Mesečne arhive: septembar 2013

Beograd Prajd: Žene U/O Prajdu

Kategorija: featured, Prajd / Datum: septembar 17, 2013
Foto: parada.rs

Foto: parada.rs

Drage sve,
sa ciljem da čujemo vaše mišljenje i da date svoj doprinos bolje organizovanom Prajdu i samom Pride Week-u, Beograd Prajd je u proteklom periodu organizovao dve radionice „Žene U/O Prajdu“.

Koliko nam je bilo relevatno to što smo čuli od vas i kakav uticaj je to imalo na odabir tema za sam Pride Week, verujem da ćete uočiti čim pogledate program.

Upravo zbog toga, želim da iskoristim ovu priliku da vas sve pozovem na Pride Week koji počinje 21.09. i traje do 29.09. kao i na šetnju koja je planirana 28.09. u 10h u parku Manjež.

Beograd Prajd posle septembra planira da organizuje još radionica „Žene U/O Prajdu“ i bilo bi vrlo značajno da nam posle Prajda iznesete svoje utiske o ovogodišnjoj Nedelji ponosa, kritikama, pohvalama i celokupnoj situaciji u periodu organizovanja i održavanja Pride Week-a i same šetnje.

Na radionicama smo pričale o razlozima nedolaska na Pride Week i na šetnju. Beograd Prajd poštuje svačiji razlog za nedolazak, razumemo i potpuno podržavamo odluke koje ćete doneti. Mi ćemo šetati za sve one koji ne mogu.

Mišljenje žena koje ne budu došle na ovogodišnji Pride Week i šetnju nam je važno i želimo da ga čujemo na predstojećim radionicama „Žene U/O Prajdu“.

Sve informacije o programu i svim ostalim aktuelnostima koje se tiču Prajda možete videti na sajtu www.parada.rs.

Srdačni pozdravi,
Bojana Ivković
Beograd Prajd

Izvor: parada.rs

Putopis sa Lezbosa ili jedan lezbejski hadžiluk!

Kategorija: featured, LezKULTura / Datum: septembar 16, 2013

Lezbos ostrvo je dugo vremena bilo turistički nedostupno ljudima iz Srbije, uglavnom zbog nedostatka ponuda naših agencija koje nisu nudile aranžmane, pa je mali broj onih koji su bili zainteresovani za posetu ovom ostrvu bio prinuđen da putuje preko Turske ili koristi trajekt iz Soluna ili Atine kojim se takođe može doći na ovog mesta. Od ove godine se to promenilo, i određeni broj ljudi iz naše zemlje je dobio priliku da letuje na Lezbosu


Ovo, treće po veličini, grčko ostrvo – Lezbos – je jedino mesto na našoj planeti čije se ime vezuje za lezbejke i lezbejsku egzistenciju. Razlog za ovo je pesnikinja Sapfo koja je rođena na Lezbosu u 7. veku p.n.e. (625-570). Iz različitih istorijskih izvora otkriveno je da je Sapfo upravljala školom za devojke u kojoj su ove vaspitavane i obrazovane.

Od Sapfine poezije nije ostalo mnogo, ali ono što je pronađeno otkriva nam teme kojima se bavila: svakodnevnica žena, njihovi odnosi i rituali. Bila je fascinirana ženskom lepotom i otvoreno pisala o svojoj ljubavi prema ženama.

Foto: victorianweb via creative commons

Foto: victorianweb via creative commons

Najranije upotrebe, u medicinskoj literaturi, reči „lezbejstvo“ se mogu naći 1870. kada se još uvek koriste i termini „safizam“ i „tribadizam“ kako bi se opisao seksualni odnos između dve žene. Do 1925. lezbejka i lezbejstvo postaju uobičajeni termini kojima se medicinski objašnjava ženski ekvivalent muške homoseksualnosti. Proći će mnogo vremena da se lezbejke izbore i sklone medicinsku stigmu kojom je lezbejska egzistencija više od jednog veka bila sakrivana.

„Koju sad čezneš da
Uvjera ti srcu privede? Ko te
žalosti Sapfo?

Ako l’ beži, brzo tebe će tražit’,
odbija l’ dar’e, sama da će ih ta.
Ako l’ te ne ljubi, brzo će silom
ljubiti tebe“.

Priđi mi i sad! Pogubnih spasi me
jada! Ispuni ono za čim srce
mi žudi da se ispuni! Sama mi
zaštitom budi!

Himna Afroditi – Sapfa
odlomak

Lezbos ostrvo je dugo vremena bilo turistički nedostupno ljudima iz Srbije, uglavnom zbog nedostatka ponuda naših agencija koje nisu nudile aranžmane, pa je mali broj onih koji su bili zainteresovani za posetu ovom ostrvu bio prinuđen da putuje preko Turske ili koristi trajekt iz Soluna ili Atine kojim se takođe može doći na ovog mesta. Od ove godine se to promenilo, i određeni broj ljudi iz naše zemlje je dobio priliku da letuje na Lezbosu.

Ovi turistički aranžmani se reklamiraju od strane nekoliko srpskih agencija kao prilika da se provede odmor na „autentičnom, još uvek nekomercijalizovanom grčkom ostrvu bujne vegetacije i idealne klime“. Takođe se nudi direktan let Beograd – Mitilini, što je glavni grad Lezbosa i ponekad i reč kojom se naziva celo ostrvo – jer ostrvljani nisu previše srećni što je lezbejska egzistencija nazvana baš po njihovom ostrvu! Dakako, nemaju ništa protiv da lezbejke letuju tamo, te se na više mesta mogu videti natpisi „svi su dobrodošli“ i veliki broj lezbejskih parova koji uživa u svojim odmorima.

Ostrvo je, kako je već napomenuto, treće po veličini u Grčkoj – posle Krita i Eubeje, i nudi veliki broj mesta duž 370 km obale, gde se možete smestiti i uživati u kristalno čistom Egejskom moru i različitim plažama, koje su uglavnom peskovite što zapravo znači da je to šljunak pa one sa osetljivim stopalima treba da ponesu patike za kupanje.

Foto: the guardina via creative commons

Foto: the guardian via creative commons

Svakako, lezbejkama će biti najinteresantniji jugozapadni deo ostrva gde se nalazi rodni Eresos naše Sapfo i selo koje je povezano sa ovom varošicom, a izlazi na more – Skala Eresou. Skala se može prevesti kao „plaža“ tako da je ovo zapravo Plaža eresoška. Ukoliko dolazite autom, što je bio naš slučaj, nemojte brinuti za parking jer ovo malo mesto raspolaže sa dva ogromna parkinga koji su otvorenog tipa, odnosno besplatni su.

Zapadna strana Lezbosa je deo ostrva na kojem je pre dva miliona godina bio aktivan vulkan i ovo se i vidi u tamnosivoj boji plaže u Skali Eresou koja je dužine skoro tri kilometra i proteže se od male luke na istoku do rta u obliku ženskog profila na zapadu (koji je i deo logoa Međunarodnog ženskog festivala u Eresosu). Iz godine u godinu ova plaža dobija dozvolu da istakne plavu zastavu što je oznaka za izuzetnu čistoću kako mora, tako i same plaže.

Foto: Flickr via creative commons

Foto: Flickr via creative commons

U prvoj godini organizovanog turističkog putovanja, srpske agencije nisu – nažalost – uvrstile Skalu u svoju ponudu, te je potrebno da što više nas piše i apeluje da se to promeni naredne godine kako bismo sve dobile mogućnost da budemo smeštene na ovom mestu i tako izbegnemo dodatne troškove. Jer ako rešite da letujete na Lezbosu, ipak je Skala Eresou pravo mesto za vašu lezbejsku bazu!

Smeštajni kapaciteti su prilično veliki za tako malo mesto i Skala poseduje više hotela, ali i apartmana koji se nalaze ili u samom selu ili nešto dalje, uz put prema Eresosu. Svakog leta veliki broj gostiju, kako Grka tako i stranaca poseti Skalu, ali je ipak najveći broj lezbejki koje u čast Sapfi i njenom rodnom mestu dolaze ovde, odmaraju, upoznaju se, druže i uživaju. Ovo je i razlog što se jedino u ovom mestu na celom ostrvu Lezbos mogu videti dugine zastave, kupiti labris suveniri ili uživati u veganskoj hrani (nigde na Lezbosu nismo pronašle ni falafele, ni vege burgere, do ovde!).

Foto: Ženski prostor Niš

Foto: Ženski prostor Niš

Ukoliko rešite da letujete na Lezbosu, a lezbejka ste i važni su vam koreni svakako posetite restoran u Skali pod nazivom „Roots“ koji vode lokalne lezbejke. Uživaćete u velikom izboru pića i hrane pripremljne lezbejskim rukama. Ove godine su vlasnice „Roots“ restorana bile glavne pokroviteljke ženskog festivala koji se 13. godinu za redom održao u Skali. Ukoliko je to moguće, svakako je preporuka da organizujete svoje letovanje u vreme festivala koji se dešava svakog septembra i traje zvanično dve nedelje, ali ima i određeni broj festivalskih dešavanja, i pre i nakon samog festivala. Ovo nije loše ni sa finansijske strane jer naše agencije septembar kategorišu u postsezonu pa su i cene mnogo pristupačnije nego u udarnim mesecima za letovanje.

U svakom slučaju ćete primetiti da je Skala Eresou mesto koje i sami domaćini nazivaju „kosmopolitsko“ i „alternativno“ i napominju da uz veliki broj sadržaja tokom celog leta, „Ženski festival Skala Eresou“ privlači veliki broj žena iz celog sveta.

Ove godine je festival otvoren velikom žurkom, odnosno koncertom na plaži što je privuklo više od 300 žena različitih životnih dobi. Uglavnom su se mogli videti lezbejski parovi, ali i veliki broj lezbejki koje letuju sa prijateljicama ili samostalno. Te noći parkinzi su bili prepuni, a atmosfera uz nestvarno zvezdano nebo i fantastičnu DJ Henrietu koja je tog dana doputovala iz Praga, je bila apsolutno lezbejska!

Ostrvo Lezbos ima puno toga da ponudi, ali meni će ostati u sećanju ogromna ženska energija skoncentrisana na malom mestu, a inspirisana kroz vekove drevnom pesnikinjom koja se nije bojala da opeva svoju ljubav i koju kroz više od dva i po milenijuma, i uprkos sistematskim pokušajima da je ućutkaju, čujem:

Pogubnih spasi me
jada! Ispuni ono za čim srce
mi žudi da se ispuni! Sama mi
zaštitom budi!

Zabeležila na Lezbosu: Ana Zorbić
Septembar, 2013.

 

Koncert grupe U pol’ 9 kod Sabe na Feminišu

Kategorija: featured, Feminizam / Datum: septembar 13, 2013

Feminiš vas poziva na koncert ovog sjajnog, mnogobrojnog, devojačkog (uz jednog momka pride) benda iz Zagreba, koji će se održati u Nišu 21. septembra od 22h, u Klubu Juridicum (Pravni fakultet).


Koncert se održava u okviru FemiNiša – Festivala ženskog aktivizma i umetnosti Više o ovogodišnjem FemiNišu možete naći na sajtu Ženskog prostora.

O BENDU

U pol’ 9 kod Sabe su osmočlani bend osnovan pre tri godine u jednom zagrebačkom stanu, onom njihove ex-basistice Sabe. Odatle i naizgled neobično ime ovog benda čiji smart indie pop okuplja sve više ljudi na koncertima klubova i festivala kao što su Medika, Tvornica, Cest is d’best, VOX, L-fest…

poster KONCERT

Duhovite i melodiozne songove žanrovski određene na raskršću indie popa i cabareta pišu klavijaturistica Ana Opalić i pevačica Martina. Na ostalim instrumentima nalaze se: Goran (gitara i ukulele), Marieta (saksofon), Olga (akustična gitara), Zrinka (bubnjevi), Nataša (bas) i Maja (violina).

Bend koji od svojih prvih dana ima epitet aktivističkog, spoj je različitih marginalnih/manjinskih pozicija i kao takav odlučio je opevati do sada neispričane priče. U pol’ 9 kod Sabe tako već potpisuje neke od underground himni zagrebačke feminističko-queer scene. Akustični aktivizam smatraju kičmom bendovske koncepcije.

Više o bendu naći ćete na njihovoj fb stranici.

ULAZNICE

Cena ulaznice za koncert je solidarnih 200 dinara. Za sve informacije u vezi karata možete se obratiti Ženskom prostoru putem fejsbuka slanjem poruke u inbox.

Ulaznice će biti moguće nabaviti i neposredno pre koncerta na mestu događaja.

PREVOZ Beograd-Niš

Za određen broj onih koje/koji nisu iz Niša, a volele/voleli bi da prisustvuju ovom izuzetnom događaju, organizujemo besplatan prevoz Beograd-Niš-Beograd. Pošto je broj mesta u autobusu ograničen, molimo vas, prijavite se na vreme!!!

KONTAKT

Prijave za prevoz možete uputiti na 065-5230552 (Tamara Mitić) Ili na 018-522485 (Ženski prostor), kao i na e-mail adresu: prijave@zenskiprostor.org

Queer Poezin u KC gradu

Kategorija: featured, Prajd, Vesti / Datum: septembar 12, 2013

Udruženje građana Poezin prirediće 24. septembra u Kulturnom centru Grad queer veče Spoken Word poezije, u okviru Nedelje ponosa – manifestacije koja prethodi Beograd Prajdu 2013.


Spoken Word poezija je uzbudljiva forma u kojoj autor/ka uživo interpretira tekst pred publikom, a akcenat je na zvučnosti i ritmu iskaza. Umesto monotonih akademskih čitanja, Poezin zastupa izvođački nastup i interakciju izvođača i publike. Stoga okuplja alternativne izvođače koji poeziju ne doživljavaju isključivo kao književnu formu, već kao performans i interakciju s publikom.

Poezinvest

Nakon zvaničnog dela večeri publiku očekuje Dyke Party.

Ovo nije prvi put da se Poezin pridružuje nekoj inicijativi koja podržava različitosti među ljudima.

Poezinov Spoken Word Poetry Festival na temu diskriminacije održan je u novembru 2012. godine, a šampion tog festivala, Muha Blackstazy, dobio je nagradu u iznosu od 30.000 dinara i mogućnost da nastupi kao beogradski i srpski šampion na Festivalu slem poezije “European Poetry Slam” u Briselu.

Manifestacija Nedelja ponosa, u okviru koje će biti održano queer veče Spoken Word poezije, najavljena je od 20. septembra, kao uvodni program Beograd Prajda, zakazanog za 28. septembar. Ponudiće niz edukativnih, kulturnih i umetničkih sadržaja kojima bi LGBT teme bile približene široj zajednici.

Održavanje same protestne šetnje Beograd Prajda još nije izvesno i zavisi od bezbednosne procene policije, saopštili su 10. septembra organizatori nakon sastanka sa predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.

Kolumna: A sad malo o feminizmu!

Kategorija: featured, Feminizam, Kolumna / Datum: septembar 10, 2013

Prenosimo sa bloga Zabrinuta feministkinja


Utorak – Tuesday hate day!

Dakle mrzim da činim ustupke, mrzim kad me nateraju da činim ustupke, mrzim što nisam tikva bez korena, bez prijatelja, bez obaveza te ne mogu da se ponašam u skladu sa svojom mrzovoljnom prirodom.

20100312-kick-ass-hit-girl

Foto: Our-turn-feminism via creative commons

Ne volim ni da čujem da su neki ljudi takođe prisiljene/i da čine ustupke. Zbog prijatelja, posla, porodice, parnerki/partnera, dece, društva, opšteg dobra …itd. Svih gluposti koje nam društvene konvencije nalažu.

Mrzim sebe što sam previše ustupaka već učinila. Mrzim to što ne mogu da doprem do nekih tzv. feministkinja koliko god da pokušavam, fino i strpljivo, argumentovano, borbeno ili ostrašćeno. Nothing works!

Mrzim tvz. lezbejke feministkinje to što su zatvorene, što ne žele da se otrgnu već prevaziđenim teorijama koje su naučile 70-tih godina, što su ejdžistkinje, što misle da strejt žene nisu prave feministkinje pošto „spavaju sa neprijateljem“, što misle da fem lezbejke nisu prave lezbejke i feministkinje, što misle da je svaka buč lezbjeka bolja od famice zato što izgleda buč (bez obzira kakva je njena politika), (mrzim sebe sad što moram da koristim ovu binarnost da bih ilustrovala svoju poentu), što misle da muškraci nisu feministi.

Zatim, mrzim većinu aktivistkinja/feministkinja što misle da teoretičarke feminizma nisu aktiviskinje.

Što neće da čuju da postoji neko drugo mišljenje, što neće da slušaju, pregovaraju, što neće da preispituju ništa. I ako je preispitivanje svega, sama srž feminizma. Što se rukovode patrijarhalnim binarnostima, što ne preispituju svoje pozicije moći i mrzim koliko su se uklopile u patrijarhalni sistem, pa ga same perpetuiraju., a da toga često nisu ni svesne.

Mrzim sebe što nem strpljenja da se sa njima borim, što nemam snage da se oduprem, što zbog položaja, prijatelja, status quo-a, opšteg mira u feminističkom pokretu, što zbog njihovih starih zasluga, novih pozicija i platežne moći moram da ćutim i da se smeškam. MRZIM što mi se utroba okreće jer nijedna od nas nema snage da kaže DOSTA!

Što glumimo da smo solidarne, podržavajuće, otvorene, nediskriminišuće i sve ostalo što glumimo da jesmo, pretvarajući se da je pokret jedan, ujedinjen

Dakle, mrzim sebe što sad ovo pišem umesto da im svima kažem u lice i rizikujem da budem na stubu srama, a potom i odbačena. Što o ovim temam pričam u zatvoremoj sigurnosti svog stana i stanovima mojih prijateljica i istomišljenica. Što naše reči neće izaći iz ta 4 zida, što neće živeti i biti čute i biti preispitivane.

LGBT populacija u štampanim medijima u Srbiji 2012.

Kategorija: featured, Saopštenja / Datum: septembar 3, 2013

Izveštaj „LGBT populacija u štampanim medijima u Srbiji 2012.“ rezultat je pregleda i analize medijskog izveštavanja o LGBT populaciji tokom protekle godine i uspostavljanja odnosa znanja i razumevanje analiziranih pojava sa specifičnim konkretnim društvenim i političkim kontekstom Srbije danas


Medijsko izveštavanje je „presudno za javnu percepciju aktera, utiče na formiranje društvenog stava prema manjinama, uključujući i njihovo javno prihvatanje ili odbacivanje“ (Milivojević, 2012: 13). Obzirom na medijski uticaj u političkom i socijalnom životu, nužno je urediti i unaprediti oblast medijskog izveštavanja o LGBT populaciji (kroz istraživačko i odgovorno novinarstvo, dublje razumevanje i poznavanja istorije LGBT populacije, ali i istorije homofobije, saradnju sa svim sudionicima u zajednici koji rade na promociji prava i eliminaciji diskriminacije).

Foto: Flickr

Foto: Flickr

Novinari i novinarke treba da skupljaju i prosleđuju informacije od javnog značaja. Zakoni obezbeđuju pravni okvir za učinkovito medijsko delovanje, ali sloboda izražavanja podrazumeva i odgovornost, koja se između ostalog reguliše etičkim novinarskim kodeksima. Važno je da i sami novinari i novinarke prolaze kroz kontinuiranu edukaciju o profesionalnom izveštavanju o osetljivim društvenim temama kroz saradnju sa predstavnicama i predstavnicama LGBT grupa, koje su dugo angažovane u ovoj oblasti, ali i učenjem o dobrim praksama u okruženju i drugim zemljama. Postojanje zakonske regulative, kao i etičkih novinarskih kodeksa , nije garancija odgovornog i etičkog izveštavanja, jer monitoring medijskog sadržaja potvrđuje da diskriminatorni mehanizmi, govor mržnje i homofobni diskurs i dalje opstaju.

Zalaganjem civilnog sektora, posebno LGBT organizacija, bez obzira na sve poteškoće, socijalne turbulencije i otpore u društvu ostvaren je određeni napredak u području ljudskih i manjinskih prava, ali se slika LGBT populacije u većini mejnstrim medija nije značajno transformisala. Proces promene medijske slike je dugotrajan proces i podrazumeva distribuciju znanja o primerima neprihvatljive, diskriminatorne, kažnjive prakse, istraživačko i odgovorno izveštavanje medija u oblasti promocije LGBT prava (nasuprot senzacionalizmu, stereotipizaciji I diskriminatornim mehanizmima), institucionalnu mobilizaciju (koja zahteva saradnju i koordiniranu akciju svih društvenih aktera sudstva, policije, zdravstva, civilnog sektora i donosioca odluka).

Samo tako mediji mogu postati legitimni akteri u procesu demokratizacije društva, promocije i ostvarivanja načela jednakosti, prava za sve i jednakih mogućnosti u društvu.

Celokupnu medijsku analizu LGBT populacija u štampanim medijima u Srbiji 2012. koju je priredila Jelena Višnjić možete preuzeti OVDE.