puna šaka zgužvanih novčanica

Kategorija: Kolumna, Pičkanterije / Datum: oktobar 28, 2013

Ona ima samo osam godina. Radi noću, i to po splavovima i voli svog oca najviše na svetu. Ako ste sedele u Skadarliji sigurno ste je videle i dale joj koji dinar. Ovo je priča o njoj


U Skadarliji, najprometnijem turističkom kvartu, ona svako veče prodaje ruže gostima lokala. Viđam je uvek kad svratim u Perku, moj omiljeni kafić. Kad nema ruže, ona prosi. To je njena rutina. Devojčica je lepa, uredna, fino obučena, i što je bitno, uvek je dobre volje. Sedela sam i ćaskala s prijateljicama uz pivo, kad je prišla našem stolu. Izvinila sam joj se što ne mogu ništa da joj dam jer sam zadnju paru dala za pivo, ali su moje prijateljice uletele sa po sto dinara i oraspoložile je za razgovor

Foto: Labris

Foto: Labris

– Izvini što nemam ni banke, bankrotirala sam, – rekla sam joj skrušeno.
– Nema problema.
– Kako se zoveš?
– Lana.
– Koliko imaš godina?
– Osam.
– Je l’ ideš u školu?
– Idem.
– Koji razred?
– Prvi.
– Imaš li još braće i sestara?
– Imam puno.
– Koliko vas ima?
– Deset – dvan’es’.
– Eh blago tebi, nisi nikad usamljena! A gde živite?
– U Obrenovcu.
– Je l’ imaš kuću?
– Imam.
– A da li svaki dan dolaziš u Beograd da radiš?
– Svaki.
– Ko te dovodi iz Obrenovca?
– Moj tata ima auto, a je l’ ti imaš auto?
– Nemam, vozim bicikl. A koliko zaradiš dnevno?
– Dve hiljade.
– Stvarno? I ja bih volela toliko da zarađujem. Da li tvoja braća i sestre isto rade kao ti?
– Da, svi radimo, ali sam ja najbolja.
– A gde ti je sad tata?
– Tu je gore parkirao, posle će da nas pokupi pa idemo na splavove.
– Idete na splavove posle Skadarlije? Pa dokle ostajete, radiš li celu noć?
– Celu noć, do jutra.
– Onda sigurno spavaš po ceo dan.
– Spavam.
– A kad onda ideš u školu?
– Mmmm… popodne.
– Je l’ svaki dan ideš u školu?
– Svaki.
– Je l’ ti je dobra učiteljica?
– Najbolja.
– Da li je mlada ili stara? Kako se zove?
– Mmm… Milka. Je l’ ti se sviđa moja tašnica?
– Mnogo mi se sviđa. Lepa si ko manekenka.
– Platila sam je dvesta dinara. A je l’ ti se sviđa ova narukvica?
– Izuzetno.
– Evo ti na poklon, – skinu je sa ruke i pruži mi.
– Baš je divna, ali zašto mi je poklanjaš?
– Imam puno nakita, a ti nemaš, a nemaš ni pare.
– To je istina. Mnogo ti hvala na dobroti! Neka mi tvoja narukvica donese sreću, da i ja počnem da zarađujem isto koliko i ti. Je l’ voliš ovaj posao?
– Volim, uzmem dosta para.
– Da li sve daješ tati ili kupiš nekad nešto za sebe?
– Kupim. Evo vidi šta sam malopre kupila, – izvadila je iz tašnice Cipi-ripi tablu, – Hoćeš malo?
– Ne mogu, hvala, ne ide mi uz pivo. Nego reci mi da li te neko dira? Je l’ imaš problema kad prosiš?
– Imam. Jednom mi Savka nalupala šamare i oterala me.
– Strašno! Ko je ta Savka?
– Jedna grozna žena što prosi, hoće da me otera jer meni daju više para nego njoj.
– Auu, znači da je jaka konkurencija. A jesi li nekom rekla da te je Savka išamarala?
– Jesam, tati. Posle je našao i prebio. Od tad ne sme da me pipne, al’ kad me vidi viče: „Marš odavde pička ti materina!“
– Sram je bilo, baš je odvratna! Znači niko drugi osim nje te ne dira?
– Niko.
– Je l’ tvoj tata uposlio svu decu? Da li svi prosite za njega?
– Svi, ali ja sam najbolja. Najviše para zaradim i najlepše sam doterana.
– Je l’ bolje zaradiš u Skadarliji ili na splavovima?
– Kako kad, na splavovima je veća gužva. – Grickala je cipi-ripi i oblizivala se.
– Lana, hajde jednom da me vodiš na splavove, da me naučiš da prosim. Ako sretnemo Savku neće smeti da te dira i biće ti bolje sa mnom nego ovako kad si sama.
– Važi. Idem sad da radim, ćao!
– Čekaj molim te, ajde da se slikamo zajedno, za uspomenu?
– Ajde! – rekla je, namestila osmeh i ukipila se pored moje stolice.
– Vidi kako smo lepo ispale, ko majka i ćerka. Puno uspeha ti želim u životu i puno puno para!
– I ja tebi! – dobacila mi je Lana, udaljujući se. Skliznula je lagano kao pero niz kaldrmu Skadarske, do sledeće kafanske terase.

***

– Kako je fina i umiljata! – rekla je moja prijateljica Marija posle Laninog odlaska.
– Kao lutka je, ali pazi kako je eksploatisana a nije ni svesna toga! – dodala je Nina s gorčinom.
– Deluje zadovoljno. To je porodični biznis, i ja bih bila srećna s dva soma dnevno, pomnoženo sa deset, dvanaest… uh, njen ćale opako profitira! – konstatovala sam.
– Mislim da Lana ne govori istinu u vezi sa školom. Ne verujem da uz noćni rad može da ispunjava školske obaveze, – zabrinuto će Marija.
– Ali zato ispunjava očeva očekivanja! A majku nije ni spomenula, – konstatovala sam.
– Vrlo sam uznemirena njenom pričom. Treba prijaviti idiota socijalnoj službi jer decu primorava na prosjačenje! – presekla je Nina.
– A da li misliš da bi Lana bila srećnija ako socijalna služba bude intervenisala i oduzela je od roditelja, smestila je u dom za nezbrinutu decu ili dodelila joj novog, ko zna kakvog staratelja? – pitala sam je.
– Ne verujem. Ona deluje smireno i oca smatra zaštitnikom, a on je bitanga…
– Kako nije bitanga kad čopor dece raspoređuje po gradu…
– Zato imaju kuću i auto…
– Ko zna kakva je to kuća, o svemu možemo samo da nagađamo i seremo.
– Plašim se da je neki pedofil ne uvuče u svoj auto i odvede nekud, u stilu: „Dođi da ti čika da čokoladicu…“
– Ma idi dovraga, nemoj mi to pričati, sva sam pretrnula!
– Ali to nije nemoguće, ona ima samo osam godina.
– Deluje pametno, ne bi ona nikad na čokoladice nasela kad već može sama da ih kupi…
– Nadam se da se neće udati za nekoliko godina i svoju decu učiti da prose.
– Zašto da ne? Sad si je toliko nahvalila da se oseća kao profesionalka…
– Bolje je da se oseća dobro nego loše, anyway.
– A jeste li čule šta kaže za Savku? Istukla je dete jer joj je konkurencija?
– Ko je ta Savka? Nešto mi je poznata.
– Kako ne znaš Savku kad nju zna ceo grad? Ta žena je pre dvadeset godina od svakog tražila pare za bolesnu, slepu sestru, ali je posle pribegla drugim trikovima.
– Aaaa, to je ta Savka! Ja je se plašim, agresivno nastupa, nikad joj nisam dala ni dinara.

Odjednom, niotkuda, ispred našeg stola pojavljuje se Savka kao duh. U staroj, prljavoj odeći, izgrebana po licu, sa „šljivom“ ispod oka, večito namrgođena, pruža prema nama prljavu ruku s crnim noktima i mrmlja kao mantru: „Dajte nešto sitno, dajte nešto sitno…“ Sve tri ukočeno zurimo u nju.

– Šta ti se dogodilo, je l’ te neko premlatio? – pitam je iznebuha.
– Pala sam, – promrmlja Savka. Pošto se nismo hvatile za novčanik, ona brzo zaokrete od našeg stola do susednog.
– Gle, stvarno ju je razlupao Lanin otac! – prošapta Marija ushićeno.
– Gospode, možda tako tuče i Lanu ako mu donese premalo love, ali jadno dete sigurno ne bi takve stvari nama poverilo, – hipotetisala je Nina.

Našu konspiraciju je iznenada prekinula galama. Savka nije bila zadovoljna milostinjom mladića koji joj je donirao dvadeset dindži. Protestvovala je drsko, a donator se na to razbesneo i umalo opet nije nastradala. Savka je izgubila živce i solidan prosjački rejting posle toliko godina. Izbacuju je iz igre simpatične, ljubazne devojčice romske nacionalnosti. Izraz „zdrava konkurencija“ nije primeren ovom slučaju, ali ja i dalje strepim za Lanu. Ne skidam narukvicu od ružičastog silikona koju mi je poklonila, a prošle noći sam sanjala kako u tandemu cunjamo po splavovima i prosimo, dok se ja sve vreme snebivam, u strahu da me neko ne prepozna. Na kraju sam bila očajna što cele noći nisam uspela ni kintu da iskamčim ni od koga, ali Lana mi je zaverenički dala punu šaku pohabanih, zgužvanih novčanica i rekla mi: „Ne brini, evo ti pola mojih para pa mu ih daj da te ne bi za kaznu ostavio da spavaš u dvorištu.“

Labrisov seminar „Na slovo, na slovo…L“

Kategorija: Radionice / Datum: oktobar 23, 2013

Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava organizuje dvodnevni seminar (21-22. novembar) namenjen lezbejkama i ženama čija je seksualna orijentacija različita od heteroseksualne. Seminar uključuje radionice na kojima će učesnice imati priliku razmene iskustva i nauče nešto novo


Šta?

Ako je tvoja seksualna orijentacija drugačija od heteroseksualne, živiš u Srbiji, želiš da se družiš, proširiš svoja znanja o lezbejskoj egzistenciji i osnažiš svoj identitet pozivamo te na seminar Na slovo, na slovo… L

Teme koje će se obrađivati na seminaru:

Razgovaraćemo o LBT pravima, feminizmu, internalizovanoj homofobiji, nasilju u istopolnim odnosima i Paradi ponosa.

U toku rada i uveče će biti prikazivani filmovi i organizovane žurke.

Gde i kada?

21. i 22. novembar 2013.
Seminar će trajati dva dana, ali obećavamo da neće biti suviše naporan. Svim učesnicama će biti obezbeđen smeštaj u hotelu i pokriveni putni troškovi.

Kako da se prijavim?

Da bi se prijavila na seminar potrebno je da popuniš upitnik i pošalješ mejlom na adresu: jelena.vasiljevic@labris.org.rs do 15. novembra 2013.

Ko smo mi?

Labris teži jednakopravnom društvu različitosti u kojem će sve osobe bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju, identitet i druge različitosti živeti dostojanstveno uz potpunu zaštitu i afirmaciju njihovih ljudskih prava.

Danas pretres za Mladena Obradovića

Kategorija: Vesti / Datum: oktobar 23, 2013

Labris – Organizacija za lezbejska ljudska prava podseća da je pretres za Mladena Obradovića, slučaj broj K-86/2013 zakazan za danas 23. oktobar 2013. u 10 h, Palata pravde


Podsećamo da je vođa zabranjene organizacije Obraza, Mladen Obradović, još 20. aprila 2011. godine pred Višim sudom u Beogradu, prvostepeno osuđen na dve godine zatvora zbog organizovanja nereda tokom Parade ponosa 10. oktobra 2010. godine u Beogradu, ali je taj postupak odlukom Apelacionog suda početkom 2013. godine vraćen na ponovno suđenje.

Foto: Blic

Foto: Blic

Tužilaštvo je tvrdilo da je teza odbrane da su optuženi krenuli u odbranu pravoslavlja neprihvatljiva, već da se radi o diskriminaciji i organizovanju nereda.

Odbrana je tražila oslobađanje od krivice, uz tvrdnju da su svi optuženi išli na molitvu, a ne da izazivaju nerede po gradu. Branioci su optužili vlast za izazivanje nereda i tvrdili da je suđenje montirano i predstavlja politički progon.

Pozivamo vas da dođete u što većem broju jer ćemo tako pokazati da nam je stalo da se organizovana mržnja osudi!

Crna Gora održala lekciju Srbiji u zaštiti ljudskih prava

Kategorija: Prajd / Datum: oktobar 21, 2013

Labris pružio podršku Kvir Montenegru i LGBT osobama u Crnoj Gori


Prva povorka ponosa u Podgorici, koja je održana juče, 20. oktobra 2013, i na kojoj je učestvovalo više od stotinu učesnika, LGBT aktivista/kinja iz Crne Gore i regiona, kao i diplomata i javnih ličnosti, protekla je u znaku proslave različitosti i jedne vesele i mirne šetnje.

Iako je samo dan pre održavanja povorke ponosa u Podgorici, prvo verbalno a zatim i fizički napadnut istaknuti aktivista LGBT Foruma progresa, iako su organizatorima upućene brojne pretnje, iako je u medijima objavljena vest da je 15-godišnji mladić povređen dok je pravio bombu koju je planirao da baci na učesnike povorke, država je nedvosmisleno odlučila da stane u zaštitu prava svih svojih građana/ki i omogući mirno okupljanje ove diskriminisane manjinske grupe.

Učesnici jučerašnje povorke ponosa u Podgorici, koja se održala pod sloganom „Crna Gora ponosno“, prošetali su Bulevarom Svetog Petra Cetinjskog do Zgrade Vlade Crne Gore i nazad, a u povorci su se mogle videti zastave duginih boja i transparenti na kojima piše „Žena, majka, lezbejka“, „Gej je ok“, „Homofobiju u svoja 4 zida“ itd.

Foto: Kvir Montenegro

Foto: Kvir Montenegro

Učesnicima povorke ponosa obratili su se aktivisti i aktivistkinje iz regiona, organizatori povorke, kao i Ministar za ljudska i manjinska prava u Vladi Crne Gore i Ambasador kraljevine Holandije u Beogradu.

U obraćanju su, iz Kvir Montenegra poručili,da od ovog dana LGBT osobe u Crnoj Gori više nisu nevidljive, i najavili su narednu povorku za jun 2014. godine.

Izvan prstena u kome se održavala povorka ponosa, došlo je do incidenata između policije i huligana i bilans sukoba je najmanje 20 povređenih policajaca (od kojih jedan teže), 60 privedenih huligana (od kojih je 21 maloletnik) od ukupno 1500 koji su lomili grad, kamenovali zgradu podgoričkih Vijesti i pokušavali da provale obruč koji je štitio učesnike povorke.

PodgoricaPrajd

Ipak ova ružna slika nasilja, ostala je u senci odlučnosti crnogorkse države i izvanredne spremnosti policije da zaštiti Ustav i svoje građane.

Policija je juče, bez svake sumnje, bila na visini zadatka, i sada je lopta na terenu tužilaštva koje će odlučiti da li će napraviti kategoričan rez sa nasilnicima i da li će adekvatnim kaznama gde neće biti privilegovanih, načiniti džinovski korak u pravcu sistemskog poboljšanja položaja LGBT osoba u Crnoj Gori.

Zapisala: Aktivistkinja Labrisa koja je uživala u jučerašnjoj sunčanoj šetnji Podgoricom