Mesečne arhive: avgust 2013

Pink: ‘To što ste me nazvali lezbejkom mi je kompliment’

Kategorija: featured, Vesti / Datum: avgust 8, 2013

pinktw

Tekst preuzimamo sa Manjine.ba, portala za sve manjinske i deprivilegirane skupine


Na nedavnom koncertu u Sidneyu u sklopu turneje ‘Truth About Love, Pink je nastupila sa zastavom duginih boja, što se nekim njenim obožavateljima nije svidjelo.

Poslije nastupa, neki od njih na Twitteru se je pokušali ‘uvrijediti’ nazvavši je – lezbejkom.

„Kad mi preko Twittera kažete ‘ti si lezbijka’, to mi uopće ne smeta. Smatram to komplimentom. Sigurna sam da svi vi mrzitelji možete smisliti nešto gore od toga. Budite kreativni, imate 140 znakova“, odgovorila je Pink na provokacije.

Oni koji su osjetili silnu potrebu uputiti joj takvu ‘uvredu’, vjerovatno ne znaju kako je upravo Pink jedna od slavnih osoba koje se itekako zalažu za LGBT prava i bračnu jednakost, te jako cijeni svoje gay obožavatelje, piše Crool.hr.


Neki od najboljih ljudi koje sam upoznala u životu su lezbejke i gejevi – Pink


„Cijenim ljude koji se bore za svoje pravo na poštovanje i mogu se s njima poistovjetiti“, kazala je u jednom prošlogodišnjem intervjuu. „Bila sam žrtva maltretiranja, osude i etiketiranja te mislim da je glupo što neki misle da su bolji od drugih. Neki od najboljih ljudi koje sam u životu upoznala su gay, a to je činjenica koju ne mogu zanemariti.“

Kazala je i kako su njeni najvjerniji obožavatelji upravo lezbejke i homoseksualci. „Okružena sam brojnim gay ljudima, a lezbejke su moj oslonac. One su moje poštenje u oceanu sranja. Obzirom na svoj izgled i to kakva jesam, i sama bih trebala biti lezbijka, no eto, slučajno nisam“, dodala je.

Kada se aktivistički „burnout“ pretvori u anksioznost i depresiju

Kategorija: featured, Zdravlje / Datum: avgust 5, 2013

Loren Renkin (Lauren Rankin) je feministkinja, aktivistkinja i freelance spisateljica, diplomirala je Ženske i rodne studije na Rutgers Univerzitetu u Teksasu. Ovaj tekst je njena ispovest o drugoj strani aktivističkih zalaganja za bolji svet, o aktivističkom sagorevanju, osećanju čistog psihičkog, a ponekad i fizičkog umora kao posledice večite napetosti


Kao posvećena feministkinja i aktivistkinja za socijalnu pravdu, konstantno sam u kontaktu, u komunikaciji, online, u stanju pripravnosti, stalno angažovana. Retki su trenuci kada sam više od pola sata odvojena od kompjutera i I-phone-a – jer, šta ako se baš sada dešava nešto što zahteva moju pažnju? I moji profili na društvenim mrežama služe ne samo kao životna vodilja drugim aktivistima i aktivistkinjama, već su i središte mog aktivizma. Za tu stalnu konekciju blaga je reč – iscrpljujuća.

Foto: Flickr via creative commons

Foto: Flickr via creative commons

Ako ste na bilo koji način povezani sa aktivizmom za socijalnu pravdu, verovatno ste čuli za takozvani „aktivistički burnout“, osećanje čistog psihičkog, a ponekad i fizičkog umora kao posledice večite napetosti. Za aktivistkinje kao što sam ja, ovo osećanje uveličava se ispod površine uvek prisutnih hemijski sila izvan moje kontrole – moj „burnout“ je povezan sa mojom depresijom i anksioznošću.

Borila sam se sa depresijom i anksioznošću niz godina – to je prosto deo toga ko sam ja i toga kakav život vodim. Manifestovalo se to kod mene na različite načine, uključujući i poremećaje apetita i osećanje uzaludnosti koje otežava svaki pokušaj da se uradi bilo šta. Bilo je perioda kada nisam mogla da izađem iz mračne rupe pune besmisla, koja je gutala moje telo i uništavala svu energiju i strast u meni. Silne dane sam izgubila u depresiji, nemogavši da izađem iz kuće, ili povremeno čak – iz kreveta.

U poslu kojim se bavim, kao i u aktivističkom pokretu čija sam članica, skoro da se zahteva da se nikada ne diskonektujete, da ne prekidate sa angažmanom i da nikad ne prestanete da obraćate pažnju na aktuelnosti. U ovom kritičnom trenutku za ženska prava, prava LGBTIQ osoba, prava manjina, imigranata i ostalih, aktivisti i aktivistkinje bezmalo moraju da budu večito jedan korak ispred svojih protivnika, spremajući se za sledeću borbu koja će neizbežno da se desi. To onda vrlo brzo postane deo vaše ličnosti.

Tako na primer, kada je teksaška senatorka Vendi Dejvis izašla pred Senat Države Teksas da opstruira izglasavanje predloga zakona protiv abortusa, morala sam to da gledam. Znala sam da ne mogu da odvojim pogled. Osim što sam profesionalno razmatrala predlog zakona i njegovo opstruiranje kao spisateljica, gledala sam to i iz svojih dubokih aktivističkih osećanja, i svog posvećenog aktivizma na temu prava na abortus. Znala sam kako bi taj zakon uticao na žene u Teksasu i kako bi bilo opasno da on stupi na snagu. Takođe, znala sam koliko je posebno bilo to što je senatorka Dejvis radila. U najmanju ruku, ako je ona imala snage da govori punih trinaest sati, ja sam bar mogla da je saslušam.

Kako je vreme prolazilo, a polemika se širila, osetila sam prodor anksioznosti u moje telo. Počela sam da tapkam stopalom, da uvrćem prstima, da se nervozno šetkam po mom jednosobnom stanu, a u stomaku sam osećala neku zamršenost. Moje poštovanje za trud senatorke Dejvis i želja da vidim ovaj zakon odbačenim, pretvorili su se u anksioznost i fizički su se manifestovali kroz energiju koja je prožimala moje telo. Postajala sam sve pesimističnija kada je zamenik guvernera države Teksas, Dejvid Djuharst konačno prekinuo senatorkino izlaganje i konačno sam se slomila. Plakala sam. Sedela sam na podu jecajući, tresla se u tihoj noći.

Ostala sam uz svoj twitter nalog koji je uzavreo od poruka i objava, još dobar deo vremena nakon što se specijalna sednica završila, emotivno rastrzana između bezobraznog prekida izlaganja senatorke Dejvis i neverovatne snage i strastvenosti kako senatorke Dejvis, tako i senatora Letiše Van De Pute i Kirka Votsona kao i reakcije demonstranata koji su se razišli kratko pre kraja senatorkinog pokušaja opstruiranja. Najzad sam u pola tri ujutro otišla na spavanje, i nakon kratkog sna na koji sam samu sebe prisilila, probudila sam se u panici koji sat kasnije, kada sam dobila poruku senatorke Dejvis, u kojoj mi je javila da je predlog zakona, ipak odbijen.

Smejala sam se i radovala, ali za moje telo i um bilo je prekasno. Moj „burnout“ se sjedinio sa depresijom i – dan mi je bio upropašćen.

Posao koji radim je duboko ličan i zbog toga se moja strast i ubeđenja nikada nisu poljuljali niti oslabili. Ipak, to ne znači da ne postoje oni izuzetno teški trenuci kada sagledavate širu sliku kroz izmaglicu, a borba vam se čini beskonačna, i samim tim sve postaje beznačajno.

U sredu uveče, kada je guverner Rik Peri najavio još jednu specijalnu sednicu kako bi progurao neželjeni i protivustavni predlog zakona, opet sam se slomila. Sedela sam na kauču i jecala dobrih desetak minuta, a moj dečko me je ćutke zagrlio. „Izgleda da ovo nikada neće prestati, da stvari ne idu na bolje i da sve što radimo, radimo nizašta“, govorila sam kroz plač, pokušavajući da svoje logičke misli opet vratim u celinu i kontekst, a znajući opet da moje povređeno srce ne može da se uzdrži. Plakala sam. Preskočila sam večeru. I još sam plakala. A onda sam otišla na spavanje.

Depresija se manifestuje na različite načine i za svakoga je drugačija. Ipak, za mene je depresija najčešće posledica događanja u političkim sferama koje me zanimaju. Kada se izglasa predlog zakona protiv abortusa, trans žena izgubi posao zbog svog rodnog identiteta, ili pak Vrhovni sud liši glasače koji pripadaju manjinama njihovih izbornih prava – moje srce postane opterećeno teretom nepravde.

Aktivisti i aktivistkinje često pričaju o zaštiti sebe samih i za mene, kao aktivistkinju koja se nosi sa anksioznošću i depresijom, ništa ne treba da je važnije i preče od toga da nađem svoje trenutke mira i tišine. Ni za koga i ni za šta ja nisam dobra i korisna zapravo, ako ne mogu da se staram o samoj sebi, i kako postajem sve više umešana u socijalni aktivizam, sve više shvatam važnost i vrednost brige za sebe samu.


U društvu koje se ocrtava između zaslužnih i nezaslužnih pojedinaca, imperativ je da se brinemo ne samo jedni za druge, već i za same sebe.


Pokušavam sebi da dozvolim takva osećanja, da dam sebi sat, popodne ili dan kada mogu da se opustim najbolje što umem. Pokušavam da nađem načine da se izborim sa stresom – bilo da je to sat treninga u teretani, gledanje nežne romantične komedije ili maženje sa mojim psom, samo da otera osećanje uzaludnosti od mene. Zato znam da, čak i da predlozi zakona kao što je gorepomenuti budu usvojeni, i ako Vrhovni Sud obezvredi važnu legislativu kao što je Akt o glasačkim pravima, ja sam i dalje jedinka u velikoj grupi aktivista i aktivistkinja koji/e se bore za pravdu i jednakost. I nisam sama u tome.

Ako Vendi Dejvis može da se povrati i nastavi da se bori, mogu i ja.

*Redakcija bloga „Throughout“ objavljuje ovaj članak uz posebnu dozvolu. Bez saglasnosti izvora, članak ne sme biti kopiran ni u jednoj formi.

Prevod: Nataša T.
Izvor: Truth-out

Aplikacija za mobilne telefone sa LGBT istorijom

Kategorija: featured, LezKULTura / Datum: avgust 1, 2013

Nova aplikacija Quist prikazuje LGBT istoriju na Google-u

Quist na interaktivan način prikazuje događaje i prekretnice često zaboravljane na margini istorije, po principu „Dogodilo se na današnji dan u LGBT istoriji“. Fokusirajući se na pojedinačne događaje, aplikacija, koja može biti download-ovana preko I-Tunes-a i Google Play Store-a, ulazi u trag razvoju queer istorije

Pre trideset i dve godine, u toku ove tridesete kalendarske nedelje u godini, teniserka Martina Navratilova out-ovana je u Njujork Dejli Njuz-ovom članku.

Deset godina pre toga, lezbejke su se okupile i protestvovale ispred pro-lezbejski orijentisanog bara čiji je vlasnik bio gostoljubiv prema pripadnicima narastajućegpokreta gej liberalizacije.

Foto: quistapp.com via creative commons

Foto: quistapp.com via creative commons

U svakom slučaju Quist tvrdi da je to bilo tako. Nova aplikacija za mobilne telefone koju je kreirala Sara Preger iz Merilenda, a dizajnirala firma Nejčral Fjužn iz Baltimora, Quist na interaktivan način prikazuje događaje i prekretnice često zaboravljane na margini istorije, po principu „Dogodilo se na današnji dan u LGBT istoriji“. Fokusirajući se na pojedinačne događaje, aplikacija, koja može biti download-ovana preko I-Tunes-a i Google Play Store-a, ulazi u trag razvoju queer istorije.

Ipak, teško je reći da je nova ideja i misija da se ta istorija približi ljudima. Brojne su knjige i filmovi pravljeni kao pokušaji da se queer istorija zabeleži i približi širem krugu ljudi, pogotovo što prava LGBT osoba i pokret za gej liberalizaciju nisu baš opšte-prisutna tema u učionicama. Ipak, ono što je Sara Preger želela da postigne je da dostupne resurse informacija ujedini i učini ih pristupačnim na način koji povlađuje današnjoj potrebi za informisanjem u hodu.

„Zaista želim da prenesem ove priče i događaje sledećoj generaciji. I da učinim da im one budu dostupne…“, rekla je Pregerova. „Mi te događaje i priče približavamo ljudima direktno, ne želimo da ih teramo da sami pretražuju uz pomoć Google-a.“ Preduzimanje ovakvog jednog koraka koji LGBT istoriju približava mlađoj publici zaista je važno Pregerovoj, koja iz prve ruke zna kako širenje perspektiva može da ohrabri i poveže queer omladinu.

„Out-ovala sam se kao lezbejka kada mi je bilo 14 godina i u srednjoj školi sam čitala knjige o LGBT istoriji“, rekla je Pregerova. „Iako sam bila jedina out-ovana osoba u školi, čitanje ovih priča davalo mi je osećanje da nisam sama i da su drugi ljudi već prolazili kroz sve to. To je osećanje koje želim da pružim sledećoj generaciji 14-godišnjaka i 14-godišnjakinja koji se nalaze pred coming out-om.“

Ipak, činjenica da se Quist fokusira na mlađe pripadnike/ce LGBT populacije ne znači i to da aplikacija ne nudi puniju sliku o borbi za jednakost LGBT populacije. Baza od oko 750 događaja koje aplikacija sadrži začinjena je, mestimično i podacima o sodomiji, referencama vezanim za muške hareme i kratkim crtama o seksualnim vezama.

Opet, u odgovoru na skorašnje žalbe da mejnstrim deo LGBT pokreta pokušava da prebriše kitnjaste i buntovničke stranice sa početka svoje istorije, Pregerova je izjavila da je učinila svestan napor da u svoj istorijski pregled uvrsti i drag kraljice i tzv. „leather daddies-e“. Takođe su uvrštene i queer osobe druge rase, pokret za liberalizaciju transrodnih osoba i biseksualne osobe koje mnogi LGBT pregledi često previđaju.

Kako budu napredovali i aplikacija i LGBT pokret, Pregerova želi da proširi bazu događaja, u kojima je, kako kaže, svesna da će možda i njen doprinos igrati određenu ulogu. Na primer, kada su se Pregerova i njena supruga preselile za Merilend iz Masačusetsa, obe su volontirale u kampanji koja je pomogla da se jednakost istopolnih brakova postavi kao jedno od pitanja pred izbore 2012.

„Bilo je vrlo ponižavajuće iskustvo moliti ljude da glasaju za moja građanska prava, ali još više ponižavajuće za njih da mi u lice kažu ne“. Zapravo, preseljene u Merilend je ono što me je i navelo na sve ovo.“

Izvor: The Baltimore Sun
prevela: Nataša T.